Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Боље! — рече поп. — Тешко њему!... Чини ми се да је и памећу померио. — Сиромах! — рече поп. И минуше мимо кућу. А на срце као да им се навали нека стена... Иван их дочека смешкајући се.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Пре триест година... гле и песма иста! И кнез изљубивши њене очи обе, Понуди јој руку (традиција чиста!) Минуше за застор од спаваће собе.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
постигнут је у тексту о слову М: Мамуран миш у мемли музеја мерка мртвог мамута: мајку му, миленијуми минуше, мраз међу мамутима начини масакр и помор ... Међутим миш још мрда, мишу су мало и мраз и мачка мишомор.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ове речи — слатке стреле — Минуше ми груди беле, Скочи млада, њему стиго, Диго крчаг, руку диго, Рука дркта — крчаг доле — Оде на две — на три поле.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Крупни човјек иђаше најпотоњи, и као неотице, махаше чибуком — те је нагледило као да јави стоку пред собом. Кад минуше мост, он се протиште кроз гомилу и оде на десно, пут Праћишта, предводећи своју четицу.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ал носили су црно срце у грудима. Твој син и твој муж као бор и бор Нестварни беху: тек сенке међу људима. Минуше крај њих ко трун: двор по двор И врт Алхамбре са водама и клупама.
Ћипико, Иво - Приповетке
Жене и чобани моле, а веслачи се напиру да чим брже прођу поред крајњега рата од шкоља. Кад га минуше, прво но ће даље да веслају прама шкољићима, куд је чамац јурио, опочинуше; ослушкују и разгледају уоколо, и,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
За сваки цветак, који си Задела летос на груди, Север те шине пахуљом, Киван је да ти нахуди. Часови миља минуше, Радост и сладост протече, Па шта ти јадној остави Твој лаган драган, пролеће?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Звера око себе.) Ха, добро!... Ено их!... Видим их још!... Поред онога бора минуше, А мало даље модре висове Колути плави дима шарају; То је колиба... О, хо!
Ћипико, Иво - Пауци
А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дршће од узбуђења... А мјесец излази и три уре већ минуше... Сјутрадан поп Вране, љутит, неће да одговори Маши кад му у путу назове „фаљен Исус”, а нарочито тога дана срета је
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Столећа древна су прошла и ноћи минуше сретне, Сад, сретна, грљаше драгог под небом Палмире цветне. Ал' плави поменак јоште мирише у тавном лугу, И он нас
Векови минуше тако. Древни се идоли скрише, А разврат једнако живи и груба сила с њим, Ја се колебам снòва, и ја се не смејем више На
1889. ОПСАДА БЕНАРЕ — ОДЛОМАК ИЗ ПЕСМЕ „НА РУШЕВИНАМА 1. Три бурна минуше векâ откако у љутом боју Падоше синови Буде, бранећи науку своју.
Три века минуше тако. У силном Лхасу граду Већ махараџа Азок преузе јуначку владу. И Брама задрхта тада од руке његове јаче, Кад црне
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И љубав наша чак их скрије Од нас. Ни топот више није Доказ да беху ноћне уре, Минуше мрачно коб-делије. Јарки пастири наше паше, И толка чежња, жал и туга Над земљом тамном куд пројаше Сводом засветли
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
остаде, остаде ми триста јаловијех и остаде стотина угичах, бачише ми триста јагањацах; али иде триста сератлијах, сви минуше, тридест се врнуше, узеше ми тридест јагањацах: кад припуштих овце и јагањце, стаде блека тридест подојницах, свака