Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Одавно те нисам видео, Радоване... — Послови су, господине: те суди овоме, покарај онога, тамо, опет, мири, да те бог сачува и саклони кметовати оваквоме свету!... Намислио сам био да као данас изиђем мало и до винограда...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
за трен - дубљи од века у сунчеве облаке тај мирис ме носи, са раном без лека, са светом без наде, тај мирис ме мири.
У овом мраку стављају на муке и секу оног који браћу мири. Све што је крвљу купљено, главом плаћено, у овом мраку губи цену.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
То је срамота — комшије, па се кољете око неколико струкова кукуруза! — поче Стеван да их мири. — Баш, газда-Радоване, биће много дваест врећа — по души реци! — прихвати Илија. — Шта велиш?... Много?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— да бесни још више — куд ће више? Да се мири — како? Зар да се понизи? Аја! Мисли се испрекрштају као жице на шареници, изаперу се, исплâчу; умор савлада страсти,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Помирили се и пољубили! Мири се ти с твојим дéком, мамаљуго банацка (Госпоја Персина је старина из Бачке), ал’ ја се боме не мирим!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Доктор јој одавно казао да Марко неће живети. И, доиста, Марко је већ у здрављу прогрижен, неће ни он дуго, већ мири на кољиво. Мица је обрекла Миливоју да ће одмах за њега поћи како Марко умре. Миливој Мицу надмудрио.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нема шта да се он, са Вишњевским, мири. Неће се више сретати. Па ће бити мир! Госпожа Јулијана му онда исприча да је Вишњевски, побеснео, као да су га
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Звони по слугу да му отвори боцу. Кад отворе, гроф сам сипа у чашу, кошта, све му мири. Хвали, каже да је изврсно. — Пошто? — Последња цена аков шест стотина форинти.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сав његов крпеж, ситничарење и трговање чињаху му се тако смешни. У свађи, морао је, пред полазак, да се мири са њим, не добивши свој новац, ни талире своје жене, слушајући при томе, стално, подсмех братовљев што се носи мишљу
их је терао као велика стада, тамо‑амо, решен да прими сваку залуталу овцу и да покаже љубазно лице свакоме ко год се мири, па ма то било и обично село, или нека варош.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Када су жеље и сувише снажне, а објективне препреке рационално и емпиријски несавладиве, човек се не мири с поразом, већ тражи излаз из ћорсокака у имагинарним, магијским средствима деловања.
Сличне овој јесу и игре као што су „мири“, „сеје була брашно“, затим „хајде, хајде“, у којима се детету уз пригодне песмице обраћа пажња на његове прсте, руку,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Прима старац утјеху и мири се са животом, с тугом, са својом самоћом. (Млин поточар) Какве год нас невоље гониле, не смемо заборавити
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Јесте ли читали новине, нећаче? ЛЕПРШИЋ: Е, новине су нам забранили. ЗЕЛЕНИЋКА: Нек се мири сад с њима ко може. Пређе је баш стајало како су варвари, и сад су дјелом то осведочили.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
постаје министар просвете (»попечитељ просвјешченија«). Мудар и родољубив, он стиче угледа међу устаничким вођама, мири их и упућује, ради да се Србија учврсти и изгради као самостална национална држава, и због тог његовог српског
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Већ је петнаест година како служи у просвети; он мири децу, чисти школу, прави добру кајгану учитељу, и помаже му у буђењу политичке свести по околини.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(1844, 5. јул) ЈАДНА ДРАГА Ветрић пири, Липа мири Кô и пре, Врело жубори По лисној гори Кô и пре, Ја сам млада Овде сада Кô и пре, Сунце бега, Ал' нема њега
Познам да сам код матице наше, Уставим се, ко ту кликтат неће? Куд погледиш, свуда красно цвеће, Цвета, мири, сву ливаду кити, Како мора још изнутра бити! Ваљда мед се по земљици лије, Јер кошница не мож' га да скрије.
“ Тако путник трудан рече, Ал' како је пусто вече, Како л' цвеће лепо мири, Како л' ветрић тио пири, Како л' река та жубори, Немој јоште кô да збори, И он узе врулу гласну, Оде свират
Твоја добра, као сунца свет, Моји певи, кâ мирисни цвет; Сунце сјаје, сунце живот шаље, Цветак мири, али ништа даље. 3/7. 1844.
59. Ал' не само у срдашцу моме, Прамалеће и напољу се шири. Цвеће красно овде преда мноме Нашто тако умиљато мири? Драге нема овдека са мноме, Нашто ветрић тако љупко пири?
то сунце што ти сјаје, И ту зору што још траје; Зорица ти данак злати, Твоје цвеће лепо цвати, Ветар пири, цвеће мири — Из његовог гуја вири. Сунце тоне, а он гледа Низ пучину унапреда: Море, небо кâ од злата, И теже га спомен вата.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Прима старац утјеху и мири се са животом, с тугом, са својом самоћом. Тога оскудног и никаквог прољећа, дједов рођак, „брат Сава“, пронесе по
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ПЕСМА ТАМЕ Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири? Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени. Прокапљује. Ноћ.
Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири? Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени. Прокапљује. Ноћ. Добро ми дош’о, тренуте радости!
Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири? Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени. Прокапљује. Ноћ.
Ишао сам. Ал’ свемиром целим Блед се немар, тиха туга шири; Свет са болом живота се мири; Руже ћуте, покривене белим Сјајем пуне месечине; гране Шýме, моле милост на све стране.
Вече; замор... Мутна јесен ова Очајно се у недоглед шири, Када сузи са свакога крова, А срце се с пропадањем мири. Хладно, сипи... Блато. Влага. Баре... Видиш како баште кобно жуте.
За све лепе ствари заборав је исти: За младост, љубав, за цвеће и снове, — Дубок и вечан, што мири и гове; Без профанога сећања сте чисти. За све лепе ствари заборав је исти.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Л. Костић XXXИИИ ЈАДНА ДРАГА Ветрић пири, Липа мири, К'о и пре. Врело жубори По лисној гори, К'о и пре. Ја сам млада Овде сада, К'о и пре.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
свјетлошћу, два војводе, небесни првјенци, тад ће општи творац починути и свој свети завјет испунити; тад ће мири и простори страшни слаткогласном грмјет армонијом вјечне среће и вјечне љубави; тад ће моја отеческа душа радо
У тренуће ока лаганога сва божества с престолах падоше, сви стрмоглав мири полећеше, сви се хуком стравичном скрушише на жертвеник мрачне владалице.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Та ово је тек почетак. Баш ако се ноћас и извучем, ко зна шта ме чека у даљем току рата. На тај се начин човек мири са смрћу. Извадим из кубуре мој револвер и узмем га у руку. Нећемо, мислим се, бити убијени као пашчад.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Други посјетилац осјети се остављен на цједилу. Али се мири и остаје. Прича и прича, а у себи све броји минуте. Избјегава болесников поглед.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЈЕ МОЈ МАГАРАЦ НО ВИ СВА ТРИ 321 НАСРЕДИН ДИЈЕЛИ ОВНОВЕ 323 НАСРЕДИН У БОСТАНУ 324 НАСРУДИН И ПАС 325 НАСРЕДИН МИРИ КАВГАЏИЈЕ 326 НАСРЕДИНОВ МУДРИ ЗЕЦ 327 НАСРАДИН ХОЏА И ФРАНЦУЗ 329 ЦИГАНИН И ЦАР 331 ТУРЧИН И ЦИГАНИН 332 ЦИГАНКА
На што ће му Насрудин: — Да је хтио пас мене репом ујести, и ја бих њега ударио држалицом. НАСРЕДИН МИРИ КАВГАЏИЈЕ Већ лежô Насредин хоџа са женом си, кад ли чује на двору галаму. — Шта је то? — пита Насредин.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Моје ноћи црне, да л' се живот мења. И шта значе мисли и говор ветрића? Ох, звездано небо како мири снове! Ох, мрак како гледа мирним очима! Мрак како ме гледа, и гледа, и зове, И зове, осваја и душу отима.
Ћипико, Иво - Приповетке
— С тобом бих и на крај свијета! — отргнувши се сама од њега срамежљиво једнако јеца. Он се обрне к њој и мири је: — Проћи ће све то... Знам ја како је... Испрвице и мени је тако било; све је до навике...
Антица у кући доји своје чедо, мири га и успављује. Кад га је успавала, изиђе пред кућу да опере робу. Повуче се у хлад, прама дјеци, да су јој на догледу.
—Они му ни достојан бит ни слуга!... 'Ајмо ћа! Оба се узрујаше и дигоше са столшде. Диже се и жупник. —Пијте! — мири их, и точи вино у чаше. —Нека! — одговоре они у један глас, а и не гледају на чаше.
Али оно, пошто други пут загрми и сијевну, заплаче; за њим заведоше се остала дјеце. Мајка их мири, али и њој сузе навиру на очи, и, погледавши у свога ћудљвога чвјека, рече: — Миримо се, миримо!
Кад му сијевање засјени очи, склопи их часом, и опет пожури. Испред њега измиче чељад из куће у кућу, сигурно да се мири. Стаде пред врата ниске кућице. Часом оклијева, па, напипавши узицу, повуче. Зачу се ударац крачуна.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
И он се нечему надао. Али ево већ неколико година како су Призренски одговори тужни. Свет почео да се мири са судбином. Тако исто и хајдучки капетан. Из дана у дан види он како од нада нема ништа.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Јавор« 1887. НА ИЗВОРУ (Слободно по Шамису) Хај, под липом извор што је! С липе мири цео дô. Како онде тице поје Не зна свако, не зна то.
Замириса тамјан, Словенством се шири, — Није тамјан, није, твоја душа мири, Јужни српски цвете, тргнут с Црних Гора, Пресађен у врте руског царског двора! »Стармали« 1889.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О сретна младост која проћи неће! Да би био разумљив срцу оста Млад у издвојеном дану који поста Светлост што ме мири са вечним пролећем.
најбоље сазрева моја подсвест смештена између сунца и месеца ЉУБАВ ПОЕЗИЈЕ Ја волим срећу која није срећна Песму која мири завађене речи Слободу која има своје робове И усну која се купује за пољубац Ја волим реч о коју се отимају две
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Све се тиша, све се мири, — Свет је канда сад још шири — А бескрајност у црнини Жели негде да одане, Па на моју душу пане, Ту пребледе,
XВИ Листај, горо, листала Тужнима рад лека! Блистај, зоро, блистала Овако довека! Шапћи, луже тихани, Мири, липо, мири, А лахоре лагани, Ти јој мирис шири!
Блистај, зоро, блистала Овако довека! Шапћи, луже тихани, Мири, липо, мири, А лахоре лагани, Ти јој мирис шири! Прижељкујте у гори Славујићи нујни, Жубори-де, жубори Поточићу бујни!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Наравно. Из једне се коже у другу не може. Тако је ваљда опредељено... Пред тим неразјашњивим проблемом, он се мири и вели: судбина! — То су фаталисте... — Јест. Рат је, дакле, њихово животно опредељење, а смрти нема без суђена дана.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Но све их је више, а стаза се шири, Води ли нас гробљу, где се свесно мири Безбрижна веселост и старачки сумор? Мириси нас гуше, но циљу смо ближе.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
живе у братској љубави и слози, делује као пророчански завет, те стога завршна сцена, у којој Сава над очевим моштима мири браћу Вукана и Стефана и тако прекида братоубилачки рат у Србији, делује сасвим природно и смирујуће.
Ћипико, Иво - Пауци
— Да, дјетиња! Њима остаје. Није она као прљави скитачки новац што свугдје допре!... — Умири се, сине! — мири га стара. — А што вели господар? —Што вели? Не питај! ... Хоће све у један мах ... —А колико је?
”Зар кога ја за то питам?... И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. — Не љути се! — мири га Иво. — Не приговарам теби... познајем те. Уто гостионичарка донесе вечеру.
Његову уобразиљу мири дубоки хлад планинских дубрава, над којима се тек држи замирућа свјетлост дана. — Гледајте како се на мору одбљескује
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
песмице поје, Природа дивља суморна крила шири; А лепи цветак не свија лисје своје, Већ диже стабло и цвета, и слатко мири.
Гле, мајска ружа око нас Чаробно, слатко мири; Над њоме тихи, сањив крас Пролетња нојца шири; Под њоме славуј, мили друг, у сутон пева тавни, И песмом здрави шумни
не. 1888. ОМОРИКА У дубини тавних гора, где широка липа мири, Усамљена оморика црне своје гране шири. Њено тавно, тужно лисје на вечну те тугу сећа.
Од то доба бацајући сузни поглед са висине Царски син је с мрачне куле жељно гледô у долине. Тамо густа липа мири и свилена блеје стада, И хори се тужна песма што пастирка пева млада.
1889. ЧЕКАЊЕ У тавно зеленом сâду, где мирта слађано мири, Заветни чека те часак и драги чека твој; Он дише свежину ноћи, и небо над њиме шири Звездани вео свој.
1889. ПОМЕНАК У тавно зеленом саду угодни хладак се шири, Санљиво жубори поток и ружа пријатно мири И плави поменак цвета. Пред гордом царицом цвећа Нежно те његово лисје на скромност и туну сећа.
4. Ето ту је агент што заљубљен ходи, Углађен и спреман по последњој моди, Одмерено, с пажњом, чак и руке мири, Да у свему буду правилни манири, Све је „феш“ на њему, све чисто мирише, И салонским тактом и милином дише. 5.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Послао ми је чак једну машину за сејање, на поклон... Обрадовала сам се... шта ћеш, човек се мири и навикава. Знаш ли, и верујеш ли, понекад ми се чини да сам и ја хтела да баш трговац и шпекулант буде, и да оно с
Господин Тома их мири, наравно, разлозима неумесним. Не помирише се завађени, али сваки од своје стране достави своме шефу да „онај балавац
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
То у животу бива и, кад већ човек загази у живот, он се, хтео не хтео, мири с том околношћу, али се ми у школи нисмо могли да измиримо са тим непознатим количинама, а још мање с тим да читава
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЈЕ ПОСТАЛА СВЕТА ГОРА 210 ЦАР, ЛАВ И ЗМИЈА 211 О ТУРЦИМА 212 ИЗБОР КАЛУЂЕРА ЂЕРМАНА 213 ПРЕПОДОБНИ МАКАРИЈЕ МИРИ БОГА С ЂАВОЛОМ 214 ИГУМАН СИЛОАМ И ЛЕЊИ МОНАХ 215 ЛАВ И ПУСТИЊАК 216 ТРГОВАЦ И СМУК 217 КОНАЦ СВЕТУ 218 ЦАР НА КРАЈ
Ако ли није, то боље да се мири и погоди се што ишту, а да не губи своје му војске, ни му се земља похара. На то одговор му дадоше богови и рекоше
А Грк је био о свему вешт, тако, да му онде није пара било. ПРЕПОДОБНИ МАКАРИЈЕ МИРИ БОГА С ЂАВОЛОМ У једно доби свети преподобни Макарије пробаљиваше то, може ли се ђаво спасти, те се врло мољаше Богу