Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ћесарским ђенералима потказиваху Маџаре, а маџарским насилницима издаваху Србе, те их тако и једни и други сматраху за мирне становнике и верне савезнике. Они ми продадоше оца, а на дому су, опет, као верни суседи, чували наше куће...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Наравоученије Сада да се ко попне на амвон и да почне мирне и поштене људе проклетству и анатеми предавати, ако би вид'ли да му је мозак покварен, би га метнули у хоспитал; ако
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
заводио је један практикант у начелству у протокол акт с оваквим натписом: »Да се унутра именовани због насртања на мирне грађане казни телесно са 25 удараца и протера...« Међутим је ишао пред пандурем покуњен кроз чаршију Мојсило Пупавац.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Простодушан, благ, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој
И широким рукавом својим брисаше очи... Срце је повуче за њим. Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и уморним телом...
— Не браним... — рече Јова и слеже раменима... Турчин га више не може гледати. Оне мирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!... Он му окрете леђа. — Можеш ићи. — Добро!
Више човек није могао познати ове мирне људе. Погледи им посташе муње, а речи громови. Ко проучава оно доба, коме дођу до ушију разговори тадањих бораца, тај
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дрхћу у своду. Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим Кô потоњи човек. Земљом, према мени, Лежи моја сенка.
СТИХОВИ Ове мирне песме осенчене јадом, То су ехо речи што се нису рекле, Туге што је расла и умрла крадом, И суза што нису никада
Све му мирне звезде светле кад се смркне, И пуно је сунца, као чаша вина; Змија на по пута застане да цркне, Држећ мртви поглед
млада жено, Две дуге вечери у пустињи мора; Две суморне бајке што узнемирено Имају шум слутње у гранама бора, Две мирне галије с црним заставама; Две жене у црном, на молитви, неме; Две поноћне реке кроз краје од кâма; Два гласника
Докле спаваш, једна рука невидљива Брижно сву ноћ ваја твоје мале дојке, Брише и поправља, и вуче, и слива, Креће мирне црте и прави увојке.
ЋУТАЊЕ Остале су страшне речи неречене, Само твоје очи, мирне као тмина, Оне су гледале и слушале мене; Мој бол на твом уху певаше тишина. Каква химна срца, та реч неречена!
Од мора где расту лимуни и нарде, Свим путем стајаху, као мирне јеле, Царски копљаници, стрелци, халебарде; Цар прими мисију на врата капеле.
Пашће паучина на мачеве грубе, А скромно ће рало опет да засветли; И као што јуриш сад огласе трубе, Уранке ће мирне да јављају петли.
Бусење по гробовима убогих блистало је у јутарњим смарагдима. На бледом лицу покоје мирне статуе застале беху последње сузе. Све дрхти, осећа, дише, и пружа руке према сунцу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
у станичну гостионицу и чисто као да ће одоцнити усплахирено истрчаваше поново напоље, упирући поглед далеко преко мирне Саве.
Пи! Та ово некака шома. Парна! Пи, пи! Пошто истресе полић, као да му очи мало оживеше, и цео изглед доби мирне одсудности. — Ала ми је и то лађа! Санћим онда иде брже од кола!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А мало после, са наслоњеним подбратком на руку и налакћен на прозору, гледао је он преко мирне реке тамо у зелено-сиви хоризонат банатске равнице.
Све ужасно И све ове посмртне листе стоје овде, урамљене на зиду, мирне су, пожутеле и ћутљиве. Стари казначеј Мијаило, газдаричин први муж, умро 1888.
Африка
Он са лењошћу излази из свог ћутања, само својом пљоснатом главом као биволи из мирне воде пото–потоа, да би одговорио на питања тумача. Болестан је од груди и неизлечив, јер за њега нема лека.
Савана их шиба својим биљем по прстима и ногама; њихове главе су без мисли, без снова, божански мирне и животињске. Мало пале пото–пото, пун расцветаних лотоса и ненифара; девојке и младе жене траже неко биље међ цвећем.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Они су тврдили да су апшит, из аустријске војске, добили у реду и да су се, после тога, мирне душе, могли уписати у Шевичеву листу, коју је однео са собом, у Росију.
Те очи су биле, испрва, тако мирне, дубоке, а после тако мутне, али пуне блеска, кад од уживања блесну. Њен муж је био сусрео, у тим очима, неку љубав,
Та снага, те витке, мирне, жене, која се као играјући кретала, била је нека врста чуда, каквих има, иако се не зна откуда.
Затим се све смирило. Лице самртника било је пребледело, црте Гарсулија постадоше мирне и меке и благе. Глава је клонула на десну страну, а из уста му испаде млаз крви.
Биле су тако ледене, светле и мирне. Као да су хтеле да сагледају њено тело, њене мисли, њене осећаје, до дна. Као да је са леденим плавим погледом,
Он је, први, јавио да се селидбе сербске, у Росију, могу мирне душе забранити. Императрица росијска, Елисавета, за Србе више не пита, и не мари.
Не чује их нико. Први пут је, каже, у Кијеву, погледао, под снегом, и јасике. Како су мирне, смрзнуте. Најзад, имао је и један трећи доживљај, али тај је причао само братенцима, не Ани.
Усне су јој биле црвене и мирне. Та млада жена, удата у седамнаестој, сад шесте године у браку, имала је, после толико година велике топлоте према
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
и почех сам себе да грдим: — Тошо, псето једно глупо, зашто мишеве ниси пустио да се увуку у сам џак, па их онда мирне душе половио? Тошо, луђи си од сваког миша, глуп си као сам Жућо, шашав си као сланина која сама улијеће у твоја уста!
Остаје ми још највише десетак дана, и онда се медвјед мирне душе може назвати Крушкотрес Кукурузовић Псетождер. — У срећки број десет стоји пословица: „Јача су тројица него сам
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
А зашто бих? Нико неће цркавати због тога што ме нема. Окренуо сам се и погледао на сат, али сам, мирне душе, могао и да се не окренем. Тачна, као и увек, католичка црква откуцавала је подне.
потребно још доста сунчаних дана у којима ће моћи да понавља дечју песму о бродићу који није никада запловио; злато мирне душе можемо да јој покупимо.
Усне су јој биле мирне и свеже кад је пољубих, но она ми не узврати пољубац и ја се осетих као човек који је дуго трчао до циља, а онда,
пример, др Јовановић, стари Француз, милостива госпођа управника Водне задруге и још неки имали су такав речник да су мирне душе могли да попуне неке празнине у Вуковом. Помислих да позвонимо и другу директору, мом очуху, али се сетих мајке.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Осећала је колико је уплашен и нерешљив, али и то да само једна ситница још треба, па да се, са те на изглед мирне, површине стрмоглаве у ту мутну реку, урликом и силом.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Када жена први пут подоји дете, ваља да му метне у уста памука, да би било мирне и крепке ћуди.²¹ Све оно што је речено о особинама које би требало да има „задојиљка“ (здрава, доброћудна, морална, са
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
величину и лепоту класичнога света, и, поред свих грешака у појединостима, његове песме дају утисак ведре и дубоко мирне лепоте античке поезије.
Милићевић, Вук - Беспуће
она лагано климну главом и погледа га поново, и он јасно видје да у томе погледу бијаше више жалости, више неке мирне, озбиљне туге него пријекора. Гавре Ђаковић пушташе старог да му прича, не слушајући шта му овај говори.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Паклених страсти рајски царе ти, разреди страсти голем комешај у народу што малом овом ври: с висине своје мирне, самотне, навада ниских сломи раздешај, разметљивих шпрљоћудника крик!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Нешто тако! Што се тиче његовог цртања, могу вам рећи да би се тај столњак могао мирне душе изложити на било којој изложби морбидне уметности; оћу да кажем, матори је цртао све сама вешала, топове, тенкове
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Понекад стакло мочваре мирне лептирић модар крилима дирне. У касну јесен кад магле спусте над поља мртви вал, из даљи сиве севера хладног у
Свакога трена мјесец се гаси, облачак чим га дирне, а тата свијетли непрекидно у ноћне сате мирне. Понекад само заигра свјетло као на води чун: то, ваљда, тати за вријеме рада у око падне трун.
“ Заждио медвед стрменим кланцем, спасава кожу пред чудним странцем. Језди Слободан, запета пушка, путује мирне душе, одједном чује: гле, неко шушка и кроз мрак, срдит пуше. „Ко се то ноћас мува по гори?
До звезда Жућин ориће лавеж, Тоша ће бити за мише давеж! Неће ни један јело да дирне . . . (Слагаше ово савести мирне!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
” ИИ ВЕСНИК ПРОЛЕЋА Под зрацима топлог сунца Природа се из сна креће; Са жубором бујни поток У долине мирне слеће. Само горе, на висини, Још се беле пусте равни. И гаврани с криком лете У вечерњи сутон тавни.
Ал' кад топли, благи ветрић Са жаркога југа пирне, И заблеје бели јањци Кроз долине наше мирне; Од мирисног благог јутра Док се сунце још не смири То ће цвеће брати деца, Миле сеје и пастири.
А студени лахор кроз долине мирне Преко пустих поља кад-и-када пирне И с вихором лаким сеоца се хвата, Па засипље снегом и стрехе и врата.
Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе — А свежи јутарњи дах прелêће долине мирне, И шум се разлеже благ, кад својим студеним крилом У голе гранчице дирне...
многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске, шарене тице на мирне обале слећу. А Господ подвикну тада: „О Павле, чапкуне један, Ко те је довео амо, да рајске јабуке млатиш?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Седео сам погуран и црн, пуст, као Месечева сенка. НОВЕ СЕНКЕ Моје су руке нове сенке, побледеле су мирне, ко уморна свирала после теревенке кад их месечина дирне.
На веће даљине, у дубље море, у мирне увале острва, излазе веће барке. Оне лове у водама даљим од обала. Оне ближе задржане су за становништво и мали лов.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ноћ је увелико. Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести. Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
МИРИС ЗÓВЕ Куда нас зове Мирис зóве? — У нека јутра, Неке вртове: Сунце је пасло Мирне волове, Светлост буктала Уз долове; На гранчици је Зујкала пчела, Управо стигла Из другог села.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Хладни мртви свете, далеко од мене! Прошли су ме снови, не буди их више. Одвраћам од тебе мирне моје зене Што под месечином некад сузе лише: Увек имаш млада срца и све младе Парове што живот тек снивају сада, И
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
у чулност своју и нагон што нам слéде И што нас гоне, муче, док не испију снагу И оставе нас, најзад, уморне, мирне, бôне, Осетим и ја, каткад, чистоту срца благу, Лајички живот, ал’ с њим и часе монотоне, Отужне, дуге, што ми
Мени се чини да је вечна она, К’о љубав њена, божја васиона, К’о звезде мирне на своду широком. Али одједном, крај напукла леда, Мирно, к’о звезда са небеска свода, Она се сиђе у таласе неме...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Принц изненада заћута и загледа се у девојчине очи. Биле су то оне исте пажљиве и мирне очи какве је имала црвена жаба, али су га нечим подсећале и на звезду коју је гледао целе ноћи.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дркћу у своду. ...Сам крај мирне воде, у ноћи, ја стојим, К'о потоњи човек. Земљом, према мени, Лежи моја сенка.
Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе А свежи јутарњи дах прелеће долине мирне, И шум се разлеже благ кад својим студеним крилом У голе гранчице дирне... В.
многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске шарене тице на мирне обале слећу. А Господ подвикну тада: „О Павле, чапкуне један! Ко те је довео амо да рајске јабуке млатиш?
И једна мисао, као рана, опомињала га је вечито на његову сунчану обалу, тамне вртове, и мирне статуе. И заједно с таласима и ветровима, он је плакао горко и неутешно на жаловима меланхоличног туђег мора.
Ах, да ми није младе снаге ове, Што мрзи млаки нерад душе мирне, Све бих му дао, да не буним снове. Ми нисмо исто, Ни срце ни глава; Моје су мисли несталне и нове; Ја имам сновâ, а
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Можеш мирне душе све те списе бацити у ватру, а да то никад не пожалиш“. „Куку мени!“ зацвиле Аристотелес, „све што до сада научих
Пембертон се загледа у тај призор. Дирнут њиме, прошапута: „Мучениче науке! Наслони, мирне душе, твоју уморну главу на тај јастучић који си некад сачинио; он ће те уздићи до небеса“.
“ „Он је - то могу рећи мирне душе - водећа личност у њој. Већ од година окупљају се академици, кад год затреба, овде у нашем стану, на саветовање.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
пред њима дрхтали у најискренијем узбуђењу ватрене и савршене оданости, растајући се, да одлазимо одмах иза тога, и то мирне савести, на сва она прљава места порока, чији ми је понор, мрачан као пакао, тек много доцније, у оним часовима самоће
Помисли, сасвим мирне савести, сасвим мирне, и да сутрадан понова дрхтимо пред њима! Јест, такви смо били, баш такви.
Помисли, сасвим мирне савести, сасвим мирне, и да сутрадан понова дрхтимо пред њима! Јест, такви смо били, баш такви.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Само незнатан помак руке, и миш би хитро превалио десетке метара, прелетио као велик жут лептир с мирне површине зида на лице слијепца просјака на углу, затреперио у крошњи багрема, па нагло прескочио, загнао се у мрачну
Чудио сам се како туђи упљувак може да утјече на наш унутрашњи већ ријешен и одређен однос. И збиља: више нисам могао мирне савјести ни називати ни не називати Петра Главоњом!
Приставчић среског начелства или чиновник уреда за контролу мјера који мирне душе шаље послужника по најгорем пљуску да му купи цигарете или сендвич, исти је човјек који ће као резервни капетан
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У крађи и нападима био је плаховит као олуја. Јуришао је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље човека, који ће га стишавати и хладније вршити посао.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Нема промена. Сан једнак, камени Спаја сва места са пределом нада. Осећај мирне равнине на мени И преко ствари непомично влада. У моме оку последњи прамени Још живе косе. Више се не страда.
И хладно сунце од нас већ оде, Дођоше други, весели зраци; И оне мирне, слеђене воде Сад иду као моћни јунаци, И хладно сунце од нас већ оде.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Када су ноћи у равницама мога роднога Баната потпуно ведре и мирне, звезде су необично сјајне а небо изгледа црно. Зато српски заљубљеник пева својој драгани: “Косе твоје су црне као
чињенице и принципи које је открио Фарадеј, стајали су јасно дефинисани као светле звезде на небеском своду ведре и мирне летње ноћи.
Ћипико, Иво - Приповетке
пучини, о које се силом таласи ломе, и задрти пусти рати око чијих бијелих влажних жала пјене се валови, јурећи у мирне заклонице да опочину. .
Зажелио се поља и слободног простора. Ишао је без циља кроз пространа предграђа разних вера и народности. Кроз неке мирне улице, пуне тишине, пролазио је као кроз аркаде кога храма. Само шум усамљених чесама блажи тишину.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ ако се кадгод из сна Ти пробудиш, с одра скочи Па погледај кроз прозора Дивну слику мирне ноћи. Ти погледај ћилим ови, Ким нас ноћу Бог покрива, Трудна тела душа чиста Да што слађи санак снива.
Краков, Станислав - КРИЛА
Радост је била на површини, и до ње се увек долазило. По језеру су лудовале рибе. Шуме су биле мирне и зелене, но кроз њих се провлачило сунце, И играло по пропланцима.
Петровић, Растко - АФРИКА
Он са лењошћу излази из свог ћутања, само својом пљоснатом главом као биволи из мирне воде пото–потоа, да би одговорио на питања тумача. Болестан је од груди и неизлечив, јер за њега нема лека.
Савана их шиба својим биљем по прстима и ногама; њихове главе су без мисли, без снова, божански мирне и животињске. Мало пале пото–пото, пун расцветаних лотоса и ненифара; девојке и младе жене траже неко биље међ цвећем.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
пепелу, а проклетство власти која, ради одржања свога неправедног господства над туђим покореним народима, потрже мирне становнике из далеких покрајина и шаље их на касапницу. А погледај овога старога Черкеза.
кадгод народном напретку не остане никакав други мирнији и јевтинији пут; али прво треба да покушава упорно све могуће мирне путеве и начине.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја сего не знаја, мислих да сут татије, Грабитељи живота мирне своје братије. Кад ујутру ја устах, напоље изиђох, Небо видјех от љутине свуд около риђо.
Јован Пачић СНУ Сне! о, мирне, влажне, тавномрачне ноћи, Болним снагодавни, блажајши сине! Твоја сласт нам чини све да зло нас мине, Хоћеш ли ми
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ја велим: кадија. Какав кадија! На моју душу, да зна само још писати, могла би ти мирне душе рећи: „Устани са те царске столице да ја народу правду дијелим!“ Тако је то паметна и учевна жена!
Води, брате, води одма'!“ — Онда сам имô чет'ри козе. За турског суда мирне ко овчице, а кад заступи укопација ошјетише и оне слободу, Бог и' убио, па се не дају сносити!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Оне беху беле ко снег са Селмона, песма њина беше као шумор кедра, Очи модре као чивит из Сидона И мирне кô небо у индијске калме.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
И кад те вежу за колац, ти можеш мирне душе сам себи рећи: „Гинем, ал' имам једну олакшавајућу околност!” Веруј ми и послушај ме, ја ти ово говорим као
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тако у бледи сутон на мирне и цветне равни Бисерна роса пада. И лахор свеж и драг Ковиље густо стреса и лети у бескрај тавни, И слатки мирис буди
Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе А свежи, јутарњи дах прелеће долине мирне, И шум се разлеже благ, кад својим студеним крилом У голе гранчице дирне... 1884.
Кроз тавне пољане и мирне Магловит, немирни лахор кад и кад лагано пирне, и тихо затресе листак. У своме станишту милом Славујак у сну се прену
Хајдемо где палма расте и ружа и лотос цвета, Где мирне газеле пасу и рајске тичице лете И Гангес вечито шуми, Носећи свештене вале са даљних индијских гора У недра сињега
Обале су пусте и пољане мирне, А студени ветар лелуја ми влâс... Тужно шуми трска кад је крилом дирне, Шуми као болни, умирући глас.
многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске, шарене тице на мирне обале слећу. А господ подвикну тада: ,О Павле, чапкуне један, Ко те је довео амо, да рајске јабуке млатиш?
И ЗАВИЧАЈ Кад поноћни поветарац пирне и с Алгавре мирисе донесе, Усред мрака и поноћи мирне Мисао ме у прошлост однесе.
Из празних камених груди Не струји бисерки талас у жарке јулијске дане, Кроз пусте и мирне стране. Сува кржљава крушка, кô црна огромна рука, Суморно над њиме стоји.
Сребрни таласи Суморно бију о обале мирне, И трска шуми и трепере гласи, Поноћни лахор кад је крилом дирне; А чамац лети и таласе реже, И једнолика песма се
Сва чељад на дому спава, Дубока царује поноћ и нигде живога јава. Покадшто заструји ветрић у тами поноћи мирне, И лаки пролети шушањ кад грана гранчицу дирне, И брзо потоне у ноћ.
А озго, с висина тавни', Равни удари звона тоњаху у мирне равни. 1893.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Успех испита био је, наравно, одличан. Од тога дана преспавао сам, мирне савести, јутарње часове, а метод самоуке применио, са истим успехом, и на остале предмете.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Жар је модра, и у њу сипи влага. Циганин дохвата из чанчића ситну рибу и баца је живу на жар. За тренутак, рибице су мирне. А кад заболи, почну скакати увис. Циганин разапне шаке и не да им утећи.
Обојена тамном масном бојом; иза прозора тешке и увек мирне завесе; ти прозори на улицу, бар видљиво, никада се нису отварали, нити је кад ко главу кроз њих поромолио.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
у сладолед, пошто сам сипао сирће у већ скувану кафу и пошто сам петролеумом из лампе залио салату — вратио сам се мирне душе и савести, као човек који је неки важан посао свршио, и легао у кревет жмурећи, као да најдубљим сном спавам.
је цела та дебата трајала, јер ме је, после великих дневних напора, ухватио био сан и заспао сам слатко, као што човек мирне савести, свестан да је све своје дужности испунио, може заспати. Разуме се да сам те ноћи сањао чудновате снове.
Отишао сам мирне душе и умирених живаца, али, што рекао онај каплар: „Немој ти да мислиш да те војска избрише из списка.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Класови пуни мудрости, ах, како је срећан био Цар! Сада су му и ноћи биле мирне: ужасни снови нису стизали ни до капије дворца. Ближио се дан Велике Светковине. Је ли потребно знати шта се светкује?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И лепо с бегом онде помири краља својом управом, те и од краља опет натраг к Михни посла по они пратиоци му мирне листове.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се просуо по сокаку, па, као магла земљу, притисну мирне гледаоце. Па опет поче песма уз игру: За Раде комшијче, за наше сељанче, за наше сељанче, за младо чобанче!
Али не, не вара се! Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје. Лепо се ухватио и он у оро и води оро.
о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...