Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И постајући безобличан, На повратку свом старом путу — Теби ћу бити опет сличан, И првом дану и минуту. Носећ у шаци прегршт сунца, У зеницама неба комад, Сићи ће најзад са врхунца Тај астрални и вечни номад!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Не игра биљар. МИШИЋ: Како ће да игра, кад је грбав? ЈАЊА: Не зна минуту, не зна тајч, не зна калуп, паши своја кецеља, па чува своја кућа, као поштен човек.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кажу, да артиљерију шаље чак у претходницу. Кажу, да му пехота пуца, по један плотун, у сваком минуту. Колегија, рече Костјурин, сматра да је росијска атака тамо, где је била шведска, у тридесетогодишњем рату.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Дојдосмо здраво и у спокоју. На путу прах развеја ветар, аки неку завесу. Тело дшери моје мале, прворождене, сие в минуту може бит разболесја?...” Не паде му ни на ум да помисли да га жена, код куће, вара.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
неком поднебљу што није твоје, А нисам знао правац ни маршруту, Ни шта ти на том путу писано је, Када по дан би стао у минуту, Кад морао сам да волим за двоје, Увежбао сам врховну вештину: Стрпљење. Неки у тој вежби гину.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
мене, Редови липа, и људи, и жене, И та старинска осветљена зграда, И месечина, и природа цела, Стопи се намах, за минуту једну, У јединствену, непрегледну, чедну, Белину слатку још слађег ти тела...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сад се сплеће Све то у ништа у минуту. Осећам да се нека кора На срцу моме тврдо хвата; Да се увлачи тромост спора, Тужна к’о дани кише, блата; Да сам
А кад погледамо поново предâ се, Илузије драге лагано се гасе; И гомила мртвог лишћа у минуту, К’о венци на ковчег, падају по путу. И најзад нам све то, с предвечерја бледа, Расута арија живота изгледа.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Долги мој живот Аки сон утрени, Или скори свјет Преко неба молни Пројде, ишчезну, К гробу приближих сја И сије в минуту Се бити мнит ми сја — О, сујето сујетств Всја земнаја блага! Всјака сладост богатств И слава всјака!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тако сам добио ону дужину коју светлост претрчи за једну минуту. Опет сам ову нову дужину ушездесетостручио, добио пут светлости за време једног сата.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Те тамо при својој смрти, Јаков своје синове благослови и каза им по времену минуту јер ће њихов род сву ону земљу хананску себи достати.