Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ПЕРА: Хвала лепо, љубим руке госпођи министарки. Уосталом, није ни потребно да губи своје драгоцено време због мене. Будите само добри па реците госпођи министарки да
Уосталом, није ни потребно да губи своје драгоцено време због мене. Будите само добри па реците госпођи министарки да сам је хтео умолити само то да ме не заборави. АНКА: Рећи ћу, господине. ПЕРА: Ви знате моје име?
АНКА: Још сад може бити? ЧЕДА: Па добро, још сад, али вас молим претходно да ме пријавите госпођи министарки. АНКА (изненађена): Да вас пријавим госпођи?! ЧЕДА: Да, и дајте јој моју визиткарту. (Вади и даје јој.
и рекла ми је тада на самрти: „Синко, не остављам те самог на свету; ако ти што у животу затреба, јави се тетка-Живки министарки, она ти је род! ВАСА: А како ти се звала покојна мајка? КАЛЕНИЋ: Мара. ВАСА: А отац? КАЛЕНИЋ: Крста.
на самртном часу, рекла: „Синко, не остављам те самог у свету; ако ти што у животу затреба, јави се тетка-Живки министарки, она ти је род!
ЧЕДА: Разуме се да се зна. Зна се по именима, али још више по томе што је госпа Живка једина од данашњих министарки која има удату кћер. Одмах је цео свет погодио. ДАРА: А зар ниси никако могао да сазнаш ко је писао?