Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Још пре, још много пре, гнедиге. А зар вам нису то казали? Зар нисте то, милостива, знали? Од онда још ја њу не миришем кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и кад сам видела како је флегматиш и ’ладна била, к’о да је умро
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
” Мој отац је био испарио. Важи, Рашида? понових. - Зец или куче? Може и мачка, иако их не миришем. - Не може. Донела сам корњачу. Видећеш на светлу како има диван оклоп.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Удну је воћњак. На средини ђубриште. Понекад тако станем па миришем крављу балегу. Зими се изнад ђубришта подигне лака измаглица.
« А тетка изиђе из куће на двориште, гледа ме како стојим усред ђубрета и миришем, па се крсти и десном и левом. Село је њено у равници. Хиљаду двеста душа, сами старци. Деца им долазе за парастос.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ал' он се тужним гласом Отпоче молити: — Ах — брате, добри брале! Немо ме ломити. — Ја миром ваздух појим, Миришем људима; А онако би свео На твојим грудима!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
На срце ми, у душу ми Пада мирис твој.“ А рузмарин усуди се, Шапће — учи је: „У сватови ја миришем Мало друкчије. То ти не знаш, луда млада, Сад ти рекох, знај! Ако мислиш да те варам’, А ти покушај.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Узмем ово писмо, погледам, кад... „Госпођици Марици Пантићевој”. Охо, рекох, ту смо! Отворим га, по Миришем, кад... замириса Ђока. Ето ти! АНЂА: Ја не знам, бога ми, шта ради ова држава!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
СТОЈАН Ја! (Ужаснуто): Што ме гледаш тако? Хајде! Брзо! КОШТАНА Куда? СТОЈАН У свет, да ти миришем косе, гледам очи, слушам глас, песму... КОШТАНА (зарадована): Ех, зар ме баш толико волиш?