Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
зраци, И знамење тужно носталгије трајне За напуштеним завичајем душе, Хумкама, по којим венце, некад свеже, Мирисавих снова ветрови расуше, А листови суви ту и тамо леже. Све је то прошло.