Јакшић, Ђура - ПРОЗА
а и још нешто, о чему су неки само слутили, а скоро ће се уверити. Ниже школе, баш преко Турскога Потока, кад се мине кућа Николе Белића, усред зеленог луга, подизала се једна мала кућица.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Не дај мутној сузи на суморно око: Срећа никад не мре, ни онда кад мине. Тај ехо ког једва чујеш из даљине, То још она збори у теби дубоко — У самотне ноћи, кад жалосно шуме Реке пуне
И чујем, у мени лист за листом пада. СТРАХ Зашто волим тако све оно што мине, И радост, и боле? С каквом жељом тамном Ја лакомо слушам тај глас из даљине, И погледам на пут који оста за мном?
Тако опијени већ од прве чаше, У екстази звука и сјаја што плине — Пружићете бразду да свирепо мине Њивом, где још чами зимско зрно наше.
Но она обасја мој ум обеснажен, И даде мом духу, слабом као сламка, Сто крупних очију, да озарен, блажен, Мине сваки понор и зна где је замка.
ДУБРОВАЧКИ КАРНЕВАЛ Огроман карневал, као море шумно, Просу се на Страдун; и ни трен да мине, Сипљу већ у битци што поче безумно Конфети, пољупци, цвеће, серпентине. Смех, клицање, жагор од хиљаде маска.
Теодосије - ЖИТИЈА
свети се поклони у цркви светих мученика и чудотвораца Кира и Јована, и у цркви светога и великога и дивнога мученика Мине, и обдаривши ниште изиђе из града Александријског. Дође ка светим и пустињским оцима који су у Мареоту.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад те добра срећа на мене намјерила, мој си гост. Ја ћу те одвести ка владици, кад мине Божић. Добро ми дошао, господине грофе Јанко! Ускок одговори: — Хвала, господине!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
започне јаде вам изнова, Да замагли ваше беле дане, Да позледи те зарасле ране Да у крвци вашојзи заплива, Да вам мине посред срца жива.
83. Узе каву па новине, Све пролети кано вијар, Па да боље време мине, Јуриш опет на билијар. А кад дође до шест сата, Осети се свога злата. 84.
87. А најлепша: те градине Што су свуда међ кућама, Да га малко жеља мине, Јер одрасте међ шумама; Ко на зелен једном свиче, Никада је не одвиче. 88.
и тмина, Мрак по дола, по висина, А и небо то дивотно Данаске је посиротно, Нема месец да засине, Да путника жеља мине — А звездице оне красне Нису данас кô пре јасне, Нешто су ми потавнеле, Кô да с' у јад неки деле, Славуј поје
Као душа осуђена, Лете мисли на све стране, Ма све празне и лудане, Не мож' латит ни једине, Тек се роди па и мине; Но сад ето све већ преби, Па уздану, дође к себи: „Нека буде ма и тако, Јер за мене свакојако, Моје тело дивна
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ушушкај се, Дуде брате, у заборав месечине, у божије невидело. Ушушкај се, Сеновити, док не мине, док не мине буничице што је јело.
Ушушкај се, Дуде брате, у заборав месечине, у божије невидело. Ушушкај се, Сеновити, док не мине, док не мине буничице што је јело.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кад би у залив бацила срећа рибара чичу погнутих плећа, старост га брзо мине, рибица дође, не треба звати, одмах му снагу и младост врати, док само репом сине ...
“ РАСТАНАК Тамо амо, с двојке на четворку, варакаш се, а дјетињство мине, превари те Уна чаробница, однесе ти четири године.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Зна стари из искуства да војска често гладује, па понео да сина мине жеља на срећне дане у родитељском дому. Распитивао се уз пут за команду свог детета, и, најзад, чуо страшну вест...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 147. Мила мајко, подигни ме малко, Да ја видим Јовине сватове; Да их видим, да ме жеља мине — Чини ми се, лакше би ми било! 148. Вила жени свог сина једина, Баш Латинком лијепом дјевојком.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
данска марина је одлучила и предузела шта треба да се један старији, али добар брод, одређен за време рата да диже мине по мору у данским водама, претвори у брод за оцеанографска испитивања, који ће се ставити Шмиту на расположење.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Гаутіер Она коју волим сада је сред Кине, У хладној тишини вечно снежних гора, Сама. Каткад, као зрак месечев, мине Пустим одајама усамљеног двора.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У хаљинама твојим и у коси Пустићу прошли живот да нам мине; Пустићу вечност да нас тако носи Незнаном крају, бледолики крине.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Фала нек је Богу...“ „Ама, чоче, може бити да те и мине тавница!“ „Не збори о томе молим те... Не знаш ти што бих је претрпио, горе и сто пута горе од тавнице.
Сину бјеше надјела име Јанко: „Твоје сам му име надјенула; „Кад га зовнем, да ме жеља мине „Не зовем га оди к мени сине, „Већ га зовем оди к мени драги!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
У „аеру“ остану све дотле док их мине љутина, јер да остану на земљи, могли би починити много зла. Б) ОБИЧНА 1) ЉУДИ МАЂИОНИК Мађионик је мало налик
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
„дишпеншацијун“ фра-Брни да може штити часове у својој ћелији, само да се причешћује што чешће, докле га болест не мине; друго бијаше наредба фра-Тетки да се одмах прими гвардијанских дужности.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
И тек понекад, у час тмине, Кад и последњи корак мине — Крето сам ка свом тргу-гету: И вртео се сву ноћ дугу Као робијаш по свом кругу Или куглица у рулету.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А кад буде, па ту мука мине, Кад слобода као сунце сине, Кад се крвца опере студенцем, А јунаци овенчају венцем, Српске земље оките се
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То обично спопадне одједном и жестоко, и не пушта све док процес не мине. Но у тим случајевима прогноза је редовно повољна: готово безизузетно, с преласком критичног доба прође и та пропратна
личности у себи повезаних само танком везом идентичности доживљајног субјекта, узицом нашег „јаства”, као ланчане мине. Ракета која у себи носи друге ракете, за даље етапе непознатог путовања које ћемо до конца превалити.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Скидале су весело и спретно, Остављале испод своје главе, И спавале немирно и сретно. И спавале. Ноћ кад плава мине, Отвараху своје црне кање, И два ока као две врлине, Што још нису знала за плакање.
Ја га слушам дуго тако, Не мислећи откуд дође. Успомена душом плине, Дрхти биће — па све мине, Али сузâ баш никако! ... Како брзо све нам прође! 1904.
Ћипико, Иво - Приповетке
једно за другим вино из тиквице, и Дангуба, намиривши се, већ се огледа гдје ће да прољеншкари по обичају, док врућина мине. И Кате осврће се наоколо да нађе згодно мјесто, па, уочивши га, води га као да је опчињен испод смокве у хлад.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Кад поворка наиђе у саму сутеску, она погна уморне коње брже да што пре мине ово опасно место. Но чим изби на другу страну, читава чета разно обучених и разно наоружаних пустолова опколи их и
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ тамо кад већ Фебруар мине, Тад је прочитај ради милине, Прочитај па се по свој Европи Од сласти — топи! »Стармали« 1885.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Оговарају воде одражено И дан пропаћен пре него што сине; Почетак света виде поражено Име светлости која светом мине.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
о, мирне, влажне, тавномрачне ноћи, Болним снагодавни, блажајши сине! Твоја сласт нам чини све да зло нас мине, Хоћеш ли ми кадгод јадном ти помоћи?
Душа жуди мира који чара, Жели да се с небом разговара, За тобом ће кад је терет мине — Па се дижи небу у висине!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Још није, чедо, дан освануо — А сунце само онда устане Кад поноћ мине и бледих звезда На тавном своду светлост престане — Иди, почини, настави сан!...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Болест мине, ну ето нам глади, Зло се са злом без промене мења, Чуди и јест те трајемо, људи. ПЕСМА ВЕЗИЉА Ни броди без пребро
Рађа се кано цвет и посечен он падне. Мине он као сен: и тлом куд прође он, рођени не зна га траг. ВРАЧАЊЕ ПРОРОЧИЦЕ ИЗ ЕНДОРА Ом. Ом.
Ћипико, Иво - Пауци
Све живо осјетило да се је измакло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио... Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред невером рани сутон.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
! Да чучим на врху Куле и да зверам по пределу? Да пратим шта се догађа иза жбуња, па кад мине каква дрипчина у кожуху, да рецнем црту; кад се иза грма искези брадата њушка, ја поново.
Шта томе да додам? Казнио сам га седмодневном покором. Морао сам. Јесам ли казнио себе? Кад мимо мене мине млада жена, ускомеша се и моје старо срце, упркос годинама које су ваљда радиле на томе да ме макар пред блиску смрт
Напољу су утихнули сви звуци. Хладноћа је натерала раздрагане људе натраг у куће. По доњем и средњем дворишту мине каткад нека прилика умотана у капуљачу и поново све остане пусто и туробно. Пада мрак. Артемије Наједном дуну југ.
Матија Из мога ока ниједна суза неће канути за Доротејем и Јеленом. Дато им је да умру попут какве звезде која мине небеским сводом и угаси се у дубинама црног пространства. Ја нећу да се чудим. Одбијам да поставим било какво питање.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но даље с тугом!... Мило дете, Тим нећу да вас морим сад, Ја волим кад се насмејете, И мене онда мине јад. Ја волим ваше ведро чело И ваш сребрни, јасан глас, Кад детињасто и весело Ситница каква дирне вас.
Када лето мине, Ту ластавица весело долеће, Цвркуће слатко, кличе и узлеће, Као да носи поздрав отаџбине. А вали шуме и зраци их
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
– Кад мало касније бјеше ми потреба, Од капи воде, од мрве хљеба, Или од које забаве ине, Да мене жеља или плач мине; Ко ће ми слађе, ко л' брже дати, Нег' опет Мати, – Нег' опет Мати?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Бог послао децу, јер ниједно нисам родила, па ће ми дати и снагу да их подржим док на ноге не стану, и док несрећа мине. Она ће минути, јер је Бог праведан...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Даље се није могло. На самом превоју застадосмо, док кијамет мине. Ветар је ковитлао, дижући читаве вихоре снега и засипајући људе и стоку.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али у другим тренуцима он је јунак по својој мудрости, по способности да превари непријатеља. Он улази у двор Мине од Костура прерушен као калуђер и игра „ситно калуђерски“, јер је то одиста најбољи начин да без муке савлада
Нема вама Мине од Костура!“ Навалише триста јаничара у дворове Мине од Костура, бијеле му дворе похараше, похараше, огњем попалише; Ма
Нема вама Мине од Костура!“ Навалише триста јаничара у дворове Мине од Костура, бијеле му дворе похараше, похараше, огњем попалише; Марко узе своју вјерну љубу, и Минино он покупи
одело, све зелено, од чое зелене, а ократко, с горицом једнако, да ја идем браца да потражим, да ме жива моја жеља мине“. Беседи му стара мила мајка: „Не будали, млађани Ненаде, јер ћеш лудо изгубити главу“.
мајку и једнога брата рођенога, Предрагога, мог брата рођена, пак се диго да њега потражим, да ме жива моја жеља мине, наопако а по моју главу!
Гаревица је измишљена планина. А ократко, с горицом једнако, тј. а ократко и зелено као гора. Да ме жива моја жеља мине, тј. да испуним жељу. Од мене се оженити нећеш, тј. нећеш се оженити од мога рода (јер немам сестре).
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Прилепи ти и обложи ти на шију, па ће те мине и ће ти прође болес’... — вели јој љубећи је у чело и испраћајући је. — Е, — заврте тужно главом Зона — моје си је