Употреба речи миришеш у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Тоши и тек што га додирну шапицама, кад ли га Тоша омириса и поче да се облизује: — Ау-мијају, мили мој, алај ми миришеш на сланиницу! Како би било да те малчице грицнем, само мало за увенце?!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Ала мирише! — рече после дужега ћутања. — Шта? — насмеја се она. — Коса... и сва миришеш... Како то? — А зар ваше девојке не миришу? — Зној удара од њих. Ал’ оне раде, а ви господујете.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Па иначе је кожарски трговац. ЧЕДА: Уф, ала то нешто смрди! ЖИВКА: Него као ти, што нити смрдиш нити миришеш. Како среће да си ти кожарски трговац.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

XXXИИИ И опет ме к вама води Моја стара, верна мисô, — — Што миришеш, песмо моја, Још те нисам ни написô. Мирно куца срце моје, Кô у храму свете збиље.

Мирно куца срце моје, Кô у храму свете збиље. — Што миришеш, песмо моја, Као тамјан босиље? „Не мирише твоја песма, — То је мирис рајска цвећа, То ј’ близина двеју душа,

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ако не миришеш, Прохоре, отпадниче од људског рода на грч људски, на узалудност, на глупост, на немоћ, на немогуће, не долази, не

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

? Ех, аџамија што је — па лудо!... Ти миришеш на јоргански памук, — зар ти ће па да си за ћепенак, еснафска жена ти ли ће да си?! Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности