Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сиротиња је!... — Нек чека!... Кога има још?... — Један Цинцарин, Грк ли је?... Носи пуно сандуче лекова, мириса и других којекаквих водица... — Он нек иде капетаници да избере шта јој треба...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ко отац, пре пола века, сад син, док пада ноћ, због мириса хлеба и млека, на пушку ставља нож. И кад се унук, кроз век, у зори пуној магле, го до појаса, док шкрипи снег,
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Његова је смрт пуна топлоте и његова душа што одлази, пуна је мириса; зато је соба мирисна и топла. Сви су зидови покривени огледалима која су мукла од јесењег дана.
ПРОЛЕТЊА ПЕСМА Широко гробље на обали, код вароши, било је тај дан пуно сунца, мириса и боја. Гробови су зазеленели подмлађени и беху весели.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја. — Ију! — кликну Меланија.
А зашто нас и плаћаду нег’ да га свуд забодемо! Ај, је л’ добро диваним!! Та не могу да прођем сокаком од силна мириса. — Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...
Африка
Одједном осећам такву муку од врућине, сунца, светлости, мириса на суву рибу, уља од палме, чекања и љутње, да имам утисак да ћу се одмах онесвестити.
Радостан сам да сам опет у ноћи, под звездама, далеко од мириса и врелине тела; дишем широким прсима, трудим се да у мирису саване разликујем мирис разних дивљих трава.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нашао се у облацима мириса од лоја, зноја, лука, коже, и барута. За тренутак му се учинило као да се та гомила, над њим, склапа.
Он није крио да му је мирис хлеба милији од мириса јасмина. Пенџери на тој кући били су осветљени, ноћу, до неко доба, и, из те куће, често, орила се песма, и свирка.
Теодосије - ЖИТИЈА
одслуживши, и тако у пуној одежди свештенства изиђе из светиње над светињама, држећи у рукама кадионицу ароматну од, мириса и посланицу светога, и пришавши часноме гробу светога и преподобног оца Симеона, изговори пригодне песме у његову
и неизрециве песме, одмах по томе и дан освану, те братија журно стигоше у пештеру, и нађоше је пуну благоуханих мириса и никога другог у њој не видеше осим преподобнога у усеченом гробу где лежи као да спава, у власено рубље умотан, и
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Особито су развијени вид, слух, чуло мириса и смисао за оријентисање: нађу се ноћу и у великим шумама. Осећају шум и шапат природе, од клопотања извора и шуштања
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
главом, додао је још нешто, само што ја нисам могао да га чујем, јер сам већ био у ходнику пуном биолошких експоната и мириса прашине која се ни за четрдесет и пет минута мировања није успела да слегне.
Изнад јабланова више није било сунца и небо је било зелено као јабука, а на реку се спуштала хладноћа пуна светлих мириса биљки које расту.
Хаџи-Николов личио је на све пре него на професора математике, тако да се за њим редовно вукао читав облак цуретака и мириса јефтине колоњске воде.
Било је хладно и без мириса и ја га бацих. Рашида је и даље ћутала. - И ти још не знаш какав дан? - откравила се на крају, затим рекла да је то
испод земље, расејан у прах или претворен у вештачко ђубриво, ја ћу се сећати тих усана, очију које се заклапају и мириса коже прожете сунцем. - Да изађемо на обалу, Рашида? - позвао сам је, али је она само затресла главом.
Био је то млак ваздух пун влажног мириса песка, врба и речног биља, али мени се чинило као да удишем паучину. Ако се окренем само мало, можда неће приметити?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
) — став, држање тела, положај; у балету: став на једној нози ауспрух — суварак, вино слатког и пријатног мириса које се прави од сувог грожђа аутентициран, аутентичан (гр.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Босни, на Покладе (увече) ставља се стари опанак у ватру и при том се верује да ће од овог неугодног мириса вештице побећи.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За себра увек верна животу, за себра који сунце воли. Ако живот изда и шева, и гуштери, сунца уживачи, и песникиња мириса, зова, за себра, себар издати неће, за себра који у поводу води по десетину себара синова.
шаблоне, за небеса која нежношћу кипте, за патетичне сукобе васионе, за ливаде никад идиле сите, за лирику мириса и месечине, за презрене априлске плавети, за октобарских шума буктиње, за сликовитост њину прастару, за бајку што је
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Било је ту још неких мириса: хладних ходника са расутим ђубретом, киселог купуса без меса из мензе »Стари град«, па онда мириса неких уличних
је ту још неких мириса: хладних ходника са расутим ђубретом, киселог купуса без меса из мензе »Стари град«, па онда мириса неких уличних углова, кад човек не зна шта друго да ради него да придржава леђима неки зид да се не сруши — свега и
Пре тога, наравно, сасуо сам на себе пола бочице мириса, а косу намазао зелено-масним ораховим уљем. Био сам веома леп четрнаестогодишњак кестењасте косе, са кутијом од
Попут јата риба, попут сенки које то јато оставља на песковитом дну, мале сиве мрље долећу носећи са собом талас мириса старе пијаце; мирис осушеног сена, мирис ужеглих јела која се зову бамије, која се зову шиш-ћевап, која се зову
Јагњетина је још крвава око кости. Боже, колико меса! А после: дубок сан пун мириса лековитих трава и свежег креча са зида.
Матавуљ, Симо - УСКОК
зими неприступачан ни најближој својој дјеци, љети их дочекује у своја њедра; зими пуст и студен, љети је пун живота и мириса.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и врло често његова поезија се своди на једну малокрвну формалну лепоту, хладну и вештачку, са лепотом цвећа без мириса и бледих воштаних фигура.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Све је тихо, немо и мирно. Само покаткад заћарлија ветрић са Пљачковице и Крстиловице, доносећи свежине и мириса са зелене и шумне Ћошке.
Будала! Што патим, мучим и сатирем себе?!... — И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе. И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће. Из ваше баште чујаше се удар мотике.
Разговори живљи, бржи, испрекидани. А како да не? Кад ти од вина, и да га не пијеш, од мириса његова, друкчије. Чича Масе не може да седи. Диже се непрестано, иде код женских; оне га гурају, он им се намеће.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
док налише самртником света уља и мириса, издахнô је већ и стари краљ Рамсенит од Мисира. Повише им бело тело у покрове од папира, а по њима написаше од
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
То ме, у ствари, највише и погађа! Зар не умеш чак ни да трчиш? — Пре свега, то није због трчања, већ због мириса! — покушах да се оправдам.
руке попали сва светла у кући и стан нам израња из сумрака лажне отмености, го као жица без изолирбанда, без боје, мириса и укуса, тачно онакав какав је већ десет година, испреграђиван и искрпљен, зашивен на сто места, а ипак тако некако
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
лукац са трема баца свјетлице, а поврх смока титра испара; приљежно зоба раж из крабуље коњче шарено; пропух мириса тамјано пуше с топле кадуље; играју момчад пале и клиса. Дише пшеничник, мек као сунђер.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Он је оштар, челичан, љубичаст и врео, мириса на сумпор. Све је у њему механичко, електрично и неумитно. Рекло би се оштри писак сирена.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
У нерад сам повео војнике да сред мириса траве девичанске у огледалу ханџара открију болне рубове тела. У корену је посечен празник и сунце као храст паде
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
новац, зарада од продате робе; 5. пазарни дан пелин = пелен 1. биљка из породице главочика, јаког мириса и горког укуса, која се употребљава у медицини (Артемисиа абсинтхиум); 2. напитак који се добија кувањем те биљке; 3.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А никада није волела та јела што се доносила отуда са гробља. Увек поред мириса самих јела осећао би се и други мирис у њима, мирис тамјана, покапаног воска од свећа и сувих, иструлелих, око крстача
бивати сасвим густ; фењери почеше јаче да светле, кућа, осветљена и пуна топлоте од људи, женскиња, њихна одела, мириса, поче као да се креће и нија. А оро никако није престајало. Све се јаче шири, развија.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
и ко им зна пут! И јаве се каткад живима кроз слој Ваздуха, к’о мирис пријатан ил’ љут. Шта таквих мириса снесе вихор луд, Ил’ јесењи студен ветар, или тек Пролећа уздах раздражљив и мек, И свих дана чудна и немирна ћуд!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
у тепсији, успу зејтина без штедње, пак, онда разређај у рибу озгор, и тако се испече с питом заједно у предивнога мириса зејтину; пак онда нек се слободно пред оваком питом сакрију [и]талијанске паштете и инглеске пудинге!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И ја... камен, сув, ништа... Она миче уснама, не, оне то саме чине, она не може ништа да каже од вике, од мириса вина из нечега разбијеног, шкрбавог. — Све ћу Вукашину да дам, све! Теби у инат. Нека господа проћердају моју муку.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А онда, у самом његовом срцу ниче плод. Цела соба била је пуна његова сјаја и мириса, али мајка није више ништа питала. Видела је да биљка весели девојчицу и спокојније је одлазила на посао.
Врапца нестаде. Нестаде и дворца начињеног од светлости и врта пуног мириса. Девојчица у чуду протрља очи. Је ли могуће?
Сребрна ружа била му је у мислима и дању и ноћу. Будио се од њена мириса. Сав је треперио од њена сјаја. А онда, једнога јутра још пре зоре, крену да је тражи. — Јесте ли видели Сребрну ружу?
Пред њим је био врт какав се ни у сну не виђа, пун светлости, пун мириса, пун једва чујних гласова птица. А у Врту ружа. Једна једина. Златна.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Дежмекасти Господар Јован лаким ходом прелази Доситејеву улицу и чуди се како му младост, у сећању, обележавају два мириса са којима је растао: мирис ружа и мирис измета.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ГАЛИУМ ВЕРУМ Клекнух у пољу широку пред цветом Што носи име твоје увек драго; Ветрић је својим доносио летом Мириса шумских једнодушје благо.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Прозор је био отворен и задах влажне земље и мокрог лишћа, она влажна свежина пуна мириса, са месечином иза кише, испуњавала је собу неодређеним али милим успоменама рâне наше младости.
Али топло јулско јутро, пуно запаре, не унесе нимало свежине, нити оног зориног мириса ствари који је пожелео да удише да би се окрепио и он се као зачуди кад не осети баш никакве промене у земуници.
кроз сан слушам онај исти жумор свемира и осећам сав онај, буран, пун страсти дах зоре пролећа, кад је ваздух сав од мириса и од цвркута, зујања оса, веселих узвика, звона, шкрипе кола, одјека мотике што цепа мирисну земљу; сву сласт оног
Сутрадан била је недеља. Пролеће је дисало плућима пуним рајскога мириса. И са ливада је пирила мирисна свежина, и свилени ваздух је подрхтавао. Изишао сам да шетам; улице су још празне.
Кроз раскошно зеленило грања и кроз фино свилено ткиво ваздуха што је усхићено трептао, пун свечане радости и мириса свежег лишћа и траве, ја сам, милован оним сасвим благим духом пролећњег ветра, гледао далеко у планине што се плавиле.
Загледај добро. Тај човек, сав један љути окршај, са лицем мирнијим од сна твога малога бића, од топле ноћи пуне мириса лишћа! Загледај добро. Гле како нежно зрачи племенитост његове топле душе, као најлепши израз вечне ведрине природине!
Било је пријатно и пуно мириса вече лета без облачка, и у маршу који смо прешли, а пред сутон, застанак нам је пао баш крај самога гробља ове моје
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
под теретом, у кошуљама од модрог изблиједјелог платна, остављајући за собом на врлетним путељцима бразду оштрог мириса зноја помијешана с мирисом разгажена вријеска и метвице.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...« — Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу. Шта раде тамо, траже ли ме?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Није било хорског певања у цркви у Делавер Ситију, није горело много свећа и није било пријатног мириса тамјана, није било складних звукова црквених звона.
Небеско усхићење надима срца ових заљубљених цветова, када уздасима опојног мириса, као заруменеле невесте, одговарају на нежна миловања небеског младожење! Да, биће меденог плода у позно лето.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сунце је жеже — жедна је!... А кроз засићени ваздух, крцат мириса тамјана, воштаница и старих туника што за собом остављају у светлости дана задах нечега давнога, застарела, још се
и осети и мистику његових џамија месечином обливених, и благи шум воде из чесама, и тишину стамболских улица крцатих мириса питомих јагода, и рађање његових ружичастих зора, и слатку меланхолију његових шапатљивих мора...
Водили су га по ситом, осенченом пољу, окићеном дозрелим грожђем; у свеже пољске заклонице, пуне мириса и зујања и шароликих боја.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Скривене и њежне, за сунцем се жуте. Без мириса, на дну жутих крви слуте скора ишчезнућа с доласком врелина. И у овој и у свим осталим строфама песник мањевише
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
затвореног простора и тишине Софка се у ствари и не боји, напротив; као што се не боји ни свежине, влажног а јаког мириса који до ње допире из дворишта, баште; него се само прибојава да ће је све то суновратити, као што и хоће, у еротски
писца да јунакињин одлазак прикаже као буквалан силазак у један отворен, разграђен простор, пун оштрих и пресних мириса: „Чаршија, којом су силазили, све се више испред њих ширила и губила, пошто се ту и завршавала. [. . .
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Прах ружама такнут до мириса се вину На звезданој промаји где ми дан одшкрину Ватру, ватру, слепо то обожавање Елемената, које сагоре
сам, Што сних заборавих, па ме проже плам, Док на крају твог имена букти баршун Птице што прелете свет уназад варав До мириса руже у камену. Бар шум Насликане гране да помери нарав Биља!
измишљено и стварно Свуда где има минерала и ваздуха воде и маште Биљке које нам пробадају тело зрачним копљима мириса Које нас заустављају отровом и продужују беланчевином Скупљају нас по свету и хране нашу изнемоглост Из земље
је западно од запада лажно кретање је најбрже сада певају мудрост и птице моје запуштене болести цвет између пепела и мириса они који одбијају да преживе љубав и љубавници који враћају време уназад врт чије мирисе земља не препознаје и земља
Краков, Станислав - КРИЛА
Напио се коњака, оставио колибу и пошао ка рововима. Презао је од сваког пуцња. Шуме су биле пуне влаге и мириса смоле. До њега је допирала песма реке у клисури. Крај једне стене осмехнуо се војницима који су резали конзерву.
Петровић, Растко - АФРИКА
Одједном осећам такву муку од врућине, сунца, светлости, мириса на суву рибу, уља од палме, чекања и љутње, да имам утисак да ћу се одмах онесвестити.
Радостан сам да сам опет у ноћи, под звездама, далеко од мириса и врелине тела; дишем широким прсима, трудим се да у мирису саване разликујем мирис разних дивљих трава.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Мртво срце суза буди, Падајући на њ са виса, Из њег’ ничу ове песме, Мртво цвеће без мириса. ИX Кад сам био на твом гробу Замириса мир босиљка, А мени се причу гласак: „Шта ми ради моја Смиљка?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У некој соби залаја куче. Она журно пређе и откључа врата једне собе, одакле нас запахну тежак ваздух од разних мириса. Потом упали сијалицу. Тамна плава светлост обасја собу. Замоли нас да седнемо, а она изиђе. Остали смо сами.
До кревета је тоалетни сточић, са великим бројем укусно израђених стакала од разноврсних мириса. Сигурно су поклони — размишљао сам. Једна бомбонијера и стона лампа са плавим штитом.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
'' Док његове очи немо у мрак тону, Пуне топлог сна су, велом обвијене, Примицале, пуне мириса и нара, Робињице топле, босе и румене.
О, дрвета, пуна мириса и смоле, Плодови ме ваши блудној страсти уче! Зрелост, драж, мекота! — О, милости мени: Немоћ ми и пустош празно
Зраче, жељан сам твога загрљаја, Јер дршћеш препун пурпурнога праха, Мириса њеног осмеха и даха, Сав око мене хоћу да се свијеш.
Кидајмо их! Али низ је њихов вечит. Ређају се боје пресветле, претамне И игре мириса слатке и помамне Кидајмо их пре но издахнути хтедну.
Чуј, тутњи, жури свом циљу све даљем, Тисућ мириса у загрљај збира И растура их стазама свемира. Нек нађе твоје око које спава!
И док се твоје око тихо шири И око тебе низ мириса плете, Да чујеш моју душу пуну сете. XXИИИ Читаве ноћи сажижу ме, пеку Негдашњи снови проживеле среће И тешки
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
У послу, тамо по башти је остајала. И тек када би отац не могући више, раздражен од мириса већ усута јела, изломљена топла хлеба, почео чисто да грди: — Ама хајде! Где је нана?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Не вала га доносити резачима, да не би град тукао виноград (СЕЗ, 32, 1925, 25). Од његова мириса беже змије (СЕЗ, 40, 238). Б. л. пече се уз божићне хлебове, »ради здравља« (ібід., 81). О Бадњем вечеру једе се б. л.
»Ова је биљка нашем народу осим многих других, које су раста виђенијег, цвета и мириса лепшег, најмилија, чему је зар узрок тај што б.
с., 204). Кад човек лежи на трави близу б., не мора се бојати да ће га ујести змија (»због мириса«, ЛМС, 139, 88). Лек од болова у ногама и леђима (ГЗМ, 20, 1908, 346; ЗНЖОЈС, 11, 262), срдобоље (ЖСС, 312; СЕЗ, 17,
Ј. се врло често даје као дар, или као понуда, или као доказ љубави и пријатељства (»Босиљак се од мириса даје, Јабука се од милости даје«, Вук, Пјесме, 1, 585) — тако често да је реч ј.
Иначе л. није много цењена, јер нема мириса (»Ти си, лало, дивна и прекрасна, Ал̓ мириса ни за лијек немаш«, народна песма, Софрић, 145).
Иначе л. није много цењена, јер нема мириса (»Ти си, лало, дивна и прекрасна, Ал̓ мириса ни за лијек немаш«, народна песма, Софрић, 145). ЛАН Леін (лінум уѕітатіѕѕімум). Лан, ћетен. Л.
Теј се пије код потајне грознице, и код менорагије (ГЗМ, 4, 156). Кад боле очи, треба у њих залити »мириса« (сока?) од н. (ЗНЖОЈС, 11, 268). ОВАС Хафер (авена ѕатіва). Овас; зоб. Зоб има доста важну улогу у домаћем култу.
Све би то имало да значи да је р. сигуран утук против злих демона (вероватно због свог јаког мириса). Међутим, сматра се да га не ваља у кући садити и држати. У западним (католичким) крајевима р.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
и безазлен, може одупрети титрајима женске пути, зар му се неће у једном тренутку завртети у глави од њезине близине, мириса нене коже, меког мазног гласа, њеног даха и пламсаја у њеним очима?
Нађем странчицу на којој расте припроста но рајска бујад опојног мириса, извадим нож и очас нажњем нарамак. Доле испод мојих ногу лежи наша долина, скривена одасвуд густишем граба, букве и
Ако ти се нос одвикао од људског воња па ће ти се у трбуху узбуркати мука од оштрих мириса Доротејевог биља и ракије, Матијиног свежег малтера и боја и од мога зноја, немој ни силазити, шта ћеш нам онда овде,
Да кажем да је ноћ била јулска, запарна, дрхтава од густих мириса покошене траве, блудна од жабљег крекета и многогласног брујања цврчака са великим жутим месецом на слемену крова од
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У дворишту, магазе као ред малих кућа; све врло чисто, али пуно мириса од разне колонијалне робе, од сувог грожђа, бадема и смокава, преко суве рибе, до оне фине траве из Индије коју
браца-Мише, кад се с пута врати, пуни су лекова и лекарских упутстава, за господин-Васу, али паланка зна да су пуни мириса за госпа-Јелку и за Агницу. Језична мала Сока је ово последње, џепове чика-Мишине, можда и нехотице бранила.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Када изиђосмо наново на палубу, запахну нас нека мешавина мириса морских риба и поморанџи. Неко рече да сва јужна пристаништа тако одишу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Зелене и плаве боје гора и стена са прстију сисате А са Азије оштрих мириса боле вас груди и Африке. Док радите жуди вас земља удаљена А заносе вас као фантоми чудне слике, Чамци од коже шивене,
Масни. Пуни смо истих опојних мириса и болова, О хој, топографски радници, - браћо моја, Још смо јаки, још смо млади, држава је за нас боја.
не трудих се никад ништа, нит спутах своју јед, И само скривах поглед на светлост Његову сјајну Ноздрве беху пуне мириса некаквих шума И сањао сам дивље снове пуне крвавих страсти И прескочио сам давно границе свога ума Његовој жељах само
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како блиставе и нежне гране врба, врхови трава, лет свица! У ноћи пуној мириса трава спуштале су се звезде и попут сребрних лептирица падале на језеро.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
До- чека их задимљена шума пуна мириса од сагорјела експлозива и паљевине. Извирујући изнад ивице Гаја, Лазар Мачак повика: — Гори наш логор!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сад већ доиста, изађи из Ливана, ево, кћерко тужна, лепог мириса туђа, — краснога ми Исуса! Плакала је Рахила за децом неутешно.
игумновом, седме године открише му раку и велико чудо указа се од њега: напуни се сва црква од онога му света хубава мириса, а тело му лепо жуто целокупно лежаше онако одевено здраво и читаво канда је јако положено онде, ничим ни за трун не
А камо вам танци и шњима вртежи? Колико пут путем проходећи с погледа. с мириса еда ти, лише обадвоје млада струка, не затрепти ли ти срдце и много доби остане ти на мисли?