Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја ћу умрети...“ Сиромах отац осећао је да ће скоро дан покоја доћи, дан вечитога мира. У гробу је вечита тишина! Је л’ те, пријатељу?
Опраштам се са остарелом намигушом, са оклепаном цензуром... ...Дај јој, боже, вечитога мира, Јер у томе гробљу има и вампира. Сад, госпо, знате моју тајну... Е, тако је то!
Јест, и то је истина била... Стари бегунац, кад није могао у својој домовини наћи мира љубљеној сапутници мучнога живота, довео је у нову отаџбину, да јој кости од немачкога гажења сахрани..
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Наравоученије „Нон си веде qуел цхе си поссиеде, пер цхе си мира qуел цхе си брама: Не види се оно што се има, зашто се гледа оно што се жели.
Наравоученије Нек се не уздамо да ћемо икада мира и покоја с онима моћи имати који између себе нису кадри у миру и слоги живити.
и од паметозлобија за прве обиде никакво се добро не рађа, него зло и несрећа и њихова и наша; а од блажено|га мира, слатке љубови и согласија, опште комшијско блаженство и благополучије произлази: зато све прежње мрзости и обиде
А у време мира кров чловеческу пролити и живота га лишити, — такови нити је кад веровао нити верује Христа, но самога дијавола, коме
” Ово је прекрасни поздрав! Али ваља чисто знати да они који увреме мира туђе неправедно грабе и отимају и друге лупешким начином убијају, они су за вешала.
Али ће се покајати? Онај покајати кога је срце тако опогањено да у време мира човека може убити, — никад довека! Он не зна шта је покајаније, него само у време болести лаже, и хоће бога да превара.
” Пружи врат и поиздигне главу, као да нешто из далека види: „Ево и наших паса гди управ овамо трче, и носе нам новине мира!” „Паса!” — викне лисица, пак бежи на све четири ноге колико игда може скачући.
С.: То није за нас, јер смо се ми одрекли мира, жене и фамилије. К.: Свега сте се одрекли, а наше се кесе не могосте нипошто одрећи.
Кад сте се нас одрекли, што ћете међу нами, и што нам мира једанпут не дате? Кад ми од вас ништа не иштемо, не иштите ни ви од нас, прођите се нас и оканите. С.
беже, зашто | „к о ј е п р и ч а с т и ј е с в ј е т у с м р а к о м ”, мудрости с варварством, и духу кротости и мира с свирјепостију и с немиром?
зло и неправедно творили, инатећи се и мрзећи у сами свети недри и наруча евангелскога закона, који је извор љубови, мира и доброте.
или латинска, може бити Христова церков; а она која гони и удручава нипошто не може бити, зашто је Христос бог мира и љубови, а не вражде ни гоњенија.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
далеке путове и код куће мирно седио и у мојој башти воће каламио; војевао сам опасне ратове и уживао благодет општег мира; с царевима говорио сам слободно, а каткад збунио ме је говор простог кмета; гонио сам непријатеље и бежао од њи’;
Од ти̓ наши̓ захтевања нешто Турци остављају, генерал додаје да би како до мира довео. И било је много препирке од обе стране, али од Турака мање, јербо се стиде и познају своју кривицу.
) Сирома генерал мало нагибаше и на турску страну и труди се, да би како дошло се до мира, но ми често погледамо на оно што се надамо, док опазисмо у Топчидеру димове. Скочи Катић аки би не знао.
” Уста и Црни Ђорђе и рече командиру Ћенеју: „Господине, опростите на вашем труду и доласку, ал̓ од мира ништа нема, и одсад ћете чути и видити бојева, и збогом!
Зато ти укратко кажем, да четири дахије докле годе нама у руке не дођу мртви или живи, никаква мира дотле нема, нити о миру говори! И збогом!” — Везир Бећир-паша уплаши се, и рече: „Бег-Ђорђе, отур! отур!
— А Карађорђе, кад све саслуша, рече: „Ене-де сад! Зар ви мислите тако да се умирите, па кућама. Нема ту мира, одсад ће да буду бојеви велики. Но ти спремај, пак иди куд си пошао!” (тј. у Русију).
јербо би свој пријатељски с Портом трактат покварили, само да ће нас и Турке позвати да помире, — видимо да је од мира слаба надежда, почнемо се разговарати о Русији, премда нам аустријски цар кроз прсте гледи а лиферанти за новце свашта
Седи паша, алај-бег, новски капетан Муста-бег и више Крајишника под чадором. Онда капетан поче: „Попе, од нашега мира и уговора нема ништа, кад ви међу собом нисте сложни.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима... Мира ради попуштао би па ма штетовао...
— Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!... Очи ће вами искакати од мојега благослова!... Ја вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи измирити... Дошао је курјак до оваца... 7. РАСЦЕП Иван стиже дома.
А ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати. Нема тога блага које би могло купити мира души. Ивана су жмарци пролазили од ових страшних речи попиних; он осети сву тежину нове дужности на својој души...
15. ДВА ОЦА Милош се био страшно поплашио. Онако страшна заповест Крушкина није му дала ниједног тренутка мира. Ишао је као луд. У дубини своје душе осећао је да је Јелица у праву. Он је њу испод рођеног крова отерао.
Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости погледаше на кућу Алексину: — Вала, и теби је одзвонило,
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Видим врх звоника; то црквица мала Вири из маслина, топола и ива. Опет ноћ без мира. И сад из далека, Вечерњега звона кад се чује јека, Помињем те с болном сузом што се рони.
МЕЂА Када се јаве на црти, На крају туге и пира, Високе планине смрти, И хладна језера мира — Ко чека на међи? О, та Највећа тајна што траје: Граница двеју лепота И двеју сујета! Шта је?
А страшна међа шта значи, Што дели покрет од мира? Шумна је река, кад смрачи, Од својих обала шира. ЛИРИКА 1943 ЧОВЕК ГОВОРИ БОГУ Знам да си скривен у морима
Колико је шуман ехо моје лажи, Да не прену никог ударци мог срца! И колико мира у речи где грца Цела једна душа и сан од свег дражи!
Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности. Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна; мора да је високо на површини била пала тешка
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А, после — ја не могу казати оно што се мора осећати. На то се туже и велики људи — а ја нећу да сам велики. Хоћу мира, хоћу слободе, да је трошим без рачуна и без уживања као масарош који данас дâ на карте пола имања не водећи рачуна
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за прождрљивост њихових крава. Али је зато и било свашта.
— Код Пишкелесовице на рогљу, у Бечкереку, трећа кућа од апотеке. — Баш нећу имати мира док и себи не купим... — Јест, врло леп циц! Нисте ви први којој се доп’о. — А је л’ остало још у комаду?
господина епископа у Темишвару, и како су обе попадије примале закључке тога, тако да га назовем, Темишварског мира. Никада ваљда с већим нестрпљењем нису очекивана оба попа него овога пута.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ви ми лежите на срцу — баш ми лежите на срцу као какав шаранчић, па се по њему праћкате, зато ми срце нема мира. — Ха, ха! — Немојте се смејати! Ја искрено мислим.
Чекмеџијић отвори и чита: Дражајши мој! Откако те нисам видела, немам мира ни дању ни ноћу. Покажи се већ једанпут, ако имаш искре милости у срцу, јер ми је свет без тебе пустиња.
Старица још у зачетку процеса умре. Јефта је за матером јако тужио, а процес му такођер већ душу притискао. Никад мира! Поче и он куњати и добије суву болест, која је подуже трајала. Ипак је подлећи морао, а краја процесу није дочекао.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
што није тамо у оној опасности, али кад му је први пут синула мисао да се не посумња у батерији, после чега никако мира није ни имао; па оно одушевљење и дочеци и поздрави на свим а станицама куда је санитетски воз пролазио, цвеће и венци
Црњански, Милош - Сеобе 2
И све док није стигао до параде, није више ником дао мира. Он се окретао и вртео око Енгелсхофена и довикивао и својој пратњи у идућим колима.
“ „Ти си могао мирно живети, у митрополита сербскаго резиденцији, али ти није ђаво дао мира. Хоћеш у Росију. За полковника! Е сад држи! Потписао си!“ „Потписао сам своје дечице ради!
Али се и она сад појави у Павловом сећању. При крају прошлог рата – за аустријско наслеђе – после закључења мира у варошици Екс, године 1748, једна позоришна трупа, из Беча, залутала је била чак до Темишвара, при свечаностима, са
тера, да их на хунгарске спахилуке насељава, да их у паоре претвара, да се толико народа сели, и не може да нађе мира, ни крова над главом, откуд онда да њихова Митрополија њихове селидбе не одобрава?
Све би кренуло да може. Ко не би кренуо, кад би знао да нас негде нешто лепше чека? Петар, коме ђаво никад није дао мира, запита онда, гласом новорођенчета, Трифуна, да ли се и госпожа Кумрија и та њихова рођака, удовица Зековича, спремају
Ушао је у кућу Трандафилову дозивајући домаћина, тихо. Био је жељан мира, жалости, био је жељан да проведе, дан, два, у разговору са Трандафилом, који му је био помогао да сврши своје
био тако дрзак, према Русима, од првог дана, а ипак задобио, очигледно, наклоност Костјуринову, тако брзо, није давало мира том младом, плаховитом, човеку, кога је морила незаситљива жеља да задржи команду очевог пука.
Стање, у ком се Петар налази, дабогме, није пријатно, за младог официра, али ће проћи. Треба му само мира. Узбуђење може, много више, нашкодити Варвари и њеном детету које има да роди идућег месеца.
Теодосије - ЖИТИЈА
А прот и сви с њим притекоше, и видевши како је гроб свуда испуњен врењем мира, и задивљени обиљем источника који је текао на земљу, а уједно и ужаснути, оставивши јутарња пјенија, са страхом и
и видевши на њему дар пророштва — када их је позвао на спомен оца својега, јер је унапред знао за чуда изливања мира од његових светих моштију која ће Бог учинити, те је рекао њему: „Када прослави Бог слугу својега, оца мојега, бићу
исприча митрополиту о блаженом Сави и о његову оцу преподобном Симеону, говорећи како га у нашем нараштају врењем мира од светих моштију његових прослави и чудесним учини Бог.
И тако се свети љубазно растаде са митрополитом, и сврши потребно за манастир. Стакленицу пак мира од светих моштију преподобнога свога оца, коју ношаше, посла љубазноме своме брату самодршцу Стефану, и написавши на
И тако се опет врати у Свету Гору. Када су посланици стигли у српску земљу, доневши стакленицу светога мира са писмом, дадоше самодршцу Стефану.
Са овом вером се и он уздаше да ће му Бог дати све што буде молио, и као што је у Светој Гори чудотворењем и изливањем мира учинио чудесним преподобнога оца његова, тако се и у српској земљи пред синовима и народом његовим смело надао да ће
више трудио да га Бог прослави и да сада сви угледају даровану му од Бога почаст благодати на небесима, изливањем мира на земљи из светих његових моштију.
Јави нам по Божјој ти заповести богатство које имаш од њега на небесима. Изливањем мира увери децу и народ свој на земљи, којим помазавши се и обогаћени обрадоваће се, а моју душу од жалости непосрамљену
гроб, од злата скупоценији, како је благодаћу Духа Светога испуњен миром као многим водама, и како одасвуд шуми врењем мира. И устрашивши се, а уједно задививши се, тражио је од ужаса помоћ, вичући: — Господе, смилуј се!
А Бог мира и љубави молитвама светога оца нашега нека буде са свима вама и нама. Амин.“ Самодржац и сви благородни чувши ову
посланице, тај превелики гроб преподобнога наводни се благодаћу Светога Духа као морем, преливајући се врењем мира, и излажаше кроз све првашње изворе, тако да нису успели да га сабирају у часне сасуде, него је и цркву напојило и
Јер знате колико се молисмо и плакасмо, и како нисмо били услишани да будемо обасути милосрђем изливања мира. А сада само речју једнога ка другоме у Богу, послушање изнад природе разуместе.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али је за то потребан један период мира, једна ера демократизације, у којој треба просветити народне слојеве, нарочито у Бугарској.
У току кратких и привремених периодâ мира главно занимање динарских племена било је и остало до данашњих дана сточарство.
После Пожаревачког мира (1718) они су заузели целу далматинску Загору, Далмацију у њеним данашњим границама: „Нуовіѕѕімо ацqуисто“.
Осим тога су Турци, који су пре Карловачког и Пожаревачког мира држали велики део јадранских области, населили, нарочито по далматинској Загори, многобројне динарце из Босне и
Артур Еванс је добро запазио да је у току дванаест векова мира и реда било чешће у дубровнику него у Млецима, и да се ова слога објашњава мудрошћу властеле и народа који су били
Али подражавати западноевропској култури не значи дати доказа о стваралачким способностима. Период дужега мира већ врло повољно утиче на материјални напредак.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Антом, као човеком од искуства, и они су заједно донели закључак да сву ту кореспонденцију спале у интересу вашега мира и спокоја на ономе свету. МАРИЋ (са ужасном одвратношћу): Ваш зет ће то посведочити? СПАСОЈЕ: Да!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Онај се још знојио по темену и по томе сам знао да се плаши. Од неког ко из чистог мира или досаде завитла књигу насред часа увек је могуће очекивати и нешто горе.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Дрма Чамчу, не дâ му спавати. Чамчи није на ино, разбере се, и почне опет којешта преклапати. Но, он опет не дâ мира Кречару, пробудио га. — Кад мени не даш спавати, ја опет не дам Кречару. Шта си ме пробудио, Чамчо?
Тако им у разговору време прође, па опет сваки својој кући. Господар Софра нема мира ни дању ни ноћу. Већ су две недеље прошле, па никаква гласа. Још ако за недељу дана не дође, онда ће га курентирати.
И тај медаљон ће Шамика увек у џепу код срца носити. Моли оца да му дâ за неко време за женидбу мира. Пролазе дани и месеци, а Шамика једнако прежива стару љубав.
Чија је срамота него моја? Дај ми промишљења. — Та, лопов, убиће вас једаред! — Већ сам и онако убијен. Дај ми мира! Оде Чамчи. Још нико ништа не зна о тој ствари. Шегрту је заповедио да се не усуди коме год о томе говорити.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Овај свет склада, мира и обиља, незамислив је, кажу нам благослови и здравице, без бројног и мушког потомства. Деца, посебно мушка,
Токарев, С. А., „Магия“, Философская энциклопедия, т. 3, Москва 1964. Токарев, С. А. (ред.), Мифы народов мира, И—ИИ, Советская Энциклопедия, Москва 1987—1988. Толстая, С. М.
а его подарки (пирог и жареный цыплеток) — жертва вилам, чтобы они допустили переход ребенка из чужого, внешнего мира в свой, человеческий социальный.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ми теби хљеба и вина, а ти нама добра и мира! — Дај, боже! Амин, боже! — повикаше домаћи, крстећи се. Кнез прели унакрст бадњак, па сркну и даде чашу госту.
Знаш, Јанко, да је синовац владичин, Јоко Перов, посјекао двојицу тијех ускогаћа, па му данас у племену зато не дају мира, но га задијевају!...
који има свој двор и дворане и гарду и доглавнике, ма како то скромно било, а оно сада дознаде да је владика у вријеме мира скроман богомољац, који живи у манастиру, који готово нема никакве свјетске власти.
Ојађена Стане Сердарева имађаше гладу између кнежеве и Мргудове. Јанко се опорављао, али немађаше мира у души. Првијех дана ходаше по Међувршју, тој трављивој дубодолини између Ловћена и Штировника.
Јанко немађаше мира, јер љубљаше Милицу свом силом своје младе, напаћене и чисте душе, а изгуби надање да ће се она његовом називати.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Љубав је додирнута и у Петлићима, и у Кочи, и у Момку и по, и то љубав према девојчици, која се једанпут зове Мира, други пут Палмолива, трећи пут Косара.
Свест о авантурама које су поједине речи претходно доживеле модерном песнику никад не да мира. Пародирајући, песник се игра.
Људи који раде и твојим радом управљају, људи који су рат рату објавили, а од имена свога града учинили синоним мира, људи који ће за своју слободу исто тако као и некада поново стати под зидине града и грудима дочекати много јачу силу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
од 1848, јесу године одмарања од двадесетпетогодишњих ратова између Француске и Европе, доба трајног европског мира, када су народи најзад добили прилику да се посвете раду и културном напретку.
и јавни живот у њој био је пригушен, али је ипак било извесног материјалног напретка и осећале се срећне последице мира.
живота Наполеона Бонапарте, Будим, 1822; История найважніи политични европейски приключенія отъ Вïенскогъ мира 1809. до 1821. год., Беч, 1823; Кратка всемірна истопіа (Будим, 1831).
1859. године Аустрија је побеђена на Мађенти и Солферину и принуђена, ради унутрашњега мира, да даје уставне слободе и да попушта народностима. Од 1860.
завитла, али те оргије речи и боја, та високо подигнута нота најзад замара и читалац зажели мало више природности и мира. Јакшићеве мане су само претеране његове врлине. Он се није могао умеравати у своме лиризму и живописности.
Милићевић, Вук - Беспуће
и празне ноћи, са затвореним очима, тјерајући од себе мисли, са главом дубоком упалом у мекани јастук, он је тражио мира и сна, слушао пуцкање расушеног старог покућства и глоцкање кога миша.
“ „Она је дакле равнодушна,“ помисли он. „А ја не једем, не пијем, не спавам, без и једног часа мира и починка — мислећи непрестано на њу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
рану вељу, Лего тако, па лего инако, Ал' не дође санак ми никако, Сад се тамо, сад амо премећи, Ал' никако тужан мира стећи, Срце пламти, глава страшно гори — Часи, часи, ала сте ми спори!
“ Момци чили подвикују: „Свирац свира, Не да мира, А још више девојчице, Њине очи и ножице, Деде, брате, ијујуј!
И ако је као што се збори, Онда богме у час понајгори, Е ђауру није још до мира, Војску купи, све најбоље бира, Гради справе, какве још никада, Кô да хоће баш амо на града, Тако збори и тако се
Та жићу мира Бог за одмор даде, Ал' је л' ту жића, де с' кости оладе? Месеца ето, те нојци помаже, Те жишком свету оће да нàлаже,
већ је снагу побрô, Па одговори: „Стојане, е добро, Нек према глави једном нас засвира, Јер донде нема ни једноме мира.“ Те пушку лати, а измери поље: — „Де пали први, за тебе је боље!
Ја и Раде бесмо кô два брата И за мира и за пуста рата; Беше л' мирно, заједно смо били, По горици са пушком одили Кроз камење, растовик и церје,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Још он пита! — окрену се дјед мени и Жутији као присутним свједоцима. — Нагрдити човјека из чиста мира, рећи му да је коњ ... Испод густих Самарџијиних обрва одједном просинуше строге тужне очи.
Шта је за сеоско момче био камарат у она лека вучја времена, то се из чиста мира, тријезно, не да исказати. Ваљало би ту намакнути пред очи какво млако јесење вече у коме шушти презрео кукуруз,
Из чиста мира истјерао је из нашег дворишта сеоског пољара Дану Терзију, а овај, увријеђено се повлачећи низ путељак у стрњишту,
кратко вријеме стигао је да се попсује с кнезом, запео се за попа, дигао тољагу на изненађеног лугара и баш из чиста мира напао пред школом учитеља, и свашта изговорио и њему и „ономе ко га плаћа“.
историја сваке куће и свих њених станара, године и десеци година набацани једно преко другог, све под прахом коначног мира и покоја.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ено их где поређани једно до другог стоје на сандуку. Нарочито ципеле, — оне ми никако не дају мира. Жуте се, цакле, и мирише им ђон на ђириш. Чим оде мајка на пазар, затварам собу и облачим се у ново.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
смо ми, срећне кћери српске И све девојке влашке и мажарске; Нећемо се више бојат’ манастира Нит божијег одрицати мира. Љубов чисту нећемо гасити, Нит’ јестества законе газити. Благо нама, ми ћемо бит’ мајке И рађати ЦЕСАРУ јунаке.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Живо ради Минадире, дању, ноћу нема мира, неће бити таке зграде од Индуса па до Нила. Вајаоче Минадире дању, ноћу нема мира, дању, ноћу походи га краљ
Вајаоче Минадире дању, ноћу нема мира, дању, ноћу походи га краљ Рамсенит од Мисира. Дању, ноћу походи га, с њим долази Валадила, да и она види де ће вечни
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— па с њим доље. — Казуј, Грбо, шта те је наћерало да ми не даш мира! — Свијетли краљу, — рече Грбо — мени је сведно мријет ми тамо мријет ми овамо, па сам волио овде да умрем него тамо.
Ми нијесмо чули, ма ето одоздо уз поље трче и наши пси, ваљда и они носе гласове од мира. КАКВЕ СУ ДЛАКЕ ОНАКВЕ СУ И ЋУДИ Једном се договоре пси те огласе рат вуцима. Вуци приме рат, па се почну спремати.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Нас двоје јачи смо од њега. СОФИЈА: То би било созаклетије, а ви знате, који прави тајне договоре противу општега мира... ЈЕВРЕМ: Против мира, тако је; али који се жртвује да се поредак одржи, добија декорације. Доста.
СОФИЈА: То би било созаклетије, а ви знате, који прави тајне договоре противу општега мира... ЈЕВРЕМ: Против мира, тако је; али који се жртвује да се поредак одржи, добија декорације. Доста.
(Узме Газдин чибук и пуни лулу.) Право има Илија што је постао пандур, бар пуши раат, а не „Вучко, Вучко!“ да нема мира. (Међутим је запалио лулу, повукао два дима, па онда остави, узме један ћилим, простре и извали се пушећи.
СТАНИЈА: А одакле си ти, кјерко? ПИЈАДА: Ја сам се родила у Панцеву. Моја тетка никако ми није дала мира, него да додзем овамо. СТАНИЈА: Лепо девојче, шкода што ти је покварен језик. ПИЈАДА: Како покварен?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
лети ли лети, па ваташ последњи тролејбус за твој крај и после се преврћеш у кревету, јер ти сви они призори не дају мира, све оно богатство и сав онај лепи свет, сви они излози, а још ти није јасно да си најскупоценија огрлица у вароши,
Зашто не бих могла, на пример, да из чиста мира мало причам о једној девојци с наочарима огромне диоптрије . . (најмање минус двеста или близу те цифре), коју сам
Они против рата? На часну реч, натераће ме да ја једина будем против мира, јер већ ми као нешто долази да лепо исфурам на улицу са транспарентом на коме ће писати „Доле мир, одвратна
она што употребљава парфем Хелена Франкештајн), до ње је седео неки Микица, па Бурза и Суле, као одједанпут, из чиста мира, извукох Снежану за реп.
“ па због тога био критикован и одузете му точкице почне из чиста мира да вришти и чупа оно мало косе што му је преостало (а имао је још за једно три до четири прања!
После једно петнаестак дана ствари су ипак некако сређене и ми га најзад питамо што му оно би из чиста мира? — Нећу да покупите комплексе сиромаштва, ето, то је у питању! — одговара он поносно.
Враћали смо теретне композиције пуне декапираног лима тамо одакле су и пошле, због нас су људи из чиста мира путовали у Токио, распустили смо целокупно представништво АНЕX-МАНЕXА у Франкфурту на Мајни, с мотивацијом да је „боље
— имају кога и да виде: дошао им симфонијски џез-оркестар са најновијим тачкама у госте, онако, мислим, из чиста мира, спонтано као абортус, а ту нам је и наш популарни онај Какосе зваше , па се они типични испроводише боље него њихов
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тмурним смиљем депресија из низије тупо зија. (Благ предео завичаја плане сенком од очаја.) Нигде мира нити Куће а Мошти су путујуће. Далек ратар, дивни Кнеже, у ралицу ласту преже. Пасторала: стока, паства.
Појмови, ствари, њина имена оловна, сива, нејасног склопа немају мира ниједног трена: смичу се листом с Књиге живота.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: О, из драге воље. ЈЕЛИЦА (отиде у другу собу). АЛЕКСА: Не да ми враг мира! него оћу и француски да знам. Сад не би ништа друго требало него да ме увати, пак да ми дâ пут.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Крај букве лежи њивица проса, по њему, јутром, сија се роса као да блиста камење драго, па врапци Ћоси мира не дају, од саме зоре подижу грају: „Ух, алај имаш велико благо!
црн, зао, именом Ћира, пун оштрих бодља ко дивља ружа свакога дира, све руку пружа, тај не да, богме, никоме мира.
Причај по дану, вези по ноћи, не бој се, неће јазавац доћи.“ А ево дотле лопова Ждерка, ђаво му не да мира, по њиви шета попреко-уздуж, клипове зреле бира. „Алај ћу ноћас набити врећу! Овога хоћу, овога нећу!
“ „Ко ли је да је, дабогда пукȏ!“ залаја Жућа у гневу слепом. — „У сну му рибе не дале мира, платио гозбу главом и репом! Ловио гладан муве по зраку, седио ваздан у мравињаку!“ „Ко ли је ловац незнани био?
„Ово је, друже, у писму веле, најбољи дечак Африке целе црнци вам листом успеха желе. „ Прексутра поштар не дȃ ми мира, стигао дечак чак из Сибира и уза њ писмо, у срце дира: „Најбољег ђака са реке Лене, шаљемо теби, нема му цене.
Низао сам невеселе дане и мислио на моје Хашане. На обали, у врбику густом, тражио сам осаме и мира и гледао једне очи драге изгубљене у дну твога вира. Утопљен у снове златоткане водио сам свате у Хашане.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Његова жена и сестра свирају у четири руке. Лепо је провести вече усред тога домаћег мира. — Али ја мислим да је заиста главна срећа погодити шта треба чинити, у општу и у своју корист.
— Али дотле, док то не дође, једна земља не може допустити да је друге угњаве, једино што чека да дође време правога мира. — Сигурно... Замислите, ја сам данас код вас, на вашем острву, које је јединствено у својој простоти и лепоти.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
19 МОЛИТВА 21 МОЛИТВА 22 У НОЋИ 23 У ОСАМИ 25 ЗВЕЗДА 26 АНЂЕО МИРА 27 ИВ 28 ЛАСТАВИЦЕ 29 ЗАДОЦЊЕНИ ПУТНИК 30 ПОСЛЕДЊА РУЖА 31 У БЕРБИ 33 ЈЕСЕН 35 У ПОЗНУ ЈЕСЕН 36 СУМОРНИ
Копрена дубоког мира Увија поља и равни. Румене пруге се гасе — И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ — и
Тихо, к'о уздаси, Изумиру светли гласи... Лаку ноћ! МОЛИТВА Кад за гору сунца зађе, Кад утрне бели дан, И све живо мира нађе, Што га благи даје сан — Тад молитва Богу лети, И нову ми даје моћ: Пошљи мени, Боже свети, Слатки одмор, лаку
Само једна трепну, Па је покри мрак. Чија беше звезда? Бог једини зна! Спокојна је, мирна, Васиона сва. АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада и све живо спава, На староме торњу поноћ откуцава — И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се
Ал' осећа грање, па се тихо свија, Осећа га лахор, па слатко ћарлија. И анђео мира, кроз дубоку таму, Спусти се пред олтар у пустоме храму.
Она грли сина свога, И обоје славе Бога. СВЕТИ САВА Ко удара тако позно у дубини ноћног мира На капији затвореној светогорског манастира?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
у којој дејствује самоуништавајући ћеф добре су наше шансе ако не питају сваког од нас шта си радио за време мира и ко си ти у ствари тешко је рећи док је ту призор сламања темељан и безобразан као да смо у филмском граду где
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
) АДВОКАТ: То су извесно они? Ја нисам рад да ме сретну овде. ДАНИЦА: Зашто? АДВОКАТ: Та, досадили су ми. Немам мира од њих ни у канцеларији ни код куће. ДАНИЦА: Па то их ви познајете? АДВОКАТ: Да, упознао сам их.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
То вам је као неки обухватни напад. Овамте Цер, онамте Шабац... мица тракалица!... Чудио сам се само са колико мира и присебности говори, чак целом разговору даје шаљив тон. Необјашњиво ми како се неко може шалити када људи гину!
Преко дана не палимо ватру... Тек сада... Сетих се тада батерије, где се служба обавља као за време мира. И још налазе да им пасуљ није добар, па замичу у село за кокошке.
А дежурство нам изишло наврх главе. Унутрашња служба обављала се као за време мира. По цео дан су свирале трубе. Дежурни су излазили вишим старешинама на рапорт. Ноћу се разлегало: „Стој!... Ко иде?“...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Мисли, те црне мисли никако да је оставе, но јој загорчавају сваки тренутак, сваки покрет. »Што ми не дâ Бог мира, мисли она, да се бар сита нарадим са својом децом ? Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду.
Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
) ЈЕЛИСАВЕТА: Нисам ја, значи, била без разлога онако узнемирена! Пакујемо оне ствари, а мени нешто не да мира, не да мира, просто ме тера на улицу! Ко да ме неко узео за руку и одвео право пред ону кућу!
Пакујемо оне ствари, а мени нешто не да мира, не да мира, просто ме тера на улицу! Ко да ме неко узео за руку и одвео право пред ону кућу!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ДИТИРАМБ Столећа те дигла разапетог. О роде благословен бол. Славу сам пево мира светог, које точи убица охол. Тебе о роде јер весео мреш, а смрт је само част, гусле не дају да за живот зреш, за
Док ноћ пљушташе, читаше Омира, црн и тежак, ко Ахилов, што само крај мора нађе мира, гроб. Богови, на плећима са облацима тамним, болови и мора са валима помамним, пређоше по његовом белом лицу без
И, тако, без бола, вратићу се, болан, воћкама наших поља. И, тако, без мира, патиће горко, много шта, од мог додира.
И сад, у тој брдини тврдој, без смисла по крви расутој, не само да сенима својим не нађох мира, него ни за туге, што се родих да ублажим, не знам више шапата, погледа, ни додира! У Сербии, зорњачу тражим.
Вели, мојој матери: „Боље пише од мене Мића!“ Кад сам се разболео од шарлаха, донео ми је српски превод Рата и мира (или мађарски превод) и ја сам тај роман прочитао за дан и ноћ, иако је моја мати тврдила да због тога може да наступи
Рећи ће неко: како може социјалист бити тако циничан, и да ли ће, на тај начин, икад бити мира? Ја знам само да, ако баш треба неког волети, онда ћу водати оне који су највише патили. А то смо, засад, изгледа, ми.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
НЕСАНИЦА КУВАЈТСКОГ ЕМИРА Страх кувајтског мира Од социјалних немира: Кад гром пред кишу груне, Он помисли: „Ево побуне, Устају стари и млади, Да шију заврну
Све је то чудно, али ту нема шта да се бира, И не умем да објасним шта то значи: Одједном, без разлога, из чиста мира Видик се смркне и замрачи. ВЕТРОВИТО ЈУТРО Сунце туче у богазе, Сјај кроз лишће пљушти.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
Амин. ПОХВАЛА СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ Ва красних мира сего васпитал се јеси от јуности твојеје, о нови мучениче кнеже Лазаре, и крепка рука Господња ва васех господах
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Хоће ли ме наћи међу њима твоје Бистре очи, драга? Хоће л̓ из кондира, Ко претеча скромна вечитога мира, Пасти кап на ране што зјапе и гноје? Хоће л̓ пасти капља што болове спира? Чекам. Нигде никог. Светлост дана гасне.
црне, чираци, и чоја, Све то тако грубо и сурово дира И гнусобом вређа осећања моја Пред скромном лепотом вечитога мира.
роднога ти краја, Кржљава и бона, без сунца и маја, Где мртвило хладно као авет дира, Нек дâ твојој души благотворног мира. У пољима снежним рођене ти груде, У худоме гробу под убогом јелом. Спавај!
У свађи је прошло пола дана, У помирењу мучном, пола ноћи. И бежао сам из нашега стана Тражећи мира у пољској самоћи.
И у дуге ноћи, сред тишине глухе, Над пољима мртвим пуним светог мира, Кроз пределе пусте и кроз гране сухе, Само звоне звона с тужног манастира.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
смиримо двије породице, Велестовце и Турке ћеклићке, па Бајице и братство Алиће, — да радимо да их помиримо ал' од мира вјеру ухватимо. Ја ћу први поћи пред кумама, ја за главе братско мито дати.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И отад владаш ти, без брáна, Пространим царством снова моји’, Сказаљка Вечног где лагана Часове општег мира броји. У време плавих јоргована, Кад с цвећем пупи чежња нова, У доба рâних мајских дана Догодила се песма ова.
Заборавили смо после прве дане Вере и мира; сасекли смо брзо Младачких снова мирисаве гране; Оркан је страсти душу нам растрз’о.
На све стране мрачна зима стеже. Бели покров повио је гране, А ограде окитиле ресе Ледног мира што се свуд протеже. Ни ветрића, да граном затресе! А већ сутра рећи ћемо: Тише!
Кад причешће дође душе коју звона Зову вечном царству чистоте и мира, Ти си моје вере велика Мадона Пред којом се цели из светог путира. Што живимо дуже, везани смо чвршће.
више, да је све то гробље, Хумка до хумке, које време гради, Под којим лежи оковано робље Вечитим ланцем самотнога мира. Снага, и полет, ведрина и лира — Ништа!...
Моје силе младе Живе животом старог робијаша, Не желе живот промене и бола. Али зар им ни ја не дам мира више? Склоњене од беде сред мртвога дола, Склоњене од чаме, од влаге и кише, Ја видех да их тежак немир поче Да
И моја је душа сред поноћна мира, Док безбројних звезда трну зраци сани, Душа крупног, старог халдејског пастира Што крај свога стада снива на
Добар ће нам бити нових дана стан; И у царству мира, где је сан и мук, Ми ћемо се наћи, као ноћ и дан, К’о драган и драга, к’о ехо и звук.
И док наша срца загрљајем мира Мрачнога и тешког леже на дну гроба, Страсти су повеле оргије свог пира И нас, јадну децу свога срамног доба.
стрепње и страха и мука Ретко кад се мисао дотакла: Да си излаз из животног пакла, И утеха, и велика лука Вечног Мира, Истине и Правде. ТЕЗА Раскошна дворана... Свет, музика, свеће...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
него да сиђу доље, јер је мир између свију животиња, па јој пијевац рекао: „Ето и наших паса ђе иду и носе гласове од мира!“ Мисли да ће му сном проћи — као лисицу.
Жив бити не мог’о, жив мира не имао, док мени не дош’о и мене не видио, и са мном не саст’о и не проговорио са мном, — танком, високом, бијелом,
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
чинимо не штедње ради неке, као што неки мисле, и шкртости ради, него да не буде то међу нама да се оскудева на рачун мира братије наше. Јер кога ради журимо ово да стекнемо, ако не ради ваше врлине, браћо моја, као што рекох?
А Бог мира, призивајући нас у вечну своју славу због многе његове и неисказане доброте, нека усаврши све вас и утврди у светој
роди већа од свих земних, јер Бога све твари и Творца у својој утроби сместивши, њему помоли се милостиво, јединством мира добро устројство и тишину црквама да пошаље и да се сачувамо од сваке беде и туге! Светилан.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ТАНАСКО: Идемо тамо одакле смо и дошли, у гробље. А ти, усрећитељу! Живе нас урнисо, а ни мртвима ниси нам дао мира! Због тебе и мртви морамо да чипчимо! Педесет година, а ни женско, ни подварак...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Тиска се кроз народ и за худим својим старцем пристаје и људма мира не да. Полазећи из корабља, запитам шта сам дужан за превоз платити.
и благи муж не само с великом пријатностију и љубовију то што ја просим дозволи ми, него, као да смо се от сложенија мира познавали и љубили, моли ме јоште да дођем узети и квартир баш при његовој соби у школским домовом при церкви Светога
разборитост словестан — разуман слово — реч, беседа, језик, проповед сложеније — стварање, састав сложеније мира — стварање света случавати, случити — дешавати се, десити се сматрати — гледати смилити се — допасти се смотреније
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Мајстора Ловрића, у младијем годинама, отправи опћина на силу „у солдатију“, јер цијела варош немаде мира од његова бакочења.
Ајме мени! Како нисам умра на мисту!... — Е, сад се већ нема рашта крити — поче Балеган. — досад сам крија ради мира домаћега, а сад се већ нема рашта крити! И ја сам га видија! Можете замислити, како то тек пренерази ђаке. — Јесам...
Још им Балеган каза да се Шкоранца јављао Бобану, Бељану, Тртку и говедару, али да се то крило „ради мира домаћега“, а сад се већ не може крити! Разумије се да су тога истога вечера дознали и фратри, сваки од свог ђака.
Шкоранца се поче јављати још чешће. Најзад он сам објасни Дундаку зашто нема мира. Дундака срете Шкоранца усред бијела дана, ишао од воза к манастиру.
Затијем пудалина каза да се залуду појало бдјење, јер да неће имати мира ни станка у гробу, докле он (Шкоранца) не отпјева мису у манастирској цркви. А то ће бити ноћу.
Нема много вримена да је напрасно, неспреман, умра један редовник, па, посланик, није имâ мира у гребу, него се јављâ, час једноме, час другоме, свитујући свакога да увике буде готов за послидњи час...
— Какве латинске верше? — рече Срдар у чуду. — Шта ти сада пада на ум?... — Ма јето нике... Ја нећу имати мира циле ноћи, ако и’ не разумим!... Ја вас молим, пуно вас за то молим, фра-Јакове. А нема и’ млого...
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Загледај се у танке влати И реци нечем малом: ходи Шумно као што птице слете Са плавог мира на сунцокрете. О ВРАТИ СЕ О врати се у собу Из блата под бели кров. Глупи те уморио лов По пољу и по добу.
Да је бар мира када нема речи И тиха пустош кад мисли неима: Па да се легне као кад се лечи. Овако: стојим још увек пред свима (Док
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Јаје и само поверова да чудеснијег од њега нема, али нешто у њему није му давало мира. — Хоћу напоље! Доста сам чамила у теби! — чу јаје како из њега неко гунђа и зачуди се. Ко би то могао бити?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
И још је Београдски магистрат био одлучио „да полиција, убудуће, ради одржавања поретка и мира шаље по једног свог чиновника и по два пандура на све скупове, на балове и забаве, који се у вароши одржавају“.
Осетио је да је стигао на једно од места великог блаженства на којима настаје дослух између мира и умора. Иако се тешко откривају, виђао је таква места, једном или двапут, на својим путовањима, али је онда морао
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ИЗ „ЈАДРАНСКИХ СОНЕТА“ 192 XЦИИ 5 193 XЦИИИ ЗВЕЗДЕ 194 XЦИВ ПОДНЕ 195 XЦВ МОЈА ПОЕЗИЈА 197 XЦВИ АНЂЕО МИРА 198 XЦВИИ АНЂЕО ТУГЕ 199 XЦВИИИ ВЕЧЕ 200 XЦИX ЈЕСЕН 201 С У ПОЗНУ ЈЕСЕН 202 ЦИ 203 ЦИИ ПОСЛЕДЊИ ГОСТ 204 ЦИИИ
Амо милу руку, Младости моје то узглавље меко! дуго нам има до у тиху луку, Острво мира и сад је далеко. Катарке стоје гордо на тој води Што значи живот...
Нити у пустош пуштај жудно око, Да те неспокој за сазнањем мори. Спокојан поглед по површју баци, Сладосног мира ту ћеш само стећи О, Музо, туда само трепте зраци, И вал се пјени, слатко жуборећи. И снивај само!
Коло, коло, свирац свира, Нога земљу не додира; „Ситно, брате, ијујују!“ Момци чили подвикују; „Свирац свира, Не да мира, А још више девојчице, Њине очи и ножице! Деде, брате, ијујуј, Де поскочи, не лудуј!
- Гледамо је, шта ли, Боже, сања, Уморена од тог путовања! Ми стојимо - мира јој чувари Гледећ' лице како јој се жари А том жару допирују хлада Уздисаји нашег празног нада! Ј.
—Ј. Ј—ЂУ) Ја познадох што несам познав'о, Први санак ја сам већ одспав'о, Први санак гробовања мога, Први санак мира вечитога. - Прелетела летом врх менека Половина половине века, А ја лежим у далеком крају, у туђини, туђем завичају.
пров'о, Па на оно мирно Стражилово; Ту још једну стару отпевајте, Ту ми, браћо, кости закопајте, Ту бих мртав права мира дост'о - Србадијо, не било ти просто! Ј. Јовановић 3мај XЛИИИ ДИЖИМО ШКОЛЕ! Дижите школе, Деца вас моле!
Но ко је тај бледи младић што тако усамљен седи На пустој тераси храма? Он, жељан вечерњег мира, Бледо, високо чело на стуб је притиск'о хладни; На коленима светли сребрна и звучна лира.
У свађи нам је прошло пола дана; У помирењу мучном пола ноћи. И бежао сам из нашега стана, Тражећи мира у пољској самоћи.
црне, чираци и чоја Све то тако грубо и сурово дира, И гнусобом вређа осећања моја, Пред скромном лепотом вечитога мира! о, умрети тако!
И у дуге ноћи, сред тишине глухе, Над пољима мртвим пуним светог мира, Кроз пределе пусте и кроз гране сухе, Само звона звоне с тужног манастира...
Ј. Дучић XЦВИ АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада, и све живо спава; На староме торњу поноћ откуцава. И у томе часу са гранчицом крина, Анђео се
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Кћи небесна услиша ми молбу, и на десно круг полета сави пут једнога мира великога: на св'јетлом му брегу починемо.
“ „Хајде за мном по зрачном бријегу постојанством окруњена мира, те ободри ухиљену душу, величеством неба разнесену!
је гладне прождру; уплашена страшнијем виђењем, устрепета ка свештена птица поћерата смртнијем крицима нарушника мира воздушнога; на крај бјеше дошла паденија, но хранитељ крилах снијежнијех свештеним је магнетизмом спасе.
сам с ужасом видио прву браћу те су помиљела, плод љубави први божествене, родитељску премилу утјеху, царе мира једног цијелога, ђе са крвљу братоубиственом младо лице земље отроваше. Злобо клета, да те бог убије!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Срећан сам што сам вас упознао. - Шта ради моја мила отаџбина?“ „Ужива у благодетима мира“, одговорих му, не упуштајући се, из предострожности, у појединости. „Знам.
Жељан мира, а гледајући унатраг, зауставих се на добу које је следовало паду Наполеона, трајало трећину века, а било доба мира.
мира, а гледајући унатраг, зауставих се на добу које је следовало паду Наполеона, трајало трећину века, а било доба мира. Мој прадеда Тодор био је претставник те мирнодопске генерације.
У предговору треће свеске своје „Небеске механике“, назвао га моћним заштитником европског мира“. Насмеших се. „Највећег ратника светске историје назвати чуваром светског мира ...
Насмеших се. „Највећег ратника светске историје назвати чуваром светског мира ...“ „Значи љутог лава назвати невиним јагњешцетом“. Она ми прича даље.
Љуто се разочарах кад видех да није тако. Моја основна замисао, рекох била је погрешна“. „А ипак вам она није дала мира“. „Ни мира, ни спокоја! Мучио сам се без престанка да нађем у чему лежи узрок негативног исхода мог опита.
Моја основна замисао, рекох била је погрешна“. „А ипак вам она није дала мира“. „Ни мира, ни спокоја! Мучио сам се без престанка да нађем у чему лежи узрок негативног исхода мог опита.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
нисам први очајник што је, гоњен неодољивим и нејасним неким нагоном, потражио чарне сенке оног дрхтавог и драгоценог мира где се човек лакше осећа кад се исплаче.
небеске милине, ја сам, витлајући мој мали шешир од сламе, трчао, трчао, трчао, махнито ронећи у сласт оног бескрајног мира, оног миловања, оне поезије, испуњен громком радошћу самоће, усред моје природе која ме воли, и под мојим благим,
А тада би умукао и остао да је посматра у страху од језивог мира који је владао у соби болеснице, где се чуло само њено убрзано дисање и како се откуцаји часовника мешају са болесним
Четврто је вече како ми лептир никако не да мира него трепеће, трепеће, по оном концу и како га све стварније осећам у глави, па сам устао, сео за сто и одлучио да
Ми обоје, после тога, осетисмо неко олакшање и растасмо се заувек, а ја пожурих жени чија ми срећа није више давала мира. Ја слагах да сам све везе раскинуо само због ње.
Идемо, вели, мајци у походе, па је право да се бар чиме поновимо.“ Слуша ово Митар, а никако мира нема и опет се први меша у разговор: „Па ти, вели, снајо, како видим, све здраве зубе имаш, хвала Богу.
И усред тога мира, у мрачној соби, где је међу јастуцима лежала његова глава, цвилело је нешто од оних финих, невидљивих млазева што се
КО ЈЕ ОН? (Мојој кћери) Мила, драг ми је онај дан пун мира. У парку, рају тица, кроз раскошно зеленило грања, ветрић је доносио благо брујање звона и подизао, жалосно, опијао
нас двојица не могасмо ништа да радимо, не потиче ни од кога другог, већ главом од Срба, од оних који Ти иначе никада мира и спокојства давали нису. — Гле! — зачуди се ипак Господ. — Шта ми кажеш? Дакле од Срба? А шта би они хтели?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Све се ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран. Али ти онај пакосник неће дати мира. — Зар Вујо ?... Шта он ради? — Састајала сам се са твојим људима, ишла сам и до њега. Звао ме да му кажем где си...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— па с њим доље. — Казуј, Грбо, шта те наћерало да ми не даш мира. — Свијетли краљу, — рече Грбо — мени је сведно мријет ми тамо мријет ми овамо, па сам волио овђе да умрем него тамо.
једнога кнеза, ваљана и паметна човјека, говорећи му да би пошао к црногорскоме владици не би ли како мир или вјеру од мира прихватио; а ако не би ништа могао учинити, оно да види колико има војске и ђе се највише налази.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ЗАКЛОПЉЕНИМ ОЧИМА 98 КОБ 102 РАСПАДАЊЕ 106 НЕДОВРШЕНЕ РЕЧИ 109 ПРВА ПЕСМА 110 ТРЕЋА ПЕСМА 112 СЕДМА ПЕСМА 114 ГЛАД МИРА 116 САН 118 МОЖДА СПАВА 119 МИ ЧЕКАМО ЦАРА 122 ВЕЛИКИ ДАНИ 123 МИ ЧЕКАМО ЦАРА 124 17. СЕПТЕМБАР 1912.
ОГЛЕДАЛО Кроз свест и нерве чујем да корача Сенка тишине и нејасна мира, И густа магла лагано се збира У покров бола, у завесу плача.
Ал' ја ћу са срцем ићи све до гроба. И предео мира, у завичај мрака: Оставићу сунцу моје срећне дане И велике жеље, још недопеване, И буктињу вере, к'о песму јунака, Док
Животом драга, док нас не саране, Грех и кајање руше нас и дижу, И мира нема, црне мисли стижу, Није к'о гробом. О, ал' ја ћу сада Будућност своју, јаву стару, бону, Заклонит тобом и носити
Дан јулски и врео уморан одлази. И док шушти лишће све више и више Таме, мрака, мира по парку долази. То ноћ у спокојству тишином мирише. А бол шири крила... Ти си дивна била.
Свуда земља; видик пао. Влажна тама По звуцима, преко мира, лежи, спава. И тишина у долини заборава Мирно труне. Нигде ничег што се буди. Сумаглица. Ноћ без неба. Покров студи.
Прошли су априли. И сузе се лију Што ми нисмо оно што смо некад били. ГЛАД МИРА Саранио сам љубав к'о дан црне шуме, К'о дубине остареле непознати мрак: Саранио сам љубав што се не разуме.
Да сећања покрије један облак мира, И будућност моја цела да ми буде хлад На коме ће дан по дан мртав да се збира. Ја сараних све, и љубав, осим мира
Ја сараних све, и љубав, осим мира глад. Јер још чујем над главом ветар како свира Песму празну к'о утеха, тешку као пад.
Као сунце, и ја ништа нећу знати: Ни ранији живот немиран и ломан, Ни да други данас због мог мира пати, Да је моја пратња невесели роман.
И утеших се што сам стек'о мира Ма да крв црна из народа тече, Ма да гробови бивају све већи. И утеших се што ме и сад дира Сан и данима, где ћу
Увек тежак облак дан ми сваки крије, Срце полулудо, нигде мира није. Гледам их каткад. С часа на час Видим постељу. О какви дани! Заспао цвркут, дечији глас. А где су деца?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
које ће развијати страховито велике брзине и вероватно у блиској будућности пружити убедљив аргумент у корист мира.
Нарочито је жалосно што је приликом утврђивања мировних услова усвојена казнена политика, као основ одредбама мира, јер ће од сада, за само неколико година бити могућно да се народи боре без војске, бродова и топова много
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А Национални савет за научна истраживања није нестао. Он је данас јачи но икада, зато што је, у суштини, инструмент мира иако је створен као моћно оружје у доба рата.
Ћипико, Иво - Приповетке
— брат ће сестри. — Берекинци! — настави, прислонивши се опег уза зид. Оним јогунцима завртило. Враг им не да мира, те ће из даљега, измичући, у један глас: —Еј, хоћеш доћи? —Ма'ни се, ђаволе, крштена чељадета!
Заправо рећи, она друго не би ни тражила да није везана уз човјека који јој не да нигда мира и држи је под својим јармом. А у свему је сама узрочна, и та је мисао највише изиједа...
— пресјече га стари Жижица. —Ала, да! — навали парох нестрпљиво. Било би боље ради мира у пуку. Кад ни друге, нека на отару остану оба кипа! — Дакако! Онда би' ја био као и ви: био би' идолопоклоник.
Он неће о томе ни да чује; вели: — Ко зна чије је дијете, па да се ја одречем себе и мога мира ради ње! — Кате пако зна своју: Дангуба има нешто свога, па, родивши дијете, тужи га суду, а суд досуди храну дјетету
„Шта јој је?” помисли, и падну му на памет проповједникове ријечи љубави и мира. „Зашто се срди на ме? С чега ме криви?
Не диви се ни огромној куполи што над њим виси и свуда га прати, ни празним зевајућим галеријама. У хармонији мира, светлости и облика, његова душа губи се у простору храма као што се губи на догледу јединствених природних лепота.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
песми „Међа“ пролази она „црта“, она опсесивна слика „страшне међе“, границе живота и смрти, „што дели покрет од мира“: Када се јаве на црти, На крају туге и пира, Високе планине смрти, И хладна језера мира „ Ко чека на међи?
„што дели покрет од мира“: Када се јаве на црти, На крају туге и пира, Високе планине смрти, И хладна језера мира „ Ко чека на међи?
према једној од најдубљих и најзначајнијих преокупација Дучићевог песништва уопште: према међи „што дели покрет од мира“ (из једне друге његове песме), међи на којој се сустичу многи низови слика од симболизма па надаље.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Бунио се ваш министар, каже: добили сте класу пре три месеца. Али сам ја наваљивала и нисам му никако дала мира, па сам чак натерала и свог мужа те га је он окупио. Да, да, и он га је окупио. (Пауза.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
она љубав, сва она снага, Сва она тежња крепка и блага, Пољупци они из вечног вира, Благодат братства, благослов мира, Све оне мисли, кô барјак бео, Које си собом са неба снео: Кад све то никне па се разграна, Свануће зора лепшега
А шта зими, годишњој мезими? Хладна зимо, ход’ да те видимо! Земља стара зими се одмара, Снагу збира у заклону мира: Спрема ново премалеће, цвеће, Топло лето, хладовно дрвеће, Јесен зрелу с пуним крилом дара Да обдари вреднога
»Стармали« 1883. ПЕСНИК ПРЕД БОЖИЋ Не питајте за песника, Пустите га себи сама; Пред Божић му дајте мира — Мир нек’ буде и међ’ вама.
Ох, Божић је празник мира. Падај, снеже, падај с неба: Сад нек нам се барем чини Као да смо — какви треба. »Стармали« 1888.
“ Старац риби поклони се: „Рибо-госпођо, Не даде ми бака мира, прости досаду! Ето видиш, њојзи треба ново корито, — Оно старо јуче нам се уздуж распукло.
“ КО ОКО ЧЕГА „Око свеће лептир леће, Љубав њему не да мира, А кад јутро освануло, Нит’ је свеће ни лептира.“ И ја лебдим око флаше, Јер ми за њом срце вене; Доћ’ ће време,
никад нема печених шева, Но ти си, снеже, застава бела, Знак да не прети громовска стрела; Ти си нам јака залога мира, Јер снегом војска тешко машира. Ти док си крову стража голема — Пожара нема.
В Рибу не мрзе Тирани љути, Јер рибу сечеш, А она ћути. Рибу не мрзе Чувари мира, Јер риба никад Не протестира. Љуби је и ти, Страдални робе, Ког’ секу, пеку, Стружу и глобе.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ИВ ПОЧЕТАК ПУТОВАЊА Шта је то што се у дну песме крије Кад исти дар негде је јутро а негде ноћ мира? О даљино сна где југ влашиће свира Скриј ме од слепог камена који у небу бдије.
То питоме долине посташе провалије У овој песми у којој немам мира. Срце пуно мрака анђела свога бира Да бди над горким морем и намеру ми крије.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пошто је главна цељ промашена, рат је изгубио сваки смисао; нашто га продужавати? Ако је до часнога мира пре би се могао закључити сад, док Турци још нису продрли дубоко у Србију.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
— Гледамо је, шта ли, Боже, сања, Уморена од ТОГ путовања. Ми стојимо, — мира јој чувари — Гледећ’ лице како јој се жари, — А том жару допирују хлада Уздисаји нашег празног нада.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Имало је доста граничара. То су они који су за време мира као будни и опрезни стражари даноноћно чували нашу границу. Њихов поглед и слух развијен је као у дивљачи.
У здравље! — и трчећим кораком оде. — Пријем и предаја дужности у рову! — смеје се капетан Радојчић. — А за време мира прописан је читав поступак како се смењују страже. „Овем ти предајем дужност, да се ники не приближава“...
Ми смо први на које они треба да налете. А сцене од прошлог дана ковитлају по мојој свести, па ми не дају мира. Ово своје расположење крио сам од војника.
Упиње се да објасни како он није пао зато што је рђав јахач, већ је остао на ледини просто по инерцији мира. — А-ха! — вели „Фикус“ — пис-писмени смо... „Жнаш“ ти... да је бољи закон и-инерције мира, него онај... кретања.
— А-ха! — вели „Фикус“ — пис-писмени смо... „Жнаш“ ти... да је бољи закон и-инерције мира, него онај... кретања. — Зна з-нање... кад треба да падне — добацује Милан „Кица“. — Где су? — викну неко.
— Господин капетан је активни официр, или из резерве? — Учитељ. За време мира учим децу како се рукује оловком и пером, а за време рата пушком и бомбама — говорио ми је идући стално напред.
Као кад весели људи промене локал... — Али они за време мира не успевају — додаде Драган. — Изгубе се. У нормалним приликама за њих нема хлеба.
И поред тих мана, он је осматрач. А тамо млади, здрави људи шетају римским улицама, као да смо у времену мира. То је била појединост која ми је одмах пала у очи.
Ако ништа више, човека мора да узбуде њене године и бујна младост. За време мира човек се ипак некако свикао на њих, али у рату, кад се изиђе из рова, жена представља једину срећу и радост.
У Француској када неко каже да путује ау фронт д’Оріент, значи исто толико као кад би неко од нас за време мира рекао да путује за Источну Индију... Бесконачност! Вечност! Седели смо у једном углу ресторана у Саснажу, нас двоје.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
кожи, и старе и младе, Шетају и готове себи част из крове, Бувци притко скачут и бушице лове, Мене часто задиркујут, мира ми не дају, На мисли ми наводе љепотицу своју, Кад мње нечто силно под пенџером тресну И некто по зиду грозно шаком
Но внезапу, кад овако сјетујућ разбира, Давни суди недвижиме судбине су мира! Внезапу јој друг предстане у одличној ризи, Кога истом стазом воде подобни подвизи.
ми нову љупкост јутром даје росна, Нову сладост с хладом својим дрена плодоносна; Сунце с неба, мјесец, земља и све мира твари Рекао бих да су дужни чувствам мојим дари.
Но у нас је друго знаме, нови мира завјет, На враждебног крволока христијански навјет; Гди отчизну, чим ко може, процвјетати тражи, Што је подло ил'
Немам места, немам стана, Ходим, бродим по свих страна: Сам сам, нит ме когод дира, Ал' ја опет не находим мира. Предмет сваки на ме зјаје, Једна страст ме другој даје. Душа клоне, серце пишти, И ја не смем казат гди ме тишти.
Већ се дижи небу у висине, Пусти сунце нек’ ми једном сине! Душа жуди мира који чара, Жели да се с небом разговара, За тобом ће кад је терет мине — Па се дижи небу у висине!
Која хоће да с’ откупи Мора с’ дати пољубити, Која треба да му плати Мора њега пољубити. Другим путем мира није.
Сигра кивна на недра, а копче недру неверне, Победу руке мушке каже згужвана чипка. Нема ту мира за крв, ни благе за главу ведрине Кад те од куће тера бљутка самоћа у луг.
мном тужи, а Боројевић је певао: Шта ли ћемо без новаца код трулог кромпира, Жито скупо, снег на прагу, пакост не да мира, Музе чаме, ревност спава, народност се тужи, Све што мене окружава, све то са мном тужи.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
СТАНОЈЛО ШУЛОВИЋ, капетан АРСЛАН ПАША, вођа турске војске АРНАУТ ВЕШАН [Осман] ЈЕЛИСАВЕТА, кнегиња црногорска МИРА, кћи Радошева, а вереница Станишина МИЛКА, њена другарица МАРТА, жена Ђурашкова ЛЕОНАРДО, посланик венецијански
ствара, нове милости — Над громовима бди и муњама; А народима и владарима У доброј вољи своје свемоћи Блаженог мира пружа гранчицу.
С једне стране мрко црногорско стење, на другој се види полумесец: Станиша сâм, а тамо даље Бошко, Богдан, Станојло, Мира и остали бегунци. СТАНИША (ударајући ножницом од сабље у стену): Отачаство камен!... Брат крвник!... Слобода име!...
СТАНИША: Одонуд јекну пушка, А ту га нестаде. (Бошко, Богдан и Станојло са голим ножевима одлазе, Мира долази.) МИРА: Ох, жељо жива, Је л’ тебе гађô? СТАНИША: Мене! МИРА: Моје је срце гађао.... СТАНИША: Моје запарао..
СТАНИША: Одонуд јекну пушка, А ту га нестаде. (Бошко, Богдан и Станојло са голим ножевима одлазе, Мира долази.) МИРА: Ох, жељо жива, Је л’ тебе гађô? СТАНИША: Мене! МИРА: Моје је срце гађао.... СТАНИША: Моје запарао....
) МИРА: Ох, жељо жива, Је л’ тебе гађô? СТАНИША: Мене! МИРА: Моје је срце гађао.... СТАНИША: Моје запарао.... МИРА: А моје закрвавио, Мој бели дане!
) МИРА: Ох, жељо жива, Је л’ тебе гађô? СТАНИША: Мене! МИРА: Моје је срце гађао.... СТАНИША: Моје запарао.... МИРА: А моје закрвавио, Мој бели дане! СТАНИША (притискајући је к грудима): Лане!
СТАНИША: Моје запарао.... МИРА: А моје закрвавио, Мој бели дане! СТАНИША (притискајући је к грудима): Лане! МИРА: Па баш где срце куца, Ту прска крв? СТАНИША: Живот је тражио.... МИРА: Животе мој! (Љуби га и опет грли.
МИРА: Па баш где срце куца, Ту прска крв? СТАНИША: Живот је тражио.... МИРА: Животе мој! (Љуби га и опет грли.) СТАНИША: Умал’ остаде.... МИРА: Умал’ не даде Животу моме рану самртну.
СТАНИША: Живот је тражио.... МИРА: Животе мој! (Љуби га и опет грли.) СТАНИША: Умал’ остаде.... МИРА: Умал’ не даде Животу моме рану самртну. Па је ли тешка!... Данче рањени!...
СТАНИША: Није ни рана — Не вреди да се тако казива, Кад живот није врелим оловом Убилац тајни груд’ма раздерô. МИРА: А зар је могô? И где је срца, то да учини? СТАНИША: „— Срца?“ Зад има срца, чедо невино!
заверив се чуда стварати, Поштење кољу, гоне невиност И сваку искру добра, крепости Отровом своје паре каљају... МИРА: Јаох, Станиша! Немој да збориш тако пакосно — Ја мрзит н’ умем, само љубити, — Па би ме пакост могла убити...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Добра вече, ктитори и приложници сија свјатија обитељи и всего мира! — Бог добро дао, оци наши ду'овни! — одазваше се сви и поскакаше на ноге. — Ракијо мајко! — прошапта неко у мраку.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
''Доста! Гаси луче, спржи цвећа ките! Свежине ми дајте и свечаност мрака! Смрди крв и уље и свилене рите! Мира, вечна мира, без животна знака! Дајте ми да сањам оно што бих хтео, Ону жену чисту кô дан из бајака.
Гаси луче, спржи цвећа ките! Свежине ми дајте и свечаност мрака! Смрди крв и уље и свилене рите! Мира, вечна мира, без животна знака! Дајте ми да сањам оно што бих хтео, Ону жену чисту кô дан из бајака.
Зато хоћу мира, да опело служим Без речи, без суза и уздаха меких, Да мирис тамјана и дах праха здружим уз тутњаву муклу добоша
И место мира нов пут ми предстоји, Да лажем себе у ком новом храму Душа се моја сама себе боји, Јер види себе пусту, вечно
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Побожна обитељ светог манастира Грешноме је телу давно нашла мира. Онемеше стене што неме бејаху, Умукнуше звери у дивијем страху.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Недужни спите — без сна ни мира дужан ја, док смену доведе вам ноћ или дан, ко да мене смени? Уклетог оца душом ту сав син, спаси, кад клону све,
ИИИ О да су ми голубице крила, Пустињи би однео ме лет. У гробу само зар ћу наћи мира? Ту да исцелим мог живота бол. За своју главу где закон да нађем? Вазда ме мори плач и јецај љут.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Колико пута, усред задовољства, мира, њему преседне. Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Или ју је Бог проклео да никад нема мира зато што је одала Христа сотони, или Јеврејима (Милићевић, Кнеж. Срб., 638). Упор. и ГЗМ, 6, 371; и 19, 320.
Ћипико, Иво - Пауци
И он главом да ха смрћу плаши! ... Гдје је то?” Али Илију избивша мисао мори и не да му мира ни дању ни ноћу. Зна да је то што премишља гријех, али ко је без гријеха?
И никада не би мира било. ... Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушта, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће
Маша послуша и прислони се уз јару, и стаде да приповједа о попу Врани. Вели: — Не да ми мира; а ја га једнако варам ..... Јуче ме чекао на уреченом мјесту, у огради иза цркве. Чека он тамо...
Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са селом, ,навлаш ето сада кад се спрема сила
— Никада! А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјевојка, па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира. Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?! А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду...
И хтио би нешто... Али сумња у све оно што види, то осјећа, ј не да му мира, и — иде напријед. А ноћ је надошла. У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са
Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе начелника у казненоме одјељку. — Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Време убијања и време лечења, време рушења и време грађења, време љубљења и време мржње, време рата и време мира.“ Молитве су дакле за мир. Он увек тако. Из тешкоћа се извлачи смутљивим загонеткама и двосмислицама.
јужног бедема, погледам с времена на време низ литицу и понекад ухватим себе како помишљам да бих могао овако из чиста мира скочити доле. Та мисао ме најпре плаши, а онда се на њу навикавам јер немам избора.
Моја луда природа ми није дала мира. Да сам се притајио и снуждио, можда би Никаноров напад отишао у празно. Мене су, упркос свему, многи овде ценили и
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
46 ЗИМСКО ЈУТРО 47 АНЂЕО МИРА 48 НА СТЕНИ 49 ЕЛЕГИЈА 50 У НОЋИ 51 ЉЕЉО 53 ЛАДА 55 ПОСЛЕДЊИ ГОСТ 59 Т* 60 [НА СЛИЦИ ТИЈАНИНОЈ] 62 ЕЛЕГИЈА 63 ГОСПОЂИЦИ
вино, Под гордом круном царства свог Немирни дан је синô И све за благи одмор зна О, мени бруји глава; Спокојства, мира хоћу ја!... Мени се јако спава. 1883.
Копрена дубоког мира Увија поља и равни. Румене пруге се гасе И бледи месечев зрак, светило небеских двора, Кроз маглу диже се већ - и
1884. АНЂЕО МИРА Ноћ дубока влада, и све живо слава, На староме торњу поноћ откуцава И у томе часу, са гранчицом крина, Анђео се
Ал' осећа грање, па се тихо свија, Осећа га лахор, па слатко ћарлија. И анђео мира, кроз дубоку таму, Спусти се пред олтар у пустоме храму.
често сањам онај град У коме буру прве страсти С веселом песмом сретах ја, И сан, испуњен чудне сласти, И дан без мира, ноћ без сна... Јyпећу нагло са висина, У слободноме току свом Шуми и тутњи хладна Дрина, И ковитла се преда мном.
Из своје вечите урне Безбројне милијарде звездица по небу сипа. У струји вечитог мира Мирисни ћарлија лахор под светлим небесним сводом, Кô Еолова лира. Светови у миру блуде. О, срце, и ти се смири!
1889. СВЕТИ САВА Ко удара тако позно у дубини ноћног мира На капији затвореној светогорског манастира? „Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата, Седи оци, калуђери,
1890. МОЈОЈ МУЗИ С небесне висине своје, кô светли ђеније мира, Ти си ми пружила лиру. И колебљиви дух Прèну се од гласа твога, и гордо потресе лира Мој очарани слух.
Но светли идеал добра и нежни анђео мира, Ти сиђе с висине тада, да бурни смириш дух: Да седмоструни кимвал и звучна опије лира Празничном својом песмом мој
Све мирно дише. Рата бог С мутног се губи вида, И анђô мира, с миља свог, Сребрну харфу скида. О, звони, харфо! Мили глас Утеху нека буди, Да њезин мелем крепи нас, Рањене наше
Кô равним пољем зелен клас, Под крилом од зефира, Суморни спомен стреса нас У часу благог мира! И тавни спомен среће зле Жалости сузу спрема, И тајном речју збори све: Јакшића овде нема!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сада је Грац добио и свој крематоријум, па има све што је потребно за оне који траже одмора и мира. Сваке године, кад год сам лети ишао на Семеринг или у Беч, нисам пропуштао ту прилику а да не сврнем у Град.
у овој мојој соби налази се и стара, дебела, у јаку поцрнелу кожу повезана књига; „Вјечниј, то јест от начала до конца мира трајушчиј, календар, написан Захаријем Орфелином, цес., краљ. Виенскија Академии художеств. членом.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Нађе да се играш око мојих леђа; Да ми не даш мира у сну почивати; Чекај, сад ћеш добро ти мене познати.“ – Миш у лављој шапи поче цијукати Пола мртав од стра' поче се
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Настала је тишина, она пријатна домаћа тишина у којој понекад има рајског мира и споразума. Госпа Нола поче дремати. Бол збиља одумину.
Изгубио је од херојске своје фигуре, али се много профинио у покретима и у ставу мира. Наивност нека, као малочас са оном марамицом, прелила је целог човека, како бива код људи који се искључиво књизи
На жалост, између та два мира никакве везе. Небо се у том крају не сече са земљом, водом, и људским стаништима. Оно лебди отсечено, далеко, туђе.
Како је овде тихо. Толики свет ту живи, и мртва тишина. А у једној породици од неколико чланова, никад мира... У нашој кући, свему је крива сиротиња. А сироти смо зато што нас је много на једном очеву врату.
Оно што се над њихову кућу надносило, Савини су прво кресали, не знајући ни сами зашто, од страха, и мира ради. Па им је онда зеленило, и дебео хлад, и љуљање тешких грана улепшавало живот.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
закључи и њега и Бурјама у једном репрезентирати, то јест по свету ићи, али не јецати и уздисати само, и судбини нигда мира не давати, него сваком слободно у очи погледати, и гди нужда буде, мачем се огледати.
Шта је то мислити? Главу лупати. Главу лупати? Тко главе лупа, тај под одговор долази, тај се сматра као нарушитељ мира и човеческог друштва, и зато све што главу разбија, било дело, или заниманије, било наука или званије за оне који на
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
тајне, она престаје бити тајна; дотакнеш ли се само чијег угледа, то престаје бити углед; дотакнеш ли се само чијег мира, тај престаје бити миран.
(најзад и мртав пролајем): Сасвим, као што сам и ја рачунао на новинарску насртљивост, који ни мртвом човеку не дају мира. Дакле, шта сте ради? Новинар: Напољу се говори да сте ви умрли?
Тако по њима: смрт је прибежиште мира; тихи одмор после животних бура; смрт је философија живота, резултанта свих напора, крајњи циљ свих путева, и ваздан
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ето — вели капетан Душан, онај „резервни адвокат“. — Ви, активци, за време мира прописасте и како војник да устане, и како да легне, и како да се умије, чак и како нужду да врши.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
их својим рукама И стрепи да ли ће моћи да злобу своју збришем својим ноћима, Или ћу отровати њом још једини спас мира у небесима. Тај необјашњиви, кобни, и повратни напад удеса, Каткад на један једини звук или на сувише удахнути дах!
Прихватив најзад јој руку, као да своју не знам склопити над њом, Већ пун јецај гледам из мира њеног мени тај зрак. Каткад једрима сна допловим у њу као у дом. Када ме завеје плавила њених очију знак.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
МОЈА КОМШИНИЦА Има неко доба све ме чежња мори, Све ми нешто срце уздише и гори; Па ти немам, брате, ни мира ни станка, Него дуге ноћи ја бдијем без санка И стишавам срце и њиме се мучим, Па до зоре тако памети га учим; Али
Но мени велика је башта, Гдје над потоцима тихим трепте јоште Лептирице сјајне мојих снова, машта, Радости и среће, мира и милоште. Овдје ми је као да сам гдје у страни Високо, под сводом дуга уздрхтани' У којима рано прољеће се купа...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Период мира од 1671. до 1683. године ускоцима је врло тешко пао јер су били жељни сукоба с Турцима. И пре него што је избио нови
За ратне заслуге млетачке власти дале су му високо одликовање и имање у Котарима. У периоду мира између кандијског и морејског рата имао је задатак да као најистакнутији ускочки старешина спречава нападе ускока на
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Шта је не знаш али нешто јесте У заседи иза петнаесте Па се очи нађу на мукама Заборавиш куда са рукама Нигде мира да се ноге сместе У заседи иза петнаесте Никад није рано да се сазна Да је прва љубав непролазна Љубав чека
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бојим се да ми се кости не разаспу уједно с човекоугодници код пакла, јерно нејма мира међу мојим костима од слике греха мога.
Кад виде цар то чудо што се граја учини, махну и он руком на своје војаке да даду мира људма. И опрости му живот. РУСИ ПОД ЦАРИГРАДОМ У неко доби, докле јоште та тамо руска страна поганска је била
их међу се препираше се, а десети говораше им: »Та знате ли ви то, нисам ли ја вама много викао и говорио, подајте ви мира детету и ништа му зла не чините, брат је он наш, од једнога отца смо сви ми!
И на то је пусти, даде јој мира, те је поче распитивати што је и како је, зашто плаче, што јој је тешко. И она му плачући проговори те му рече: — Ја
Послаше неке изборли кметове разумне с дарови на поле с белим барјаком до кагана у скитски табор просити мира. Али Татархан лукав и безчовечан а на новце лаком, лепо их напре прихвати, дарове од њих прими себи, а после љуто се
Не обеђујте некриву сиромаш, ни их гулите. Не опадајте ни облагујте своје друштво пред официри. Путником дајте мира, не крадите и не отимајте што туђе.
А сад сам ево, ни жива ни мртва, не знам од бриге што од себе чинити. Молим те, дај ми мало мира, док се бар просвестим што да чиним, куд ли да идем.
пливајући нам по овоме дугом и широком светскоме мору за цела нам живота свакад — дневи, ноћи, пливамо и никад нигде мира нејмамо ни гдегод бар каква хузурна у заветрију себи находимо за неко мало отпочивање места.
Него понајвише ваља да имамо међу собом мир. А којино је бог мира, и тим ће нас благословити: и даћу вам — рече — мир у вашој земљи; нити ће бити војске ни харања у вашем вилајету.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зато није имао мира, него је одмах сутрадан потражио и нашао измећарку Васку и распитао се и сазнао све шта је и како је после одласка