Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Омамљени мирисима земаљским, ил пред хладноћама небеским бежећи, богови силазе с неба и облака, божанско за овчарско мењају име и
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Њени је љубавници посипају мирисима из Јафе, и ките перјем из Брусе, и вешају јој ђердане из Самаре, и заливају је вином са Кипра.
Африка
Пред неким селом на стази дочекује нас један витак деран, младић, намазан мирисима и уљем, обојеног лика плаветнилом, руку и ногу препуних гривни.
Теодосије - ЖИТИЈА
Са кадионицама и благоуханим мирисима ваздух испуњавајући, ове примаху, псалме и прикладне песме за спомен преподобнога оца појући, са сузама и радошћу
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Одједном, међу оним мирисима које су оставиле птице, Бел Ами однекуд извлачи мирис путовања. Његове ноздрве се шире, његова стопала почињу да
земљи богу иза леђа, у дворани суморног сјаја, испуњеној димом првих цигарета у животу и првим познанством са заносним мирисима младих женских вратова, тренутак који малим блудницама отвара капије страха изазваног близином мушког даха; та четири
Засташе за тренутак наслоњени на канте за ђубре, обмотани мирисима првога снега и просутог пепела охлађених пећи, па Бел Ами рече: — Е, па онда...
Узнемирава их та тешка тишина испуњена мирисима биља, влаге и испарења. Стопала су им несигурна у разбуђеној земљи, тако различитој од њиховог родног асфалта.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ама нису јавилици од подоба древна доба, не нуде се души мојој мирисима босиочким из давнине мученичке: већ ми дисак загушују јучерањим задасима животова разилаза, те бесамрт вида
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Живот прошлих ствари, прошлих ружа век, Давних снова радост, старих јада дах Ветрови ми драги носе као лек С мирисима тела што постају прах.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Веровали су да се смртоносни узрочници преносе ваздухом и испуњавају га оштрим мирисима и димом. У међувремену су људи пили загађену воду и масовно умирали.
Петровић, Растко - АФРИКА
Пред неким селом на стази дочекује нас један витак деран, младић, намазан мирисима и уљем, обојеног лика плаветнилом, руку и ногу препуних гривни.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ја нисам хтео. Радије сам остао поред игумана. Ту у тој тесној одаји испуњеној мирисима ужеглог лоја, босиока, спориша, липовог цвета, крај мртвачки бледог старца разјапљених безубих уста из којих је цурила
шта ћеш нам онда овде, праведниче, кад не смрдиш по људској муци и печали, по претераности, по разузданости, него по мирисима чистог задовољства, подмирености и млаке среће.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
усијане, Језива наседања по смеђим заливима Где џиновске змије од ваши прождиране Падају с дрвета у грчевима, са црним мирисима. Хтео бих ето показати деци та позлаћења Валова плавих, те рибе златне, те распеване.