Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Шума је влажно мирисала и потоци се још рушили. Онда један крајичак златнога котура повири, и још јасније обасја планину.
Африка
афрички ветар доносио ми је само мирис дима са простора које урођеници спаљују ради лова; сада, у ноћи, поља су мирисала на најнежнији мирис цикламе, толико силан да се и најотпорнији мирис звери губио у њему.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њени црни курјуци падали су јој испод колена, а имала је неку бујну, црну, косу, која је мирисала. Била је чувена као играчица, лепих, снажних, ногу, а чувена, међу официрима, и при јахању.
Од труцкања и љуљања кола, међутим, госпожу Евдокију почела је била да боли глава, и она је, све чешће, мирисала лавендер.
Дрвосече, ваљда из Грана, биле су усекле, ту, крчевину, поред друма – која је мирисала на шишарке јеловина. Нови друм, који је био почео да се зида, у камену, силазио је, одатле, у раван, са видика
Шмерц, једна мала старица, одевена у црну тафту – која је, кад би излазила у варош, метала шешир, пун ружа, на главу – мирисала је сва на зову. Она се, као и њен муж, радовала, да се враћа у престоницу, где је провела девојаштво.
У соби, кроз чије је прозоре мирисала покисла башта, била је пријатна хладовина. Грање липа, и кестенова, допирало је до првог спрата, а муње су осветљавале
Башта је, после кише, са својим позним ружама, још мирисала. Заспао је одмах и лежао као клада. Стењао је нешто и мрмљао је, у сну, нешто.
Пољубио је сународника, а брци су му били још влажни од умивања, а уста мирисала на вино. Павле је, затим, имао да присуствује облачењу Вишњевског, кога су слуге облачиле у раскошну, росијску,
На трави, пред тим насељем, пасло је мирно стадо. Овце су биле чупаве и мрке. Јеловина је мирисала на зреле шишарке. Неко је нешто довикивао из тог насеља.
А кад се вратио у своју заложену избу, која је мирисала на брашно и жито, учини му се да га на широкој, росијској, постељи, на банку, чека покојна жена, бела, гола, и тужно
Али, ето, био је ту. Имала је неког у кући чија је лула, из друге собе, мирисала, чији су се пси умиљавали њој, и сада, кад би га посетила. Био је ту. Био је жив. Увек је могла на њега да рачуна.
са својих огњишта, оне, које су били затекли, а који су били ретки и сами, у тим цветним долинама, где је трава мирисала тако опојно, сунцокрети били тако огромни, а челе зујале, где год се човек настани.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
У загрљају, затим, била је гипка и свежа као млада врбова грана, а и уста су јој била таква: детињски хладна и свежа мирисала су на биље. Осетих како ми колена дршћу. То је то. То је то, Боже мој!
Сунце ми је сијало право у лице и, кад бих затворио очне капке, испод њих би запливали наранџасти колутови. Скела је мирисала на влажно дрво, а из врбака долазио опори дах младог лишћа.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Лежећи у страшној припеци и оморини на земљи, у ниској колиби, покривеној травом што је, сасушена, опојно мирисала, он остаде, данима, скоро сасвим сам, са једним ћупом воде, премештајући се, на покровцу и седлу, са оне стране где је
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
И над отвореном књигом живота што је блистала, шумела и мирисала, као изнад јеванђеља, на питање шуме узимају ли се драге воље одговорили, прво човек па онда жена, као пред
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Коса јој је мирисала на сирће. Одведох је још исте вечери на представу од двадесет и тридесет и, морам да признам, ту сам направио велику
Таковска 2 — ниси издржала, знала си добро да нећеш издржати, дала си његов број телефона и ушла у кабину која је мирисала на пораз.
Очистио јој је огреботине на леђима алкохолом и посуо белим прахом. Послушно се окретала у постељи која је мирисала на чистог, однегованог мушкарца, нудећи му без стида тело, којим је баратао опрезно и пажљиво, с пуно благости, као да
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Запутих се у сутерен, у одељење каталога. Просторија је мирисала на старо дрво, мошус, сандаловину и устајали ваздух, који није проветраван од Стендаловог, Балзаковог и Бодлеровог
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тресла се она и сва мирисала, мирисала, тако мирисала! НАШ БОЖИЋ Море, какав сан? Недеља ево има како се не спава. Те Божић дошао до Скопља, сад
Тресла се она и сва мирисала, мирисала, тако мирисала! НАШ БОЖИЋ Море, какав сан? Недеља ево има како се не спава. Те Божић дошао до Скопља, сад је у
Тресла се она и сва мирисала, мирисала, тако мирисала! НАШ БОЖИЋ Море, какав сан? Недеља ево има како се не спава. Те Божић дошао до Скопља, сад је у Прешеву, па у
на већ проклијалу траву, труло дрвеће у земљи, а такође и из баште, која је, сад прекопавана, спремљена за сађење, мирисала на свежу земљу... Ћутали су.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
После свршених послова у батерији пожурили смо нашој кући. На столу је било пуно цвећа и сва је соба мирисала. Александар дигао главу и удише широких ноздрва, дишући дубоко.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Марамица свилена па шушка, Мој драгане убила те пушка. 262. Синоћ сам се с диком руковала, Три ми дана рука мирисала. 263. Престајаћу боса на сокаку, Дико моја, на твојем опанку. 264.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости. Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и свежину јака, проста одела. — Намештај!
по врату и по образима длаке од мужевљеве главе, која је, као у сваког детета, била кратко ошишана и скоро опрана, и мирисала на топлу воду и сапун. Софка се диже из постеље. Грозница је ухвати. Дању ништа за себе не би знала.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сећам се да је мирна била соба С постељом твојом, моја свест без моћи; Сећам се да је у поноћно доба Још мирисала свуд краљица ноћи На страст, и младост, и задах од гроба. СА СВОЈИМА „О, куку! куку!“ певали су петли.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
страхом ушла у манастир, вођена калуђером што је мрморио молитву и млатарао десном руком по светлуцавој тами, која је мирисала на тамјан, свеће, боју и старе одежде.
Земља је мирисала на посечене жилице траве, лако је мирисао и глог. Руке су саме захватале пуне шаке земље, која се трошила и мрвила
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Схватио је да она и у тами има своје име и своје обличје и да је он препознаје: то се, на сунцу, отварала земља и мирисала на старе смрти, пробуђено семе и на глисте.
Дечак је осетио како време обележава таму а земља је мирисала, а биље се мигољило, а ваздух се развлачио у растопљене округлине, пуне шумова.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Да сам цветак, као што сам мала, Ја бих српском свету мирисала; Па би дошле Српкињице миле, Мноме би се лепо окитиле, Мет'ле би ме за те груди беле А мирис би говорио: Селе, Благо
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Трава је мирисала, ваздух је био миран. — Знам, исто тако — настави он — да добро памтиш како сам пре једанаест година, доле на фронту,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Шириле су јој зјене, подрхтавале носнице; с надолажењем ноћи захватала ју је велика стрепња. Као да је мирисала смрт, као да је у близини наслућивала присуство невидљивих мртвих простора.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
1907. НОЋ ЉУБАВИ Једне вечери, као после града, Мирисала је кожа тело моје: Миран, без среће и радости које Бијах као ван тамнице јада Видео нисам сунце како пада, Уздах и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
] а сва се тресла, ваљда од свега овога што је око нас све силније и силније бивало. Тресла се она и сва мирисала, мирисала, тако мирисала!
] а сва се тресла, ваљда од свега овога што је око нас све силније и силније бивало. Тресла се она и сва мирисала, мирисала, тако мирисала!
Тресла се она и сва мирисала, мирисала, тако мирисала!”7 А дечак је, дакле мушко је, да би Нушкини еротизовани покрети били опажени баш мушким оком, да би дрхтаји женскога
Краков, Станислав - КРИЛА
Врата су им на улазу била ниска и о кована, а дрвене су степенице тужно јаукале. Њихова велика соба мирисала је на мољце и на нагризено дрво. Китњасти долапи су били потамнели и црвима изгризени.
У ходнику је срео кривог иследника који је вукао гомилу оптужби, и гледао све разроким погледом. Цела је зграда мирисала на буђу и просути петролеум.
Петровић, Растко - АФРИКА
афрички ветар доносио ми је само мирис дима са простора које урођеници спаљују ради лова; сада, у ноћи, поља су мирисала на најнежнији мирис цикламе, толико силан да се и најотпорнији мирис звери губио у њему.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Да с’ видела кад ми стрела Срце пробила, Од крви се, управ овде Ружа створила. Ружа ми је мирисала Као слобода, Ил’ кâ суза, кâ молитва Тужног народа.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сабориште?! Димитрије Кад сам поменуо Сабориште, Матија је отворио своју младу губицу која је још мирисала на мајчино млеко и заборавио да је затвори.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А онда на главу маслачка, као слатка киша, паде ноћ. Како је продорно мирисала ливада у ноћи! Снено трептале звезде! Као џиновски свитац црним понорима неба лутао Месец!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године. Пред кућом су још и два стара граната и лисната шамдуда, неколико дуња и два дафинова дрвета,