Дучић, Јован - ПЕСМЕ
већма мрачи, Приближисмо уста што ледено ћуте, Вај, ми осетисмо, с ужасом, да значи И тај сваки пољуб смрт једне минуте. Сваки удар срца, смрт нечег што живи! Свака жеља стрепи да ће нешто стрти!
Ја не имах никад ни минуте неме, Да питам куд оде уздах што одлеће: Толико је увек било кратко време Између две сузе и измеђ две среће.
Јер што срце хоће, то је његов део — Увек нови део од нове минуте. СИМВОЛ Гледам твоје крупне очи заљубљене, Где сја ватра — ко зна — грешна или света.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Он још око три и по минуте као тетура по пољанчету, вата се за стомак и говори ли, говори, и таман кад помислите да је најзад готово, госн Суле
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Је л' босоног ил' има опанке? Ти га, богме, мораш и обући. Кад све смислиш, полази на путе, па рачунај сате и минуте.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Мој отац“, рече ми млади дарвин, „распоређује свој свакодневни посао према часовнику, тачно на минуте. Зато ћемо све појединости ваше посете подесити тако да га само не узнемирите при уобичајеном послу, већ да му ваша
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Други посјетилац осјети се остављен на цједилу. Али се мири и остаје. Прича и прича, а у себи све броји минуте. Избјегава болесников поглед.
Прича и прича, а испод ока погледава на болесников воштани нос, и опет броји минуте. А болесник шути, гледа у дугмета његова прслука и у себи пребраја његово бројање.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И док земља мирно прима цвеће, Као ваздух умрле цвркуте, Моја мис'о лагано се креће Кроз гробове у мртве минуте. Гледам доба изгубљено, тавно, Где у хладу бајки се одмара; Видим прошлост по'абану давно, Век до века, и времена
И док земља мирно прима цвеће Као ваздух умрле цвркуте, Моја мис'о лагано се креће Кроз гробове у мртве минуте. УМРЛИ ДАНИ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ Још једном само, о, да ми је дићи Испод живота свет умрлих нада; Још једном само, о, да
Г. Ходи. Остави све што је за нама. Нека наш сусрет покрије минуте, Велике мисли по којима ћуте, Где живот иде к'о јесен гранама. Поноћ и сунце одјек су менама.
Кроз природу, преко дрва, ружно Јесен иде; голе гране ћуте. И црнило обавило тужно Кору, видик, време и минуте. Бол клонуо; магла и брегови Носе мис'о...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И у својој соби видим те сву голу, Седиш изнад Сата и бројиш минуте, Сенка твоја игра преда мном на столу, Где читаве 'рпе почетака ћуте.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Данас се зна тачно колика је та топлотна количина коју Сунце шаље сваке боговетне минуте у васиону. Ја бих могао, драга пријатељице, да Вам је саопштим у калоријама.
Да, драга моја, столећа су за васиону тренутци, а, за нас смртне, минуте постају каткад вечности. Стрпљење — реч која болно звучи — оно што се отрпети мора. Ништа ми друго не преостаје.