Употреба речи мир у књижевним делима

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

У одсуствију петла види лисица много кокоши у једној авлији, и не смејући ту на њих ударити, каже им кроз плот да је мир учињен међу свом животињом, и да се сад не имају бојаши кокоши лисица, да могу слободно по пољу шатати.

А змија му одговори: „Све је то залуду, мој комшија! Док год ти гледаш гроб сина твога, а ја мој одсечен реп, прави мир међу нама не може бити.

ли боље и паметније да, ако смо христјани (како се наричемо), да једанпут послушамо Христа Спаситеља, који нам вели: „Мир мој дајем вами! Мир мој остављам вам!

да, ако смо христјани (како се наричемо), да једанпут послушамо Христа Спаситеља, који нам вели: „Мир мој дајем вами! Мир мој остављам вам! Само по том ћете се познати да сте моји ученици ако љубов моју и мир мој међу собом будете имали.

Мир мој остављам вам! Само по том ћете се познати да сте моји ученици ако љубов моју и мир мој међу собом будете имали.” Али, вели тај и онај: то! и то! и то! Браћо моја, лажима су кратке ноге.

Такови су га и убили, а ако би опет дошао, опет би га убили ако би само могли. Зато: мир и љубов, ко хоће да је христјанин; ко ли пак неће, а он нек се тако не зове; доста је лагао, нек престане већ.

„Правда и мир сретају се, љубов и истина љубе се”, — вели псалмопјевац. Предрага добрим срцам имена, кад ћете сву власт нашу над

Мало нам је о нами и нашима стварма мислити и старати се, него хоћемо и туђе тајне да знамо. Блажени мир и покој срца поглавито је благополучије наше на земљи. Но колико га мало почитовати умемо!

” „Шта?” — рече петао. „Ми јошт ни слова о том не знамо. — „Хее! дакле мени муштулука!” — одговори лисица. „Мир, всеопшти мир међу свом животињом закључио се и утврдио.

” — рече петао. „Ми јошт ни слова о том не знамо. — „Хее! дакле мени муштулука!” — одговори лисица. „Мир, всеопшти мир међу свом животињом закључио се и утврдио.

” — викне лисица, пак бежи на све четири ноге колико игда може скачући. „Стани, што ти је”, — викне петао — „та мир је учињен!” „Е, зар пси маре за мир?” — рече лисица бежећи. „Боље се мени за времена уклонити.

„Стани, што ти је”, — викне петао — „та мир је учињен!” „Е, зар пси маре за мир?” — рече лисица бежећи. „Боље се мени за времена уклонити.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Ил је то рај, у коме решетке обезбеђују мир, идилу и слогу, где свако, и јастреб, и лама, и лав, у свом кавезу служи своме богу?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Кад већ Немци с Турчином учине мир и у Србији што су освојили све поврате Турком, и ћесарева војска оде натраг, а фрајкорци оду сваки својој кући, будући

Но ја вас молим, господине, дајте ми совет, кад смо већ ми овако закрвили, коме ћемо пружити руке, да нас заштити и у мир постави”. — Обрлајтнант на то одговори: „А кога ви у овој страни више имате него митрополита Стратимировића?

послали преко Немачке у Цариград са 9 пунктова, а може бити да је и Аустрија писала како јаничари неће да пристану на мир.

Дођемо везиру и кажемо да су кнезови дошли и од њега обећање његово казали да ће нас у добар мир поставити, и да ће оне наше пунктове које су кнезови јуче код њега представљали испунити, „и да ћеш, честити пашо,

” — Ми: „Он од султана послат, чтоби нас помирил с белиградскими и прочими Турками”. — Он: „Јест ли каков мир здјелал?

А и везир посла бурунтију у Шабац, да Асан-паша не излази напоље и не замеће кавге, нити се више бије — мир је уговорен, и да отпусти оне кметове који су код њега у граду.

Веће пуче глас по ордији: мир, мир — и сви капетани све своје сиромашније отпустише војнике, и послаше кућама, и свој Босни је мило.

Веће пуче глас по ордији: мир, мир — и сви капетани све своје сиромашније отпустише војнике, и послаше кућама, и свој Босни је мило. Но сад да видите.

Наши оду на Врачар, приме од везира: муселима и кадију, и одведу у Ваљево. И с отим се од Колубаре до Дрине мир учини и судови турски и кнезови поставе.

], предузео обдржавати међу народом мир и тишину, а како је ваљевска нахија под заштитом од војске наше, која је становала код Ваљева у Кличевцу шанцу, тукла

То се добро зна: да су београдски Турци хотели мир с нама, они би могли и сами ласно дахије потући, јербо је више много Турака ерлија него дахија; но то је наговором

молба стоји да би се и он као краљемесник англијски с прочи сајузници подузео код султана српски народ оправдати и у мир довести и проче.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

БОЈ НА САЛАШУ 259 ІІІ ДЕО: БЕСМРТНИК 264 1. УСТАНАК 265 2. КУЋНИ ПРАГ 269 3. БОЈ НА МИШАРУ 276 4. „НА МИР” 286 5. СВАДБА 294 6. ОБИЧАН ДОГАЂАЈ 299 7. ЖИЖАК СЕ ГАСИ 304 8. НАТУШТЕНО НЕБО 310 9. ОЧАЈНА БОРБА 317 10.

А у ваздуху мир... Ниједан се листак не залелуја на дрвету, ниједна птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао...

— А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. — Нама не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!... Сви смо ми једна својта, сви смо Селаковићи!...

Он је долазио све ближе... На друму се појавише Турци. Јовица задрхта... — Ибро! — рече он Јовану. — Мир! — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. Турци су ишли безбрижно.

Он то све најбоље удеси!... Па се окрете дружини и рече заповедајући: — Мир!... Нико не сме опалити пре моје шаре! Нека сваки добро гледа!... Па кад оборимо једну ватру, онда за ножеве.

Бежало се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера... 4. „НА МИР” Баш лицем на Велику госпођу Станко стиже дома. Све живо потрча из куће преда њ. — Јеси жив? — Хвала богу! — А ви?

Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стражарев, који хода као по неком нагону и зева гледајући у звезде... Иако је био уморан, иако му се чинило да

— Не. Сад се прибирају. Сад ће ударити силовито, али то ништа није!... Само добро гађајте!... А сад мир!... Заћуташе. Тајац је био као у гробу. Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... И затутњи, затутњи страшно...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

4 ЕКСТАЗА 125 ЗАМОР 126 РЕФРЕН 127 ВРАЋАЊЕ 128 СНОВИ 129 КРАЈ 130 САТИ 131 СТИХОВИ 132 ПЕСМА 133 СУЗА 134 РАПСОДИЈА 135 МИР 136 РАСТАНАК 137 ВЕЧЕ 138 ИЗМИРЕЊЕ 139 ПУТ 140 ГАМА 141 СУСРЕТ 142 РЕЗИГНАЦИЈА 143 СЛУТЊЕ 144 СРЦЕ 145 СИМВОЛ 146 РАСПУ

— Сама врба стоји... САТ Дан болестан, мутан, небо непрозирно. Над безбојном водом мир вечерњи беше. Часовник невидљив негде изби мирно: Тад потоње руже лагано помреше.

И кад опет изби: с топола се расу Задње мртво лишће. Мир је на све стране. Док понова куцну: тихо у том часу Једно гнездо паде високо са гране.

Ту силно и болно под уједом гује Рве се Лаокон. На камену крутом Седи скрушен Едип... Мир је да се чује Где пролази тихо минут за минутом.

у њој сребрнасте, родне Обале и врти; и светли и пали Младо, крупно сунце; и не шуште нали — Галеб још светлуца. Мир. Свуда је подне. РИМСКИ СОНЕТ Гроб на Апији Спава Цецилија Метела, још спава, Сто година преспи и сто нових зачне.

СОНЕТИ ПОРЕД ВОДЕ Са Бонинова Пут месечев сребрн низ море се види, Лежи бесконачан врх заспалих вала. Мир. Задњи је талас дошао до хриди, Запљуснуо сетно и умро крај жала. Ноћ мирише тужно чемпресовом смолом.

Ту се влажне сенке пружају и пузе; Све воња на дуге молитве и сузе. Мир је нем и леден. Сама бди мадона. Тако неутешна твоја љубав.

Осмех за сласти бесконачне, И крило за простор света; О вечној срећи очи плачне; Пад збори за тријумф лета. И мир где зрње мрака ниче, Да сав шум сферâ таји... Звезде што падну, то су приче Да и смрт зна да сјаји.

СЕТА И давно траг људи куд неста, Још широм по пољима плину — Сав горки мир песме што преста, И мирис жетве што мину.

И траје све, као из клетве, Кроз празна и печална места — Сав мирис далеке жетве, И горки мир свега што неста. ПЕСМА МРАКА Све војске ноћи језде, Заставе мрака вихоре; Ветар је разнео звезде И задње лишће

И свуд по један пророк вапи. НОЋ Падају сутони први плави, И звезда већ зрачи с речног дна. Засипа с топола мир по трави... Анђели веслају барке сна. Нестаје и с даном део мене, Путима незнаним куд и све...

НОСТАЛГИЈА Јесење поподне мре у завесама, Тужно цвили ветар из далеког грања. Мир. То је свечани тренут кад се сања. И кад душа хоће да остане сама.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ја извадих духанкесу и рекох јој српски: — Начини ми цигару! Она је видела да ће то рећи: дрехе мир еіне Цігаретте! Она ми којекако смота цигару и пружи ми. — Видиш како сам разумела — рече она радујући се.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Мица и Алка једна другој одлазе, и све је код њих глатко тако док неки демон не наруши мир међу њима. А ко ће тај мир нарушити? Видићемо. Миливој Свилокосић, то је тај црни јурат, несуђеник Ћирковића Алке.

Мица и Алка једна другој одлазе, и све је код њих глатко тако док неки демон не наруши мир међу њима. А ко ће тај мир нарушити? Видићемо. Миливој Свилокосић, то је тај црни јурат, несуђеник Ћирковића Алке.

Како се по вароши свашта говори о њој и Марку, како мрзи родбину. Марко Алку не слуша, него јој вели да му у кућевни мир не задире, и најбоље би било да му не долази. Већ је од Мице набрушен.

Бабоња ће к њима у варош доћи, па ће се изравнати, начиниће „амику”, то јест: свако ће од тужбе одустати, па је мир. Бабоња дође у варош, те он с једне стране за Алку, Марко с друге стране за Мицу склопе „амику”. Тужбе повучене.

Марко није томе противан. Шта је то за кућу Алкину хиљада форината, само кад је мир кући повраћен! Повраћена је и Мицина тепсија. Само љубав Рогозићевој кући није повраћена.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Ето иде време да јавно напијају здравице и јавно износе слике краљевих синова” А сутон је лагано обавијао Београд и мир плаве ноћи спуштао се на бежанијску косу кад је Јуришић стигао на железничку станицу.

И Јуришић намрштен и љут уђе у свој шатор. А у батерији, која се одмарала, владао је онај мир смрти и само се чули они фини шумови ноћи.

Пара од сунца подрхтавала је над равницом и у оном лаком свиленом сјају сунчане магле и боја, мир огромне долине сневао је у некој мистичној удубљености.

кад муња севне, јављали они мучни тренуци помрачења и гриже савести, он је чак оцећао један широк, и ако сав лажан, мир и одмор на души.

А је ли тако? Јесам ли ја преображен заиста, осећам ли ону хармонију, онај мир, онај рајски мир „среће што плаче?“ не осећам, ни издалека не осећам.

А је ли тако? Јесам ли ја преображен заиста, осећам ли ону хармонију, онај мир, онај рајски мир „среће што плаче?“ не осећам, ни издалека не осећам.

Чак да има ногу Францускиње, душу Рускиње, жар Талијанке и чврстину наше жене, то не би било све. А хтео бих ја онај мир и да за мене постоји само она једна.

Не рачунам ја ту љубав ни у шта, над ми она не даје оно савршено спокојство и мир, који сад потпуно заслужујем. И никакве наивности и ситнице у томе не допуштам, нити ту може бити ситница већ је све

Све је лаж и свему томе ваља једном учинити крај. Спокојство, мир, то је све, и други нека тражи своју срећу. Јест, други, а ти, Јуришићу, главо, упамти ти ниси ни рођен да у њу

приликама, онај најпоследњи трзај и кидање и крик и све крајње у ужасној последњој секунди распадања кад настаје мртав мир и сан црн и вечан.

Африка

Од свих племена, Бауле је осетило највише ону хармонију и мир у пластици који толико приближују осећањем њине скулптуре класичним грчким скулптурама.

Не спавати више по кабанама, колибама и мочварима, већ у кући која представља мир и културу; у мојој кући, са чије таванице не падају страшне стоноге и скорпије.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Сад се, преко равни, разлевао звук темишварских звона. Био је мир. Варош, између тих утврђења, била је тесна и за њу је било остало мало места.

У бискупским баштама у Рабу владао је, већ давно, потпун мир. Ноћу се ту чуло само шкрипање гвоздених петлова на крову, који време предсказују, и шкрипе, кад ветрови дувају.

сви који су били у рату, и убијали у рату, и вратили се из рата, и Исакович је имао ту мирноћу пред могућом смрћу. Мир, који коцкари имају, при фараону, ако су навикли на коцку.

Зна се ко их је врбовао. Не треба њима другог врбовника. А што да крећу сада, кад је мир, па и Турци мирују, зар не би било боље да се причека до владичиног повратка? Бајевич на то цикну: шта да чекају?

Росија се много намучила у прошлом рату, а страдала је и Францеска и Аустрија, па и Прајска. Сви желе мир! Сви су уморни! „Јес, што кажеш!“ чуо се Ђурђе, снуждено. „Сви су болесни осим килавога браје. То смо ми!

Сад, кад је чуо да га у росијској војсци само за корнета пишу, био је изгубио свој мир – иначе уображен, на жену, на богатство, на лепоту. Био је чак и у братучеда посумњао.

Ђурђе онда намигну на жену и Ана се подиже и поведе и Варвару. Оне ће се, рече, вратити, кад мир Божији уђе опет међ браћу! Оне су, каже, уз Кумру, а неће то, што Трифун прича, да слушају.

Нема му дугог живота. Откад је из ареста изишао, мало се опоравио, али је изгубио свој философически мир, који је, у књигама госпоже Монтенуово, научио. А много је губио и на фараону. Нема среће на фараону.

После оне свађе, између супружника, у трактиру, у Темишвару, међу њима влада, сад, најлепши мир. Живе лепо! Много штошта се, у браку Петровом – рече Ана – променило.

Мило му је, каже, да то чује – све је онда, сад, у фамилији, у реду. Мир Божији. Значи, и та сенаторска ћерка, која се толико мазила, и тужакала, у животу, показа се, најпосле, као плодно

Голубови су још гукали, испод стреха, од црвеног црепа, а неки, бели, превртали су се још, у ваздуху. Мир и тишина вечерња спуштали су се, све ниже, на кућу.

Међу шумама и пољима у долини, кривудала је Ондава, бистра и брза, као горски поток. Био је необичан мир у земљи откуда се попео до Дукље. Сунце је, са десна, залазило над тим крајем.

Теодосије - ЖИТИЈА

Ако ли лак презреш моје печи, никако се не надај да ћеш ме за живота твојега тамо видети. Божји мир и љубав светих отаца пустињака, рекао бих — и молитва мене грешнога, у Христу Исусу нека је са свима вама, амин.

и тако ка братији изишавши и угостивши их, и попразништвом оца и поукама духовним душе њихове наситивши и давши мир игуману и свима осталим, узађе ка ћелији ћутања у Кареји.

А свети као новопосвећени, благословивши игумана и братију, и давши свима мир, опет стиже до ћелије ћутања у Кареји.

А свети са многим ридањем оплака његово непокајање, и тако благодаривши Бога вратише се ка Стефану, мир и љубав исповедајући.

свога оца преподобнога Симеона, и штавише одаждивши га многим сузама, и помазавши се његовим светим миром, давши свима мир и благослов, изиђе.

њиме сам собом показује пример сваке добродетељи, а опет братију да игумана са страхом Божјим у свему слушају, свима мир и благослов и у Господу целив давши, изиђе из манастира, узевши са собом оне за које је знао да су подобни да их

сузама љубазно целива часни и мироточиви гроб преподобнога свога оца, игуману и братији даде у Господу целивање, мир и благослов, и тако се одмараше у манастиру.

И тако свима мир давши и благословивши, посла свакога у свој крај. А сам се бринуо за довршење цркве, јер беше довео са собом из

Јер вера спасава када чини у Богу љубављу добра дела. Мир и благослов свима даде, и тако отпусти благочастивога краља Стефана и све благородне својим кућама.

Многим претњама у својој гордости хвалећи се Угрин, посла своје великаше благо частивоме Стефану краљу, одбацујући мир и љубав, а објављујући мржњу И рат.

А свети дошавши кући, мир и велику љубав од угарскога краља и велможа његових брату својему краљу српскоме и свима благороднима својим испоручи,

и одајући му апостолима подобну хвалу што се добро трудио, говораху: — Колико су красне ноге оних који добро јављају мир, као оних који добро јављају оно што је добро!

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

У динарским земљама племе је било ратничка заједница, док је задруга увек била заједница створена пре за мир, породична установа и економска група.

Она указују и на то, шта Европа не треба више да чини, ако хоће да обезбеди мир и да учини крај проливању крви. Католици су у јакој мањини међу становништвом босанског варијетета.

Али, мада се клонила Русије, ипак је имала исти програм: остварење санстефанске Бугарске. Санстефански мир је целу Македонију оставио бугарском утицају.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СПАСОЈЕ: И да га пита човек што је напуштао тако срећно запослење, што није остао тамо па мир бог. АНТА: Можда је човек хтео да обиђе своје имање? СПАСОЈЕ: Можда!

Црњански, Милош - Сеобе 1

Кад му је умро отац, хтео је да се смири. Некако чудно обухвати га та веза са мртвим оцем; био је то мир, спокојство, а све што око њега беше, на свету, шарено, лудо, безумно и бесмислено.

Три тополе су трепериле тамо на ветру и он их је јасно видео, из свих даљина. Мудрост и спокојство, мир који је обузимао душу, полазио је отуда и стизао га, као да је, јашући ма куд, обилазио са својим хртовима све само та

Тако су врућине мозга и страх, празнине и обмане вечерње, мрак и луда привиђења госпоже Дафине, упропастили мир куће Аранђела Исаковича, у том пролећу што је, после тих задоцнелих и чудних мразева, синуло топло и необуздано.

је досад чинио, не чини лудо и узалудно, а будућност да му буде схватљива и у њој да се ово празно, грозно чекање на мир једнако не продужава.

месечина на пољу и на падини брега стишавала га је и он је, својим жмиркавим очима, задовољно упијао ноћно небо и мир околине, у који је све дубље залазио, осећајући разне ветрове и ветриће, који су дували око његовог лица, зараслог

је бити можда око поноћи, кад се спремаше да почне да забија, а обори и куће и земунице беху утонули у потпун мрак и мир.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Још док је дете у колевци, може му се сваког часа нарушити мир, те оно плаче. Мајка га онда забавља: љуљањем, носањам и певањем.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Из новина сазнадох да се удала за неког типа који се звао Мел Ферер, мислим. Видео сам их у филму »Рат и мир« (америчка верзија); без везе, одмах сам знао да га не воли, да је са њим само онако.

О лаку, лаку ноћ! Нек мир и спокој стеку се у теби Онакви какве носим ја у себи... Иза последње речи остаде тишина у којој је још дуго брујао

Узвицима који парају отмени мир сале са огледалима, оне опкољавају човечуљка: — Матори кеша! Дођи да ти узмем меру! Лапонијо смрдљива!

кола, гледали исту телевизију: били су њена раса, имали презимена слична Нинином, говорили су истим језиком и био је мир, а не рат, када се с оваквим дивљаштвом унапред рачуна, а опет се налазила усред пакла, који чак нико неће ни

Матавуљ, Симо - УСКОК

А сад је мир, хвала богу! А ви се у граду, да-ти (ваљда), препали, е ударио Црногорац, па трубетате и бубњате и дршћете од страха,

Чим пријеђеш праг, лијепо назови: „Христос се роди!“ Пољуби се са сваким и реци: „Мир божји!“ И препоручујем ти да не браниш женскима да ти руку љубе.

— Шта је свршено? — А оно што су одлучили сви главари, у име свијех племена, рецимо, мир или рат, или умир између брастава, као што ће сад бити о новој години! — И шта још? Какву још власт има гувернадур?

— Како вам је име? — Право име: Јâн П., а сад: Јанко Ускок! — Добра ти срећа, кнеже Драго! Мир божји! — рече Саво староме и пољуби се с њим. — Сједите!

Најприје им честита Нову годину и пожели да у њу уђу по закону божјем, праштајући, заричући се на мир и слогу и љубав братску, јер их иначе чека пошљедња погибија.

Веома се бринуо за мир међу племенима, за суђење по новом законику, те нестрпљиво очекиваше вијести о томе, и о томе највише говораше.

Старац бјеше необично добре воље, јер му из свијех племена долажаху гласови да се мир утврђује, да се народ покорава судовима, да су добри биљези е ће се и порез моћи прикупљати; предаде се старац своме

Дуго је тако трајало. Мрак се све већма хватао, тишина постајаше све већа и кроз ноћни мир почеше допирати гласови покајницâ. Одједном Јанко уздахну и шапну њешто. Дјевојка скочи: — Јанко мој! Хоћеш ли што?

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МАТИ: Али забога, кад је боља прилика. ОТАЦ: Ти си луда жена, па мир! ТЕТКА: Немој тако, Јово. ОТАЦ: Ајде, ћути ми ти.

Немој ти гледати што је прилика него што карте кажу, пак ћеш добро проћи. ТЕТКА: Јесте, Јово! ОТАЦ: Но, сад мир, јер ако спопаднем тољагу биће вама обадвема доста.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

У сваком случају, корисније ће бити ако неки дванаестогодишњак чита Одисеју или Рат и мир него детињасте песмице специјализованог дечјег писца које му школа, друштво, лоши педагози, необразовани родитељи и

тона, коју је условила тема, запажамо и у песми Послије жетве Николе Шопа (1904—1982), у којој је насликан изненадни мир њиве после скидања летине.

Њено је срце меко па се ломи често. Белика школска клупа за оловку је престо, ту нађе, понекад, тишину и мир, крај ње је увек резач са оштром сабљом њен ађутант-официр.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ГАВРИЛОВИЋ: Како наше? ЛЕПРШИЋ: Поставићемо нашег војводу, наше министре, наше власти и судове, па мир. Кад је Србин до великог ГАВРИЛОВИЋ: То није добро.

ШЕРБУЛИЋ: То није нужно; само српске боје, па мир. Ја мислим, то је доста, господине Лепршићу. ЛЕПРШИЋ: Видите, господо моја, како је жалосно наше стање било у

ЖУТИЛОВ (срдито): Ви сте реакционер, па мир. НАЂ: Не треба вређати, господо, не треба вређати. Господин Гавриловић је поштен човек, а поштење има цене у сваком

Нек му се секвестрира имање, колико ће изгубити? НАНЧИКА: Је ли у таквој мери крив? ЖУТИЛОВ: Он је Немац, па мир. Немци су били против нас. НАНЧИКА: Па шта ћемо радити? ЖУТИЛОВ: Новце им баци натраг.

ЛЕПРШИЋ: Шта вам имам казивати? Маџари ће бити побеђени, па мир. ГАВРИЛОВИЋ: А шта ће бити с нама? ЛЕПРШИЋ: Добићемо и ми, не оно што су неке претеране главе тражиле, него што је

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

оно што је добар домаћин кући, владати »мудрим и силним законима«, и наместо насиља, нереда и неправде, обезбедити мир, сигурност и правду. НАЦИОНАЛНЕ ИДЕЈЕ. — До Доситеја Обрадовића српско родољубље је уско и има верски карактер.

најбоље је умртвити своја чула, ништа не видети и не осећати, чекати гроб у који леже све и који једини даје одмор и мир.

су обожаваоци Гарибалдија и Мацинија и њиховог републиканског национализма: они симпатишу Међународној лиги за мир и слободу, која је око 1870. године била средиште републиканског и демократског покрета у Европи.

и његове противнике, да нађе неки компромис између оба гледишта, али Караџић није хтео ни да чује за попуштање и мир и продужио рат са »надрикњигама и благородним простацима«.

и 1902). Од њега су преводи из Толстоја: Крајцерове сонате (Београд, 1890) и Рат и мир (Београд, 1899. до 1901). Од Гончарова је превео Обломова (Београд, 1876. и 1898).

књига приповедака: Из Мостара (Београд, 1895), Из Херцеговине (Београд, 1896), Марков гријех (Београд, 1896), Крвни мир (Мостар, 1897), Разорено гнијездо и Из моје домовине (Мостар, 1898), Цртице (Мостар, 1901).

Уједињена омладина српска је будно пратила борбе француске републиканске опозиције, са француском Лигом за мир и слободу одржавала је идејне и политичке везе, и Виктор Иго је тада код Срба нашао много преводилаца, читалаца и

Милићевић, Вук - Беспуће

Исти онај мир, иста она тишина и једноличност која је била прије тога, враћала се са побједничким ликовањем и падала заједно са

његово кашљање или како одздравља својим погрјешним нагласком, и све се то наједном изгуби и у кућу се враћа стари мир.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Док је Јова напољу поздрављао Божић, они су унутра, по божићној песми, манифестовали мир међу људима и благовољеније. — Море, ти се не шалиш, — вели му Паја.

Таман су се деца умирила, а учитељ запита: — Шта је данас, који дан? — Среда, господине! — повикаше сви. — Мир! Један нека говори. — Среда, господине! — устаде један и рече.

и отпоче са зоологијом: — Е, децо, сад ћемо да се разговарамо мало о оном што сваки од вас у кући има. Мир! Устан’те! (Деца устану.) — Сед’те! (Деца седну.) — Тако! Деца скрстила руке, па гледају у Максима.

— Мир, децо, шта се бојите — отпоче учитељ, — та и он је човек као и други, и још бољи него друге стотине и хиљаде налицканих

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

с' вода једна с другом плете И прави један позамашан вир; Дубоке реке њим на сусрет глете, Одонуда умиљато гледи мир И своје плаво њима шири недро, Па њино прима у се тело ведро. 32.

За тебе кажу да си мирно доба, Ма мир је већи сред тавнога гроба, И тај би теби баш био по ћуди, Ал' мир је л' прави, де се и не буди?

За тебе кажу да си мирно доба, Ма мир је већи сред тавнога гроба, И тај би теби баш био по ћуди, Ал' мир је л' прави, де се и не буди? Та жићу мира Бог за одмор даде, Ал' је л' ту жића, де с' кости оладе?

доле око ледно, Окрете се, те полако, Упути се дому своме, Па гледећ је мирну тако, Ко б' по лицу рекô томе Да де мир се тај навукâ, Беше отоич пакô мука.

Деін голд'нер Страхл ја дрüцкт Ден Феуеркуѕѕ дем Wандрер мир Ам фремден Пфад' ѕехр wеіт вон хіер. — Леб' алѕо wохл, ду Стадт, геліебт', Дер Сербе wо ден Фіттіг üбт Зу

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

имао куд камо, јер с врагом зло, а без њега девет пута горе, те јој рече да ће заклати краву, па нека буде једанпут мир.

А зар нијесте чуле како је данас учињен тврди и вјечни мир између свију животиња? Чувши то кокот, затрепеће крилима и запјева: — Кикиријеки-и-и, и то нам у добри час!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

“ (Вишим гласом, подражавајући жени): „Ти си орјатин, убио бог и онај час, кад сам те познала“. (Пева): „О само дај ми мир!

) Ох, ох, ох, права бошча! Добро ти живе господа, како дође месец, узме своје паре, па мир. Ја да сам ишо у чколу, како су ме звали, ето Вучко господин; а ћирица, рђава посла. (Извади једну књигу из недара.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Ако кога и куга нападне, нека пусти на њу злу жену, пак ће и њу у море отерати. Али мир, ето нам господина! ПОЗОРЈЕ 5. ТРИФИЋ, ПРЕЂАШНИ ТРИФИЋ. Је л’ вам устала госпоја?

СУЛТАНА: Ах! (Пева.) Ти, серце, не мучи ме, О, само дај ми мир, Јер љубити ја не смем Нит казати ја смем. СРЕТА: Ти, жено, не мучи ме, О, буди паметна, Јер Срета нема шале Он оће

Лалић, Иван В. - ПИСМО

(24. В 1989) ГРЧКА ГРНЧАРИЈА Веслачи или коњаници, Ил можда калидонски вепар — Фигуре везане у слици У мир И покрет, пар и непар; Ваздух заробљен иза глеђи, И урезана грчка слова Ко тумачење времеплова; Хероји црни или

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

будем против мира, јер већ ми као нешто долази да лепо исфурам на улицу са транспарентом на коме ће писати „Доле мир, одвратна жабокречина!

број афектација, наиме, одговара да би понео са собом „Илијаду“ и „Одисеју“, „Божанствену комедију“, „Библију“, „Рат и мир“, Алберта Камија или књигу неког буџе коме желе да се увуку у дупингер, али нико, баш нико, човече, не би понео

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У кући Мачак поспано зијевну и лампа дахом посљедњим сијевну, па нагло згасну. Завлада мир... А ноћник онај који се крио Мудријаш лисац главом је био.

Било па прошло, нек буде мир, секиру ратну бацам у вир!“ А Тоша вели: „Другару Жућо, прихваћам предлог твој, у овом крају сви нека знају,

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Ево Сагрере. Сагрера, јеси ли ти? — Ја сам; чекај! — Хоћете ли доћи? Могу вас чекати? — Мир! Сагрера, спава ли Педро? — О, нашла сам пуну кућу дерњаве. Сад слава. Свиђа ли вам се ова месечина, господине?

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Све грли мир и сан. По кашто заурла само Суседов стари пас, ил' позно дошавши с рада, Испреже ратар плуг и стоку уморну поји, И

Лаку ноћ, лаку ноћ! Док не сване зора плава, Док не гране бели дан, По пучини заборава Нек нас води слатки сан. — Мир је. Тихо, к'о уздаси, Изумиру светли гласи... Лаку ноћ!

У даљи губе се брези И круже видокруг тавни. У селу влада мир. Још нико устао није, А будан петао већ, живахно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан — и звучним ремети гласом Тај

Још нико устао није, А будан петао већ, живахно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан — и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом. Ил' каткад само тек звиждање јасно се чује И тежак, промук'о глас.

То ловац пролази селом, И брзе мамећи псе, погурен у поље жури, Покривен копреном белом. Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе — А свежи јутарњи дах прелêће долине мирне, И шум се разлеже благ, кад својим студеним крилом У

МУРАТОВО ТУЛБЕ У дољи Косова равног, у жару пламене битке, Где Мурат положи главу и паде од сабље бритке, Сад мир мртвачки влада.

и густе лелуја руже, Споменик прошлости бурне, столећа Минулих давно, Осамљен сведочи тако за дело божански славно. Мир вам јуначки преци, што самрт примисте часно!

Мир вам јуначки преци, што самрт примисте часно! Мир ва пољу смрти, где месец трепери јасно И ноћ дубока влада; Где данас варварин Черкез усамљен пољаном блуди, И

И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. — 9 И мир вечни наста... Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И кренуше натраг погружени

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Зову ме опет у хору, ја одлазим нагло, песме ко прашина дижу се за петама, бичем се звука од речи сад браним, мир! кажем им, док се куполе њишу ко високо цвеће, зар удар звона да буде за мене узвишен знак!

суђеног и часног нестанка дај нам да зрелост земаљског живота достигнемо, дај нам да у створеном стварамо не би ли мир у нествореном нашли, рока нам дај за припрему небеског пута да странпутицом у полусну не населимо провалије хадске,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

На целом фронту је владао мир, који су повремено нарушавали пуцњи предњих стражарећих одељења. Кроз ваздух се преносио тајанствени шум артиљеријских

Силазили смо кроз шуму, где се осећао мирис већ свенулог лишћа и влажне маховине. Пуста тишина и неки свечани мир овладао је природом.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност. — Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.

Нека се само овако продужи једнако... нек се ништа не мења, само нека се врати потпун мир, па ништа друго не жели... Али докле ће се тако ? Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен.

сам од себе, и нешто се као наљути, па наскоро затим махне руком по ваздуху, као да рећи: »Ех, батали, само нек је мир у кући!«... Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко.

ничега, ничега!... Само вечни, дубоки, непроменљиви мир исписан је на њему, и само једна усна малко... врло малко повукла се у страну, те са ње лелуја сенка осмеха и још јаче

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СОФИЈА: Свето је лето! СИМКА: Ја више волим јесен. СОФИЈА: Јесен? СИМКА: Јесен унесе мир у кућу. (Са реке долазе Јелисавета и Филип) СИМКА: Господине Филипе, седите, испекла сам тикву!...

ЈЕЛИСАВЕТА: Испред ове завесе рат кува завој и репу, а мир рупу у глави плаћа рупом у џепу! ФИЛИП: Иза ове завесе Рим претвара се у Алпе, Алпи у рибљу пијацу, а пијаца у

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ој. Она је наш страшан понос. ГРОТЕСКА Зидајте храм бео ко манастир. Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир. А на храм дижите црну сфингу народа мог. Нек се све звезде што језде осврну за смех чудовишта тог.

Зидајте храм бео ко манастир. Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир. У храму над Милошем и Марком уоквирте златом на олтару жарком печате плаве и румене, жуте и црне и шарене.

Зидајте храм бео ко манастир. Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир. НАША ЕЛЕГИЈА И боли нас. Грачанице више нема, шта би нам таковска гробља?

Сенка је њина као паучина танка, што дрхти немоћно, меко. Ја сам на свету свему успаванка, а мир је мој далеко. Моје су ране болне и нове, а мисли сузне, неопрезне. Блажени који по мору плове, и не остају да чезне.

ГОСПОЂИ X. Не помаже ни муж, ни дете, ни гласовир. За вас је у греху мир. Бити несретан мало више или мање све је једно. Крити у срцу за све гнушање о како је бедно.

Често зазвони у ноћи, мирисно и меко. Често је као сунчана морска стена, на којој сја једини камен који цвета: мир. Смрт моја зависи од певања тица, а немам ја дома, ни имена.

И, тако, без реда, младост увијам миром, снегова и леда. И, тако, без пута, моје миловање, по умирању лута. А мир, свуд је мир, кад распнем шта је било и приклоним главу на оно што ме чека; на цео један крај са ког се вино слило и

И, тако, без пута, моје миловање, по умирању лута. А мир, свуд је мир, кад распнем шта је било и приклоним главу на оно што ме чека; на цео један крај са ког се вино слило и смех, и дивна

Мрежа се била поцепала. Два‑три минута грозне забезекнутости, гледања у воду, погнутих глава, затим псовка и мир. Узалуд цео рад, утрошен петролеј, и скупа мрежа. Па ипак, узбуђења нема. Људи су овде неосетљиви као камен.

ће сваки увидети, кад буде сазнао за утицај руских футуриста, и „декадената“, њиног, префињеног, часописа који се зове Мир искуства, у руској револуцији.

Најзад, мир, мир зоре, полако је улазио и у мене. Све што је мој друг причао, па и он сам, погурен, у похабаном, војничком шињелу,

Најзад, мир, мир зоре, полако је улазио и у мене. Све што је мој друг причао, па и он сам, погурен, у похабаном, војничком шињелу,

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

По шумама су лутали лавови, тигрови и друге звери. Међу људима и зверињем била је онда љубав, слога и мир. Лав и тигар долазили су Адаму и Еви и умиљавали се, а они их миловали.

са мирисом који се разливаше из чаше грднога крина као медена струја а коју људи лакомо сркаху дишући дубоко — уђе им мир у душе и гађе ње од крчме.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

На лицима се њиховим сад примећаваше душевни мир, као оно кад човек осети задовољство после извршене тешке, али племените, узвишене дужности.

— Ено врата, ено врата! — вичу деца и показују врата, која су остала на противној страни. — Пссст, мир, децо! — Будитебокснама, шта се чини! — крсте се неке жене. — Ни речи, он зна шта треба. Обаљујмо плот!

образовани и послушни, мирнији много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учитељ, јер њихов мир и добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полицији.

Једу, пију, дремају, помало нешто посла гледају. Једним словом: срећни луди. Ништа не ремети дубок мир, нико не квари хармонију, никакав ветрић не уздрмава мирну, непомичну, површину устајале позеленеле баре, ако би се с

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

За нама се сипа читав град псовке, те се тиме у неколико и општи мир ремети, али на крају крајева досади се и женама, те се опет простре тајац по нашим улицама.

правилном току живота: кад ја имам све што ми је потребно за живот (јело, пиће и одело) и кад ми нико не ремети домаћи мир, онда је то права срећа. — Ах — прекидох је — ми смо то називали свињским животом.

ми као човек, који је претрпео тешке ударце судбине, па је време залечило ране његове и у душу му улило срећни и тихи мир. Међутим сви смо знали, да од рођења свога он није знао за праву невољу...

— Ено, окренуо ти се!... Јавља ти се, Бога ми!... — Мир, маче... није мени! шапће забленута тетка, климајући и сама весело главом. — То он, знаш... Марици.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Не иде то тако! Прво да отворим седницу. ЈЕВРЕМ (седне). СРЕТА (устане, силно звони и раздере се): Мир, мир кад вам кажем! Јесте ли сви на броју? ЈЕВРЕМ: Јесмо! СРЕТА: Молим господу стенографе да се спреме.

Не иде то тако! Прво да отворим седницу. ЈЕВРЕМ (седне). СРЕТА (устане, силно звони и раздере се): Мир, мир кад вам кажем! Јесте ли сви на броју? ЈЕВРЕМ: Јесмо! СРЕТА: Молим господу стенографе да се спреме.

Молим гг. посланике да говоре учтиво, како се не би дешавали сукоби; молим галерију да одржава ред. Мир кад вам кажем! (Седне.) ЈЕВРЕМ (као пре): Молим, господине председниче, за реч! (Седне.

(Својим гласом.) Пљус! Пљус! (Шамара по ваздуху док и самог Јеврема не ошамари. 3атим звони силно.) Мир, мир, господо! Молим, чувајте достојанство овога дома!

(Својим гласом.) Пљус! Пљус! (Шамара по ваздуху док и самог Јеврема не ошамари. 3атим звони силно.) Мир, мир, господо! Молим, чувајте достојанство овога дома!

) ИВКОВИЋ (прилази своме прозору). НАРОД (споља): Живео! (Затим се чује појединачно.) Пст! Мир! Чујмо! Чујмо! ГОВОРНИК (споља): Драги брате и изабраниче народни!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади. На све стране влада мир.« — Е, ово је славно! — рече Срета задовољно. А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

И СУНЦЕ 318 ЗАШТО СЕ КРИВИ ТОРАЊ У ПИЗИ 320 ЧОВЕК И ЗВЕЗДЕ 321 О МОМ ОДНОСУ ПРЕМА КОСМОСУ 322 СОНЕТ О БЕСКРАЈУ 324 МИР ПРЕДГРАЂА 325 ДА МИ ЈЕ...

Карађорђе је по Мишару гонио хордију, — и то колику! — Док је Бетовен, на миру, стварао Хероику. Рат и мир, живот и уметност, Запад и Исток: Јаз свуда једнако дубок и подједнако широк.

Крај! Сонет се сам самцат написао! МИР ПРЕДГРАЂА Једног ћу дана побећи, да ме више не нађу, И потражићу мир у удаљеном предграђу.

Крај! Сонет се сам самцат написао! МИР ПРЕДГРАЂА Једног ћу дана побећи, да ме више не нађу, И потражићу мир у удаљеном предграђу. Тамо, на Петловом брду, надомак Београда, Где је беспослица радосна и где је слатка досада!

) КАКО СЕ РОДИЛА ЉУДСКА МИСАО Бејах у Крапини, и тамо сних Време пре временâ свих, Мир и тишину давнога света, Оног од пре милион лета; Била је јесен, кишна ко сада, Ал нигде куће, села ни града...

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

вранче, немој стати, Не мириши траву, не осећај вир; Награду за труде небо ће ти дати: Мрачну, добру раку, и вечити мир! РОСА ПАДА... Небо је сиво, месец блед, Тишина свуда, мир. Не шуми сад платана ред, И не жубори вир.

РОСА ПАДА... Небо је сиво, месец блед, Тишина свуда, мир. Не шуми сад платана ред, И не жубори вир. О, чудна ноћ, о, чудан сат, Тајанствен, црн, и глух, У који као вити

Осетим каткад тајни лет Кроз ноћ, док ћути вир; Стресе се лист и стресе цвет, Па опет влада мир. То роса, тихо као сен, Пада на лист и цвет, И блага ноћ за један трен Освежи цео свет.

магле облачци се гоне, И с торњева старих стане да се слива Звук побожних звона што вечерње звоне, У час кад завлада мир крај мене широм, И шума заћути, и занеми врело, И уморно моје намучено тело Зажуди за слатким одмором и миром, Мисао

Но нашто Грци? Мир пепелу њином! Ти стари лисци уметници беху Да свој осећај представе врлином, А лепши изглед даду своме греху.

сутон, пун љубави страсне, Шаптао је чежњу кроз мирисне гране, Док последња румен на западу гасне, И мир, мир свечани пада на све стране.

сутон, пун љубави страсне, Шаптао је чежњу кроз мирисне гране, Док последња румен на западу гасне, И мир, мир свечани пада на све стране.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

одмах до куће, све су се даље иза куће помицале у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

ПАРАФРАЗА 208 СТУДИЈА 210 СМРТИ 212 ТЕЗА 214 ПОРУКА 217 ЋУТАЊЕ 218 БАРКЕ 220 УТЕХА 222 ОДБЛЕСАК 223 БЕЛИ МИР 224 РОДНА ГРУДА 225 ЗИМА 227 РОНДО 228 ВЕЛИКИ ПАУК 229 ПОСЛЕДЊА ТЕЖЊА 231 БУДУЋИ ДИЈАЛОГ 232

За све које волим — бол и страва, Немир живи; а њих можда трава, Мир жељени с неба чува плава; Док тог срца у златној самоћи, Које досад невоље су тукле, Не покрије величанство Ноћи

далеко од њих Сад смо, а они жале мир наш тих. Они баш ништа нису знали шта Доведе ту нас. У цвећу смо ишли Славећи страсно осећања та Због којих лепо

И тада Доћи ће добре судбе вечни дâри: Спокојство, мир, без бола, јада. Треба нам лећи, снови моји стари. НЕИЗБЕЖНОСТ Над главом нам плови јато рóда, Пева тужну песму

Обићи ћемо илузија свет, Где сада вечни мир и покој влада, Дворану наше младости, — и ту Саранити спомен на прошлост нам сву.

Кроз дане у дане и кроз век у век Наћи ћемо, ипак, мир жељен и драг, Нашој дугој бољци још једини лек, И истине једне неутрвен траг.

Само једно уверење ледно К’о да сине, к’о иње: Свеједно, Доцније ил’ пре. БЕЛИ МИР Аветињске буре оргије се чују Крај пећи, у куту моје мале собе; Изгледа да сикћу, бесне, куну, псују, Урлају, и

Цео град је мржње покрио снег бели Безгласном тишином што теши и цêли. Тáјац пролазности. Снег... И бели мир. РОДНА ГРУДА На крају, ипак, дође један дан Кад човек не жели више да се бори, Кад му дух затражи какав виши плâн

Мало ноћи Кад, с музиком грања У самоћи Мир за нас пријања; И тишине, Кад се звезде чине Још једини пријатељи верни; И слободе, Кад нас мисли воде, Кроз

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Мир!“ брекну лагано стари. Онај први што пјеваше већ стиже. Туре стаде баш пред шешаном Оташовом. Бјеше му, ваљда, пиљак,

Сад опет наста мир, као у гробу, те се само чујаше како боник јечи и како мачак весело преде, весео ваљда што је познао и он Јанка, свога

“ „Говори, море, говори сад; казуј све!“ стадоше бректати браственици му у највећем једу. „Мир, људи!“ загрмје Владика. „Истину је рекао, ја знам.

„Мир — и на мјесто!“ загрми Владика дигнувши високо крст. „Проклет да је ко ме данас у свачем не послуша!“ Величанствен биј

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Што није право није ни поштено. — Од крива дрва на страну је сјена. — Прав дијел, дуг мир. — И ђаво зна шта је право, али неће да чини. — И ђаво кад право има, ваља му разлог дати.

“ она му из сриједе одговори: „Да нијесам патила, не бих се у сриједу спратила“. Знаду пси за мир! — Казала лисица, почевши бјегати кад је са земље говорила кокошима, које су биле на дрвету, да не бјеже од ње него да

почевши бјегати кад је са земље говорила кокошима, које су биле на дрвету, да не бјеже од ње него да сиђу доље, јер је мир између свију животиња, па јој пијевац рекао: „Ето и наших паса ђе иду и носе гласове од мира!

3 у ницине родило се дете. Звах кума да га крсти; кум дође, дете се нађе. Начини се дете мање од макоВог зрна. Устук мир, Устук Велимир. Сту (назад) ницина, тера те мрцина. Да изађеш у Дунав, у море, у камен, да више ту не будеш.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Одмах дође глас цару под шатор да је у његовој војсци био јунак који је непријатеља побио и да непријатељ иште мир. Цар одмах заповеди да тај јунак дође предањ и да иште што хоће да га дарује.

“ А Ћела му поручи: „Кад пођемо кући, напоред ћу с њим јахати.“ Кад се после тога учини мир и пођу натраг, Ћела савије свој шатор и оно мало пртљага, и метне на свога коњичка, па онда звизне а коњ се змајевит

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

„Благодат и мир Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа нека буде свагда са свима вама

Јер, ко ово чини, да се одлучи, ако се не каје и опроштај не моли скрушеним срцем. Мир, дакле, и љубав увек један према другоме волимо да имате, и уместо гнева научите се: „Благослови и опрости, брате!

„Мир вам“ говорећи, као и Христос својим ученицима. (Лк. 24, 36) И помислих: када са вама у манастиру провођах желевши сабра

И потпомагањем Божијим мир и тишину прими владавина његова одасвуд, јер заиста овај диван и страшан би свима који су около њега живели, пошто

И Божијом помоћу и својим трудом то све стече. И потпомагањем Божијим мир и тишину доби владавина његова одасвуд. И усхте и ороди се са великим царем грчким, Богом венчаним кир Алексом

(Ис. 1, 19-20) А вама, синови моји љубљени мир вам буди од Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Дух Божији да почива на вама, крепећи и покривајући вас од свих

да почива на вама, крепећи и покривајући вас од свих видљивих и невидљивих непријатеља и водећи вас на пут миран! Мир вам буди, властело моја и бољари! Мир буди и вама млађи, које вас отхраних од рођења матера ваших!

Мир вам буди, властело моја и бољари! Мир буди и вама млађи, које вас отхраних од рођења матера ваших! Мир буди вама свима, стадо Христово духовно, које Богом

Мир вам буди, властело моја и бољари! Мир буди и вама млађи, које вас отхраних од рођења матера ваших! Мир буди вама свима, стадо Христово духовно, које Богом предано би мени, и напасавши вас неповређене сачувах, као пастир

И дошавши к њему, мир и благослов примише један од другог, и не даде им отићи од себе. Говораше им: „Проведите код мене док тело моје,

различитим змија непријатељска подигла се на стадо твоје, али њу, оче, оружјем крста и молитвом својом умртви, и Мир Од Бога отачаству свом измоли, богомудри Симеоне!

ИГУМАНУ ЛАВРЕ ДОМА ПРЕЧИСТЕ И СВЕТОГА СИМЕОНА СТУДЕНИЦЕ, КИР СПИРИДОНУ, ИЗ СВЕТОГА ГРАДА ЈЕРУСАЛИМА Благодат вам и мир од Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Советује ме и заклиње верни друг да нипошто не прелазим у Турску земљу пре него се мир закључи и док не видим исте Хормовите у Корфу, ибо делфински паша, чрез којега владеније надлежи прећи, сложио се је с

Между тим, постане совершени мир у Германији; ништа мање о више реченом путу Нико не мисли. Пишем митрополиту о том и најпосле јавим му да је већ доста

— магистар, учитељ мзда — неправда; награда миља - дужина од 2 километра Минерва — богиња мудрости минор — мањи мир — свет мирјанин — световњак, који није свештеник мирски — световни мистер — господин митарство — лутање и пут

подозреније пожелателнејши — кога (или што) се највише жели позор — пажња покој — мир покојан — спокојан, миран покров — кров полезан - користан полза — корист ползовати — користити полијелеј —

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Раичковић КАМЕНА УСПАВАНКА Садржај САМО ЈЕ БУДИЛА МИР 2 РУКЕ БОЛА 3 ОТВОРИ СВУ ТИШИНУ 4 ОПРОСТИ КАМЕНУ ШТО ЋУТИ 5 О ВРАТИ СЕ 6 БУКЕТ 7 О ДАЈ МИ 8 ПЕСМА И СМРТ 9 ЈЕДНО

ГОДИНЕ 72 КАМЕНА УСПАВАНКА САМО ЈЕ БУДИЛА МИР О проста ружо говора Зашто те пролећа буде Заспалу међу два мора На усни плаве луде?

Па ћутиш... Што склапаш вид? Зар није црно ко флор? И песма: да л плави вир? Или кап пала на зид? Само је будила мир. РУКЕ БОЛА Дај речи густе ко смола И речи као крв неопходне За наше празне руке бола Подигнуте у светло подне.

ПЕСМА И СМРТ Ова песма нема оштрих зуба, Све је у њој голо ћутање и мир И спори долазак до последњег руба Испод кога мами хладан дубок вир.

О СЈАЈ СУ САМО ВРАТА КРАЈА Тај мук — да није звук без краја Што свуд сеже Па неки мир са криком веже Ил маглен дух са месом спаја?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Зуби су ми се клатили, али сам на курјака личио. Далеко за леђима, у торовима остаде пусто и Мир. А човек умире једино кад мора и кад неће. Иако ми је брада до седмог ребра дуга, ноге су могле да носе њу и нож.

Биће вам после досадно. Лакше је човеку кад лепо разговара. ...Грчеви јој брзо промилеше лицем и уронише у мир још једрих а модрикастих образа. Као изубијаних. Двапут се загрцну. А зуби осташе да се беле.

Морам идуће ноћи да прегазим Мораву, јер одозго ништа ни да шушне. Отишла је. Мир и мрак. Ја сам ти сада река што је пресушила. Сувих, рундавих обала, а на дну се црне облуци.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

тада се ГосподарЈовану чинило да више нема себе, да нестаје и већ је део тог простора који је свуда; у њему се таложио мир а он се расипао у ништа.

бити, никада, у својим домовинама устаници су, изненадно спокојни, можда и могли да поверују да су, најзад, освојили мир, снег је сипао а сви су страхови били под сметовима, прозрачни, а Вожд је у Београду, у Правитељствујушчем совјету, у

Желео је да буде сахрањен у том граду пуном немира у којем је, ко зна зашто, он нашао мир. Дечак је осетио како време обележава таму а земља је мирисала, а биље се мигољило, а ваздух се развлачио у растопљене

Док је један Рига умео да прихвати спокојство манастирских књижница и мир од дружења са књигама, други се нестрпљиво припремао за неспокојство путовања и немир од дружења са људима; док је

У њега је улазио мир. О смрти Риге од Фере има неколико верзија и све су сагласне у овоме: прво, да је 9. маја 1798.

У њој је био мир и са тим миром је примила Вучића. Али чим је проговорио, тај човек који јој је некада био пријатељ и из кога се још,

Али чим је проговорио, тај човек који јој је некада био пријатељ и из кога се још, на све стране, расипала снага, мир се измрвио и отишао до ђавола.

Година која је протицала, 1808, била је за устанике година предаха од војевања и, на изглед, година када је мир са Турцима изгледао остварив.

Али, ничија надања, па ни Ивана Југовића, нису це испунила. Године што су следиле нису донеле мир који се очекивао, него немир који се могао претпоставити.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

сутон, пун љубави страсне, Шаптао је чежњу кроз мирисне гране; Док последња румен на западу гасне, И мир, мир свечани, пада на све стране.

сутон, пун љубави страсне, Шаптао је чежњу кроз мирисне гране; Док последња румен на западу гасне, И мир, мир свечани, пада на све стране.

Ј. Дучић ЛXXXВИИИ САТ Дан болестан, мутан, небо непрозирно. Над безбојном водом мир вечерњи беше. Часовник невидљив негде изби мирно; Тад потоње руже лагано помреше.

И кад опет изби - с топола се расу Задње мртво лишће. Мир је на све стране. Док понова куцну: Тихо у том часу Једно гнездо паде високо са гране...

Острво је свако У вечерњу маглу увило се тако, И дубоки снови над валима броде. Мир, тишина смрти... Али испод мора, Често к'о да чујем глас далеког хора, Тајанственог, страшног, у дугој тишини.

Ћарлија чемпрес, и мирише трава; Ноћ тешком купом злато сипа на њу... На мору нигде једра ни галеба; Мир само струји с љубичастог неба А сан, видим, слази и врх мојих јада...

стоје у њој сребрнасте, родне Обале и врти; и светли и пали Младо, крупно сунце, и не шуште вали Све је тако тихо... Мир... Свуда је подне. Ј. Дучић XЦВ МОЈА ПОЕЗИЈА Мирна као мрамор, хладна као сена, Ти си бледо, тихо девојче што снева.

Све грли мир и сан. По кашто заурла само Суседов стари пас; ил' позно дошавши с рада Испреже ратар плуг, и стоку уморну поји; И

У даљи губе се брези, И круже видокруг тавна. У селу влада мир. Још нико устао није. А будан петао већ, живосно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан, и звучним ремети гласом Тај

Још нико устао није. А будан петао већ, живосно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан, и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом. Ил' каткад само тек звиждање јасно се чује, И тежак промук'о глас.

То ловац пролази селом, И брзе мамећи псе погурен у поле жури, Покривен копреном белом. Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе А свежи јутарњи дах прелеће долине мирне, И шум се разлеже благ кад својим студеним крилом У

магле облачци се гоне, И с торњева старих стане да се слива Звук побожних звона што вечерње звоне; У час кад завлада мир крај мене широм, И шума заћути, и занеми врело, И уморно моје намучено тело Зажуди за слатким одмором и миром, Мисао

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

до небеса престолодржнога растојање преужасно бјеше - стопут више Земље од Урана; сав небосклон што могах виђети мир мировах бјеше напунио са својијем свијетлијем шаром. Из њега се луче бесамртне на све стране р'јекама сипаху.

вообразит својим умом може), насијата кола са сунцима; свако сунце предводи мирове колика си коме обредио, а мир сваки своју сферу има.

нешто сада што ће душе усколебат ваше: горда се је душа Сатанина облачила у хаљину црну; славољубни овај војевода мир небесни поколебат хоће и у вјечну низврћ погибију себе самог и своје полкове. Гњев праведни оружје је правде!

ће овај бит састављен мали од хаоса и мрачне прашине, стихије ћу на њем поумјерит, а времену непостојност дати. Мир ћу груби овај Земља назват.

Попа, Васко - КОРА

змају мој Теци само даље Да стопала те не разнесу Што даље можеш теци крви моја ГВОЗДЕНА ЈАБУКА Где ми је мир Непробојни мир Гвоздена јабука Теме ми је стаблом пробила Глоћем га Вилице сам оглодао Лишћем ме оковала Брстим

мој Теци само даље Да стопала те не разнесу Што даље можеш теци крви моја ГВОЗДЕНА ЈАБУКА Где ми је мир Непробојни мир Гвоздена јабука Теме ми је стаблом пробила Глоћем га Вилице сам оглодао Лишћем ме оковала Брстим га Усне сам

сам оглодао Лишћем ме оковала Брстим га Усне сам обрстио Гранама ме спутала Ломим их Прсте сам поломио Где ми је мир Несаломљиви мир Гвоздена јабука Корене је дубоко У камењар мој меки пустила Чупам их Утробу сам ишчупао Плодовима ме

ме оковала Брстим га Усне сам обрстио Гранама ме спутала Ломим их Прсте сам поломио Где ми је мир Несаломљиви мир Гвоздена јабука Корене је дубоко У камењар мој меки пустила Чупам их Утробу сам ишчупао Плодовима ме окрутним

мој меки пустила Чупам их Утробу сам ишчупао Плодовима ме окрутним тови Точим их Мозак сам расточио Где ми је мир Гвозденој јабуци да буде Прва рђа и последња јесен Где ми је где ми је мир ОДЈЕКИВАЊЕ Празна соба стане да

их Мозак сам расточио Где ми је мир Гвозденој јабуци да буде Прва рђа и последња јесен Где ми је где ми је мир ОДЈЕКИВАЊЕ Празна соба стане да режи Увучем се у своју кожу Таваница стане да скичи Хитнем јој једну кост Углови

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Изненадно помрачење Сунца ули обема борбеним странкама толики страх, да већ започету битку сместа прекинуше и мир склопише. Талесово име поста познато и славно у свим грчким крајевима.

Праву срећу, у којој само мудрац може потпуно да ужива, чисто блаженство, циљ и мир живота, не треба тражити у спољним добрима у чулним уживањима, већ у тихом и мирном расположењу које нам пружа блага

„Знам. Борба између гибелина и гвелфа, која нам је донела толико недаћа, завршена је, како изгледа. А мир који су папа и цар склопили догађај је светског значаја“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Повремено чуо се бат задоцнелих пролазника, иначе владао је потпун мир заспале паланке. Ја се сећам добро да сам овако отпочео разговор.

Владао је онај нарочити, привремени мир фронта кад ваздух још подрхтава од експлозије, када се жури да се одахне, проживи неколико сигурних тренутака, кад се

Ох, познавао сам добро овај мир, мир гробља, мир који гуши, неиздржљив, ужасан. Само се светлост полако увлачила и, постепено и опрезно, откривала

Ох, познавао сам добро овај мир, мир гробља, мир који гуши, неиздржљив, ужасан. Само се светлост полако увлачила и, постепено и опрезно, откривала ствари.

Ох, познавао сам добро овај мир, мир гробља, мир који гуши, неиздржљив, ужасан. Само се светлост полако увлачила и, постепено и опрезно, откривала ствари.

Има само двоје: не живети или побећи у свет. А ја још имам снаге. И десет ноката биће ми доста да зарадим мир кога немам и кога овде никад нећу имати.

Можда ће на њеним равним грудима наћи онај мир што га је, овде, на облим, узалуд тражио. Уосталом, како му да Бог. Има једна ствар само: њему овамо више места нема,

Онда прилазе искежени, разјарени, дивљи људи. — Туња тијета. — Тунга тијета. Мир шућур. И чопор крешти, превија се, урла и стеже мртвачке кошчине петорице регрута, што дрхте као уплашене мале тице,

Није ово школа играња овде, разумете ли? Па болница је ово, господо! Овде мора бити мир, савршен мир мора бити, разумете ли! ... Ах, псссст, пссст, господо, ужасно, за име Божије... шшшт, забога.

Није ово школа играња овде, разумете ли? Па болница је ово, господо! Овде мора бити мир, савршен мир мора бити, разумете ли! ... Ах, псссст, пссст, господо, ужасно, за име Божије... шшшт, забога.

У име онога који нас позива на мир, они нас воде у ратове. Ми сви ратујемо у име његово, једни противу других. И Немци за везу с Багдадом, и Руси за

— Yеѕ, мy дарлінг, Праy, беліеве ме. Анд [И] хаве мy оwн хоре!1 ...А у павиљону шестом потпун мир је већ, само попац досадно шкрипи међу дрвима код пећи и болничар је, на прстима, последњи пут прошао кроз собу.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Посљедња ми је била: Wас ицх беситзе, сех' ицх wие им Wеитен. унд wас версцхwанд, wирд мир зу Wирклицхкеитен! Али кад сам посјетио неког пријатеља и видио над његовим столом исту такву таблицу с тим истим

Можда ће добити не само награду за књижевност него и награду за мир. Све је у томе: треба имати вјештину да се свакој ствари пода егзотичност.

Оно би требало да заведе ред, да успостави мир, да учини крај грађанским ратовима и братоубилачкој борби између смртних и бесмртних.

Није довољно своју мисао једанпут заувијек подврћи сумњи, једанпут заувијек провентилирати — па мир. Треба се свакодневно умивати сумњом, као водом. Да, пријатељу.

Но то питање излази ван дјелокруга лијечничког комисијског налаза. Дакле „кљенут срца”, па мир. Као што видите, спасоносан еуфемизам, који у ствари, значи отприлике као кад бисте рекли: умро је од смрти.

Кад престаримо, кад надживимо сами себе, међу њима наступа тишина и велики мир. Прастаре, покојне ствари ускладе се међу собом: постану некако равне и вршњакиње: упокојеност даје им мир и равна

Прастаре, покојне ствари ускладе се међу собом: постану некако равне и вршњакиње: упокојеност даје им мир и равна права. * Сада се мисао точи без шума, без пјене, кротко, као уље из старинског дрвеног тијеска.

На концу свију стаза стоји шутња и мир са свиме: широки мир са болом, с људима, са животом — са самим собом. У мени тишина, нада мном подне без руба, уоколо

На концу свију стаза стоји шутња и мир са свиме: широки мир са болом, с људима, са животом — са самим собом. У мени тишина, нада мном подне без руба, уоколо призори земље у

Или посљедња, врховна мудрост: крајња одрека свега? Не знам. Осјећам само да нема стварнијег добра од тога: мир са радошћу, с болом — и преплављеност сунцем.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

имао куд и камо, јер с врагом зло, а без њега девет пута горе, те јој рече да ће заклати краву, па нека буде једанпут мир.

везир дозове једнога кнеза, ваљана и паметна човјека, говорећи му да би пошао к црногорскоме владици не би ли како мир или вјеру од мира прихватио; а ако не би ништа могао учинити, оно да види колико има војске и ђе се највише налази.

је Црна Гора увела да свештеници морају бити изучени, бива морају свршавати богословију, а који није свршио да иде у мир, био један поп па није хтио оставити парохије.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Не марим да пијем. Ал' кад приђе тако Свет мојих радости, уморан, и моли За мир, за спасење, за смрт или пак'о Ја се свему смејем па ме све и боли.

све се губи, изумире и пропада, И никаквих немам жеља, да ми приђу, да долазе; По сумраку сањарија пустош спава, мир свуд влада.

Мрачан и ведар ја идем животом До старих, црних и светлих обала, Где дише пустош и мир са лепотом, Где пропаст живи и где нема зала. Где нема зала.

Овце пасу, мирно иду; лупка звоно; Сунце сија, земља пуцка... вода пљусну. Небо ћути, земља ћути, мир свуд влада; Све је немо, тихо, вечно, нигде гласа; Све бескрајно, недогледно, као нада, А чобанче вода носи без таласа.

отворен прозор, несташан и мио, На завесу ветрић невидљиви слеће, И њоме се игра безбрижан и чио; Ноћ на пољу лежи, мир се по њој креће.

Звуци виолина, вино, јак додир жена Дају нам пир, Ал' свуда се крећу сенке мртвих времена, Умрли мир. Музика с песмом пружа нам старе јауке, Опела траг; Загрљај, занавек наше скрштене руке И живот наг.

СЛУТЊА Небо мутно, издубљено, кобно; Дан убијен притиснуо боје, Светлост, око; и мртвило гробно, Мир и страва око мене стоје. Кроз природу, преко дрва, ружно Јесен иде; голе гране ћуте.

Ја не знам више да л' се сећам сада. Ни кад је дош'о облик заборава. И не осећам страсти, ни олује, Ни како дише мир, даљина плава. И ја не чујем сузе, ни славује, Ни кад је дош'о облик заборава.

Још нам срца крију измирење, спас И љубав што прашта и јаде односи К'о пролеће зиму, као мир талас. И док руке срећне станују у коси, И док глава сања уз лице и груд, Ми нећемо чути ветар што све носи.

СУСРЕТ Једно послеподне — не сећам се које — Ишли сте лагано и погнуте главе, А око Вас ваздух, светлост и мир стоје, А над Вама небо боје јасно плаве. Сенку и с њом мене водили сте собом...

У срцу ће бити измирење, спас И љубав што прашта и што јаде носи К'о пролеће зиму, као мир талас. И док руке срећне станују у коси, И док глава сања уз лице и груд, Ми нећемо чути ветар што све коси.

А иду они, посланици пакла. Напред корача побеснео пир. Тресу се куће и падају стакла. И ноћ се спушта, и врисак, и мир. Замрле душе, само дршћу прсти, К'о снага где је тек забоден мач. Понека глава скривено се крсти.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

порећи да би такав пакт могао да буде од битне користи за неке мање срећне народе, он не може да оствари главни циљ. Мир једино може доћи као природна последица свестраног просвећивања и стапања раса, а ми смо још увек далеко од тог

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

На том месту Турци су 1699. године молили за мир, пошто су их поразили српски граничари. Причали су ми да је иза Карловаца брдо Фрушка гора које је често опевано у

Он ме је саветовао да напустим трчање за лепотама Швајцарске и да потражим мир у свом родном месту. Рекао ми је да ме иначе неће спасти ни сви анђели на небу и да ћу коначно сломити врат.

Било је и неких других организованих покрета сличне врсте, али су сви они нестали чим је склопљен мир 1918. године. А Национални савет за научна истраживања није нестао.

Ћипико, Иво - Приповетке

Часом се уздржи и упиљи поглед у чељад. Нико не трену оком. Тај подмукли мир увери је о несрећи. Горко зарида: —Перо, хранитељу, куда оде?

у сандук преобуку и пртенине, дјевојачки се осјећаји стишају, и изнебуха претрже се у души рпа успомена и наступи мир. Све своје собом носи: и осјећаје, и мисли, и жеље!

монотоно дјелује на њену природу, а безразложна туга, из које се на махове испољава воља за жинотом и срећом, мути јој мир на који је била навикла.

Најпослије, кад изиђоше из села, сватови се љубазно опраштају с њима, препоручују им у задњу мир и љубав, и једнако се осмјејкују, као да знаду да су то ствари за које не треба препорука.

Антица мало по мало разабире се, као да су јој свићање и сунце донијели мир. И сама се чуди како се то с њом могло догодити.

Кад сам сам, и радим и богу се молим!” . И сада се спустио мир на његово биће и душа, упокојена, заборавља на село, као утапа се у топлини и ведрини дана; регби да је и она дио тога

Једна хармонија боја, облика, ствари, у музичкој тишини. Потпун мир у којем се души тражи изражаја. Иво Полић са стрепњом у души гази по меким дебелим саговима.

исписани златним словима и неки окићени фесом, који фесови у том живом зеленилу изгледају као огромни макови цветови. Мир и тишина. У хладу, чучећи, одмара се понеки верник са својом породицом и, као да су на њиви, залажу се јелом.

Неке се испрсише, жељне још да живе; неке леже напола закопане, а неке тек вире. Мир, тишина, џамија затворена ћути, минарету не да одушке огромни платан, а око гробнице некога везира, ту убивена, зује

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Поћи ћемо од онога што је у четири наведена примера из збирке Муњевити мир већ на први поглед уочљиво и заједничко, али се вероватно баш зато што је очигледно обично не примећује: у обе

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

СОЈА: Бриши најпре испред своје куће, па онда лај за другог. ВАСА: Ама, мир, кад вам кажем! Срамота, болан, и ви се, кобајаги, бројите да сте министарска фамилија.

ДАЦА (плане): Ето је, она опет пружа језик. ВАСА: Ама, мир, кад вам кажем! САВА: Смирите се, јер ако мени мркне, запушићу вам обема уста!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Сабласност призора долази од инверзије: Софка у повратку не види само кућу, него кућу са својом сопственом одсутношћу (мир и светло симболизују празно), што нас подсећа на снове са визуелном инкарнацијом сопствене смрти.

И одмах се објашњава: за ту чудновату особину „чистоће, мирноће” да је „устајала, загушљива” (чистоћа, мир и ред који гуше!

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

последњу кутију скупих државних цигарета, узе једну за себе а другу баци само домаћину и по обичају стаде га питати за мир и за здравље у кући. На госте и не погледа, јер га је њихова нељубазност страшно и наљутила и изненадила.

Литица се помамно навалила на снажну планину. Ове — као да су закључиле за такво стање не примирје но вечити мир... — Што ме не питаш, Новице, зашто сам се вратио натраг? — управи Селим своје већ пријатељске очи пут домаћина.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Сад ће у сну слатке песме да забрује, Јер се бродић завичају приближује. Лаку нојцу вама, нама! Мир у груд’ма! Лаку нојцу трудном свету, добрим људ’ма!

»Стармали« 1883. ПЕСНИК ПРЕД БОЖИЋ Не питајте за песника, Пустите га себи сама; Пред Божић му дајте мира — Мир нек’ буде и међ’ вама.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ПОЗОРИЈЕ 7. РУЖИЧИЋ, ЕВИЦА ЕВИЦА: Службеница понизна, светли господин филозоф. РУЖИЧИЋ: Мир тебје, Хелено, очеса твоја звјездоносно блешчат.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Ждрале, Где му је одјек у срцу ил смрти? Поразни Сведоци мора и промена испразних Уснуше мир и скаменише вале. Свет претворен у време отет зломе змају Мировањем ватре и болне нејасности.

Она је све што ми оста од неповратног дана, Празнина што пева и мир мој румени. Песмо празна и звездана, тамо, твој цвет ми срце слаже, кроз крв шета, ако га уберем оставља ме

мало и заћутаћу пред тобом, Док бдиш оноцветно над испражњеним гробом, Анђеле пред неумољивом лепотом краја Где је мир и зрелост песму заменила, И мрамор где мрмор вечне воде спаја Са каменом коме израстају крила.

Ах, надо коју врисак зна изрећи, Тескоба и грижа, пре но мир у срећи, Слаби смо и ломни као лист лискуна И не усуђујемо се да будемо друкчији.

Дај ми да видим свршетак твог лета Мир твога кретања што ми немир снио И непокретност моја кад сам мртав био Сам у свом срцу без муње и цвета.

Петровић, Растко - АФРИКА

Од свих племена, Бауле је осетило највише ону хармонију и мир у пластици који толико приближују осећањем њине скулптуре класичним грчким скулптурама.

Не спавати више по кабанама, колибама и мочварима, већ у кући која представља мир и културу; у мојој кући, са чије таванице не падају страшне стоноге и скорпије.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Било је далеко иза поноћи, кад у српском штабу наступи мир, уморне штаблије разиђоше се по собама, лампе це погасише, и замало па је све спавало у дубоком сну.

Има мирнога дима, и дима који те доводи у ужас. Његова боја, његова густина, то је — мир или рат, љубав или мржња, гостољубље или погибија, живот или смрт.

Спасени смо! После бојне хуке наста свечан мир, после жарка дана тија, блага ноћ; прорешетани, изнурени и од дима поцрнели батаљони враћали су се на своја ноћишта,

га; он то заслужује, он је кукавна жртва туђе обести, грубе, сурове власти, из чијих це ноката није могао отргнути. Мир покојничком пепелу, а проклетство власти која, ради одржања свога неправедног господства над туђим покореним народима,

Није. Пожали га дакле. Овај варвар није тако велики злочинац, као они који су га до овога жалоснога стања довели. Мир и његовом пепелу, а проклетство, вечито проклетство освајачима који грабљењем туђих земаља цејy непомирљиву мржњу међу

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ИX Кад сам био на твом гробу Замириса мир босиљка, А мени се причу гласак: „Шта ми ради моја Смиљка?“ Твоја Смиљка, сиротанка, Још не може ногом стати, А

Тако туга срце вида, У вечити мир га смешта, Така туга није туга, Није силна, није вешта. То је туга, што те дигне, Пак те у свом крилу њија,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Људи су већ преморени од несносног ишчекивања. Русија је закључила мир. Румунија ступила у рат кад смо ми изгубили земљу, и пропала.

Командир као да резимира догађаје у свету и вели: — Сад је април осамнаесте. Руси закључили мир. Немци згужвали Румуне и сатерали уз Црно море. Централне силе шире се сада од Балтика до Палестине.

Онда се ређају штабови дивизије, армије, Врховне команде. Најзад иду лиферанти и забушанти. Када се закључи мир, падне команда: налево-круг!

Воз је јурио поред неких брежуљака на којима су се налазили летњиковци. Свуда наоколо владао је мир... Али ја се нисам могао отети од већ стечене навике да сваку узвишицу посматрам као неки артиљеријски заклон.

С нестрпљењем смо очекивали обојица састанак са њима. Нашли смо се у парку.. Владао је свуда наоколо свечан мир. Гране борова, оптерећене снегом, биле су опуштене. Ваздух прозиран и свеж.

И поред хуке мотора и брзине којом је ауто јурио, наслућивао се од стране гробља хладан и језив мир. — Француско гробље — објашњавао је наш пратилац.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

дру Же; к'о да знају да си ти све:тло огледало свију добро Та; саблазан, драги мој, ниг:ди ти не сејеш; нит пак, Да за мир на свету ти не мариш; јест истина!

получивши га, восклицава: Вени, ветре мили, И на златних крили Ти довеј ми гласак И мио и сладак: Да на моме крају Мир и слога трају. Веје ветар, веје И жељу ми греје Као сунце мајско. Биље красно, рајско, Кад пролеће дија И цвеће избија.

Захарија Орфелин ТРЕНОДИЈА в мир человјека вшедшаго а от всјех, и својствених, презренаго Знају причину сјетоват бољно, нес ја грозју еја в мисли

Војин, храбри и пресилни бједен стојит и умилни, оружје поверг и на земљу лег нечувствени, за смерт'ју ступат, мир сеј остављат принужден.

Пробуђен рано, срећни Доситеје, И нас и тебе љубећим Генијем, Ти виде, мир, и купи мудрост Немцев, Французов, Енглезов, Греков, За браћу своју (как' Анахарзис за Нелене Ските), ревношћу,

Зуји пјесне глас пресвјати Дирне л’ пјевчик у клавир, Мир се таки мора сјати, У соглас’ју лежи мир; Мир да свагди ми снујемо, Мир там’, овде буде с нам’; Мир у пјен’ју да

Зуји пјесне глас пресвјати Дирне л’ пјевчик у клавир, Мир се таки мора сјати, У соглас’ју лежи мир; Мир да свагди ми снујемо, Мир там’, овде буде с нам’; Мир у пјен’ју да чујемо, Мир и гласи одзив сам.

Зуји пјесне глас пресвјати Дирне л’ пјевчик у клавир, Мир се таки мора сјати, У соглас’ју лежи мир; Мир да свагди ми снујемо, Мир там’, овде буде с нам’; Мир у пјен’ју да чујемо, Мир и гласи одзив сам.

глас пресвјати Дирне л’ пјевчик у клавир, Мир се таки мора сјати, У соглас’ју лежи мир; Мир да свагди ми снујемо, Мир там’, овде буде с нам’; Мир у пјен’ју да чујемо, Мир и гласи одзив сам.

пјевчик у клавир, Мир се таки мора сјати, У соглас’ју лежи мир; Мир да свагди ми снујемо, Мир там’, овде буде с нам’; Мир у пјен’ју да чујемо, Мир и гласи одзив сам.

таки мора сјати, У соглас’ју лежи мир; Мир да свагди ми снујемо, Мир там’, овде буде с нам’; Мир у пјен’ју да чујемо, Мир и гласи одзив сам.

Отуд у свет, прост ја, ступих, Пак искуства скупо купих За мир срца мог чувственог; Срећа лија гонила ме А противност свалила ме Очајањем угњетеног.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

мариветлук (марифетлук) ― вештина, лукавост; подвала, шала мерак ― жеља, воља меџлис ― веће, скупштина, седница мир ― свет мирија ― порез, данак мисирача ― бундева млити ― мислити мрлинаш ― стрвинар муктар ― старешина махале

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

И док пољима њихов кикот звони, У њином оку блиста мир гробова И протежу се, кô сенке јаблана, Ликови хладних северних богова. И бише деца Светом Речју збрана.

Туђ поглед као сен преклизи њима, Жуди се распу у колуте дима. Очи, ја у вас тонем препун снова, Мир пружате ми, докле из даљине, Преко гробова, кроз светост тишине, Кô позив чујем нови звук ветрова.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Ал’ гњилу моју, ево, расточила пут. Из три што зададох ране, прозрем, већ лопиш у мир. дај да за капљом тебе жеђа ме без утола на веки, за бол, за грех, за блуд.

Но вољом, те не саздала ме, Пут отварам, ево, Себи за уништење, Нерођен ма за мир. Плод ја без плода твој, И судња ова у мени реч. ГЛУХОТЕ И О не, шапата неспокоју овом, вапаја не.

В И знам, Велико, тамом једно, рођају заходи сунце. И устав ли где игда пало, смирај у рођају то нађе свој мир. ВИ Лепота јер заслепи ме, и нем.

Сина не распесте ви, распео се сам. XИ Ниско се светиљке упале, гони ноћ. Неспокој звездани мир тај њином спокојству. На таваницу јер не засипе, потајни о зидове одбију се шапати Бога.

Јер и смрти то као живота је мало. Гине ткач, и гине ткање, и влат. Ал’ чудно непогиба мир златали зри, где гинуло се и ткало. 4 Поглед је — пијем, И пјанећ све ме, чудно свему себе дам.

6 Јер и смрти то као живота је мало. Гине ткач, и гине ткање, и влат. Ал’ чудно непогиба мир златали зри, где гинуло се и ткало. НАГРАДА 1 Пече та рана. Њоме, и само њоме, све дубље жив.

нек похвалом зашуме И нека планине зајече, Њему светлост дах је и бит, Он крилима ваздушним лети, Одело му бездне мир. Облаци праве блистав му шатор И глас му хуји кроз олују, Поклонимо се Творцу Богу.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир. Чудан и чисто нем мир. У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра

И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир. Чудан и чисто нем мир. У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља,

ИИ Тај подневни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им. Висока, увучена и ограђена високим зидовима и високом двокрилном

И добро му дође што остаде сам у дућану. Затворен, у мраку, без светлости, знајући да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а он сам. Добро му дође та самоћа.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, босиљак и чубар (іб., 97). У односима између мужа и жене к. се употребљује у враџбинама да би се сачувала љубав и мир (етимолошка магија: мајка или сестра дају к.

Има извесну улогу у домаћем култу. На Божић ујутру узме један младић ш. и иде око куће говорећи: »Добро јутро, доме! Мир божји и Христос се роди!« (у Боки, СЕЗ, 20, 313). На бадњиданској трпези мора бити и ш. (СЕЗ, 40, 82).

Ћипико, Иво - Пауци

кубуре, а комшински пиштољи и они из окрајних кућа одговорише бистром и јаком пуцњавом и на махове руше тајанствени мир што га први снијег селу донесе. Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви.

Залуду Раде тражи згоду да их измири, чак предлаже да трошкове преполове, само да је мир, али отац неће, већ по закону, а Петар одговара: — Кад ћеш по закону, гонићемо се!

филозоф ске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље. Убрзо и он више не осјећаше никаково поштовање прама спољашњим обредима.

Кроз то вријеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну. Пошто настаде мир, проговори: — Будимо људи! Нека све гре по реду. Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.

— Питам рич! — јави се након тога рјечкања вијећник из другога одломка и нагло устаде. — Мир! — опомену начелник. — О свачем се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило.

Син ће врцати симо—тамо. Нећу ја друкчије. Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич. Мир је бог оставио! — рече с увјерењем стари. Код крчме на путу уставише се. — Да попијемо по чашицу ракије!

Најпослије отворе се врата и — наста мир. Послужитељ са натакнутом службеном капом прозове их да униђу. Унилазе један за другим; растрешени су и збуњени, па на

За толико, и више, син ми је у болести издангубио. И опет нека је међу нама мир! — А зашто тако ниси први пут рекао? — опази замјеник државнога одвјетника, натакне наочаре и сједе за свој сто.

— Дакле, ви признајете да сте криво рекли... — Рекли смо, тако нас је свитова стари Анте. Нека је мир! А мислили смо да су то њихови посли. — А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода млађи.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Напротив, плод су Духа: љубав, радост, мир, стрпљивост, благост, доброта, верност, кроткост, уздржљивост. Против ових не постоји закон.

Рат му је био одвратан, али мир још одвратнији, омрзао је кретање, али још више непокретност. Кад добро размислим, тек онда не знам да ли Кирча нешто

Да би колебљива и непостојана мисао могла да опстоји у човеку, да се зачне и почне расти, потребан је мир, оно гњило млако чиљење времена, она тишина што се растаче у стварима.

“ Молитве су дакле за мир. Он увек тако. Из тешкоћа се извлачи смутљивим загонеткама и двосмислицама. Остали више воле њега него мене,

И врати мир пољима и шумама плодне моравичке долине и поново би оно што је некад било. То ћу морати написати у летопис.

Није било места где њихова дрека није допирала. Имам танак сан и потребан ми је потпуни мир, али он се овде у овој помахниталој кошници, у овом проклетом орловском гнезду, не може наћи Шта се забога дешава са

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Све грли мир и сан. Покашто заурла само Суседов стари пас, ил' позно дошавши с рада, Испреже ратар плуг и стоку уморну поји, И

У даљи губе се брези И круже видокруг тавни. У селу влада мир. Још кико устао није, А будан петао већ, живосно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан - и звучним ремети гласом Тај

Још кико устао није, А будан петао већ, живосно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан - и звучним ремети гласом Тај мир у часу милом. Ил каткад само тек звиждање јасно се чује и тежак, промукô глас.

То ловац пролази селом, и брзе мамећи псе, погурен у поље жури, Покривен копреном белом. Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе А свежи, јутарњи дах прелеће долине мирне, И шум се разлеже благ, кад својим студеним крилом У

Наваљене рукама титана, Древне горе почивају с миром; Мир је вечни оковао широм Споменике изумрлих дана. Ту ступаше у времена стара Легионар преко мрког стења, А у дане бурног

1893. МУРАТОВО ТУЛБЕ У дољи Косова равног, у жару пламене битке, Где Мурат положи главу и паде од сабље бритке, Сад мир мртвачки влада.

и густе лелуја руже, Споменик прошлости бурне, столећа минулих давно, Осамљен сведочи тако за дело божански славно. Мир вам јуначки преци, што самрт примисте часно!

Мир вам јуначки преци, што самрт примисте часно! Мир вам на пољу смрти, где месец трепери јасно И ноћ дубока влада; Где данас варварин Черкез усамљен пољаном блуди, И

Каквој вишој цели или вишој мети? Кад народом српским само мржња влада: Зар славити братство, мир и „љубав“ тада? То се данас иште, то се данас чита, А за грешне Турке нико и не пита!

Ах, бурни запад припрема оркан и пламен, И тавни облаци бацају страшну сен Свечани, мртви мир прекида потмуо тутањ, С ког људски разум постаје срца плен. И час већ стиже! С опалих звонара страшно Грунуше звона.

Гле, вечна тама покрива њихове груди, И светла ока гаси се и трне зрак. Ликује Карло. И гробни мир и поноћ, Увија плаштом поражен смрћу свет Тишина мртва. И тихим, благим ветром Непокренут повијен снева цвет... 1881.

И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. И мир вечни наста... Мрки копљаници Оборише ћутке копља наопако, Погасише свеће седи свештеници, И кренуше натраг погружени

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

грчке и турске дипломатске визе, патријаршија, ручак, конференције, инструкције, паковање, опроштајне посете, а данас мир и тишина.

„Велеучени господине професоре, чедо у Господу љубљено Наше Смерности, благодат нека је с Вашом Великоучености и мир од Бога.

Овај посао, иако иначе није тежак, захтева потпун мир, па зато одлучих да га извршим овде у даљу. То је једно местанце у Славонији, за које сигурно нисте никада ни чули, а

Станковић, Борисав - ТАШАНА

не дрхтим, не клецам од страсти за твојим телом, већ само осећам како би ми ту, код тебе, било све моје: и срећа, и мир, покој, кућа... Ето шта си ти за мене и каква! Сада мораш све да знаш.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

са скромном и паметном женом, гос-Тоша даде једног дана ударити над улаз своје куће на салашу таблицу с натписом: Мој мир. У складу с тим натписом, домаћин је све више волео да остаје у кући.

Гос-Тоша је сад прави човек, има жену и дете, заљубио се поново у своју Нолу и ишао за њом као куче. Салаш Мој мир сав се преображио. Дозидали су још једну терасу. Гвожђа су била препуна цвећа.

собе се опет зачу крик девојчице, ужасан, онда збрка шумова од покрета безгласних људи, и напослетку све пресече тежак мир.

Крвава и тајанствена романтика прешла је меру. Истовремено с вешћу о ужасном догађају на салашу Мој мир, сазнало се да је други богаташ, отац два сина, добио уцењивачко писмо: петнаестогодишњи и десетогодишњи дечаци биће

Ускоро, салаш, резервисани салаш Лазарића, пређе у чисту надлежност варошице. Мој мир је напуштен, претворен у станове за служинчад и у оставе, а намештај добрим делом пренет у надзорников павиљон.

Хе-е, мир! Ђаволска кобила... види издалека зелена кола Протићева, и зна, бештија, ко је тамо упрегнут... 'Оћемо ли, госпоја,

— Дивота! Снег! Студено! Све се бели, варошица спава, мир је... Да су планине унаоколо, куд би још лепше било. Тамо, човек у висину види до под небо, а по равници не види даље

Прекрсти се пред иконом и помоли Богу овако: — Господе, дај мир души Тодоровој и Бошковој... Господе, смилуј се деци мојој, никога сасвим рођенога немају, а то је страшно, Господе,

Тиса је река крај које би човек, понекад, могао помислити да је збиља мир на небу и на земљи. На жалост, између та два мира никакве везе.

храброст пред смрћу, па Јосифов страх од свега, па Лексин животни отпор, па напослетку њен монашки и скоро светачки мир пред смрћу.

али вребала и даље и мајчине очи, и нешто што је у аустриској војсци било најлепше, доиста: мотив трубе пред ноћни мир... Нешто је крила у себи госпа-Фила, а нешто су крили од света и њих двоје, муж и жена.

Најзад мир, паланачки мир, аустриско-паланачки мир, где давно и давно није било ни побуне ни рата; и још и онај карактеристични

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Каже у колико је сати сека Јуца сама по сокаку увече одила, и рат или мир по свом начину уређује и прави. Њини су служитељи новинари, писмописци пасквиланти, и гдикоје вуцибатине који се од

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

своје висине И високе љубави У једино могућем правцу Корачај љубим ти кораке Црвена госпођо Жичо СОПОЋАНИ Румени мир снаге Зрели мир величине Од златних птица под земљом До силног воћа на небу Све је на домаку руке Дивно су клекли

високе љубави У једино могућем правцу Корачај љубим ти кораке Црвена госпођо Жичо СОПОЋАНИ Румени мир снаге Зрели мир величине Од златних птица под земљом До силног воћа на небу Све је на домаку руке Дивно су клекли облици У зеници

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Ама то је моје предосећање... Ето замисли... закључимо сада мир и хајд’ кући. — Зар ти мислиш да је то добро? Онда отпоче разговор. — У историји света овакав случај не постоји.

— Једва се једном одлучи — упаде капетан Душан, „активни капетан“ и „резервни адвокат“. — Ама, побогу... — Мир је, дакле, закључен и сутра се враћамо кућама. Врховна команда је решила да ми официри преузмемо управну власт.

— Ама, људи — ускликну весело Средоје, као да је тек сада схватио — ама, је ли могуће да је мир закључен?... Па добро, што се не радујете?... Што не пуцају топови? Сви се насмејаше.

Али ваздух резни и пара сукља из уста. Разговарамо, шта би било да се закључи мир, а ми да смо богати. — Купио бих кућу на оном озареном брегу — вели један. — И лепе женске...

А и наши ће изгинути. И то на прагу своје куће. — Ах, на страну уверења да ће на крају свеопшти мир победити — размишља потпоручник Љубиша — тешко је ипак при помисли, да нас више неће бити...

У скорој прошлости, још се памти, планине су биле беспутне. Величанствени мир и тишина владали су свуда унаоколо. у подножју планине, између питомих кестенова, чобани су напасали своја стада.

Ово ти пишем као дежурни, док сви остали спавају. Ноћ је већ дубока. Око мене потпуни мир, а ја сам немиран. Пишем ти, а рука подрхтава. Душа ми је узаврела и пуна неке туге... Можда за младошћу?... Не знам.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

А шта се мене тиче ваш мир! То нисам ја о коме је реч, већ једна савест чиста, издвојена, коју сам хтео спојити уз какво име.

Као олујина, тако Сунце, дивље навали кроз просторе; Дотле дисах мир; залетех се страшно на прозоре: Кидах застор, затварах окна, трзах нагло, пун беса; Са треском окно одруби руке; видех

Као олујина, тако Сунце дивље навали кроз просторе; Дотле дисах мир; залетех се страшно на прозоре Кидах застор, затварах окна, трзах нагло пун беса; Са треском окно одруби руке; видех

И спусти, ево, матица до зоре тајног живота: Тишину где, мир и грех, убрзга распуклост густа И неки страх без смисла; галије гладних срамота, Ви нећете потећи никад кроз

нек превазиђе та мисао, Сувише жедна да зна који би нов сан да устави Толико добре тишине дође из ноћи коју сам дисао, Мир, срце; и тај Час даћу, за један још час љубави!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Дубоко, на дну мора где зраци стижу тек у подне, Седефна ружа стече свој мир. Могла је тако да живи годину, сто година, читаву вечност. Нико јој више није био неопходан. Никога није тражила.

Нека клекну. Још боље: нека пузе! Срећни су и задовољни, зашто би морали бити и усправни? Тако Цар стече мир. А Царство? Цветало је, блистало Царство од поноса.

Након сече празнога класја Цареви доглавници нису имали брига: али Цар изгуби мир и не нађе га ни дању, ни ноћу. Нарочито су ноћи биле ужасне.

Цара су полако напуштали мучни снови. У срећном Царству срећног Цара завлада мир. Чим би Цар отворио уста да нешто каже, доглавници би углас викнули: — Аварди, Микики-Мики-Но!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

1907. СВИЈЕТЛИ ПУТ Ноћ. Миришу смреке и кадуље свјеже. Мир. Не пјева славуј са ноћишта своји', Само хучна вода кроз ждријело реже, Док црн крупан јелен над понором стоји.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Остављен самом себи вековима, без пријатеља, без савезника, окружен леденом равнодушношћу „културне“ Европе чији је мир бранио, лицем у лице са једном мрачном силом која га је држала за гушу и давила, немоћан према природи, народ је

Али увек Аустрија и Млечићи закључивали су мир с Турцима не водећи много рачуна о судбини нашег народа, и њему није остајало ништа друго него да у непрекидној борби

Кад је њој ишао у рачун мир с Турцима, тражила је и од ускока да буду мирни, забрањивала им је чак и појединачне мегдане с Турцима (1651. и 1660.

обрштери бише и носише од злата кашкете, попл’јенише све турске паланке, поробише, ватром попалише; цар и ћесар кад мир учинише, а они се цару предадоше, и код цара кнезови посташе, млоге Турке цару опадаше, седам паша што су

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Николица је морао још неколико пута да се окреће и да јој издалека довикује: — Мир, Жуја, ето мене сутра! Богами долазим, не варам те! — Истину ти вели, Жуја, он је човјек од ријечи!

Куја је нетремице пиљила у правцу њихове букве, затезала узицу и жалосно цвилила. Малишан викну: — Мир, Жуја, да ћутиш! Сад ћу ја доћи.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

нам, носећи се с нами и обеђујући нас, да их Господ с крстном силом низложи под ноге наше да би ми достанули покој и мир у нашем борављењу, каконо се свагдар о томе молимо, уздајући се божијој помоћи.

Прознаше они да је то царица изнутра и учинише јој пут да иде к шатору везирову. Рекоше: заир иде да проси мир. А таки оставише бити се докле виде што ће се доконати.

Инди, што да чине? Здоговорише се патријарх и градски господин Патрићије с остали бољари да их покане на мир ако усхоће они пристати. И свим грађаном то угодно свиде се.

И с богомудрим разумом својим лепо их обојицу помири међу собом тако да се изљубише међу собом. И тај мир докона и утврди међ њима више им се не завађати док су живи обојица ама лепо спажати им се на коншилуку, без

бегових да га уговоре с принудом њега послати с даром и с мобеним се писмом до угарскога краља учинити му ш њиме мир. И он на то послуша их, те са својих му јоште пратиоци оправи га ити му амо.

Једно оставио, а друго не стигао. По зими знамо да се лепо пролеће указује, и по кавзи мир и љубљење се бива. Учини ли биров супроћ цара које зло, сва је варош у томе под каштигом; учини ли што добро, само

Где је понапре злотвор рат заподео и започело је смртно изашло, студар опет мир и живот произлази ти! Господин Бог, ето, бити заподева. Кроз жену зло изађе, са женом пак на боље се свему обраћа...

БОГ СТРАХА ИЛИ ЦРНО ОГЛЕДАЛО Мир свима гласећи говорим, А сам га у себи нејмам. Ето, то је тај други закон што у зглавци и у свију човечији чланци

Него понајвише ваља да имамо међу собом мир. А којино је бог мира, и тим ће нас благословити: и даћу вам — рече — мир у вашој земљи; нити ће бити војске ни харања

Него понајвише ваља да имамо међу собом мир. А којино је бог мира, и тим ће нас благословити: и даћу вам — рече — мир у вашој земљи; нити ће бити војске ни харања у вашем вилајету.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— двор сараф — мењач сас — с, са сахан — бакарни тањир светак — празник сејмен — стражар селамет — ослобођење, мир сехирити — с уживањем посматрати синија — округла трпеза сиџаде — ћилимић скудена — покуђена скутати — сакрити