Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Не стиже му хладно гвожђе ни ноге ни руке; не гоне га Маџари... А и он је сада сасвим миран, не диже више гласа свога противу насиља и неправде... Лепо, мирно скрстио је беле руке, па чека Страшни суд...
Истом је пре четири дана легао у постељу... Први дан и ноћ бацао је крв. Други дан, изјутра, беше миран, световао је мене и децу, говорио нам је и о вама. Више је пута повторавао да се у нужди и беди на вас обратимо...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Тешко ту оном ко је миран и добар! Сваки час мора сваки готов бити убити, ако није рад убијен бити. Отети, упалити туђа села, разграбити,
мирно, спокојно и задовољно живиш, он је срећнији и блаженији и овде на земљи него не знам колико богат који није ни миран ни спокојан, ни са свим што има задовољан. Пастир за овчицам кад пева, он је срећан у својеј сфери, илити окресности.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— одговорише Ћебо и Мирко углас. — Е не можеш наћи, није вајде! — рече кмет готово у очајању. — Миран, отргао се! — повика одмах утом на вранца, који се беше нешто усфрктао и почео копати ногом.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И оде с људима кyћи, миран као јагње. Него и књиге су му биле!... Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што
— Лазо, роде, — рече смешкајући се — шта радиш? — Ништа, чича-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже миран. — Што си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? — Ко, зар ја? — упита Лазар и насмеја се.
И био је тако миран... било му је тако право као да је учинио какво добро дело... Јелица!... Та лепа девојка!... И она ће бити његова!...
Он би био добричина, миран, благ, скроман; правио би се мањи од макова зрна, поштовао старије, волео млађе; живео би у миру са суседима; склањао
Мира ради попуштао би па ма штетовао... Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би противио.
Он је био човек свога доба. Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!... У тренутку се решавао на све. И, мећући све на коцку, он је морао победити...
И он свакад лепо са миом... Али зато, опет, ја њега послушам. Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!... Што ниси био миран?... Бар не би мучио старог чичаМаринка да тумара ноћас по шуми...
Станку се груди надимаху. Није се могао надисати, тако му прса посташе тесна. Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: „Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!... Ја ћу њега иза грма!...
Али су је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. Заврзан не може бити миран, стаде задиркивати Зеку: — Ама, славе ти, како ти је то име? — Као и твоје — одговори Зека. — А како се презиваш?
Откад памтим, онаког дјечака нијесам видјео!... Оно се види да ће бити кућаник и домаћин. Миран, послушан, поштује старијега... Дина ми, велим ти, врло сам заволео тога дјечака!...
Па се диже и оде Севића кући... Тамо га дочекаше лепо. Милош Севић био је човек добар, благ, миран. У свима сеоским пословима био је вазда тамо где су били паметнији људи, као поп, кмет и други.
Милош уђе сав блед као крпа. Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њега... Као што рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Гроб Спаситељев лежао је поред њега, неопажен и миран, у тишини. ДУБРОВАЧКА ЈЕСЕН Ин qуеста томба осцура... Веетховен.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Учитељ је био један кројач који је страдао, врло миран и вриједан човјек. Цио дан је у школи, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош.
Од то доба сви ћуте за столом, нико ни речи. Тек синоћ почесмо опет помало говорити. Ја сам миран. Афера с Максом није на мени оставила никака утиска, она је само чинила да сам ја ћутао, те и с Аном нисам ништа
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А, та казаћу ја њему све то! Видиш ти, молим те, да човек није ни у својој рођеној кући миран! — вели поп Ћира, па стаде ходати љутито по соби.
Ето, то сам желио да вам кажем. ’Оћу — подигао поп Ћира глас као да диктандо говори — ’оћу да сам одсад миран пред својом кућом, оче Спиридоне.
— А шта има она то с вашом кућом?! — Има то што није миран сокак од нахтмузике. Све трешти од неких трумбета. — Па зар је само моја кућа у сокаку?!!
кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини црвени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед, — све му се то допало, и падало на памет како би то лепо било кад би свега тога
Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
У клисарници становао је клисар и клисарица. Управо клисарица била је прави клисар, а муж њен, неки миран, слабуњав човек, само је копао гробове а остало, што је најтеже: отварање, затварање, чишћење цркве, надгледање
— Тако, снага ми не трпи. — Па како? — Тако. Не могу. — Правда се. — Овако кад ништа не једем и не пијем, миран сам. А чим месо, пиће... После хоћу све, и то много, много! Па боље овако ништа да не једем и миран сам.
А чим месо, пиће... После хоћу све, и то много, много! Па боље овако ништа да не једем и миран сам. И заиста, чим окуси што масније, а још ако макар кап пића попије, онда се провали од пића, побесни, ваља се.
Неки гунђају. Слепци се повлаче, сакати хватају штака, а неки му, узмичући се и прете: — Бекче, миран. Миран да си, Бекче! А он их једнако гура од себе. Што даље да су од њега.
Неки гунђају. Слепци се повлаче, сакати хватају штака, а неки му, узмичући се и прете: — Бекче, миран. Миран да си, Бекче! А он их једнако гура од себе. Што даље да су од њега.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
После се оженио јер је веровао y, после свих мука, попуно заслужен угодан, миран и радостан живот. И све је отпочело слатко и дивно. А сад шта?
А кратко време потом фронт је био миран и блесав. Наслоњен леђима на зид сеоске качаре до воћњака, блед и задихан, још обамро од оне ломњаве и склоњен ту да
редовно посећивали и носили разне понуде Алексију Јуришићу, пре његове смрти у лудници причали су: да је био веома миран, врло благ и кротак. Имао је, кажу, само једну, чудну и сталну, особину.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Саветовао би му да се хришћански понаша, да буде миран и да се не излаже подсмеху хусара. При најмањем покушају бекства, убиће га из пиштоља.
Сад је то већ био миран, ћутљив, човек, зашао у педесету, и другу, па је сваку несрећу сносио неком чудноватом, безбрижном, меланхолијом.
Није му био пријатан шизматик, официр, за зета, а ни овај, који му одводи усвојеницу. Али је Павле био човек миран, разборит, ћутљив, који се лепо понашао, па се и сенатор Неоплатенсе лепо понашао.
Она га је, као и та успомена на покојну жену, једина пратила, на целом том путу, верно. Исакович је био миран и леден у том тренутку.
Био је иначе миран човек, кршан, леп, млад, ћутљив. Павле се доцније сећао да је живог човека сањао. Тај Зекович је био, пре него што је
А она га гледа, како се у свету понаша, па јој је тешко. Разборит је, миран, леп. Боже ме прости, рече, помислила је да је он сигурно не би срамотио, да је са њим имала шесторо деце.
Одсео је у кући гвожђара, који се звао Клајнштетер. Шрам, у том рапорту, каже да је тај росијски капетан човек миран, уљудан, имућан, који се – осим кад излази у шетњу, по вароши – не миче из куће поменутог, угледног, грађанина Граца.
ни речи, од онога, што му људи, довикиваху, и жене, које су га дочекале, пред кућом, клањајући, виде да је то неки миран и питом свет – људи крупни, високи, а жене румене.
Био је сасвим миран и није дозволио да је жене припреме. Окупао ју је сам. Уз трептање мртвачке свеће. Из тог сна, Исакович се пробудио,
Група росијских официра учтиво му је пљескала. Трифун је био величанствен на препонама. Био је миран и јахао је прав, уштогљен, онако, како је учила аустријска, то јест шпанска, школа.
Костјурин је, зачуђен, посматрао тог дошљака. Павле је на коњу, прав, миран, био врло лепа појава. Костјурин није био оценио добро тог Исаковича, о коме је имао неповољан извештај од Вишњевскога.
Тај официр, који је био постао тако снужден, миран, љубазан, тих, био је упадљиво, исувише рано, на слепоочницама оседео.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
“ Ово је појачавало узајамно презирање. Из ових се разматрања види да динарски мухамеданци немају миран, чврст и одређен дух. Њихов је дух у ствари дух неуравнотежен. Нови развитак.
Иста вера је, нарочито у варошима, олакшавала њихово погрчавање, које се извршивало на миран начин. Међутим је поарбанашавање увек било само последица насиља.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Видели сте негде нашег драгог Емилијана? Имао је плаво маринско одело, ако га нисте видели, онда већ спава. Он је миран једино кад спава! - шапутала је режући ваздух својом сасушеном шаком. - Убеђена сам да спава!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Био је миран. Пошао је био рано и надао се да ће пре мрака стићи до Варадина, где су имали да му се прикључе остали делови пука.
Знао је да ће га, одмах после прегледа, упутити на бојиште. Миран и самоуверен, предвиђао је цео пут, све догађаје који ће доћи, све људе, како ће се држати.
У целом његовом подбулом лицу, у ком се још тресао бес и очај, био је миран и непомичан још само његов пљоснати, велики нос и на њему две крупне сузе.
болеснике и обангавеле коње, он је са бескрајним презирањем мислио и на остале, здраве, и орне за даљи пут и за битке. Миран и самопоуздан, ипак је првим псовкама обасипао себе у памети, па затим друге.
Коњ, иначе миран, опуштене њушке до земље, фркћући у плеву, трже се кад му приђе. Док је слуге притезаху, животиња се поче вртети у
команде тако страшно, да су се поједине речи чуле, преко брда и кроз дрвеће, чак на други крај вароши, осунчан и још миран.
Турци су му били ишчупали језик, зато је сад ћутао. Иначе, није требало да га се плаше, миран је и кротак, само плаче.
поднадулим очима у дуг ред сеоских кућа и завејаног дрвећа, наслоњен леђима о точак својих кола, Исакович није био миран, као неки медвед у свом зимском сну, него је, под привидним миром свога тела и својих покрета, крио најгрознији очај и
Несрећа као да је била остала иза њега, пред њим је и сад била, као и при поласку, нека даљина. Био је миран. Надао се да ће прекосутра, пре мрака, стићи до Варадина, где је имао да распусти поједине делове пука, пре но што оде
Знао је да га и код куће, одсада, чекају само непријатности. Миран и самоуверен, предвиђао је све те године које ће још проживети, све догађаје, који се још могу десити, и све те људе,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Неке мајке (из околине Сомбора) пре спавања умивају дете да би отерале уроке и осигурале му миран сан. Ако се дете у сну трза и немирно спава, онда се мајка свуче и гола пређе преко колевке три пута да се дете не би
“; „Вазда се веселио!“; „По сунцу ходио!“; „Срећан уранак, миран данак!“; „Узор био чојства и јунаштва!“ итд. Здравице су настале из паганског обреда и представљају развијену говорну
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
ни сањао да ће га можда једног јутра мрзети да прича и да неће имати чему да се радује, да ће исто тако седети потпуно миран и утучен и гледати некуда испред себе у празно. То треба прославити, помисли!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
(»Ко се год опари, а не каже друштву да чорба жеже, није добар за друштво.«) Иначе миран и питом, Доситеј никад се није тако жестио но када је доказивао »бесполезност манастира у опшчеству« и преживелост и
Оне су једре, епски широке, течне, имају природно излагање, миран и широк ток причања, жив и живописан стил, зачињене су пословицама и згодним изрекама.
живо, природно и занимљиво, заплети и расплети радње вешто се спроводе, умешно постизава јаке ефекте, и поред тога има миран и сигуран тон причања и лак, живахан, природан дијалог.
певао терет, празнину, ништавило живота, духовни и душевни јад човека притиснута судбином, али у исти мах и поносит и миран стоицизам, победу духа над материјом и прекаљене душе над бруталном природом.
Милићевић, Вук - Беспуће
горе, која није била рђава, која је била као и све остале, и све што је донио у себи од тог познанства, био је један миран и равнодушан утисак. И послије пола сата, он више и не мишљаше на њу.
његове мисли ругају с њиме, како га махнито нападају, боле, жегу и бацају на кољена пред животом који стоји озбиљан и миран, сав у ноћи, изнад шумне ријеке. У извјесним часовима он бијаше сасвим туђ самоме себи.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
»Вредан к’о кртица, миран к’о бубица«, изражавали би се о њему. И као свако умиљато јагње, сисао је две овце. Од надлежних би добио лепу реч, а
— А ти, Јово, особито! »Испод мире три ђавола вире...« Ко те не зна, јоој... — Није, бога ми, ја сам један миран човек. Шта је било — било! Док сам био »јегер«... али сад, сад све чесно и поштено!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Одо, одо, тако стаде, И точак му на ум паде. „Ох, последња заш фишека Не оборих на себека, Па би сад већ миран био.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
а кад стигнемо до самог врха, мјесец изненада одскаче иза дрвета пред нама и укаже се блистав, смањен и невино миран изнад сусједне брдске косе. — Аха, утече ли, је ли! — побједоносно кличе старац. — Препао се грабаља, а, лоло једна.
Куд оде, грешник, и хоће ли тај, напокон, пронаћи миран конак и каквог, свог, бенастог Раду Ћопића, који ће га примити под своје?
Џорлава тетка Марта узнемири се и поче да зановијета: — Марко, буди миран и не тражи Јазбеца. Шта ће то теби? Бирташ је само повлачио непријатним зеленим очима и одвраћао: — Не мијешај се ти
— Буди миран и не тражи Јазбеца, опет ја теби велим — инатила се тетка. Упорни бирташ оде и у своје село, остаде тамо неколико
По замрзлој кући мотала се само усукана тетка Марта и кукумавчила: — Рекох ли ја теби: буди миран и не тражи Јазбеца. Ни ноћ ни рођени кревет нису доносили смирење смућеном бирташу.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Поготову тамо, где нико није успео. Кажем ти, ако вратиш Хасанагиницу, од много чега ћеш бити миран и сигуран. ХАСАНАГА: Шта би ти тео?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Умре, пресвисну од туге кад виде оно дете како се бије, мучи и туче од оног њеног бесника. А лепо поче испочетка. Он миран, ради. Узе, отвори дућан, напуни га еспапом и отпоче да ради. Али га ђаво натера те се мало задужи код Доктора...
Беше он благ, миран, тих и раден као нико. Ах, ти дани! Оду на њиву, да филизе1 дуван. Корење их покрива до појаса, под босим но гама
Изгледао је као човек који је много живео, уживао, па засићен а и разочаран повукао се. Изгледао је и био увек миран, тих. А овамо учас, ма за шта, плануо би и био готов на све.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
И муж кукавац није од ње миран, пребија га јадног и преко и уздуж, па мисли тако и с другима радити, али виле ми је! пашће она мени шака.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Тако опаљујемо двојац, а после настављамо пут као да ништа није било. После тога је миран као јагње, једно две недеље ... То су били дани ...
Тако он лепо отпутује на море, миран да не може бити мирнији. Дође ми да пукнем од смеха када само помислим на коме је оставио кућу! .
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
!“ — Жућа се пита, видокруг мери смрачен, па јурну млину, кроз врата сину као из топа бачен. Покоран, миран по први пут скромно се сакри под Тришин скут.
Тај носи јаја, ујка ми каже, велика тако — ко глава моја. Чистунац лабуд језером плови, блистав и миран ко сунчан дан, личи на барку с једрима белим у којој деци долази сан.
мој малишан — шта да вам кажем — шапуће мајка сутону сивом — гугутао је на мојој руци и смешкао се свакоме живом. Миран је био, бубица права, верујте, не би згазио мрава.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А Станоје темпирач прича: — Не могадох више. Па куд пукло да пукло, помислих и пођох. Био сам прибран и миран, ишао сам чврсто до воде... Али кад заклокота чутурица, е увати ме страх, мајку му... А знаш, није лако...
Гледао сам запањен како потпоручник мирно лежи и пуши цигарету. Усиљавао сам се да будем прибран и миран, када готово за вратом осећам дах непријатеља.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Његов поглед као да хтеде рећи: »ама вараш се ти, биће да је то који други штогод погрешио; а видиш, ја седим миран кâ светац. « — Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон.
А вама се, видим, не допада такво уживање? Ништа, удајте се за Гојка, он је миран човек; ваљда ће се овде станити стално, — рече гост и лукаво погледа на нове колеге.
— капетан затеже овде, — јер сам уверен, а и чуо да сте миран човек... он опет застаде, очекујући Гојкову реч. — О, господине... никад и не сањам... — Добро, добро... верујем.
Ево га ближе... још ближе... Гојко!!... Исто онако миран, као кад лежаше на кревету, И опет му исто онако исписано на лицу: »О, ала ми је добро... ала ми је добро !«... Стаде..
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Међутим је, иза леђа, дао наређење да се против нас изведу жандарми. Протић је, иначе, био миран и врло разборит човек, али страшно набусит.
Ја сам прешао преко њега, високо, из међу дубоке воде, далеких брда, и бескрајног неба, лак и прозрачан и миран, први пут у животу.
Нигде један румен камен, нигде један бистар вал, а и бела пена ужасна и страшна, као креч. Ни један миран пут, ни једна долина, све саме провалије и ртови. Мрак свуд, неки провидан, жут мрак, који гуши.
Сва се савила на исток, преломљена од бура. Нигде један миран пут – сви се превијају, крхају, беже. Стене су разбијене и набацане, као степенице, све дубље и дубље.
Над сваким валом који би нас засуо лебдели су и лепршали црни корморани. У даљини, океан је био сив, миран, и неизмерно пуст; само су пене, које су падале на нас, биле ужасне, страшно беле и густе, као креч.
Далеко од свега мога, млад сам и миран. На дну морских обала видим боју мојих очију. Колико сам белог камења, опрана морем, нашао, које је било глатко и
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Увече је, опет, настало веселе у граду, а затим миран, тих и спокојан сан мирољубивих и куражних синова срећне земље Страдије.
Не чудим се самом сну, већ се чудим како сам имао куражи и да сањам страшне ствари, кад сам и ја миран и ваљан грађанин, добро дете ове намучене, миле нам мајке Србије, као и сва друга деца њена.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан. Из авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.
Тако смо после и с њим много лепо живели. Али се много више обрадовасмо господину Бурмазу. Старински човек: миран, тих, прост као и ми, па нам то много више годи.
и он се као дивљак обазираше око себе, лутајући погледом по далеку видокругу... На суду чича Пера беше миран као јагње.
Али како ?... И он повуче за конопац из све снаге... Далеко одјекну самртни весник, задрхта миран јутрењи ваздух од његове грмљавине и стаде се таласати под топлим сунчевим зрацима...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Свет је иначе миран, доброћудан и услужан. Говори једним енглеским жаргоном, у коме се све изражава специјалним морнарским изразима које
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Нико срећан, а нико довољан, нико миран, а нико спокојан. Све се човјек брука са човјеком: гледа мајмун себе у зрцало!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Тамо на капији чу се неки тих, миран глас: — Како сте? Јесте живи? Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо
Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био насамо, миран, комотан као код своје жене. И онда, да не би то њено одбијање протумачио он тако: да као она зато жели да ти ханови
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Борац слободе пуне за царство снóвâ, ја се Спуштам по степенима тамници, с оковима, Побеђен, миран наспрам времéна што се гасе, Којима служих верно и свима соковима Живота свога.
и чудно шуште старе брезе Тајну живота и судбину ума; И раширених зеница, без везе Мисли, ја слушам елегију шума, Миран, без жеља у том часу ледном, У изнуреном осећању једном. Мирно и чудно шуште старе брезе.
слободу; и кад осмех стидљив Прве зоре сине на оне што траже Хлеба, — он је мин’о покрај мртве страже, Бесмртан и миран, поносан, невидљив.
Тада су један цвет на путу И миран поглед мутна ока, Сенка дрвéта, лист у куту, Уздах, ил’ осмех, ноћ дубока, Дизали често силне, веће Шумове туге,
да се нека кора На срцу моме тврдо хвата; Да се увлачи тромост спора, Тужна к’о дани кише, блата; Да сам већ данас миран и ја, Да мени дуги одмор прија, Да сунце данас друкче сија, И да се ближи старост скора.
и људе, У срећне часе и бурна времена; Ломио је храбро све ветрове луде, Трпео жегу, громове и туче, Да увек миран, сутра к’о и јуче, Дочекује сунце ил’ олују злу.
штуре, И непомично и вољно, друже, лежи На простом столу хладне просектуре У пролећни, кишан и туробан дан. Миран јој вечит, неменљиви стан! 17. ИВ 1929.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Наиван је као лисица: све се превари у своју корист и тсл.) и б) супротног значења (Миран као јаре, Прав као уже у врећи, Воли га као квочка узицу, Слажу се као око и сô, Задржаће се као вода у решету, итд.).
Срећан био и куд путем ходио и куд водом бродио. Срећан ти пут и од њега се похвалио! Срећан уранак, миран данак! Срећна уранка, а бољег вазданка!
Милостив као зла маћеха на пасторче. Милује као враг тамјан. Мио му је кô трн у нози. Миран као јаре. Наудиће му као врабац гуски. Пазарио као пас на вашару. Пазе се као мачка и миш.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад им син поодрасте, даду га на науку, која ће му у неко вријеме и помоћи. Он је био добар и миран, и за највише пун страха Божијега.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Дух Божији да почива на вама, крепећи и покривајући вас од свих видљивих и невидљивих непријатеља и водећи вас на пут миран! Мир вам буди, властело моја и бољари! Мир буди и вама млађи, које вас отхраних од рођења матера ваших!
ливаду покоја, међу дрвета красна узрастом и плодовима, на којима појаху слатке птице, где слушавши и поживе миран и неметежан и богоугодан живот, и правоверјем добро укоренивши се и светло сијајући, као дрво дивно стајаше у
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
На ови на|чин мој Ника врати се с матером својом и мојим братом, а ја останем миран и покојан. Мој је сав посао био држати чисто ћелију старца мога, очитати му који акатист и канон и у трапези житије;
подозреније пожелателнејши — кога (или што) се највише жели позор — пажња покој — мир покојан — спокојан, миран покров — кров полезан - користан полза — корист ползовати — користити полијелеј — врста великог свећњака у
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Он је бацио пиштољ И, поштен, стајао усправно. Василије је пуцао у њега кад ОН није хтео да се брани, кад је био миран као стабло — рече Чађевић сасвим промукло. — Али га је село и мртвог осудило да дна дана виси на бресту.
Видео је Вукашинова повијена леђа и главу погнуту над хартијама: миран, као да се ништа не догађа. Још више се узбудио и није разабрао пакосна добацивања, није ни приметио кад се стишала
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
је, на савском пристаништу, стигао до лађе која је имала да га превезе на другу обалу, у изгнанство, Кнез је застао, миран, и чекао. Да се опросте с њим, прилазили су и пријатељи и непријатељи.
и чист, црн сјај; у исти мах, осећа тај црни сјај како му, са знојем, клизи низ потиљак, а Петар спава, сан му је миран, а ископане грудве земље миришу на преисконску, самртну мемлу, а нешто што тек долази, што ће доћи, гомила се, тмасто
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Зато имадоше тема за разговор у изобиљу. Када стигоше до двадесете, већ се смркло. Ваздух беше потпуно миран, море без таласа; на његовој глаткој површини огледало се звездано небо. „Погледај ову дивну мирноћу мора!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Командант, миран, замишљен, приђе другом војнику, коме се строго загледа у очи: — Господине пуковниче, ми смо одузели коња једном
Једна дивно мирна савест, којом се он увек дичио, и једно ретко душевно спокојство, давали су његовом лицу онај благ, миран и племенит израз човека савршено задовољна собом.
Србенда, паланчанин, ја сам био заљубљен у ону тамо тишину паланке, у онај миран и редован ток њених спорих минута. Ја сам волео њено чисто јутро, пуно радосних покрета, јутро што крепи и подиже душу
фантастично светлошћу младости, руменило се још ватрено, и најпре ужасно пренеражен, израз као да поступно постаде миран, потом нешто насмејан.
укопане, кад настаде опште комешање и неисказани бес од плеска и тапшања, Јаћим остаде оно што је био, мудро миран и озбиљан, сем што његове буљооке очи, а у оној зачуђеној радозналости, нешто мало више напоље искочише.
Трава је мирисала, ваздух је био миран. — Знам, исто тако — настави он — да добро памтиш како сам пре једанаест година, доле на фронту, напречац, дознао о
И пошто смо засели у један миран угао кафане и запалили наше цигаре, он се насмеши, па нам мало претећи рече: — Само да све ово што ћете чути остане
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
што је њено, да јој се плате одговарајуће „сталије и контрасталије”, па да је човјек преко читаве године миран.
У таквим ми је случајевима ујутро долазио порив да другу са спавања рекнем: „Човјече, буди миран: нисам ти видио лица док си спавао.” И да затражим, заузврат: „А ни ти мени, је ли? Је ли да ми ниси видио лица?
Некакав свој зајамчени, па макар какав, ручак и вечеру, и миран лежај. А овако ... Овај изљев као да је староме пружио малу задовољштину.
беспријекорне реченице, да прикрије читаочеву оку оно унутрашње трускање и дрмусање, што му подаје непомућено миран и грађански пристојан привид, доприносећи још више неспоразумку између њега и читаоца...
И као да је по мом изразу тражио да то разабере. Дошло ми је да му кажем: „Буди миран, човјече! Не треба ти се стидјети свог лица какво сам ти видио док си спавао!” Бат жандарских корака пред вратима.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити безбедан.
— Како је сад овуда, говоре ли о мени ? — Све се ућутало, дијете; заборавили су те, чим си отишао... засад ћеш бити миран. Али ти онај пакосник неће дати мира. — Зар Вујо ?... Шта он ради?
Не би ништа ни знао, не би осећао муке... Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек ... Нећу тако... Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Посматрам, гледам; моје време тече. Не жалим себе, и не жудим доле; Не жалим себе, чекам своје вече, Миран, без жеља и нада на боље. Моја је душа сада суво поље.
Је ли то старост и воље и вере, Ил' умор дубок, миран и без лека, Ком не знам узрок, простора и мере? Ил' сам ја израз трулежи мог века, Која тка задах и свуд немар стере?
доба изгледа ми као Да ће се моје замутити око; Душа и желе и све што сам знао Губи се, пашће у мрачно, дубоко. Миран сам: ни трун срџбе или чега Што прави смешним немоћне и јадне; Смрт, вечно жива, будућност је свега — Свег што рођењем
1907. НОЋ ЉУБАВИ Једне вечери, као после града, Мирисала је кожа тело моје: Миран, без среће и радости које Бијах као ван тамнице јада Видео нисам сунце како пада, Уздах и цвеће око сна мог што
И разумедох пут што се не мења, Стари загрљај човека са смрћу. Био сам миран што сам сазн'о тада Да је свет овај исти однекада, И да ће такав и остати вазда: Да вечно пати с унутрашњег рада, Да
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ходање од неколико миља кроз шуме и поља, без доручка, изазвало је у мени јаку глад и мањи умор. Миран изглед овог града који је личио на град манастира као да ме је позвао да се одморим, седнем и презалогајим.
Ћипико, Иво - Приповетке
чежња, ништа га не дражи, па кад га у селу неко докара ради псовки, увијек смишљено одговори: „С вама се не може бити миран! Кад сам сам, и радим и богу се молим!” .
И литија суче се издржљиво, побожно, полако напред, уоколо ка цркви... Жупник, у сјајним одеждама, наоко миран, у сав глас запева светачку песму. Мајка и кћи простреше се по Марку.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Е, немој тако да кажеш. Знам, причала ми је госпа Ната, каже: криза, а мој муж министар, па ништа, миран, убио га бог, као да није криза, а ја, несрећница, збунила се као нико мој; те трипут солим јело, те сипам зејтин у
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
приповеци Риста бојаџија, рецимо, Риста је виђен помало као тајанствен, помало као настран човек: с једне стране је миран, редовно у ново, уредно и чисто одело обучен, али зато, с друге стране, улицом иде „навек у страну погнуте и оборене
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— узвикну он, па се маши за појас. — Нема, валаа, не! — дочека га Хамза и укрути у наручја. Кад их развадише, Хамза миран као да ништа било није, замоли незгодну злицу да му одмах напусти одају и прими на знање да више не могу бити
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Укротитељ беше по дужности тиран, А лав у кавезу беше здраво миран. Мислио је ваљда: „А што да се љутим? Судбина ме гони, па хајде да ћутим.
Краков, Станислав - КРИЛА
Један од ових који дођоше да га траже, остао је опружен и миран горе крај жица, а други је ишао крај носила са завијеном шаком.
Сусед је био миран и непомичан. Дан је свануо давно напољу и бледа светлост пала је кроз разрез на шатору на ово ружно, умрло лице, жуто
— Да вам оставимо светлост, рашчупана Ивон питала је Душка. — Ех, не треба... Најзад су сви отишли. Мртвац је био миран, није кркљао више, и све је било тихо у соби. Опет су мало доцније тихо јаукнула врата.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
кућу сјајан цимер истиче: На часном недру мајке рођене Негован цветак твоје чедности, Румено лице, златне витице И миран поглед дýге пријатне, И све те твоје дражи чудесне Будзашта нуди гадним Турцима За худи живот сина њезина, Што је,
СУЛЕЈМАН: Идите сад! А нек’ је сенка нашег Пророка — Коме нека је миран пепео — Са вама свуд! (Сви одлазе.) ЧЕТВРТА СЦЕНА [Колебан зове Главаша да дође муселиму.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
често још под докторским ножем, они што су били срећни те изађоше читави из данашње борбе савладани умором бораве сад миран сан праведника, под отвореним небом, одмарају се да можда још сутра у каквом ћошку прљаве болнице издану у мукама уз
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Устани, рано, Љубице моја, Да видиш дивот, Да видиш рај, Скрштених руку Да чујеш миран Божији свети Уздисај. Зора је осмеј Божје доброте, А сунце пева Највишу моћ...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
„Као да спроводе стоку!“ — љутио се. А капетан брода, Италијан, са лулом у устима, стајао је на командном месту, миран и присебан. Тај ми је човек уливао вере. Војници се наједном почеше окретати.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Све ћути и дрхће; све се спрема на миран, угодан починак, да у заносном, слатком, ћутању проведе кратку, влажну, миришљаву ноћ. Одасвуда бије влага.
Партенија нешто облијеће око њег' а он га мрко погледа и вели: „3нам! Доста! Буди мене миран!“ Објеси' ја још на ата кубурлуке са двије грâше и кожне бисаге. Ја и Партенија узјасмо и пођосмо.
Знаш већ! — Знам! Доста! Буди мене миран! Кад бисмо на 'ној окуци у гају, јекну штуц кô небески гром; за штуцом цикнуше двије мâле, па се раздера острагуша кô
Он ће шјеђети с тобом, разговараће се, братски ће се љубити и грлити, онда ће скочити и подвриснути: „Стој! Буди мене миран“ — па ће те на мртво име испребијати, ако је јачи. Крошто, зашто, то нек сами Бог зна.
Једва га умирише и свладаше да не подврисне: „Стој! Буди мене миран!“ Мићан им, и њему и оцу Сопронији, наточи по чашу ракије.
Буди мене миран, Асан-беже Чеко, булешику ти твоју! Гинућемо, браћо, сви ћемо гинути за ову свету ћабу! — Сви ћемо гинути!
Сретосмо се. Он сâм, ја сâм. Ја подврисну' колико ме грло доноси: — Стој! Буди мене миран, курво кучко, Асан-беже Чеко! Кад ме угледа, препаде се силно, поблиједи, обамрије. Оружље му испаде из руку.
Овај свијет, што промиче кроз ове тијесне, кривудаве и прљаве улице, тих је, миран, сталожен, без живота и узбудљивости. Све се креће лијено, тромо, изнемогло, тужно.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Да ухапсиш газда-Спасоја?! Уха, куд ти заошија, господине Вићо. Честит човек и миран, најбогатији трговац... ВИЋА: Па баш зато! ЈЕРОТИЈЕ: Ама, откуд то иде? ВИЋА: Не би му баш ништа фалило.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
На њој данас седим и даљину гледим: Ваљда гдегод ближе миран кров се диже, Или добар пастир стаду следи белом?... Ал’ ништа не беше у околу целом!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
почео да води, кад је постао већ »младожења«, опет је једнако требало да буде исти онакав као и пре: увек паметан, миран, тачан. Свако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини.
До тада онако погнут, миран, изгледа слаб, јадан, али чим почне да отвара дућан, одмах се виде његови они сигурни, чврсти, паметни покрети.
Сва је његова. Али он је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом навек умирује. Увек према њој трезвен, миран, као брат јој. И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији.
Зато што си луда. Што мислиш да се све једе што лети. Шта му фали? Идеш у пуну кућу, кућу богату. Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа... А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб.
Младен се диже. Са стиснутим устима, укоченим, намргођеним очима, миран, прибран, поче да се прашта. Кум, радостан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: — Седи, куме, седи...
Опет почеше да се црне шамије матере му и осталих жена, опет слуге, слушкиње узеше онај свечан, миран и засићен услед јела и пића, од готовљења и изношења за душу, изглед. Младен је то волео.
И сви су трчали око њега. Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек прибран, миран.
— Хајде, већ Грделица пала. Ено по селима већ се виђају Срби. Он не одговара. Миран. Само, као да не може да издржи нешто у себи што га гуши, те се хвата за грло и таре га, и смејући им се одговара: —
Ћипико, Иво - Пауци
Де, газда, смилуј се! Газда, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран. — 'Ајде, брате, — вели му, — немој да гријешим! Знаш да ти не могу већ ништа дати...
Раде, заогрнут својом новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. Миран је. Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради, — одлучио је данас.
са заносом, с узиграним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје наоко миран је као земља.
Тада тек, на суду, подмири брата Илију и примирише се. Али људи што му добро знају за ћуд веле: неће задуго бити миран. ...
—Пошао бих кући! —Како те воља! — уздржавши се наоко миран, одговори Раде. — Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... Потреба ми је!
Журимо се и журимо! Чедо моје, тамо ћемо поћи!” Свршетком распуста, здрав и миран поврати се у З... Она га дочека срдачно.
умиљаваше се Јуре. — Знам ја за ту мајсторију... Ну није фајде правдат се... Скривио и платио , па си миран! — Окле да платим, зар не видите невољу?! Немојте невикла гонит' ме по суду ... Немојте, помоћ' ћу вам у коју.
Насред пута младић стоји са неодољивом жељом у души. Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Крај кљусета, на три-четири корака даље, лежао је самар преко кога је била пребачена мантија. Вир је био миран и гладак, сунце је блештало по лењој води.
по сувом шушкору, дуго тајновито далеко појање кукавице, да лежим са главом на дебелој жили онога дрвета и да будем миран, спокојан и подмирен од света који остављам, да знам тога тренутка да се од њега опраштам у напону његове лепоте, да
Дадара Што се мене тиче, Лаушево држање ме уопште не узнемирава. Ја сам прибран и миран. Кирча и Пипац су се жестили и париџали зато што нас не позива.
Било је и оних који су, гоњени својом зликовачком страшћу, напуштали миран живот у породичном кругу и одлазили у потрагу за сваковрсним узбуђењима и пустоловинама.
Што год сам се више уздржавао да останем прибран и миран, све сам више дрхтао. Говорили су сада о нечем другом. Ослушкивао сам само зато да бих чуо глас мога злотвора.
Верујем да је лежао непомично и гледао је својим крупним питомим очима, миран као јагње у рукама Јована Крститеља. Једном сам, као случајно, ушао к њему док је она ту била.
Сјатиће се овде сви одбегли себри, пустахије и пропалице. Помислиће да су најзад нашли миран кутак. Овде неће долазити обични мекани, уплашени људи.
Кришом сам га посматрао. Било је видљиво да се на силу упиње како би остао трезвен и разложан, миран и спокојан. Труд му је одвећ био упадљив.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Буди, дакле, миран, дражајши, ми стојимо на чврстом тлу. Само кад не би било тако врело!“ Оба човека усташе са свог седишта, па се
Леш је био у свом леденом гробу, потпуно очуван, очи отворене, израз лица миран и благ. Вегенер, који је патио од срца, подлегао је вероватно срчаној капи.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МИРОН (благосиља све, али поред свега не може да се савлада да буде миран, прибран): Живе биле, и благословене да сте! (Прилази Ташани): Ташана, звала си ме.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад се млада госпа Станојла довела, и показало се да ће ту сад да потече један миран живот са скромном и паметном женом, гос-Тоша даде једног дана ударити над улаз своје куће на салашу таблицу с
А сваки новчани поклон је претварао у књиге, и писао помајци својој колико их већ има. Ето га сад. Миран, достојанствен, озбиљан, чак отмен. Велики свет и школа дограбили су једно способно биће, и узели га за себе.
Устаде Бранко. Нешто штрецну кроз ваздух. Увек прав и храбар, увек миран, али и при замаху кад треба ударити или пресећи — све се очи уперише у Бранка.
У Инсбрук су послали депешу. Кад су путници ушли код болесника, он је био миран. Чинио је све напоре да не кашље ни оним малим кашљем за који су још способна била његова раструлела плућа.
Ништа при том писнуло није, шаш је опет миран. Што каже народна: прошао нешуш и ни шушнуо није. Тако се ту рађа, тако умире. А споља никаквих промена.
— Зарио се у књиге, и сам је радио. Почео је чудно да сазрева и да постаје збиља фигура необична. Плахости нестало, миран је као неки мудар старац. Постао је скоро манијачки правдољубив, и живео до настраности једноставним животом.
сруче уједно, поздрављају се и шале, претресу новости у вези с ручком, али онда седају и прелазе на разговор врло миран, далеко од паланачког стила, може се слободно рећи: на разговор културан.
Лепо је изгледао: уредан, паметан, миран. Деца се одмах окупила око њега. Извадио је из џепа кесицу бонбона и дао им да се редом служе док све не поједу.
Чим је сутрашњи, миран, опран, сунчан дан свануо, детаљи око несреће, боље рећи нагађања и комбинације кренуше у свим дименсијама, утолико
Закуца, и усплахирена, не сачекав ни реч ни знак, уђе. Мирко развуче уста у задовољан осмех, али остаде потпуно миран; механички дохвати врећу и скиде је на под.
Али, за понешто и за понекога баш су ћошкови добри. Као оно што ветар сабије откинуто лишће негде у миран ћошак, у градић је судбина сабијала емигранте, бегунце, авантуристе, луталице.
Што не значи никакву упадливу или шумну екстраваганцију него један особит, миран метод који једнако пази и предухитрава судбину, не да јој да запрепашћујуће, да препада.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Пре свега, нису ни стога што ја себе не сматрам великим човеком, те сам са те стране безбедан и миран, уверен да ће моја приватна писма извесно корисније послужити пиљарима за фишеке но биографима за вађење каквих
тајна; дотакнеш ли се само чијег угледа, то престаје бити углед; дотакнеш ли се само чијег мира, тај престаје бити миран.
Мислио сам: довољно је то и тако написати па бити миран, али није тако било. Прошло је додуше годину-две дана на миру, али се једног дана опет појави акт којим се од мене
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— А шта је то? — Па то су ова кола — одговарам помало нервозним гласом. — А што? — опет ће он. Рекох му да буде миран и ћути, јер онај чика не може да тера кола. — А где су коњи? — запита полако.
Жеља за кућом је снажна. Али сваки радије замишља миран повратак, те су зато људи радосни када се каже да ћемо ускоро кренути.
Подавио сам ноге и погледао разрогаченим очима команданта. Он је био миран. Не знам да ли да га мрзим, или да му се дивим. Али кад бих се ја питао, наредио бих да се осматрачница одмах измести.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Мада ово траје веома дуго, недељама и недељама, Марко остаје потпуно миран и — што је веома занимљиво — у свакој од поменутих ситуација тражи савет и помоћ од Шарца, који одиста веома паметно и
Зар би могао да представља осветничке и ослободилачке народне тежње, да је — рецимо — миран, тих, послушан, увучене главе у рамена, бојажљив? Разуме се да не би могао.
Стари Вујадин и Мали Радојица имају улогу победника на мукама, али сваки на свој начин. Вујадин је миран, озбиљан, непоколебљиво решен. Пребијених ногу и руку, он се подсмева Турцима који би му за признање оставили очи.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
то ми је нека кућа јака Без прамена дима из оџака БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК Био једном један вук И био је збиља добар Миран као мртви мук Питом као неки собар За то нико није знао Мислили су да је зао Имао је дивне жеље Дивно срце у
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Зато је Лазар Мачак био тако озбиљан, Ђоко Потрк миран, а Вањка Широки, руска душа, онако тужан. Чак је и мали Николица с приколицом ћутао мрко као да се дури и строго
Ух, што је мрзим! —А мрзиш ли ти, Луњо, њега? — заграјаше дјечаци. Дјевојчица подиже према крошњи свој миран поглед и одговори тихо и сасвим пријатељски: — Не, ја волим нашег Стрица. Под буквом узаври још већа граја.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
110 ПУТ ПО ЗВЕЗДАМА 111 ИСТОЧНИК ВЕЧНОГА ЖИВОТА 112 КРИНОВИ 113 ИЗВОР ВОДЕ ЖИВЕ 114 ИЗ ПСАЛАМА 115 МОЛИТВА ЗА МИРАН ПУТ У ВЕЧНИ ВИЛАЈЕТ 116 ПИСАЦ ВЛАДИЦИ ЖРТВЕНУ ПЕСМУ ПРИНОСИ 117 ПОХВАЛА СВЕТОЈ ПЕТКИ СРПСКОЈ 118 ВИРШИ НА ВАСКРЕСЕНИЈЕ
МОЛИТВА ЗА МИРАН ПУТ У ВЕЧНИ ВИЛАЈЕТ Родај нам, скрбним, со те лозе вина да пијемо и нашу тугу старостљиву да заборавимо.
И тако пожалити ће нас Бог и помоћи ће нам, те поштедети своје људе и дариваће нам житак миран, без сваке мућње, сладак.
Ноћи, дневи, стража му је, чувар у болести и од свакога зла покров, ка неки тврди град и заслон царски. Живот миран, благо нерастурено, него приспоравато. Верни је друг разуман бољи од туштена злата и драгога камења многога.