Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
– Убио? - упита Лазар. — Убио! – А суд? — За све је друго лако, само кад он није ту! А сину Ивана Миражџића још је лакше!... Него, примири се!... Млад си ти још, мој синко!...
Кроз главу му пролетаху разне мисли... Отпочео је посао по савету Маринковом. Данас је позвао Ивана Миражџића на разговор. И премишљао је шта да му каже и како да га саветује... Какве ли се желе не рађаху у његовој души!...
Он Турчину седи уз колено и саветује га како ће браћу завадити... Алексу Алексића одгурнуо од свију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пријатеља. Сад хоће и Милоша Севића...
— Знате ли, браћо, кога ћемо? Све се очи окретоше на њ. — Ја велим да узмемо Ивана Миражџића. Човек је поштен, добар, имућан... све! Ја мислим да ће нам он добро послужити... Кмет и поп само се згледаше.