Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Леп је то месец, тај мај!... И гробље је у њему лепше: на сваком гробу цвета по једна ружа, а босиљак својим тужним мирисом мирише.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Прах сунчани трепти над испраним песком, И сребрни галеб понекад се види, Светлуца над водом. И миришу хриди Мирисом од риба и модријем вреском. Све је тако тихо.
На пучини магла провидна и лака, У врућоме житу препелица пева. Из воде и копна одисаше лето Мирисом и ватром. Тесне стазе беху Пуне косоваца. Весело је цветô Турчинак у њеном говору и смеху.
Африка
ниједног цвета око нас који би могао мирисати као циклама, али вече над саванама било је натопљено ипак њеним опојним мирисом. Јужни Крст, косо пободен, сијао је пред нама. Из даљине се чуо плач хијене, а звечарка је звонила сасвим близу.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Лежећи на леђима гледао сам жуту ружу сунца како окреће небо око себе, и обале с мирисом врбака у наручју. Рашидада је била неких два метра испод површине; осетих како ме хвата за пету.
Црњански, Милош - Сеобе 1
и певању кроз нос доминус вобисцум, присуствоваху миси, опијени, као буником, небесним песмама оргуља и хора, мирисом тамјана, збрком латинских речи и анђеоским изразом лепих дечака, који су помагали бискупу при служби.
Виде је у сваком мраку, ма где био. Чинило му се да га обавија њена коса, са тешким мирисом ораха, лака као свила. Додирнула га је косом, више пута, када му је прилазила руци. И он је каткад додирнуо њену косу.
Натичући се, почеше јагмити за картама лепших дама, засути пудром и мирисом, жваћући шећерлеме и трпајући у чакшире марамице и власи лепотица, добивене под столом за успомену.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За маште њине сунцем опаљене, и тајне мирисом сена запахнуте, за себарске жене, за урамљену у нетачна сећања ноћ љубави и ноћ порођаја, за оно од чега им крај
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Видели сте улазе у зграде Италије, портире у ливрејама и одсеве ружичастог мермера, видели сте капије Лењинграда са мирисом Достојевског и париске улазе које чувају консијержи, у Енглеској су се зелени травњаци попут тепиха пели из поља уз
Те птице. Старац просипа зрневље жита и оне га хватају у лету. С друге стране града долећу нова јата. Једна са мирисом купусних башти, друга са укусом нових четврти направљених од бетона.
ПРОВИНЦИЈАЛКА Стигла си у Београд олупаним аутобусом »Ауто-транса«, изгужвана, са мирисом сељачке крџе у коси. Нека жена је плакала, друга дојила своју бебу. Неко је вукао велики погребни венац.
Био му је потпуно непознат, гледан овако с тротоара. Могао га је опипати, напунити ноздрве његовим мирисом, додирнути ногама, није имао никакве везе с оним градом гледаним кроз стакла аутомобила, када би у видно поље улетело
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И све то нагомилано, стиснуто у малој светлости, помешано с мирисом од сувих дуња, грожђа и крушака што вишаху на таваницама, издаваше оштар а често и загушљив задах.
“ Тргох руку. — Иди и набери. — Па чисто бежећи скочих. Нешто оне речи, а нешто задах од дувана помешан с тешким мирисом њена зноја и неопраности толико ме поплаши да је нисам смео ни да опоменем да много не бере грожђе.
Соба се испуни масним, јаким мирисом јела. Више нас полако и тамно гори кандило, осветљавајући нарочито њу, њену проседу гологлаву главу и раздељени јој
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ево га до невесте и царскога војна њена; без показа вида свога, без очију дана бела, тек поведен једним циком и мирисом њена тела. Скамен'ло се царско веће, свећеником крви нема, прикован је женик млади, бледа лица, збора нема.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
да штитимо ти темељ Рушевног дома — а много година је томе; Сада ти, поодрасле, чуваримо над кровом и крваримо у јуну мирисом свога злата, Шуштимо када дажди ил кад нас ветар чешља, А ти си крив: због тебе ширимо корење овде у градску јаловину,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
продавач, а када сам се вратио кући, имао сам шта да видим: и ово паковање Горгонзоле било је буђаво и с потпуно истим мирисом и зеленкастим мрљама.
уопште није знао да је у међувремену Југославија постала најважнији увозник пластичних коски за псе, са аутентичним мирисом праве кости из спреја. И да је брига за кучиће порасла за осамдесет и пет одсто у односу на 1939.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Потрча Жућа, лаган и бос, мирисом цвећа да части нос, и Тоша креће, уз пуно славље, да миша пита, како му здравље. Пође и деда, запет ко пушка, хоће
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Задовољства су чисто физичка. Очи уживају у све тамнијој боји шуме прекопута, груди у дисању ваздуха освеженог мирисом биља и воде. Ваљда бих једино волео да птице ћуте: али ни тога нисам свестан. Враћам се истим путем скоро кроз мрак.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
па ће њиховог оца да посеку при крају жетве Јуноше високе усред рата и песме расту на брду својим сјајем и стакленим мирисом метве Има један мост који се покреће и диже изнад Златног Рога ту доспе Лазарев син после троструког јуриша против
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Отвор је био према страни где је топ. У мрачној земуници, испуњеној мирисом буђавога сена, проводили су војници дуге ноћи.
— Ко „ја“, оца ти твога... — Ордонанс из батаљона... Из мрачне земунице запахну ме задах земље помешан са мирисом ракије. Неко кресну жижицу и простор се једва осветли. Сагох се на улазу и уђох.
Промицали смо путем, поред високих зрелих кукуруза, праћени песмом препелица. Вечерњи поветарац, испуњен мирисом увелог лишћа, пиркао је. Ишли смо ка железничкој прузи.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И загрљај опет буде свет, као злато око свете главе, са тамјана мирисом суморним, нећемо знати који грех то беше, међу гресима што ко облаци плове, што нам та тела и душе даде дивне и нове.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Настаде тишина, немо чуђење и тих, бојажљив шапат; нестаде гневне ватре с узбуђених лица, јер са мирисом који се разливаше из чаше грднога крина као медена струја а коју људи лакомо сркаху дишући дубоко — уђе им мир у душе
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Та моћ твоја чудна заслепљава мене Разноврсним сјајем, мирисом, и бојом. — Ох, буди једанпут ко и друге жене, Да одахнем најзад пред лепотом твојом!...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела. Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила,
онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.
уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама, дугим косама, заударајући оним њихним мирисом на дуван, бурмут и восак. Али у самој цркви јој би боље.
У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
СТАРИ МОТИВ Разнежена јесен: млаки дани неки, С мирисом давнине, пролећа и чежње, С радошћу наивном к’о детињске тежње; А спомене носе ветрићи далеки, Милостиви, благи,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
вама жуди, За потоком, за зеленим лугом, За славујем, мојим старим другом, И за пољем росним и зеленим, И за липом, за мирисом њеним, За песмама што се туда оре, Што се оре од горе до горе!
Прах сунчани трепти над испраним песком, И сребрни галеб понекад се види, Светлуца над водом. И миришу хриди Мирисом од риба и модријем вреском. Све је тако тихо...
Дарови божице штедре на столу одавна стоје; И поморанџа слатка, и сочни оливе плод; Мирисом нарда и смирне миришу одаје моје, Светли се глатки под.
Мајка га је често носила по студеним сенкама неког дрвећа чије је лишће мирисало мирисом сна. Несрећни песник! Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме гори бело и хладно сунце, и по
Св. Стефановић ЦXЛ ПРЕД КРАЈ ЛЕТА Пред крај лета, кад је грожђе на врхунцу, И мирисом гуши осушена трава, И сунцокрет мртав од љубави к сунцу (Спржено му срце смртно жута глава), У вечери млаке пуне
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
од модрог изблиједјелог платна, остављајући за собом на врлетним путељцима бразду оштрог мириса зноја помијешана с мирисом разгажена вријеска и метвице.
под кордоном кућне хаљине, из које давно упијени мириси јелâ, кућевности, исхлапљела нафталина већ чудно ударају мирисом смрти. О, блажена „романсирана хисторијо”, о, плутарховска лектиро пубертетских година! О, вјечито наличје ствари!...
Тихи глин-глин старинске кутије с менуетом. Она лелуја танане дјетиње снове као жетву на мјесечини. Одише дискретним мирисом лавендуле из комоде у којој се чува бакина кринолина.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Тад стављаху јорговане на се, Умиваху са мирисом лице, Увише се у бујне таласе, Црне, као и њине зенице. И пођоше. И те жене туди Мирисаху на сан плаве ноћи И
Ја спавам по идејама ево, С мирисом облака и прашине, Али ти, којој сам некад пев'о, Када уздах твој се за мном вине На последњем звуку виолине, На
БОЛ И СЛАВА МНОГИХ НЕЋЕ БИТИ Када нам синови дођу са бојишта, Запојени славом, к'о мирисом цвеће, Уморни и лепи и жељни огњишта — Многи што одоше на ратна војишта, Вратити се нама, вратити се неће.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.
лицу и коси дотакне на дворишној капији - кроз коју пролази да би засвагда променила боравиште - венац сухог цвећа с мирисом тамјана и свећа, онда не можемо а да не помислимо на свадбену стилизацију, у словенском фолклору добро очувану,
]”. 114 Очигледно је да су светлост и дневни жагор напољу опонирани са тишином, тамом, влагом и јаким мирисом унутра у кући и дворишту.
У ваздуху, поред свежине, онолике просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље”.
И то не чине из жеље да драже, изазивају, већ мило, страсно . . . А све обасјано, ограђено кућом, испуњено мирисом, димом, и поред свега једнако песма, глас Стојанов . . .
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Какав је венац што ти на гроб мећем? Искићен је само природним цвећем. Уздишућ’ мирисом, цвеће збори тио: „Човек си био!“ Имô си срца, имô осећања, Уз које срећа никад не приања.
Краков, Станислав - КРИЛА
Жена је лежала на осушеној трави радосна, и груди надражених мирисом смреке, врискала је као срна у радости, и уједала помамљено.
Петровић, Растко - АФРИКА
ниједног цвета око нас који би могао мирисати као циклама, али вече над саванама било је натопљено ипак њеним опојним мирисом. Јужни Крст, косо пободен, сијао је пред нама. Из даљине се чуо плач хијене, а звечарка је звонила сасвим близу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Изнутра је допирао тежак задах масти, коже, људског зноја, све измешано са мирисом земље. Моје су се очи једва привикле на полутаму.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Лепо је име цвет, само Свак не мириши цвет, гдикоји даје са мирисом ползу, Ал’ да то божур није? Не разумем се у цвећу, од смрада Његовог глава боли.
Ничи, крине, рад’ утехе, И развијај рајски цвет. Да мирисом љупким красиш Мог зеленог венца сплет. Уз ову песму, Подунавка је донела следећу белешку: „Ово је једна од они песама
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1913) СЕВЕРНИ БОГОВИ Дошли су млади са северних гора С мирисом снега и јелова иња И вером туге и облачних зора. И у раскоши јужнога растиња Кô ведре цуре Палестине, они Пили су
Некад мирисом к себи сте ме звале И беле лиске за пољубац дале У час кад речи и кад боје плене. А сад је тужно свуд куд око трене
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 285). Нана и коњски босиљак. К. б., као и чубар или бели лук, ставља се око болесника, или се њиме баје, да својим мирисом измами или отера болест (СЕЗ, 58, 1948, 353). Овас.
Ћипико, Иво - Пауци
И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. — Говори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла?
Млака им је крв. А мени је никако потриба да ми човик заповида ... Изнебуха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и пожури кмору да се на њему
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Листа од узбуђења као некад, као у она стара времена кад је пуст и млад лутао по селима за женским мирисом, јарац Дадара, јарчина. Сад ће гласник проминути мимо њега, носећи поруку.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Вечно ће ти мирисати Са мирисом прошлих дана, Сећаће те свију снова, Што просања младост рана. И у болним твојим грудма Васкрснуће живот
Дарови божице штедре на столу одавна стоје: И поморанџа слатка, и сочне оливе плод; Мирисом народа и смирне миришу одаје моје, Светли се глатки пôд.
Ти, Ехо, носи широм, С мирисом и зефиром, Са орошена луга Адонидово име И сваки цветни кутак Испуни само њиме. Вече се спушта благо С мирисом И
Вече се спушта благо С мирисом И милином. И ветар бије с гора, И чајка тромо кружи С обале сињег мора Над равном површином.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ту је пролеће већ грануло и испунило ваздух својим мирисом, који се кроз грло завлачи до самог срца. Удисао сам га пуним грудима и окрепио се њиме.
То сам и радио. Са димом дувана и мирисом каве излетеше кроз отворени прозор стид, очајање и бес. Ја осетих како ми крв струји живље по жилама, мисли буде у
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Па када је у самоћи Твога срца жељу чула, Мирисом те душе своје У милости задахнула…“ И још дете меким гласом Тужној гори зборит поче; Ал' уздахну гора чарна: „… О,
ЉУБИЧИЦА (ИВ) ЂУРА ЈАКШИЋ Рањен соко разговара, А слуша га цвет – Мирисом би из недара Да окади свет: „Слобода је лепа дева Ко најлепши сан, Пуна миља и осмева Као добар дан.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
При овој нежности њеној наш ирој мал није у несвест пао, мирисом обузет, који јој из усти као тофанска вода куљаше. (Овај пољубац опет није тако несносим као пољубац каквог Јуде
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Шапућу војници молитву, а звоно и даље дрхтаво јечи. Дах пролећне ноћи испуњен је мирисом тамјана и измирне. Војници напустише логор и одоше за поворком у цркву. Без дозволе. А нико им не би ни забранио.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И природа сва дише опојним мирисом труљења: Надимљу зато брда, надимљу горе стења, Под које пође кадифена господа на договор; Бор, дивни зелени
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Овдје под јасен мирно ћу лећи И сан ће тихо кô поток тећи. Мириши, ропо, мирисом здравим! Покри' ме, небо, покровом плавим! 1908. У РАНИМ ЧАСОВИМА Прими, ме горо, у тиху самоћу.