Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Хипш! хипш! Ово нема јошт ниједна код нас, шармант! Нек се зна која је госпоја од Мирич. ФЕМА: Кажите ми, молим вас, како ћемо ову моју девојчуру на ноблес подићи? Стоји ми као кост у грлу.
ПОЗОРИЈЕ З. (Соба код Феме) САРА и РУЖИЧИЋ ступе САРА: Ова је кућа госпоје от Мирич. То вам је жена, то је госпоја што јој нема пара. Што она части, не части ниједна. Особито је за нобилитетом погинула.
САРА: Госпоја от Мирич има једну прекрасну кћер, коју она усрећити жели, и будући да сте ви... РУЖИЧИЋ: Само благоумиљено нимфâ и грацијâ
ФЕМА: (поклони се): Коми фо! САРА: (Ружичићу): Госпоја од Мирич, за коју сам вам казивала да је врло нобл, особито што се јела тиче; а ово је мадамојзел Евица.
САРА: Кажите ви мени право, али само право, мон фрер, како вам се допада госпоја от Мирич. РУЖИЧИЋ: Троја пада, но Хекуба живи, Да као сова унучад преживи.
млади, ја сам мало старија, треба да вас усрећим, да лепо живите, ја имам један врло леп план: да узмете госпоју од Мирич за жену. РУЖИЧИЋ: Хо, хо, хо! Небо плаче, земља се отвара, да Хекубу у објатја прими.
То ћемо и данас имати, је л’ те, госпоја од Мирич, и господин ће филозоф с нама ручати? ФЕМА: Мекарабл, ја ћу таки ребарбараса справити. САРА: Право, право! (На уво.
ФЕМА: Забога, какве небесне речи! САРА: Право, право зато се он замислио. Видите, мадам де Мирич, шта мислите сада? ФЕМА (клекне пред њим): Ја морам овако да га почитујем. САРА: Охо, охо! Шта је то, мадам де Мирич?
ФЕМА (клекне пред њим): Ја морам овако да га почитујем. САРА: Охо, охо! Шта је то, мадам де Мирич? Мушки пред женскима клече. ФЕМА: Ово није човек, ово је вилозов; овако слагати речи. САРА: Мон фрер!
РУЖИЧИЋ: Тако је Леда пред Јовишем у страхопочитанију клечала кад је његову силу искусила. САРА: Госпоја от Мирич, молим на једну реч. ФЕМА: Заповедајте.
обучена, са шеширом на глави, спустила вал преко лица и наслонила се на руку, кокетирајући), САРА САРА: Мадам де Мирич, ви сте се јако замислили. ФЕМА: Коми фо! Није то шала, ма шере, ја сам госпођа вилозовица.
САРА: Мој господин рођак има вољу све високо говорити. Тко вас је сад разумео? РУЖИЧИЋ: Кажем за госпоју Мирич како изгледа, канда двадесет прво дете доји.