Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Хвала. Засад баш ништа. ПЕРА: И хтео сам да замолим госпођу министарку да ме не заборави. Ја ништа више не тражим него то да ме госпођа министарка не заборави.
Кажем ја теби, а ти ми не верујеш. XВ МОМАК ИЗ МИНИСТАРСТВА, ПРЕЂАШЊИ МОМАК: Једно писмо за госпођу Поповићку, министарку. ЧЕДА (немарно): Дајте овамо. МОМАК: Наређено ми је да писмо предам госпођи у руке. ДАРА: Онда идем да пошљем мајку.
ЧЕДА: Слушајте ви, господине! Идите зовите овамо вашу сестричину, госпођу министарку, да пречистимо већ једном тај рачун. ВАСА: Е, то не може!
РАКА: Изгрдили су је у новинама, па хоће да их купи све да не би свет читао. АНКА: Ју, како смеју једну министарку да изгреде? РАКА: Игрдили су је за оно. АНКА: Које оно? РАКА: Због тебе. АНКА: Зашто због мене?
а шта није, него те питам какви су то закони у овој земљи, кад полиција не може да забрани новине које вређају једну министарку? ВАСА: Ти си била код управника вароши? ЖИВКА: Сад сам дошла отуд! ВАСА: Па шта ти каже?