Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Пусти снове! Напред, вранче, немој стати, Не мириши траву, не осећај вир; Награду за труде небо ће ти дати: Мрачну, добру раку, и вечити мир! РОСА ПАДА...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Зато немој, драга, да те сан обрва! Дођи, и у башти буди ружа прва, И на моме срцу мириши до зоре! А. Шантић ЛВИИ ЦИГАНЧЕ Безбрижно и мило дете! подигни витице своје! Како си чупава страшно!
Пусти снови!... Напред, вранче, немој стати, Не мириши траву, не осећај вир: Награду за труде небо ће ти дати, Мрачну, добру раку, и вечити мир! М.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Још се моли Богу тамо, Благ да опрости, Што ћу љубит’ тебе само Целе вечности. ИX Рузмарине, не мириши туди, Да се моје злато не пробуди, Само цвати на дикини врати, — Дођу л’ свати, ти ћеш мирисати.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Њест, мишљу, ни тамо, во всеј Италији Ни јамуре медведу, ни јамице лији, Вездје цвјетет цвјетије и мириши гроздије Којих ниње, оле! трет војинско гвоздије.
— А шта, пиљарице друга, држиш у корпи, није ли — Реч ми присече: — Цвеће. — Лепо је име цвет, само Свак не мириши цвет, гдикоји даје са мирисом ползу, Ал’ да то божур није? Не разумем се у цвећу, од смрада Његовог глава боли.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Зато немој, драга, да те сан обрва! Дођи, и у башти буди ружа прва, И на моме срцу мириши до зоре! 1906. ПОД ЈОРГОВАНОМ ''Ко ти, шћери, покида ђердане? Ко ти просу бисер и мерџане?
Овдје под јасен мирно ћу лећи И сан ће тихо кô поток тећи. Мириши, ропо, мирисом здравим! Покри' ме, небо, покровом плавим! 1908. У РАНИМ ЧАСОВИМА Прими, ме горо, у тиху самоћу.