Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ама си се ти залетила, ако си им почисто обрекла.“ „А што ћу, де!“ рече она снуждено. „Ништа, но сиђи сјутра у Мирац, дозови човјека, па му реци: зборила сам с домаћином.
А ђе нам је, да је зовнемо, да јој...“ „Нека сад“, рече Пејо, дижући се он. „Но чуј! Не иди сјутра на Мирац, као што ти попријед рекох, него прекосјутра, кад ја пођем на Цетиње по Јанка, по зета“, додаде шапатом.
“ „Е, па ајде. Доста више! доста смо се напричали. То је свршено. Сутра ћу ја зором на Цетиње, а ти на Мирац!“ Јока оде. Сердар изађе испред своје колибе па стаде грајати својим громким гласом: „Хе! момци!