Црњански, Милош - Сеобе 2
своје сјајне пратње, са Витковичем – који му је стајао у потиљак – шаренило дошљака, који су имали да буду одведени у Миргород, у Крилов, у Бахмут, да их разместе по насељима, с тим, да се, те јесени, појаве на маневрима.
Петар је, у пуку Живана Шевича био означен, на место, које се иначе капетану даје. Ђурђе је имао да оде у Миргород, у Шевичев пук, као секундмајор. Трифун у ахтирски, као премијермајор.
као да је и сам био васкрсао, из неке строгости, прегледао је, насмејан, скоро сваки дан, лично, обучене трупе, које у Миргород одлазе. А те трупе, као да су пробуђене из неког тешког и ружног сна, у неко весеље, и саме се појавише, као измењене.
Она, каже, одлази, у Миргород, у један нови живот, који је чека, и који се на прошли наставља, али сад зна да оне велике љубави, о којој је сањала,
Ана је желела да сачека, у Кијеву, порођај своје јетрве, али је Ђурђе био решио да иде у Миргород, што пре. Има он, каже, и других брига. У војсци. Не мисли да остане, довека, секундмајор.
Петар је био, таман, одредио дан њиховог поласка у Миргород, у жељи да прими команду над једним ескадроном Шевичевих хусара и учествује и он, на маневрима, које је Костјурин био
А ноћу мирис багрења! Одумио је, каже, што је био наумио – да се тужи. Добиће, за секундмајора, сасвим сигурно. Иако Миргород личи на селендру, врло је убаво место и у њему се живи, док им се куће спремају, весело.
Одлазак Петров, из Кијева у Миргород, са свега двоја кола и два хусара, одиграо се, поменутог дана, још брже него одлазак Ђурђев.
Трифун и Павле пратили су кола и Петра, на коњу, све док није одмакао далеко. Друм који је за Миргород водио и није био прави друм, него неки широк пут у прашину, кроз травуљину и баруштину.
Вишњевски му је, међутим, набавио, за одлазак у Миргород, плаву куртку, по моди књаза Рјепина, сребром накићену. Редов је, у то доба, у Кијеву добијао, седамдесет копејки, на
“ Тако се, вели, каже, у великом свету! Тако му се причинило да је, од Вишњевског, чуо. Трифун је имао да иде, у Миргород, према наређењу, августа, дванаестога, на дан Светог Фоте. Добио је парцелу земље, као и његова браћа, на Донецу.
А као да је хтео да пуној чаши дода и једну кап смеха, Вишњевски је, за Трифуна, који је полазио у Миргород, и поред свасти, Дунде, нашао лепо друштво: госпожу Андреович, капетаницу, за сапутницу. Чијег је мужа задржао себи.