Црњански, Милош - Сеобе 2
Поред пута, у високој трави, све је било зарасло у мирисно цвеће. Кола би, каткад, мимоишла понеку кућу, и понеки воћњак, понеки челињак, у шумарку.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
златно зрње, све пшенице белице које себарска овеју гумна и ветрењаче себарске у царске да се стачу жрвње; све брашно мирисно и бело, сва његова лава да се слије до царских наћава.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зујкају пчеле с гранчице вреса. Море под сунцем. Царство се ђубри. Звериње пева. Руде чудеса: бундеве, жита, мирисно воће. дробе се патње, вену тешкоће.
с гујом расула, пламене чашке смућен тренутак; свирала то је, крта - без писка, паклена плима, шкољка од вриска. Мирисно пуцка жаруља рупа. Суши се време - простор палаца.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Он не зна за тешки јад, И тражи мирисно цвеће — Тако и живот млад Весело с песмом се креће. У ПРОЛЕЋЕ Премалеће кад засија, Зазелени тавна гора, Кад с пучине
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Далеко је оно, далеко, што моје здравље пије. Често зазвони у ноћи, мирисно и меко. Често је као сунчана морска стена, на којој сја једини камен који цвета: мир.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ЈУЛСКО ВЕЧЕ По стазама белим испранога шљунка Пада летње вече мирисно и тихо; Непрегледна поља плавога каћунка Освежен је ветрић милујући них’о. Лак вечерњи уздах иде преко рâвни.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
и раскошну крошњу ораха на којој су се звезде и птице заустављале, и у чијој је сенци, и за најврелијих дана, било мирисно и прохладно. — Шта бих више? Ту, под тим орахом, одмарали су се још његови прадедови.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
а дан црвен тече. И пропада видик нараштаја штура У радостан одмор, у мирисно вече. Једна стара радост! Добро труну мали, Сви ситни и ниски једним пустим гробом, Ал' страх даље иде, нагло, као
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
гледа, па се чуду чуди, А нејасна жеља распиње му груди; Па га гони, креће, где и она слеће, На уснице моми - на мирисно цвеће! Памет му се мути, срце бије јако, И пастир се креће језеру полако...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
позлаћених кашика, кондира и чаша накићених с камењем саватли и лаџуверти, цифрастих кревета и меких душека; лепо све мирисно покуће и посуђе, огледно скупо и меко ношење гиздаво, многа тафра, кухари, слуге и слушкиње, турли, турли јеџеци,
У башчи ветар мирисно ћахори на близу, ама духовно учење по свему вилајету задихује и прохлађује душе од сваке грешне жешчине и несвестице;