Црњански, Милош - Лирика Итаке
ЊЕГОШ У ВЕНЕЦИЈИ Насмешио се последњи пут. У прозору се сјаше као запети лук, као Месецу води, млад и жут, Риалто. Мирисаше болан своје беле руже и гледаше како галебови круже, тужни и бели, ко мисли на Ловћен, и смрт.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А ујутро, свуда, прозори и врата – док пролеће ново мирисаше миром — Свих колеба, кућа, срца, казамата, Отворени беху радосно и широм.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
ИX Старац Ловћен, зими неприступан ни најближој својој дјеци, а и љети суморан путнику у даљини, мирисаше сада дивном планинском свјежином и бјеше пун живота и весеља.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Дундак стаде отварати скленице љекарија и сваку мирисаше. Бобан дигао суху ногу мртвога, па јој мјери прстима дебљину. Једини Стипан саставио руке на грудима и гледа.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Где су тренуци кад се гласно дивих Блиставој дражи њених ситних зуби! Кад сваки цветак мирисаше: Живи! А сваки славуј цвркуташе: Љуби! ------------------ „Љубави! срећо, којом живот сладих! Шумарци!