Употреба речи мирно у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

На сувим рукама браниоца српске слободе тужно звекнуше ланци, али веран син народа мирно и достојанствено одговараше: — Ја сам! — Ти си бунтовник! Ти си издајник отаџбине! — викаше судија.

И опет звекнуше ланци, а за џелатима својим мирно корачаше изабрани син народа, да врелом паром проливене крви окади најсветију реч свију векова и свију народа...

слобода... Тако гинуше, мирно и достојанствено, најваљанији у народу, без правога суда и без сведока. А и нашта ти лажљиви сведоци?...

У првој влада рат, у другој глад; у првој гонисмо насилнике с огњишта нашега, у другој, положивши оружје, мирно примисмо гладне тиране са далеког запада да ону крв што после жестоких бојева заостаде, да је сад питоме немачке

“ Те исте јесени нисам ишао никуда „на страну“. Код куће сам се у живописању упражњавао. И мирно сам по вас дуги дан моловао.

А и он је сада сасвим миран, не диже више гласа свога противу насиља и неправде... Лепо, мирно скрстио је беле руке, па чека Страшни суд... Сиромах!... Можда ће тако, скрштених руку, довека чекати?...

А моја болесна девојка уздрхталим гласом рече: — Опет ће бити — глади. Сирота!... После се лагано издиже, и мирно, оним меканим гласом приповедаше тужну приповетку несрећнога живота... ...Као кроз сан сећам се њега, мога оца.

У гробу је вечита тишина! Је л’ те, пријатељу? Онде је мирно, немо, — говораше јадно девојче жалостивим гласом, — и ја ћу умрети, али за мном неће нико заплакати...

извади из неке модрикасте марамице свој жути тасић, а мој отац дохити једну малу троногу столичицу, посади се на њу и мирно гледаше преда се, невесело и замишљено. „Нећемо се дуго бријати, мајстор-Симо, не!

“ Отац и тетка се ућуташе. Беше им нешто тешко на срцу. А ја сам седела на банку до вруће пећке и слушала сам мирно како мачка преде... Боже мој!... Онда сам се још умела и насмејати, а сад?...

погледао у оца, није се ни машио за шешир, него онако хладно, свирепо рече, пишући нешто по хартији: „Ви буђете спат’ мирно!... Ферштандн?..

Али кад је видео да прота на његов одговор чека, он сасвим мирно додаде: „Оче прото, од глади је умрла!“ Прота га је разумео. „Од глади?...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Колики немир и смуштеније! Мирно и чисто од свакога лукавства срце и блага душа јоште у овом животу почињу пречувствовати сладост царства небеснога, а

стиди од разумних совјет искати и примати, и нека добро гледа зашто неразумни злопате, зашто ли паметни добро стоје и мирно живу. Не желимо да смо свуда зејтин на води.

Данас јесмо, а сутра нас нејма. Притом и ово је сваком познато: да ко је разуман, и уме и о малом мирно, спокојно и задовољно живиш, он је срећнији и блаженији и овде на земљи него не знам колико богат који није ни миран

облада, пак онда оне који не буду хотели од зла престати — све поизвеша, а остале упути на добро и принуди их да живу мирно и паметно и да буду благополучни.

невољи пут свободан и отворен; зна да је интерес царски до најпоследњега човека у царству један, тојест: безбедно и мирно свакога у његовом состојанију живљење.

се да су нам авлија, дом и постеља, село, град и предраго отечество у милој, пријатној чистоти и поретку, да у њима мирно и задовољно преживимо, и да их лепе и благоустројене милим нашим потомком оставимо, колико више морамо се старати за

Ми се не старамо колико ћемо живети, него само да лепо и мирно поживимо. — „Међер се људи нимало у појању не разумевају”, — рече вран — „који су толико у ваш глас заљубљени и падо

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја сам служио и господарио, поповао и војводовао; путовао по народном послу далеке путове и код куће мирно седио и у мојој башти воће каламио; војевао сам опасне ратове и уживао благодет општег мира; с царевима говорио сам

ништа успети, зато обрате се на везира Хаџи-Муста-пашу, и они и Пазманџија, с молбом, да и̓ пусти у Београду живити мирно у својим кућама.

У томе се Хаџи-Муста-паша грдно превари, и пусти и̓ те дођу у Београд, где су неко време мирно и покорно седили, а неки су и службе добили; јербо су врсни и удворице били.

— На то Катић турски рекне: „Баш и неће! Ви седите мирно, ви сте царски му̓асили; ми на цара нисмо ни на вас цареве служитеље устали, но на дахије, с којима ̓оћемо срећу с

Ђорђе Петровић, вели овако: „Ваше су куће и црква попаљене, но ваша се фамилија спасла у тамнавском збегу здраво и мирно. Немој се бринути, но гледајте ваше дело за које сте отишли”. — Ово сам писмо примио у Бечу.

Он даде им веру, да се не боје, но само мирно у граду да седе, и тако и̓ у том примирију остави.) Сад, 1805. пред јесен, дође Ђуша Вулићевић у Смедерево, и са

да смо у надежди да ће султан послушати цареве који су му писали, и да ће везир скоро доћи наставленије да са Србима мирно поступа. Но нисмо га нашли код куће. Служитељи рекну нам: „Између 8 и 9 сати дођите, моћи ћете са г.

, муслиманска интелигенција УМУ(Ј)АСЕРИТИ, заробити, опседнути УПОВАНИЈЕ, Рус. слов., нада УСУЛИЛЕ, тур., мирно, пристојно, постојано ФЕНДРИК, нем., заставник ФЕРМАН, тур., писана султанова наредба ФИЛЏАН, тур.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Не бој се, неће ти пропасти. — Е, ти нареди људе, па хајдете горе у њиву. Ја ћу вас чекати — рече газда Рака сасвим мирно. — Не могу ја то данас — одговори Стеван. — Имам ја још триста послова... Сутра ћемо!

и та велика задруга те напослетку спала на једног Митра Пупавца, поштеног и доброг човека, који у своје време склопи мирно очи, а остави на овом свету последњи изданак од свог великог колена — синчића од својих дванаест година, Мојсила

Брже се распаса један, па га упетља добро појасом преко среде, и онда га потераше. Пође оно готово мирно пред њима. — Бог и душа, ово је дивљи човек! — рећи ће један. — Неће то бити дивљи човек, него дивље дете!

вино севдах — узбуђење северство (сујеверство) — празноверица сега — сад сегелтух — једна врста тканине сербес — мирно, полако, без сметње сехир — чудо (учинити), уживање силав — кожни појас у који се задева оружје симсија — лула за

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне. Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: — Хвала нека је богу па теби!... И оде с људима кyћи, миран као јагње.

Браду је пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син, итд... Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се. Онда поседају и разговарају. Разговор им паметан, шала уљудна.

Станко се већ надао томе колачу. Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу... Он мирно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наједаред одбаци...

— цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. — Чекај, Алекса брате, да испричам шта сам видео! — рече Маринко мирно и погледа га безобразним погледом. — Ја од овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате... Елем, видим ја то...

— упита кмет. — Чујем, чича Јово. — Познајеш ли ти ову кесу? И поднесе му је. Станко је добро загледа, па мирно рече: — Не познајем. — Лажеш! — цикну кмет. Станко се трже и погледа око себе.

— А ја петн̓ест — рече Јовица. И почеше причати о својим првим мегданима. Разговарали су тако мирно и равнодушно као да су говорили о берби или копњи кукурузној. Станку се груди надимаху.

— Немој, газда Симо, о томе причати!... — пресече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... То рече мирно, али те речи зазвонише страшно. Он саже главу и ућута. Наста тајац. Нико не умеде ништа рећи...

Упршти погледом у њу: — А што нећеш? — упита. — Нећу зато што сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. — А коме? — Станку. — Дала реч Станку! — очајно узвикну Крунија. — И она даје реч!...

— Не претим. Али он није лопов!... Ја то не дам никоме рећи! Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац. Ни мрднула није... Крунија трже руку, па, ван себе, рече: — Одох да ти кажем оцу.

Отац је стајао крај кревета и гледао у авлију. Кад она уђе, он се осврте. — А... дошла си? — рече готово мирно. Она не одговори ништа. — Ама, чујеш ли, теби се јављају просци. Она опет ћути.

Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ништа... — Па причај нам... како? — Лепо. Или станем за грм па видим, или прислоним уво па чујем.

Ишао је полако, премишљајући шта све да му каже. Угледа попову кућу, види како се мирно вије дим из баџе. Он се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ноћи засипаше прахом Платане по врту, језеро прозирно; Наша срца беху испуњена страхом Туда, где све тако умираше мирно.

Често све стане; још се само чује Куцање мог срца. Но исти удари Чуше се шỳмом; мирно закуцаше Удар за ударом, из стабла; и јасно Куцну из црне рогози и шаше — Дуж целог поља...

Негде у дубини Једнаким ритмом, као мукло звоно, Огромно срце зачу се у тмини: Удари мирно, тихо, монотоно. ПОЗНАНСТВО Када је познах, небо беше мутно, Врти су мрели с болним нестрпљењем; Јесење воде

ЧЕКАЊЕ Доћи ће и тренут последњи и свети, Када ћемо једном, мирно чекајући, Рећи једно другом: већ је време мрети, Као што се каже: већ је време кући.

У хоризонт празан гледајући тада, На ивици где се мрак и светлост дели, Замрзнуће мирно суза задњег јада, Јада што се никад, никад нисмо срели — У сунчана јутра тражећ једно друго Крај зелених река; или

Вече ће јој тихо да окупа тело У мирису руже и у чистој роси; Месечина мирно да посребри чело, И поноћно иње да проспе по коси.

САТ Дан болестан, мутан, небо непрозирно. Над безбојном водом мир вечерњи беше. Часовник невидљив негде изби мирно: Тад потоње руже лагано помреше. И кад опет изби: с топола се расу Задње мртво лишће. Мир је на све стране.

Нити смрзло звоно час да куцне који, Укочено, мирно, још сказаљка стоји, Показујућ тако сред долине неме Сат, када је најзад умрло и време.

Љубичасте горе, гранитне, до свода, Зрцале се у дну; мирно и без пене, Површина шушти и целива стене; Свод се светли топал, стаклен, изнад вода.

И миришу хриди Мирисом од риба и модријем вреском. Све је тако тихо. И у мојој души Продужено видим ово мирно море: Шуме олеандра, љубичасте горе, И блед обзор што се протеже и пуши.

Сто година мирно она пређе свугде: Лепота је смрти без својих граница... А мокре су очи окренуте другде. САМОЋА Лежи река расута у

Стар и малаксао, и са гривом седом, Он је тешке шапе зарио дубоко, Докле мирно држи у обзору бледом Свој мраморни поглед и студено око.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Устанем. Све изгледа некако свечано, па тужно. Напољу мирно, свеж зрак пада кроз отворен прозор, а пред иконом још дркће пламичак у кандилу.

Четири празна свећњака; само у једном што букти дебела хартија којом је свећа била омотана, и црн дим мирно се уздиже и дохвата за таван. На једној столици за столом, леђима окренут вратима, седи мој отац.

— Нема је, па нема! — рече казанџија љутито, као човек коме не иде карта. — Нема је — рече и официр, али мирно, као периодичан чиновник који зна да после пет година мора доћи класа. — Што ли, боже? — рече опет казанџија. — Ваљда.

А ја у плот, па кад лупи главом, ја мислим оде дођавола и она, и ја, и кола, и све! А оно ништа! Па после још иде мирно као буба! Али нико други није умео с њом као ја.

— Дабогме! Јер то је хала, није коњ! Е, али тако... Капетан га мирно слушаше, као ону шеталицу на сахату. Ни она, ни Благоје нимало му не сметаше да даље настави своје мисли.

Кочијаш се испео на кола, па ногом потурује сијено под сједишта. Поп изиђе на капију; у селу је још све било мирно, само гдјегдје што шкрипне ђерам, или лупне капак од прозора, Кокоши ваде главу испод крила, али још не скачу са

најзад и туга малакше; легну њени таласи по срцу, и уморну површину дотиче само још писмо од милога, као ластино крило мирно огледало воде. Дан за даном, недјеља за недјељом, па и мјесеци клизе неосјетно.

Међутим мирно и спокојно гледам своја посла, и за два-три месеца уздам се да ћу постати доктор. — Ко ће са мном! Помисли шта је

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— ословио би често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија.

). Све је ту мирно, фино и пулгерски, а и како би друкчије било кад ту нико и не пије из бокала или холбе, него из оног геџавог и

се рву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала насред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је прслук лепши н ко има већи ред сребрне

да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала насред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је прслук лепши н ко има већи ред сребрне дугмади.

прошла и последња кола попиним сокаком, и прашина која се била дигла високо изнад кућа, спуштала се полако и слагала мирно два педља дебело, а најесен ће од ње једно славно блато да буде.

« Ха, ха, ха. — Ха, ха, ха! — смеје се поп-Олуја. — Е, па сад лаку ноћ. Бар ћу једаред мирно спавати после толико недеља! Е, фала, лаку ноћ! Е, ти си ме сад, тако рећи, по други пут запопио. Лаку ноћ.

Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота. Поваздан седи мирно и, зажмиривши, преде на банку, и прекида предиво само онда кад чује да у кујни лупа сатара и да се сече месо, а после

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Чак му је и јело готовила. И тако они двоје почели су да живе мирно, лепо. Нарочито Таја, храњен и добро негован од Вејке. Било му је добро.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

ал' не јако. — Како то? — Е, тако! И мало, па ми је доста; нећу моћи мирно спавати; још сад па ми стоји као кнедла у грлу, акамоли да је што више! Сестре се смеју.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Пред њим, у дворишту, један велики петао шареног и растршеног перја, праћен кокошкама, кљуцао је шепурећи се и тражио мирно нешто онуда по буњишту.

Био је сам и потпуно обезбеђен. А унаоколо све је било мирно, само се чуле челе како зуче око цветова. Умакао сигурној смрти, уверен да новим опасностима нема краја, Христић је

“ Нешто као пољски мишић шмурну мимо њега и ишчезну у трави. Још једном Христић се обазре око себе. Свуд је било мирно, крваво, замишљено, мртво. На кадифи неба дрхтале су звезде.

Пре свега моли је да га не прекида, а после нека говори и он ће мирно слушати Мислио је да целу ствар остави за доцније, али осећа да не може отпутовати пре него што чује њену одбрану.

Он ће је, дакле, саслушати мирно и одредиће се. — Моји су живци већ сасвим искидани, па сам дужан сачува и бар овај бедни остатак.

После су дошли на ред митраљези и четири прва коња пређоше мирно. Петога, неког немирног алата, опрезно поведе сам поднаредник, вођа одељења.

Потерана, после тога, она крену мирно до половине моста, а ту, на самом врху лука, наједанпут застаде и одмах клекну предњим ногама које се оклизнуше.

Јер је она стара, махнита вера сву моју крваву дедовину претворила у један велики гроб у коме мирно лежи она бујна, она дивна садржина и скромност.

Африка

14 „ 28,06 С „ 13,19 З дужине, 310 миља, облаци, таласи, ветар СИ 15 „ 23,52 С „ 26,28 З дужине, 311 миља, облаци, мирно, ветар ИСИ 16 „ 19,00 С „ 17,51 З дужине, 308 миља, ведро, таласи у ноћи, море мирно. 17 „ Дакар.

З дужине, 311 миља, облаци, мирно, ветар ИСИ 16 „ 19,00 С „ 17,51 З дужине, 308 миља, ведро, таласи у ноћи, море мирно. 17 „ Дакар. Једно вече пуно узбуђења. Пред њим дан врео који упија сву плаву боју неба и мора.

у себе, и тако поступно ископају огроман округао олук под собом, који је затим права млеваоница чак и када је море мирно.

Мало даље од нас на пучини мирно дими брод Отар, који је допловио из Дахомеа, и који је сад у карантину због случајева жуте грознице која се тамо

Оно што ме изненади то је њино видно, јако и мирно дисање, приметно као у животиња које стоје у полу и чине се као да мисле.

Швајцарац се више не труди да пуца и ми мирно пролазимо кроз овај тамни рај где нас све животиње радознало гледају и ниједна не мрзи.

Из даљине се чуо плач хијене, а звечарка је звонила сасвим близу. Пантери су пролазили сасвим мирно крај нас или нас гледали својим запаљеним очима из помрчине.

Ми смо хтели да и сваки од наших црних носача добро вечера. Они су великом већином већ сви спавали. Остали, лежећи, мирно гледају испред себе, тужни што морају и даље.

Најзад све беше ипак мирно, и нико више не беше будан, изузев мене и мога белог сапутника. Шеф села је отишао, да нам не смета, не казавши нам

Тренутак доцније дигох поглед и видех животињу, сасвим шарену, налик на пантера, али много мању, како ме мирно посматра са прага.

— Ме, Ме, чујеш ли, ја те зовем? Моја је реч: Ходи! — До овог часа хтела сам у твоју колибу; Сада ме пусти да мирно идем у своју; Моја је колиба у земљи.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Међутим, Ђурђе је био славна јуначина и такав, а најмлађи. Леп као Циганче. Ђурђе је био узео став „мирно“ пред тим Венецијаном, црвен као рак, притегнув сабљу уз бут.

То је била брига Енгелсхофена. Гарсули је гледао да се све то мирно сврши, док се рескрипт чита, а ако, после, буде било протеста, то има да решава канцеларија.

Затим се, колико га глас доноси, на немачком, продера: „На моју команду, све, у став мирно!“ За тренут, заиста, све се било умирило и стајало као укопано.

Испред павиљона, са раскреченим ножурдама, у ставу мирно, стајало је три стотине и седамдесет и осам људи, у црвеним гуњевима. Нико се није мицао међу њима.

Кад угледа баруна Енгелсхофена, Гарсули занеме од чуда и срамоте. Старац је, међутим, мирно, погурено, изишао из кола и стао да издаје наређења да се оних, везаних, тридесет окују, да цео пук има да преноћи у

је био обавештен да је Павле охол, одличан коњаник, удовац, и приметио је да, пред њим, није узео чак ни став „мирно“, него стоји у стању „вољно“, безобразно. Али се преварио у том сањалу, зато што се чинио тако тих, и тужан.

Путници су се записивали у књиге, доле, у караули и ђумрукани, а око карауле, на ледини, пасли су, мирно, сапети коњи. Ту су, ето, то јутро, браћа Исаковичи, Петар и Ђурђе, дошли, а били су и своје жене довели.

Аха! Аха!“ „Никакије награжденија, Шевич нема да тражи, мени!“ „Ти си могао мирно живети, у митрополита сербскаго резиденцији, али ти није ђаво дао мира. Хоћеш у Росију. За полковника! Е сад држи!

“ Ана се препаде и покри лице рукама. Петар је, међутим, мирно, метнуо свој клобук на главу, устао и пошао са чардака, довикујући брату: „Види прво и питај Павла. Чек! Чек!

Он је седео на троношцу и мирно пио из чутуре, коју му Ђурђе принесе. Вели, треба да се смире. Да се ништа не боје. Он може да издржи дуго на коњу, па

Шеве су трепериле у ваздуху, над Махалом. Дан је био топао и багрем је мирисао. Све се у Махали чинило мирно. Трифун је седео, очекујући жену, нестрпљиво, тог јутра, са главом у диму, који се ковитла и колута.

Гледајући га право у очи, та жена би и најлуђег коња мирно погладила, а говорила је коњима неким дубоким гласом, а каткад је коњима и шапутала.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

И код католика као и код православних је била врло знатна верска сношљивост. У средњем веку су мирно живели једни поред других.

Свеколико становништво Истре и Кварнера, нарочито у Винодолу, источно од Ријеке, врло је вредно, мирно, уравнотежено, често по страни од великих покрета који одушевљавају балканско залеђе.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— У срећки број десет стоји пословица: „Јача су тројица него сам Радојица“ — мирно рече Миш пророк. — Хајде брзо да смислимо како ћемо намагарчити тога ждероњу.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

То само малодушници чине, а ми то не смемо бити. Зар се у случају буре бродоломник мирно предаје таласима? Не, он граби појас за спасавање и хита обали да стане ногом на чврсто тле!

Ја вам све то казујем да вам укажем на значај овога дела и шта оно за мене представља. Тај рукопис мирно почива у фиоци мога стола, под кључем, али...

(Пркосно.) Сведочићу, сведочићу! (Она од узбуђења клоне у фотељу.) МАРИЋ (мирно и равнодушно): Верујем вам! (Новаковићу.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Та професорка била је мирно, дремљиво створење у већ поодмаклим педесетим. Један фосил из мезозоика, у ствари, али фосил који је могао да ти

- Је ли потребно да га пољубимо? - дижу очи према Тимотију, а ја кажем да није. Нека мирно задрже пољупце за себе, додајем нечим ван свести, запажајући како мама одмахује главом, а оне две, пољубивши оца,

Погледах Неду са стране, али њено лице било је мирно. Оно би, вероватно, било мирно и да је зграда над нама почела да се руши.

Погледах Неду са стране, али њено лице било је мирно. Оно би, вероватно, било мирно и да је зграда над нама почела да се руши. Хтедох да прогутам пљувачку, али грло ми је било суво.

Био сам сасвим сигуран да ће Станика засути оца тањирима чим се појави на вратима. Доле је још било мирно, иако је сада и очев кревет био празан.

Спавајмо, Грета! Увукао сам се у поткровље и обучен бацио се на кревет. Грета је мирно лежала поред мене и гледала ме својим светлуцавим очицама као да разуме о чему сам говорио.

Било је исувише касно да се покуша било шта. Могао сам мирно да се препустим очевом говорењу. Он је још говорио како смо ми једна ужасна генерација, али ја више нисам разумевао

За љубав и пажњу преко године. За узајамно разумевање. Боже! Боже! Било је свечано до лудила. Рашида је стајала мирно као војник, укочено буљећи преда се. С једне стране стајао је њен отац, с друге брат.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Па како су мирни ти коњи! Шетају се мирно по сокацима, гладни, наиђу на децу, која им милосрђа нешто пруже, парче леба.

Матилда зарумени, а Лујза побледи, почне се нијати и падне у несвест. Поливају је водом. Отац мирно удали се. Кад је дошла к себи, опет чита писмо, и она и Матилда, опет, десет пута, не могу да се начуде неодважности

, да се с братом дели. Ту је с њом и муж, господар Венцл Свирак. Лепо, мирно су наследство поделили. У вароши У. држе се лицитације на варошки регал на касапнице. На мунти је и господар Свирак.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Изљубивши заспало дете, остави га у колима, и слуге га опет попеше на коња. Ујахавши у неко ниско жбуње, он је мирно дочекао да претоваре ствари, из кола на коње, уклонио се да могу да окрену кола и, отпустивши братовљеве слуге, дуго

у ћутање, све упорније што је бивао старији, и он је, као и отац му, кога је при свакој важнијој изреци спомињао, мирно ишао у рат.

Био је потерао крмачу, везавши је за ногу. Мирно, тепајући јој и певајући кроз нос, штуцајући гласно целим путем. Дуго му је требало да превали пут, од једне крчме у

Кад је Месец изишао на улицу, цео се град најежио од страха. Вече је међутим пролазило мирно и пук је само цвилео и завијао целу ноћ, под градом, као пребијено псето. Спремао се да у зору пође даље.

Али му тај знак не дође. Она га гледаше својим лепим, модрим очима боје чистог, зимског, вечерњег неба, мирно, као да су се над њима сјале звезде. Подмукле његове речи чинила је срдачним, извитоперена његова ласкања обичним.

Тако је и његове предлоге, речима, извртала у бригу рођачку. Лаке његове руке скидала је са себе мирно, не приметивши пожуду. Гледала га је модрим очима, хладним и дивним и тада, у којима није било ни трунке жара.

Али сад, сад је мирно осећала његов дах на себи, и видела је крај себе његову сенку, пред вече, у полутами, док се чинио да нешто безначајно

Био је уверен да ће и она ћутати. А све ће се догодити некако као у сну. Обоје, измећу та четири зида, могу мирно да чине што хоће. Као и те њихове црне сенке што се виде на зиду, они су међу овим зидовима слободни и невидљиви.

Живот ће јој проћи тако, мирно и пријатно, без оне ужасне лупе, вике и немира, који је увек настајао чим би јој се муж вратио.

Осетивши и пре, крај све своје власти, да лежи по кући као нека ствар, око које мирно обилазе, била је жељна сад да се кућа око ње преврне, а мртве ствари, непомичне и увек исте, раздражише је и

Та служба није била лака, мада је при свему томе, и још много чему, Вук Исакович имао углавном само да ћути и да стоји мирно, да држи свећу.

зидинама Лујевих утврђења, која су се јасно оцртавала над водом, док убијени падају и остају на земљи; и други који мирно, као сенка, корача крај њега и гледа и ћути.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

, а женски су: лево, доле, положено, широко, напољу, ван куће, округло, мршаво, мирно итд. Предмети или делови тела на основу којих се одгонета пол такође имају значење мушког, односно женског симбола.

²⁵ Да би дете било мирно и питомо, треба га први пут повити у јагњећу кожу. СТАВЉАНЕ ДЕТЕТА У КОЛЕВКУ Прво полагање детета у колевку врши се

У исту стврху користе се још и ова магијски успављујућа средства: залога из опанка („као што је она залога мирно лежало притиснута, тако и сан да дете притисне и успава“), бели лук (одбрана од вештица, вампира, море и осталих

214) — Дјетић је кратковид, старац далековид. (ЛМС, 1859, књ. 99, бр. 73) — Ђе си видио лијепу бабу и мирно дијете? (Шаулић, А., ЗНЖОЈС, 1971, с. 688) — Ђеца су као роса (ако их и има много одмах могу помријети).

(„Ђеца се чуде свачему, а људи ничему“; „Ђе си видио лијепу бабу и мирно дијете?“ итд.) Васпитне мере и поступци у традицијској култури срачунати су на то да угледањем на одрасле,

дете је представљено као нејако, непослушно, неразумно, слабо, недорасло, незрело биће (Ђе си видио лијепу бабу и мирно дете; Дјеца су нервна дужина).

Ђе си видио лијепу бабу и мирно дете? (Где ты видел красивую старуху и смирного ребенка?); Дјеца су неверна дружина (Дети — неверные товарищи).

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

господе да благо прими роба, да му сама госпођа царица уморном дода воде; да, докле хајка за њим напољу хара, роб мирно проспава ноћи на двору цара.

За оне који чим почну мирно да дишу, чим спазе да су се облаци слегли, да мирују Турци и Угри, постану робови ствари којима су у борби противник

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Знате када бих пожалио за овим ћошком? Никада! Фуцк офф! КАРТА ЗА ВАВИЛОН Дошло је време кад већ могу мирно рећи да неког нисам видео пуних двадесет година. Читав живот!

– Ма, дајте! — рече стјуардеса. — Нико неће знати! Као да је то толико важно? – Не можете унутра! — понови мирно калуђерица. – Ели, Ели, лама азавтани! — допирало је сада мукло стењање кроз камене зидове манастирског конака.

Најзад, његова размишљања прекиде рески писак професорове звиждаљке. Дечаци се нагло исправише и заузеше став мирно. Кроз широка врата гимнастичке сале први пут у историји школе уђе једна жена.

Приметих да се ради о њој тек када је била потпуно оглодана. Лежала је сасвим мирно у послепоноћном жамору и звецкању прибора за јело.

Никада нећу заборавити оне зечеве како се сами упетљавају у мрежу и неприлике, уместо да се мирно подвуку и прођу испод ње. Мислим да сам ту научио како се треба извући из мреже, ако сте неким случајем зец.

Видим и неког пса — разлајао се, а вукове не видим око тора! Старица, која је све време мирно лежала на леђима лица окренутог стропу, одбијала је дуге димове. Најзад рече сасвим тихим гласом: — Је ли ишта добила?

Бацио би поглед на аутомобиле што су их престизали и никада није приметио да се у њима људи препиру — седели су мирно гледајући испред себе. Као да им је помало било досадно.

Тамнопуто лице шефа сале зурило је у њу мирно, са неке огромне удаљености коју су насељавали једино шумови полутихог разговора и одјеци прибора за јело.

Саслушао га је, исправивши се једва приметно у став »мирно«, климнуо расејано главом и отишао до последњег стола у реду да очисти пепељаре.

—Не, хвала... — рече с уздахом. Мудоња забаци главу и истресе у једном даху читаву боцу у себе, док је Нина мирно посматрала како му се равномерно котрља адамова јабучица.

Извукао је без питања цигарету из Нинине кутије »кента« и запалио је њеним упаљачем. Погледа га са занимањем и стави мирно у свој џеп.

Можда би музичари помогли? Не. Они су мирно паковали инструменте. Баш их брига. Друштво покрај оркестра поче да се полако диже од стола.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Сељак оздо одговори: — Ваистину, шјор, ви сте заборавили да је данас наш Бадњи дан, да се, откад је Котора, а у мирно вријеме, на јутрошње јутро град раније отварао да би народ могао на вријеме дома! А сад је мир, хвала богу!

У питомом бокељском затону море бјеше мирно као уље, те бродови, усидрени и привезани, стојаху непомични. Милица познаде онај, на коме купише вино, и рече

Стане Сердарева, мати Крцунова, бјеше унакажена. Браственици мирно сјеђаху поред мртваца на путу, слушајући потанко причање Марка Јокашева, а кад се вратише Рако и Стево, онда кнез

— Ако ће кнез да је дâ за твога сина Станоја, може, али не мора. — Нећу, божја ти вјера — рече кнез мирно, али одлучно. — То сада кажем чисто и једном завазда!

но једно, што је дјевојка одавно приспјела за удају и што, ето, на очи вене, и друго, Милије би јој било да то прође мирно и у весељу, но крваво и за причу! — Тако је, брајо! Али шта ћеш кад Драго не дâ о томе ни зборити!

Онда, пред лицем опасности, прену се у њој јуначка крв и прикупив сву снагу савлада слабост, те запита сасвијем мирно, најобичнијем својим гласом: — Теби се, тајко, не спава? — Не — одврати кнез. — Не спава ми се због Јанка!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

); бакит (коњски ход); мирничак (мирно детенце); ћуткац (језик за зубе!); глотан конак (рђав, неудобан конак); вујаљка (вучја куцаљка, гунгула); охохнути

У Крагујевцу граду Србије, била сам ти на гробу ђаче.. Почивај ђаче мирно ми продужујемо живот твој и да знадеш да смо се осветили тој руци непријатеља која те је ту заувек оставила ... ...

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

српски писци свом својом душом учествовали у свом књижевном делу, радовали се и жалостили, клели и благосиљали, он мирно и хладно прича догађаје и слика људе, не одушевљава се и не жести, ретко казује своје мишљење и судове, и остаје у

Милићевић, Вук - Беспуће

се стрмом обалом, обраслом грмљем и трњем, сиједа под љесков грм и гледа у воду од које бије хладовина и која протјече мирно и тихо, бистра и невина као плаветнило дјетињих очију, игра се око камења, лагано и без страсти, и прави фине, благе

весеља над животом ма какав био; заћуте неродне оранице, зауставе се и престану да се окрећу витлови, док Уна пролази мирно и спокојно.

Ваљда је ожењен, помислио је; у осталом, шта га се то тиче? У кући је било мирно, особито првих дана; он се није ни с ким виђао, јер га је то мрзило.

Његов поглед паде на њезино мирно лице које није ништа казивало; једино што је сврнула мало очи у страну да избјегне његов поглед, и мирно га

на њезино мирно лице које није ништа казивало; једино што је сврнула мало очи у страну да избјегне његов поглед, и мирно га послуживала.

да је раскрвавио њезину душу, да је у њезину безбрижну младост, пуну сунца и ватре, унио своје мразеве и зиме, да је мирно и хладнокрвно, послије једне преспаване ноћи, на то све заборавио, без иједне мисли која би га корила, без иједне жеље

Он је без мишљења и без оклијевања, мирно и равнодушно, смрвио њезино срце под једном могилом, и то га заболи сада кад је све било касно, кад је он био немоћан

на њезине груди, знајући да ови часови које је дијете волило, долазе тако ријетко; да ће проћи мјесеци да она ради мирно у свом ћошку свој школски задатак, да шкрипи перо и да се чује како она сваки час намијешта столицу, — а да њезина

Он провођаше дане гледајући на прозор у сиво небо и слушајући успављиво и мирно падање кише; после ручка разговараше с Иреном док је она радила неки ручни посао, причајући му штогод из својих ситних

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

гроб овај покрива, Можда цветак ту какав почива, Па је цвеће поитило амо Да се самцит братац не би тешкô, Веће мирно у гробници лешкô.

злосретни хајдуци, И падају — а нека их, брате, Свак замјене доста већ учини: Косово би могâ пребољети, А некмоли мирно умријети.

За тебе кажу да си мирно доба, Ма мир је већи сред тавнога гроба, И тај би теби баш био по ћуди, Ал' мир је л' прави, де се и не буди?

Те лагано оде к врати, Стоји, слуша позадуго; Ал' све мирно, па се врати — „Спава јадна, што ће друго? Спавај, спавај, чедо моје!“ Те с' постеље вата своје. XXИ Мати заспа.

Само брже, ето згоде! Часак само, па све оде, Небо, земља прима своје, Па у миру срце твоје, Мирно, мирно заувека — Но што стоји, што ли чека? Обазре се па угледа — Ох она је што му не да!

Само брже, ето згоде! Часак само, па све оде, Небо, земља прима своје, Па у миру срце твоје, Мирно, мирно заувека — Но што стоји, што ли чека? Обазре се па угледа — Ох она је што му не да!

Све је мирно, и жбун и дрвеће, Ни се травка, ни се листак креће, А тичице муком замукоше, Своја гнезда тражити одоше.

Све је мирно, ка у каком гробу, Све се нада неком страшном добу. Та погледај само, од заода Већ се диже нека непогода.

Ја и Раде бесмо кô два брата И за мира и за пуста рата; Беше л' мирно, заједно смо били, По горици са пушком одили Кроз камење, растовик и церје, Преметали пред собоме зверје; А кад

Ал' га ево чудне мисли море, Срце му је и ладно и тешко, Кам му легâ на срце витешко; Сву ноћ јунак спавао је мирно, Санак луди мозга му не дирно, Ал' зато је баш му најчудније, Што му срце тако празно бије.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Ма како ти то зазиреш од сата као да је пред тобом жив створ, а? — Па да шта је него жив — мирно каже дјед. — Сат жив?! — забезекне се Сава. — Жив, богме, и десет пута мудрији него ти.

Петрак самарџија, држећи на кољенима рашивену стељу од самара, гвирну испод ока на домаћина и мирно му предложи: — Отиди, брате, па види, што се ту скањујеш.

Са дна кофера, изненада изронила из тамног заборава, мирно га је гледала с јефтине слике ексцарица Зита, ни крива ни дужна. — Е, шта ће сад ово бити?

Једино брат Сава као да се није узбудио због читаве те наклапалице око дједа. Он само поиздаље гвирну у цртеж и мирно рече: — Какав брат Раде. Видите да је некакав светац. — Раде, Раде! Та имаш ли ти очи, ноћна тицо личка?

Плутали су незнано куд наплавци и крхотине разбијеног ратног брода Аустрије. Свак је тражио мирно мјесто да се скраси под благотворним сунцем, које је још једино остало неизмијењено и свачије.

Еј, појата је то, није твоја циганска черга! — Боже мој, што ти је сељак — отеже калајџија мирно, сањалачки, као да чита из књиге.

* Добрано натоварен оружјем и муницијом, босоноги Василије ћутке гази у дугој партизанској колони и на одмаралиштима мирно слуша заједљиве примједбе изгладњелих људи: — Читаву краву за овога ту! Е, јесмо добро пазарили, нема шта.

Одакле им само оволика артиљерија? — Одакле је да је, ваља то што прије ликвидирати — мирно му каже командант бригаде. — Зато смо те и звали. — Да искупљам бомбаше, а? — већ се досјећа Микан.

А, док се само заврши овај рат, ти ћеш мени, брајкане мој, у школу. Нема ни женидбе ни других беспослица. Момчина мирно слуша и добродушно бобоњи: — Е, кад би дао бог да се и то дочека.

Команда позадине и јест и није некаква гаранција да се човјек сељак може мирно прихватити свога посла, али кад проради „реална“, окрећи се за плугом и мотиком.

Ово мало мирно море, сада тако пусто и туђе нама обојици, постаће сјутра завичајни видик неког новог дјечака. Укривени затони населиће

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: То сад не значи да треба да се гледамо попреко и да се крвимо. Него да мирно и разборито, ко људи... Па и један другом да изађемо у сусрет... (Застане, очекујући да Хасанага нешто каже.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Сунце греје и све пржи. Осећа се омарина и велика жега. Ниоткуда какав шум или усклик. Све је тихо, немо и мирно. Само покаткад заћарлија ветрић са Пљачковице и Крстиловице, доносећи свежине и мириса са зелене и шумне Ћошке.

Бојала си се. Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете. — Ако могу... — одговори ти збуњено. Ја планух. — Онда не долази! — И хтедох да се удаљим.

А напољу је све мирно, тихо. Чују се свирачи из „горње чаршије“, што свирају у господским кућама. Улицом и ако прође ко, то жури, грабећи да

И, кад се ја сит одмакнем, тек онда она седа и једе много, здраво. После? — Мирно је, тихо. Чује се како мачка преде и кокош у кујни кљуном бије по тепсији и саханима тражећи мрве.

И зато сам се плашио, застајкивао. Али кад дођосмо код њих, све је било мирно, чак и неосветљено. Само из велике, гостинске собе видело се како на средини собе свећа гори.

не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, тј.

Слободна је... И тако мирно, тешко, чак и са задовољством целе би недеље радила, седела код куће. Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и

По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало је да више ништа друго не жели.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

| Ово сам време чекао да ти весео, весело, веселом пишем, јављајући ти да се здраво находим и мирно живим не имајући никаква посла с Фрушкогорци нит’ са Светогорци, каноти ви тамо.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

А ти зраци нису зраци, грановити то су траци, што о њима мирно висе срца мога изниклице. А око те дивне круне, неокрунке, светле, пуне, прозорна се румен пружа; — То је, то је

Прилетеше зефири, целиваше је сви, зефири и лепири — ал' она мирно спи. Прилетели су зраци да гроб целивају, а сиђоше облаци да сузе ливају.

Зефири и лепири целиваше је сви, и зраци и облаци ал' она мирно спи. Још приђе један зефир, још један божји зрак, још један ломан лепир и исплакан облак.

” ја, осаман у селени, од јесени до јесени певам срцу: мирно вени! Благо мени! — у Крушедолу, 1892. НА ПОНОСНОЈ ЛАЂИ На поносној лађи, На лађи љубави, Пошо сам тебе

„Зар не видиш облак црни? Зло је по нама! Мрко чело, мрки брци, мрка долама.” Селим-паша мирно пије жути ћилибар, — све се гушће стаклом вије чудновати шар. ,,Леле мени, жалосници сад је баш одја'о!

Од сухога стоји злата саливена слика њена, на темену слике златне кров од храма мирно дрема. У очима слике златне нека мисо ко да сева гледајући испод себе каква ли се слава спрема.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Цар с голом сабљом у рукама отвори врата и пође к Премудром Соломуну да му осијече главу. Соломун је мирно и без страха сједио на јастуку, па кад види овога ће иде к њему са сабљом, а он се насмије.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Гледаш девојче, скаче ка бесно, неће да бојадише косу, не може ниједан момак да прође мирно од њу. Не игра српску игру, него се грли сас момци, вата се за руку, беседи више она, него он; иде сас ш њим сама;

Лалић, Иван В. - ПИСМО

безвезних разговора летњих, Провучем тај шапат; моја је намера Да пошаљем сигнал кроз статику сметњи И кажем: ипак мирно почивајте; Није ово подне оно што нас спаја, Него једна повест која дуго траје, А вас усијава до црнога сјаја, Па

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Родитељи највећег дела оних ваших омиљених афектација из разреда имају толику ловуџу да мирно могу изнајмити чак и неког половног нобеловца да уместо њихових наследника обави тај мучни, интелектуални посао.

лепо збрисао без довиђенце; ко би опрао толико брда прљавих тањура у животу и начисто упропастио руке, ко би тако мирно гледао свог рођеног мужа како после ручка хрче као тенк у рикверцу, ко би пристао да у свом рођеном граду нема

“ ко би то све издржао сем рођених Београђанки, питам ја вас? На крају, ко би мирно отрпео да се половина Југославије лети на мору представља као да је из Београда, а у ствари је из Панчева? Ко?

заборавио да скине ранац испод капута (толико је био погрбљен и га-га), госн Кречко се исправи ко свећа и стаде мирно с руком принетом ободу шешира.

Ту се малчице издува, па опет — пуњење грудног коша! Човек би мирно могао да га употребљава као душек за плажу! Матори је само слушао, цртајући фломастером по новом столњаку.

Све нешто о остављању, о сузама, о облацима и тим фазонима — могло би мирно да уфура наглавачке у било који споменар из прошлог века. Просто невероватно! Не можете да дођете себи од чуда!

Пушио је своју вечну „Драву“ и прелиставао мирно „Експрес“. Киоск је био просто затрпан лишћем са оближњег платана, а новине су баздиле на сензације и тек отиснуту

сам у стању да на питање неког малмаза са седишта поред мог: познајем или ону малу што се баш сад укопава, одговорим мирно да појма немамко је та риба!

Знате већ, они типови којима мирно можете да приђете и да покажете прстом на стомак па кажете: „Срам те било; што не вратиш деци фудбал!“ Песници!

— Издржао сам већ двадесет година! — каже мирно матори.— Све те године, наравно, рачунају ми се дупло! Зар не, Ана? Ја ништа нисам чула. Нећу ни за кога да навијам.

Матори узима лову и постројава нас као камиказе пред последњи лет. После команде „мирно“ и „на месту, вољно!“ каже драматичним гласом: — Ко вас храни, одева и обува? — Ти...

Грлић флаше се из првог цуга заустави на једној платинској малолетници, која сасвим мирно измигољи из своје хаљине. Бебика поново заврте флашу, док је Адлеријана кришом записивао податке на манжетну.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Ту јагње лута са руном сјајним по шуми густој, стазама тајним и мирно слуша дивљине хук, а стари зека, у сјени брезе, прастару причу унуку везе: „Живјели некад лија и вук ...

Прост је и скроман, али је мој, ту сам слободан и газда свој. Вредан сам, радим, бавим се ловом и мирно живим под својим кровом. То само хуље, носи их враг, за ручак дају свој родни праг!

Два су другара у чуду стала. „Погледај, Жућо, високог ждрала.“ „О здраво, мирно, делије с млина! — ждрал се покрену сиви — Меље ли жрвањ, шта ради Триша, како се код вас живи?

“ — А ждрал ће: „Нисам из неба пао?“ „Откуда идеш, враг би те знао!“ „Слушајте, момци — птица ће мирно — дуг сам имао лет — дане и дане носе ме крила, прелетех силан свет.

Чуди се Жућа на прагу млина: „Гледајте, браћо, бели се тмина!“ Мачак се Тоша не слаже с њим и каже мирно: „Ово је дим!“ А деда Тришу спопада страх: „Погледај свуда од брашна прах!

Дедин је радник ћутао вредни брвана белих и крова стрма, зелен је точак стајао мирно, блистала само капљица срма. Около свуда тишина пала, само се птица огласи која, а деда рече са тихом тугом:

Читаве ноћи, до саме зоре, моћи ћу мирно дремати горе.“ Видран се млину одшуња тихо с товаром јела, нека га траже, вечеру своју, рибу до рибе, на самом

Кад фењер-месец обасја свод и земља цела у сребру плива, воловски мотор успори ход, па легне мирно и — прежива. Деда је јахȏ, завидим старцу, на мазги, коњу и магарцу, јурио брзо, ватрено, живо, с ветром се

Тебе је, канда, страх? Пролази мирно, пројезди ата, Јежевић Боци није до рата.“ Све тако прође у миру пуном вечери једне под крњом луном.

“ А Паја чита писмо по писмо и мирно каже: Једнаки сви смо па ником зато завидни нисмо.“ Потврдих главом, шта да се ради.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Видите стално језеро са свога прага. — Видимо увек језеро. Понекад побесни. — Ноћас ће бити мирно? — Можда и не. Изгледа да ће трамонтана. — Довиђења дакле. — Довиђења, довиђења.

— Ја сам се увек дивила, кад један човек тако млад успе у животу. То је дивно видети. Изабела, молим те, лежи мирно, не ударај ме по грудима. Дивно је видети човека који зна где треба да троши снагу.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Како је мамљиво све! На старом огњишту мирно Пуцкара црвенкаст плам. Кад магла покрије равни И влагом испуни зрак, ту прошлост васкрсне древна, И гатке времена

То Самрт ледена беше. Крчмар је дремао мирно, држећи дебелу књигу. Кад Самрт тихо му приђе и мирно стаде над њиме. Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И

То Самрт ледена беше. Крчмар је дремао мирно, држећи дебелу књигу. Кад Самрт тихо му приђе и мирно стаде над њиме. Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком руком записа сопствено име..

и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад их изгњави добро, он онда напуни лулу, И мирно пушећи слуша ветрину што пољем дува. По кашто зашкрипе селом волујска дрвена кола, И гавран над њима гракне.

Суморно грактање као крик се хори И губи се нагло у неме даљине, Нити поток шуми, нит' листак шумори, Почивају мирно рудничке планине — Ал' његову душу црна слутња пара, И Бранковић дозва свештеника стара.

Под немирним крилом разигране буре И пена и талас у ковитлац јуре... И суморни бродар, прекрстивши руке, Мирно слуша холуј и његове звуке. Он ништа не тражи, ни за чим не жуди, Не вије се уздах из његових груди.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Знаш ли ти шта значи то срез од 52.374 становника? – 52.374 становника, а ја само викнем: „Мирно!” а свих 52.374 становника стану у фронт, гледају ме право у очи и само трепћу. – Трепћу, него!

ТРИФУН: Нисмо ми 52.374 среских становника, па да нам Агатон подвикне: „Мирно!”, а ми да станемо у фронт и да трепћемо.

АГАТОН: Па они не би, али морају. Знају они добро да код мене нема шале. Скупио сам их све овде па им подвикнуо: мирно! а они стали у фронт па све трепћу. А ја онда њима: Хоћете ли лепим? Ако нећете, ја ћу окренути дебљи крај.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Притегао сам сабљу, подухватио је прописно, затегао блузу и стао пред командиром у ставу „мирно“. — Господине капетане, дошао сам да вам се јавим... — А-ха!... Наравно, сасвим други човек.

Али одсад упамти: кад полазиш од старешине, онда салутираш, окренеш се налево-круг у ставу мирно, и тек онда полазиш. Тиме ћеш давати пример војницима, а исто ћеш захтевати и од њих. Јеси ли разумео?

Претварао сам се да га не гледам, али сам добро приметио кад је спустио руку низ каиш пушке и заузео став „мирно“. Отпоздравио сам га немарно. Био сам тада горд на моје две звездице.

Тек тада командир даде вољно. Али возари нису равномерно шљапнули коње по врату, те опет паде команда: „мирно“, затим „вољно“, опет „мирно“, и напослетку „вољно“. Једва нам мало лакну. Сви скинули шајкаче и бришу зној.

Али возари нису равномерно шљапнули коње по врату, те опет паде команда: „мирно“, затим „вољно“, опет „мирно“, и напослетку „вољно“. Једва нам мало лакну. Сви скинули шајкаче и бришу зној.

— Наредите да се војници прикупе. Нека код коња остане само по један возар. — Батерија мирно!... Поздрав надесно!... Господине потпуковниче, стање батерије ратно...

Ето, тај мали пешак стоји сада као џин у овој црној ноћи на бранику отаџбине, док позадина мирно спава. Била је то бескрајно дуга ноћ. И увек на истом месту. Али, мало смо се свикли и примирили.

Војници скидоше капе, прекрстише се и, као по команди, дигоше се сви. Као бедем, остадоше на насипу у ставу мирно... Гледали су нетремице у свештеника а уста им отворена, као да гутају речи...

Брже, гађајте, убијте их, то нису људи... Ено га где паде, онај се у ковитлац окреће. Али зашто они наши леже мирно... мртви, мртви. Ох... рину разорна у гомилу... Ала падају...

Можда по инерцији, или што су преморени, те су постали равнодушни. А можда су и огуглали, тек сви мирно очекују да се обави и овај данашњи крвав текући посао. И то што пре.

— Тако је! Збогом! — заврши нагло и пружи ми руку. Поздравио сам. У ставу мирно окретох се надесно и насумце, без тачно одређеног правца, пођох пут ровова.

— Зар је толико близу? — На овоме месту је до шездесет метара. Гледао сам запањен како потпоручник мирно лежи и пуши цигарету. Усиљавао сам се да будем прибран и миран, када готово за вратом осећам дах непријатеља.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Али је то њега мрзело, а нечистоћу је могао мирно сносити, само да није овако изненадних посета. — Кад си стар, пријатељу, и кад не можеш да радиш, онда ниси више за

Осећаше ту много своје кривице... »Шта смо знали друго радити ? размишљаше он у себи. Зар да гледамо мирно како се светина школска бешчасти, а зовемо се учитељи и радимо у тој школи. Ништа!...

XВИ У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено.

Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити мирно, тихо, без сватова, осим часника. И дан венчања је одређен — четвртак по Томиној недељи, само нека све прође у тишини..

XВИИИ Сврши се и свадба тихо, мирно : мало ко и сврну пажњу на тај догађај. И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на

Право гнездо !... Само не онакво, како се замишљало ранијих дана... Живели су скромно, мирно, сносећи свако за себе своје болове, сакривајући их једно од другога, старајући се обоје да се покажу што веселији.

А Гојко, срећан што се једаред смирио, што му је у кући све весело и мирно, што га добри друг тако јако воли... само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин...

А сунце трепери и блиста се... румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

О ничег нек те није жао. Зато сам ти ту мисао дао тужној голој и белој, невеселој. Гледај у јесен мирно, како се губи дан и љуби. Благо као једно звоно да зазвони у даљини мишљу том сам те додирно.

Очи твоје не би дизо криком. Заогрнут модрим олујним видиком умирао би мирно после сласти. Мутним би оком гледао по небу, како тама и ужас расту.

Зато ми небо сво мирно у осмеху изумре. Тих ми је плач а грохотан смех, кад се у зору пробудим први ништа ми није забран, ни грех.

ПОСЛАНИЦА ИЗ ПАРИЗА Живот ваш и телеса још су тврда а зидања кривудава, неопрезна, но ја вас мирно гледам са брда и знам што још нико не зна.

То је сад Она, одмор вранама и врапцима, што ни сахранити мирно у небеса не да, сјај, што ми још оста, под болним очним капцима! Зар лутајућ ми отац ту је земљу видео?

Вели, то је тешко, зна. Саветовао ми је да учим, добро, и да се лепо понашам према матери. Отишао је из Темишвара, мирно, и никад га више нисам видео.

Мотори лупају све тише, пловимо плашљиво и паралелно, према Сењу. Море је боје мастила и сасвим мирно. Трокут Новог, Врбника и Главине сад је право над нашом мрежом. На броду је тихо.

Студенти универзитета, у Аустрији, имали су право да бирају род оружја и служили су у мирно доба свега годину дана. Те године, у пролеће 1914, и ја сам био рекрутован, у Бечу, и одређен да служим у градској

Одскочио сам од стола и узео, запрепашћен, став „мирно“. Он је, доцније, добио куршум у леђа, од наших војника, које је тукао. Ја сам у тој маршкомпанији имао два друга.

То је био инжењер Чолаковић, из Панчева. Он је био политички кривац зато, што је (у мирно доба) имао кореспонденцију са генералом Живком Павловићем, који му је био рођак.

Ја сам стајао у ставу мирно и мислио да сам полудео. Међутим, све је то било у најлепшем реду. Све је то сиромах Буца удесио.

Сваки би се дерао на свакога, и нико није хтео да саслуша мирно никога. На крају крајева, вук би појео магарца. Сећам се, на пример, онога што се, док сам ја био тамо, десило два‑три

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— Можеш ми, царе, узети и живот, али ја тај новац не могу примити — рече старац мирно. — Ни за цркву?! — викну цар. — Ни за цркву — благо и тужно одговори старад. Цар се замисли.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Стигнем до обале. Две велике реке мирно протичу и умивају својом водом градске бедеме. Сетим се да ми је отац нешто причао о једном чувеном граду где су наши

са шефом и пођем с једним пандуром, кога ми даде да ме одведе у гостионицу, украшен звездама и орденима, те сам могао мирно ићи улицом без граје и гужве од светине, што би морало бити да сам онако без одличја пошао.

Одмах, још с букваром, почеше поуке како се треба владати: „Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.

” „Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице

у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.

” Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић

Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за сликање.

Нико жив неће у опозицију! То се дале не може трпети. Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па То тако из дана у дан, да се већ човеку згади и на ту послушност. „То је диван и образован народ!

— Дакле, ви сте сад опозиција! — вели начелник. Свет гледа у њега и ћути мирно, равнодушно. Он узе списак свију присутних, односно дотераних на збор, и поче прозивати. — Сви су ту!

Има ли још која? — Има још. — Које су? — Да се грађанин обуче, умије и доручкује! — Па онда? — Онда изиђе мирно из своје куће и иде право на свој посао, а ако нема посла, онда иде у механу, где чека време ручку.

у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча. После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава. Кад се добро испава, грађанин се умије и иде

Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Тек понеки нервознији ђак устане, обрне се и разгледа око себе, па кад види да сви седе мирно и он се стиша и седне. Само један стоји замишљен код прозора и посматра пиљара пред школом како се погађа са симиџијом.

код нас, Богу хвала, све иде мирно и по закону. Ако се понеки пут Сарук или ти њему подобни мало излану, — ми имамо општинску власт, која га може добро

Али неки пут се овакви разговори не свршаваху тако мирно. — Људи некако опазише да чича Пера може веома да се наљути.

Стотине примамљивих обећања учинише те се дете за часак умири и обећа оцу да ће мирно чекати Док он оде и купи му све оно што му је обећао. Отад журно изађе из собе, а дете остаде опет само.

Али опет се чудим оној необичној промени код моје братије: како ме то одједном сви заволетше! Тако и ми живимо мирно и славимо Бога: ја се по мало опорављам, а моја жена послује по кући.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Сви они измакну па дај Секулића напред! А ја, боме, изађем пред народ па „мирно”!... „Народе, разброј с'!” (Смеје се задовољно.) ЈЕВРЕМ: Дисциплина, а? СЕКУЛИЋ: Кажу: Секулић, служи свакој партији.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом. Тада обично »оклеветана« скочи и

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Мама, поред прозора, плете и нешто певуши ... Уопште, кад је Џон на путу, све је чистије и радосније, И мирно, ко рубље на конопцу које се поспано суши. У врту, грана грану од снега, нежно, брише.

Не може мама више мирно да послује по кући. Оставила је поквашен веш, млаз по поду кривуда; Мршти се и крши руке, уздишући, И погледа кроз

Поглавица и у сну у руци држи стрелу, А она буба још му мирно шета по челу. КАКО СПАВАЈУ ЈЕДАН САТ И ЈЕДАН ИНТЕРНАТ На Дорћолу, На Дунавском молу, Има један сат,

Град је тишина народне библиотеке, Град је оно што на крају века претече: Град је нешто мирно, заспало крај реке После сто година, предвече.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

до данас још нико и никад није прошао, нити је могао проћи, од кога се, по могућству, што даље бежи и које, увек мирно, вековима чека своје, истина врлож ретке жртве, као што непокретна паучина чека инсекте.

мном лако сићи у морске дубине и ту комотно, без икаквих напора и напрезања, као да удобно седите у својој наслоњачи мирно посматрати оно што поред вас пролази.

Али немојте се за то узрујавати. Доста пута сам посматрао буру на површини океана, седећи мирно у својој посматрачници на дну мора.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Све ће бити лепше, све драже и више, Ноћ која се спушта, свет што мирно спава, Дуго мртво поље на коме мирише Кржљава и ретка у бусењу трава. И тако крај цвећа остаћемо сами...

Заћутаћу тада. Нема речи више, Пољубићу само твоју руку бледу, И дишући мирно, све тише и тише, Оставићу живот, невољу, и беду, Безбрижан и ведар, насмејан и чио. И склопићу очи занавек.

и пиште, бедни, покрај мене, И ропски клече пред скривеним створем, Врх писке, клетве, и вапаја њини̓ Летеће мирно дух мој у висини, Ко морска ласта над широким морем.

Прекали се на огњу бола чиста, И подносећи мирно муке ове, Док равнодушно небо сјајем блиста, Препорођена, чекај дане нове!

реч тек једну рече, И види уста, и очи, и чело, И ја бих брда прешао и реке, И попио бих многу горку чашу, Сносећи мирно удар судбе преке, За слатку љубав и милошту вашу. Но нашто Грци? Мир пепелу њином!

Сви Грци назад! — Ево вече пада, Сва разнобојна, мирно тече Сава, И тамномрка над њом, Мала ада, Ко цвет водени над таласом, спава...

Ах, збогом, Госпо: ево вече пада, Сва разнобојна, мирно тече Сава, И сивомрка над њом, Мала ада, Ко цвет водени над таласом, спава...

И нигде једна успомена да се ко призрак у њој јави, Ниједна некад драга жена, Ниједна рана што крвави, — А помрчина мирно пада На развејана пепелишта. Лежим у тами као клада, Не видим ништа, не знам ништа...

Све мирно. Тајац. Ћути поље равно Где некад паде за четама чета... — Из многе крви изникнуо давно, Црвен и плав, Косовом божур

И сад у цркви, на каменом стубу, У искићеном мозаик-оделу Док мирно сносиш судбу твоју грубу, Гледам те тужну, свечану и белу; И као звезде угашене, које Човеку ипак шаљу светлост

у црну расу, Прогутаће га непрозрачна тама, Само ће, као знак истрајне моћи И освајачког старог надахнућа, Стрчати мирно у тој општој ноћи Бело минаре изнад црних кућа.

Њих данас, Госпо, густи коров крије, А ми, са нашим ситним навикама, Живимо мирно даље, благо нама, Као да никад ништа било није...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

али тамо 150 с сијевањем и с великом јеком и с ломљавом страшнијех громовах; сто путах сам овђена сједио и гријâ се мирно спрама сунца, а под собом муње и громове гледâ, слушâ ђено цијепају; гледâ јȅком града стравичнога ђе с' пода мном

КНЕЗ БАЈКО Што збораше Хамза и Никшићи? Шћаше ли им мила вјера бити да издижу мирно у Рудине? СЕРДАР ВУКОТА То знаш, Бајко, би им мила била, од добра се јошт бјежало није.

Тад би ми се управо чинило да ми св'јетли круна Лазарева, ê слетио Милош међу Србе; душа би ми тада мирна била како мирно јутро у прољеће, кад вјетрови и мутни облаци дријемају у морској тавници. ТУРЦИ СЕ МРКО ПОГЛЕДУЈУ.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Кратко и мирно са собом је свршила. Једнога дана нашли је у купатилу мртву, са пресеченим жилама. Па чувени деда Софкин, Каварола.

морао се човек облачити и тиме као улазити, појављивати се у живот, док све остале дане, целе зиме било је сасвим мирно.

Када почеше пред поноћ већ и петлови да певају и све око куће настаде тако мирно и тамно, чу се куцање алком. И то куцање беше тако лако, | тихо, да Софки срце стаде од узбуђења при помисли да је то

Мати, дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде да отвори. Магда, овамо у кујни, три пута се спотаче и од узбуђења саплићући се, чак и разбивши једну

Али је он са матером од капије тако полако овамо долазио. Тако је мирно ишао, једнако чистећи и исправљајући своје угужване чакшире од седења у колима, као да је ово сад свакидашњи, обичан

Као свакада, не изненађена већ навикнута на такве његове доласке у невреме, уђе она мирно. И од целог поздрава само што га упита: — Дође ли? — Дођох! — чисто мрко и неугодно одговори јој.

И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап. — Да намештам? — упита га жена стојећи пред њим мирно и некако учмало. Из ње је била толика простота и убијена мирноћа.

Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено. Магда испаде из кујне и чисто устукну испред Софке.

Брзо пређе чесму и фењер, који је мутно осветљавао око себе. Вода је са чесме тешко падала. Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.

| XИ Тетка, чим је виде, ма да Софка уђе мирно, одлучно, не посрћући, не зверајући, чак и отворено, истина мало замагљених очију и набраних обрва, али јасно

Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.

приближујући се осталима, није се, као друге удаваче, плашила од тог гледања, већ је, не гледајући ни у кога, ишла мирно, полако.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Ту бих, под старим дрветом, у хладу, Дочек’о мирно и дубоко вече, Заборавио прошли живот кужан. С факирском вером дочекао ту бих Сан дубок, вечан, и жељан, и нужан,

А ветар пева поезију смрти. СЕНКЕ Облаци жути преко моје главе Прелазе простор мирно; заклањају Сунце и небо, и висине плаве, И тужно греду ко зна којем крају. Промичу сенке.

ИИИ Помирићу се. Ако лежиш мирно, И с тобом твоје цвеће и лепота, Мртва и горда, краљица живота, На теби свилно одело прозирно И вео гроба, —

Заспаћу мирно под Истине велом Са венцем снова преко мртвих груди. СТАРИ МОТИВ Разнежена јесен: млаки дани неки, С мирисом

Вечна је сила везала ми руке И дух, и сâм се спасти већ не умем. Мирно и чудно шуште старе брезе Тајну живота и судбину ума; И раширених зеница, без везе Мисли, ја слушам елегију шума,

зеница, без везе Мисли, ја слушам елегију шума, Миран, без жеља у том часу ледном, У изнуреном осећању једном. Мирно и чудно шуште старе брезе.

Све је још мирно, тихо и свечàно. Још зора неће плави свод да злати; Нама је добро, и нама је рано Да се дан опет с хуком својом

Али одједном, крај напукла леда, Мирно, к’о звезда са небеска свода, Она се сиђе у таласе неме... Ја гледам жудно, зачуђеним оком, Неслућен рефрен

А месец мирно, залеђено гледа. На снежна поља и урвине леда. Студени ветар немилосно шиба. ЗАБОРАВ Један спомен тихо још у

По пустој земљи куд су прошле војске Напуштена села у даљини горе... НОЋ СЛУТЊЕ Спавај мирно, чедо моје; Све је мирно... Звезде стоје. Ни дах поћи није пирн’о.

По пустој земљи куд су прошле војске Напуштена села у даљини горе... НОЋ СЛУТЊЕ Спавај мирно, чедо моје; Све је мирно... Звезде стоје. Ни дах поћи није пирн’о.

се У срцима свију неумитно буде, Код света што гледа како их сад носе, Те просте хероје, те велике људе, Што су мирно своја оставили рала, Огњишта и куће, и нејач, и жене, И чија црвена, топла крв је пала По земљама што су сузом

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ упаде Јанко. „Ма што! није ту никаква зла. Прича у сну, као што вам рекох, па ајде да мирно лежи но се миче и размахива...

Дјеца се збунила. Јан једнако држаше капицу у једној а ножић у другој руци. Човјек мирно и смијући се узе му нож а капу стави му на главу, па узев их за руке поведе их под бријест.

Дома, уз мајку и тетку, живљаше мирно, клонећи се од свакога, преживајући оне велике мисли, што породише буну, и којима он у Француској бјеше надојио душу.

На лицу му нијесу могли познати ништа. Он као да се ни стављао није за њих, но се удубио у свој посао мирно и хладно, отприлике као што би се сељак забављао око самара, коме треба поправке.

„Стрико“, поче он, „ово канда се зима поврну!“ То рекавши опет тури камиш у уста, па мирно настави пушење. Сви се погледнуше.

“ „Бог ће помоћи!“ рече Владика на мах утољен, па мирно сједе. Ђакон једнако у страху, забобоњи: „Ја мњах е...“ „Ја знам што си мнио, синко!

Медик се полако диже, па оде к рањенику. Стане оде за њим. Остали сви остадоше мирно. Све утоли у кући. Људи, пушећи, гледаху преда се. Баба узела Милуна на крило па најерила мало главу.

не зна нико до Бога, како ми је овога часа!“ рече он жалосно. „Камо срећа да нијесам преболио. Данас бих барем мирно у гробу почивао!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Смели се као мрави на главњи. Смео се као прасе на раскрсници. Спава као зец (на опрезу). Спава као јагње (мирно). Срчан као соко. Стоје кô ждралови. Трчи као овца на солило. Ћути као риба.

човек, нашавши се пред очигледном опасношћу да буде згажен, сиђе с пута у јарак, а срећан човек остане на путу да мирно сачека коње с колима и своју судбину.

које су му се у руци десиле, длаку пресијече, и како се она престане мицати, гост се одмах ућути — и тако је спавао мирно док ујутру сунце није огријало.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Цар с голом сабљом у рукама отвори врата, и пође к Премудроме Соломуну да му осијече главу. Соломун је мирно и без страха сједио на јастуку, па кад види овога ђе иде к њему са сабљом, а он се насмије.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

3, 20) овај живот мирно проводећи, наду имајући да ћемо будућа вечна блага стећи у Христу Исусу Господу нашем, заступништвом Пресвете

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

(Сагиње се, и тражи камен) Шта је сад ово? Крв? Опет крв? Значи, нема нам спавања ноћас! Не спава се мирно близу крви! Ајде сад опет облачи капут!

АНЂЕЛКО: Ја то могу да докажем! ИСЛЕДНИК: Наравно, пружиће ти се прилика. А сад, молим те, мирно устај, па идемо! АНЂЕЛКО: Чекај, доказаћу ти овде на лицу места! Гука ко волујска глава!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

И зато, то сам грешан, признајем, ако саме нису хтеле, миром, мирно да иду, добивале су онда манастир, и квит. ВЛАДИКА Било то, било, сад неће више.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Како можемо друг другу угодити, тихо, мирно и љубезно између себе живовати и дне житија нашега, колико је могуће, облекчати и усладити, поташтићу се изјаснити.

И тако ти га истерају из куће и авлије, а мени реку да се ја нимало не бојим. И предузмемо опет мирно и | лепо разговарати се као и пре. Било је већ пред ноћ и они добри људи не пусте нас тај дан од себе.

што сам ја предрекао, збуде се; дигну из Плавна речене капелане, а на њи[х]ово место дођу неки, с којима ми није било мирно. Једва то Скрадињани дочекају и зовну ме к себи за проповедника.

Уз Дунав путујући, иде се лагано, но мирно и безбрижно, нити је другога стра[х]а разве од комараца, а њих тада јоште не бијаше; следоватељно дођемо мирно, све

но мирно и безбрижно, нити је другога стра[х]а разве од комараца, а њих тада јоште не бијаше; следоватељно дођемо мирно, све частећи се и разговарајући, до Галаца.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Па добро, не триба да се кунеш, ни да се инадиш! Не моли те нико, а не нагони те нико — одговори Лис мирно. — Ми смо толико година ишли без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали. А велиш да сам ја крив! Право велиш!

Да није... онако шта... да није какав црвић у памети? — Брне мирно одговори: — Моја је памет, фала богу, здрава, а ја се не морам исповидати: шта ми је!

Стриц га дочека грдњама што је закаснио с доручком. Бакоња му мирно и, готово с њеком насладом, исприча шта је било, па се наједи и извади из ковчега лулу и дуван. — Тако! Шта је то?

кâ очи у глави, а вире ми, није згорега да се замори, јер је плаовит. — Па, добро, узми билца — рече гвардијан мирно. — Али нећеш зар по овој припеци? Каква је то приша! — Бојим се да се стриц не предомисли.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

О најлепше се липа смеје — У самом ваздуху као густ врт. Под очима трава мирно веје. Жута се лала у њој злати И клати и тако теку сати.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Било је то некакво мршаво животињче с белим пругама, мирно, није роктало, није се бранило кад су га конопцем везали и закачили за куку кантара; само се кезило на њега.

Слушају како капље и као да због тога ћуте. Сви се питају: зашто се ћути? Сви гледају мирно вретено воштане светлости, очекујући нешто што се слути над непоједеном свечаном вечером. Можда ови нешто знају?

) — Служба? — подиже се Аћим. — Па човек је државни чиновник. Чува своје парче хлеба — мирно рече Ђорђе. — Путуј, сине, путуј ноћас. Одмах путуј! — корача сенком.

— Нисам ти више отац! — Ко је то видео и чуо да се отац и син посвађају због странке? — мирно рече Ђорђе. — Добро. Ако ме се одричеш, онда сам ти дужан ово објашњење: нећу ни у какве странке да улазим.

— Не дери се, знам те добро — Мирно рече Милунка. — Где си? Не видим ти брлог, села бих мало. — Бежи од мене, змијо!

Одви му пелене и на модрикасте, хладне груди прислони уво: не чује срце. — Анђо, Бог нам узе „левог“ — рече мирно и укочено се загледа у њу, с мртвим дететом на рукама.

Ту, у вечитом мраку, у каци пуној пшенице, мирно бораве његови дукати. Обе руке до лаката побо је у пшеницу. Аћим је бездушник и зверка, а ја сам ни у шта утраћио

— лупи песницом о сто један у варошком оделу и устаде спреман да се свађа. Ђорђе га није познавао, па мирно рече: — Добро, шта сте ви сви редом? Што ме гледате као телад? — Тако је, газда-Ђорђе! — Јеси сељак!

Клонулост, јача од желе, спречавала га да устане и најури ташту из куће. А та змија сада спава. Мирно. Моје једе, моје пије, под мојим кровом се греје, а оглави ми ради. И Аћим сада хрче.

Куда ће? И слуге спавају, и слуге су ноћас мирно спавале! Једва је подигао очи, пријало му је кад се наслонио на коњске слабине; дуго стоји тако, неиздрживо му је

није постало велико, чудно око, које мирно гледа у њу. Без позива, калуђер им је створио капију: он их је, по договору с Милунком, чекао.

Никола се издужи између њега и војника. — Ја сам јачи — рече мирно. Војник с ниским челом и дубоко улеглим очима, ситним и црним, гледа га презриво, па спусти пушку крај ноге и приђе

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

?“ То је рекла, па се задрхтала; Очи свела, - па мирно заспала. - Гледамо је, шта ли, Боже, сања, Уморена од тог путовања!

Па зар да земљи више не сване? Зар да остане Тама?... И ход се чује... Да л' поноћ тако мирно путује? Ни ваздух тако тихо не гази; К'о да са оног света долази. Ил' крадом облак иде на више?

Пренес'те их, браћо моја мила, Поред оног убавог Белила, Кроз Карловце, где сам младост пров'о, Па на оно мирно Стражилово; Ту још једну стару отпевајте, Ту ми, браћо, кости закопајте, Ту бих мртав права мира дост'о - Србадијо, не

Ветар тихо веје Самотним вртом и замрзлом стазом. Свуда је мирно. Камене балконе Кентаври држе, и ноћ дуга ова Безгласно, немо, неосетно тоне Алејом црних, голих кестенова.

Нил прастари, зелен, с изнемоглим дахом, Одилази тромо. Над старинским градом Мирно подне сипа огњенијем прахом; И све гори страшћу разблудном и младом.

Поноћ је одавно пала и месец на небу светли, А поморанџа слатка мирише у самоћи, И Рим почива мирно. Покашто бахат се чује: То стража ликтора блуди, и кличе по тавној ноћи.

3аћутаћу тада. Нема речи више, Пољубићу само твоју руку бледу; И дишући мирно, све тише и тише, Оставићу живот, невољу и беду, Безбрижан и ведар, насмејан и чио. И склопићу очи за навек!

Над безбојном водом мир вечерњи беше. Часовник невидљив негде изби мирно; Тад потоње руже лагано помреше. И кад опет изби - с топола се расу Задње мртво лишће. Мир је на све стране.

Ј. Дучић XЦИИИ ЗВЕЗДЕ Са острва Лопуда Високо у грању мирно горе звезде, И широка песма мора у тишини Чује се око нас; и ти гласи језде К'о да роса пада у сребрној тмини.

И миришу хриди Мирисом од риба и модријем вреском. Све је тако тихо... И у мојој души Продужено видим ово мирно море, Шуме олеандра, љубичасте горе, И блед обзор што се свијетли и пуши.

Како је мамљиво све! На старом огњишту мирно Пуцкара црвенкаст плам. Кад магла покрије равни И влагом испуни зрак, ту прошлост васкрсне древна, И гатке времена

То Самрт ледена беше. Крчмар је дремао мирно држећи дебелу књигу, Кад самрт тихо му приђе, и мирно стаде над њиме. Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И

Попа, Васко - КОРА

углу усана Појавио се златан зрак Таласи сањаре У шипражју пламенова Плавооке даљине Савиле се у клупче Подне мирно сазрева У самом срцу поноћи Громови питоми зује На влатима тишине (1951) СПИСАК ПАТКА Гега се прашином У којој се

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Искрено да ти кажем, не разумем што говориш“. „Свеједно. Иди мирно својој кући! Пре но што падне ноћ, доћи ћу до тебе и донети ову трубу са пропратним писмом“.

У његовој уобразиљи поче дрво да расте све више и више, чак до самог неба. Он обузда своју машту па поче опет мирно да рзмишља: „Земљина тежа испољава се и на највишим бреговима, њој неће ни једна јабука на дрвету умаћи, ма колико оно

Ловорике Наполеонових армија су давно свенуле, но зато свет може мирно да живи и безбрижно да спава. Шећкам се по вароши.

Обрадовала се када је чуда да живим мирно и добро, а да су и моји научнички радови почели да носе прве плодове, да, штавише, преговарам са једним познатом

„Генерални закупци погубљени су један за другим. Мој отац дошао је као трећи, а мој муж као четврти на ред. Мирно и достојанствено поднели су своју судбину.

“ „Саслушах те њихове пакосне примедбе мирно и без узбуђења, узех длето у руке и почех њиме да разголићавам животињски костур, сакривен у камену.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Сваки данас може да заради, ако хоће и колико хоће. А ви сте врло неучтиви и дрски. — Могуће — одговори мирно студент као да је очекивао баш ове исте речи. — Ја сам врло неучтив човек. Али ви сте врло ратни богаташ, а ја.

) док се крезуби студент цинички смејао, а онај други седео мирно као што би требало да се седи на предавању. Али на енергичну и искрену интервенцију посланикову и моју противници

Требало је, према томе, да останем поред земунице и да чекам. Јутро је било ведро, свеже и мирно. У нестрпљивом очекивању и седећи на малој тронођној столици коју ми војник изнесе, окружен плитким, у разним правцима

— Ти знаш — настављао је он — сви смо данас нервозни. Не можеш мирно да говориш, не можеш да владаш собом, не можеш да читаш, не можеш уопште да се скрасиш; тражиш само с ким ћеш да се

И ја испружих руке као да бих покушао спречити нешто од чега сам стрепио. — Тај гроб а напрезао се он да говори мирно — осрамотила је моја сестра. — За име Божије — узвикнух запрепашћен — то не може бити!

И данас мирно гледам како ми жељену жену губави бакалин грли... И немам воље — ил' немам снаге да му се светим... — Стој!

— Ти си то спевао, скоте! Крезуби студент прекиде, насмеши се демонски и одговори сасвим мирно: — Пардон! Ја не певам. То је спевао други, а мени се допало. — Ко? — Душан Васиљев. — Настави, настави!

чупаве и улепљене косурине на огромној рохавој глави, кратких и кривих ногу, кроз које би се, кад стоји у ставу „мирно“, без муке провукао какав дебељко да се не очеше, толико је пространо О што га оне праве, у старом преправљеном

Седи он, гладан, крај ватре, мисли на млеко и зове Секулу: — Отвори једну кутију па узвари. Секула заузима став „мирно“, грчи лице, отпоздравља одсечно, и као не разуме шта хоће командант. — Еј, море, шта ме гледаш? Млека!

Отегле се зелене, бескрајне ливаде и чуче велики пластови као шубаре. Топло је, осећа се дах мора, и небо је мирно, плаво, благо. И брадати, чађави људи живахнули па разговарају: — Ето ти, долија и Ресула. — Ја, заглави сиромах.

Тада је и он пао у мрак. Па протрља очи и загледа се у другу модроцрну рупу на руци. Дан је онда био ведар и плаво, мирно небо гледало је Дренак сав у оштром камену кад му је командир изразом пуним нарочитог поверења рекао: „Свилару, само

А око мене било је пуно цвећа и нада мном су певале тице. Лежећи на леђима, ја сам погледао у небо; гле, мирно ли је, нежно ли је: никад дотле нисам видео тако милостиво, тако благо, тако, веселих, тако добрих очију небо!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Људи су били поразмјештани на својим шаховским пољима, мирно су сједили у својим претинцима, преграцима, преградицама годишњих доба, чиновних разреда, дневних хорара, и није било

Једно сам вријеме чешће одлазио к пријатељима у сликарску колонију, мирно предграђе на рубу велеграда. Низови кротких, идиличних кућица на благој присојној падини.

То је било нешто као Ханибалов прелазак преко Алпа. На двије или три друге, неугледније мазге, које су мирно чекале опуштених вратова у оскудној сјени багремових крошања, натоварит ће се заира и опрема, не рачунајући оно што је

Све сами сушти, крвави људождерски фолклор! — Стари је наставио мирно: — Да, постоји управ тако: као један „садржај моје свијести“.

Из сусједне собе већ се био огласио предјутарњи кашаљ домаћице. Тихо сам се свукао да не пробудим Долорес. Лежала је мирно склопљених очију Помислио сам да се можда само претвара да спава.

Можда је и он извјесно вријеме мирно надзирао утоваре и истоваре, потписивао бродске манифесте и соннаиссемент-е, док је у њему плесао ђаво.

А одмах иза гласа израсла је висока, тамнопута појава жене широм отворених и мирно продорних очију као оне двије бескраја жедне лукње на прамцима једрењака. Стајао сам иза врата и суспрезао дах.

— Тако је код сваког инструмента, ако се мисли нешто постићи, — одговарала је Ерна мирно, не прекидајући етиду. — Не баш сасвим тако!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Они леже мирно, погледајући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник. Радован је, још док су били на ноћишту у шуми,

Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе. Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге...

Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. — Ене де, откуд ти, бре ?... Здраво мирно! — Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке. — Иди, прочитај ми ону хартију за мене.

Требало је, дакле, наотимати — »зарадити«, како он мишљаше — што више, па се после негде склонити и проживети мирно. А да би могао зарадити, требало је претходно да зајази стотину других страна; требало је да задовољи и Вуја и другове

Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром. Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну мисао, али поп нарочито

— Боље је да не пуцамо. Нож ти је оштар ? — Љута гуја! Ђурица, полако и опрезно, оде пред кућу. Беше све мирно. Мато, као и сви јатаци, није држао псе, по којима би суседи могли дознати кад долазе ноћни гости.

Еј !«... узвикне он болно и љутито, баци поглед на Станку, која трпељиво и мирно ћутећи корача поред њега. Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје.

Кад му је прочитана пресуда на суду, није се изненадио и саслушао је мирно: знао је да има још судова, који ће га судити.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Не брини се ти, господару, но клањај акшам, док ми робу отоваримо и ватру наложимо, па онда ти мирно спавај, а ја ћу чувати.

Али мали мирно сједи и све то слуша и гледа, а онај крајцар трља по столу. Наједанпут врата се широм отворе и пред њега лупи усијан

Цар с голом сабљом у рукама отвори врата и пође к Премудроме Соломуну да му осијече главу. Соломун је мирно и без страха сједио на јастуку, па кад види овога ђе иде к њему са сабљом, а он се насмије.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И не знадох да ми крв струји и тече, И да носим облик што се мирно мења; И да носим облик, сан лепоте, вече И тишину благу к'о дах откровења.

небо ни човек заплакао није, Знам да си најзад нашла хуманост и врата болнице, Знам да земља сачува влагу, њом да те мирно пије, Знам да ти свет и Бог све узеше, дивна блуднице.

НАЈВЕЋИ ЈАД Ја знам једну песму као зима 'ладну, Коју мирно слушам на прагу јесени, При заласку лета и снаге у мени. Ја знам једну песму као зима 'ладну.

ИДИЛА Река тече мирно, благо; вода блиста; Сунце сија, звоно лупка, овце пасу; Поветарац лако гази преко листа; Одмара се и сам ваздух у том

Чобанин се тако смеши мило, боно! Шта ли сања и ког гледа сада у сну? Овце пасу, мирно иду; лупка звоно; Сунце сија, земља пуцка... вода пљусну.

И док земља мирно прима цвеће, Као ваздух умрле цвркуте, Моја мис'о лагано се креће Кроз гробове у мртве минуте. Гледам доба изгубљено,

Песма тица и ведрина ствари, Осећа се ход јесењих дана И дах тужан обамрлих чари. И док земља мирно прима цвеће Као ваздух умрле цвркуте, Моја мис'о лагано се креће Кроз гробове у мртве минуте.

Свуда тако мирно, изразито, мрачно: К'о одблесци смрти сенке пале редом, Лишће тек зашушти једнолико, плачно У ноћи, што дише месечином

Док она сања и мирно се креће У тајне, с драгим, кроз срећу и цвеће, У ложу мисли — нико и не слути, Блажено дете што толико ћути.

Свуда земља; видик пао. Влажна тама По звуцима, преко мира, лежи, спава. И тишина у долини заборава Мирно труне. Нигде ничег што се буди. Сумаглица. Ноћ без неба. Покров студи. ВОЛЕО САМ, ВИШЕ НЕЋУ † Милану А.

Кад спусте главу у гроб, да се смири И срце моје, живећу у бањи Тишине мирно: по мојој лубањи Празнина ће се к'о вечност да шири.

Видим да данас више немам неба, Да моје очи за њим и не маре; Видим да мени још једино треба, Да губим мирно све навике старе У ветру трулом што ми дух колеба.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Остали успеси, ма колико били велики, пашће у засенак, али ја осећам да могу мирно да се одмарам на својим ловорикама хиљаду година. ИИИ.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Били су сувише учтиви да би се отворено подсмевали мом српском нагласку У току ових разговора моја ”вила” је мирно седела и све пажљиво пратила. Била је сва око и ухо, а знао сам да пази на сваку моју погрешку у граматици и изговору.

Причао сам му, како сам, као и хиљаде других на дан избора 1876. године читаве сате мирно и стрпљиво, по највећој киши, испред зграде ”Њујорк Трифун” чекао извештаје да ли ће следеће четири године председник

Небо је било ведро, море мирно, а јасна и поравната ивица хоризонта према којој је био управљен брод обећавала је спокојну пловидбу.

О овом месту нисам знао ништа осим оно што сам прочитао у туристичком водичу. Чинило ми се да је то једно мало, мирно месташце и да ћу тамо, осим што ћу променити околину, имати прилике и да учим француски.

Изабрао сам острво Аран за које ми се чинило да је мирно и повучено место. Острво је припадало војводи од Хамилтона. Сазнао сам да је онима који су тамо становали, наметнуо

Колеџи дају базу за више грађанско право, а универзитети дају већу ученост. Што се тиче физичких наука, може се мирно рећи да тих дана није било проблема око сакупљања школованих научника који би се лако прилагодили за рад на америчким

Први покушај није успео јер је пацијент био и сувише слаб и нервозан да би стајао мирно готово читав сат, колико је времена требало да би се добила фотографија.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Ма'ни се, ђаволе, крштена чељадета! — мирно избаци Загорац. —Убиј Загорца пред вратима од цркве, — умеша се неки од младића што је с другима уза зид био

Познајем их. —Убијаш ме... Немој тако! — изненада ће Цвета. —Ја ти рекох, а ти ради како знаш! заврши мирно Загорац и оде од ње. — Куку мени! — ухвати се жена за главу. Напослетку с мора звижну. Сви пожуриле на мост.

Осетивши глад, с Марком седе на ивицу пута да се за час заложе хлебом. Ломе и једу свој крух мирно, полако, не осврћући се на свет који пролази поред њих. —Хоћемо ли махом кући? — упита Марко.

— и упре у њ плашљиво очима. —Умро је, — одговори мирно дете и загледа се у ватру. Њу у грудима љуто жицну, као да јој је ко заринуо нож у срце.

и презаво обазиру на њ, а старији, Спасоје, упознаје га боље и мисли: „Сигурно је он; чини се невјешт и пренаша мирно камење, као да ни за шта не зна”. Једнако се страхиво погледају, све им очи бјеже на њ.

Отвори врата од дућана, наоко мирно униђе, и, погледавши га чисто у очи, вели му: — Што ти урадисмо, те ти тако с нама?...

Али момче се устеже да наједанпут плане; науми да се мирно с Османом објасни, па, кад му стиже сучелице, упита га, а напреже се да устави дрхтавицу у животу и гласу: — Што

чини јој се да би се сада испоредила с онима што весело мимо њу пролазе, — тако је лака у ходу и у мислима. Мирно слуша отицај живе воде што из голога камења отиче у море; вечерас не јагми се као прво да прва зграби, па да одмах

На махове цијели низ животних догађаја пред очима јој лијепо сине: није но да их у слику уоквири, па да мирно усне; и дуге трепавице већ се склапају, кад изненада наметне јој се силом нова двоумица и поруши већ установљен ред —

трепавице већ се склапају, кад изненада наметне јој се силом нова двоумица и поруши већ установљен ред — и никако да мирно усне. ...

Онако слабој, смета јој његов задах од вина, и чисто се плаши његова муцања и погледа малих му мутних очију. Мирно га слуша, но не одговара, а и остала би ту цијелу ноћ, јер слути да је поочим неће у кућу пустити, али око десет

Она се чини невјешта и мирно чека. А море јаче у хриди удара, и из отворенога продора долази шум и разлијега се голим кршем; по пучини валови,

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

памћења толико покидали и тако помрсили да Косовца – који се као презиме пронео широким путевима српске дијаспоре – мирно можемо звати на своме језику албанском речју Косовар, и косовску девојку Косоварком?

2) нек теку реке нек теку реке нек теку реке нек носе муљ ружа свести на столу нек мирно почива за то време у коси свакој звезда ће касно да се јави док стопе се дечје топе кроз поља широка као први снег

Сва су објашњења привремена, док не дођу боља или другачија. Ево, и ја сада у овом разговору мирно износим објашњења, као да не знам да су ризична и условна, а јесу.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Али, Чедо, упамти: носићемо се док је света и века, нећеш га мајци више мирно ни ока склопити. (Чеда оде.) – А ти (Дари) пакуј се, 'ајде, пакуј се кад не можеш да одлепиш ту крљу са себе.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Као да никада ње није било, као да је она умрла, одавно је саранили и већ заборавили, тако је у кући било сада мирно, и осветљено“.

Вода је са чесме тешко падала. Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.

Та једра тела час су мирно опуштена, час до разблудности раздражена у топлој воденој пари и под дејством острашћеног певања.

95 Са отупелим чулима и расејаним погледом, јунакиња се у XВИ глави мирно враћа из хамама све док јој у видно поље не дође кућа.

„И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.

„Мртва ноћ”, „мртво падање воде са чесме”, кад је око јунакиње све „мирно и мраком притиснуто” (као у гробу), или кад она запажа застрашујуће слике сопствене смрти, па сликовне инверзије које,

кад се са улице уђе у двориште: опет је све чисто, уредно, чак је и унутра, у кући, кухињи, све на своме месту и мирно је. Међутим: „Али та чистоћа, мирноћа била је некако као устајала, загушљива. А осећала се свуда.

И смешио се мирно”. 231 Једино се тако и може објаснити зашто Рајић прво каже да му је „живот без смисла”, а одмах затим - у наредном

Рајић прво каже да му је „живот без смисла”, а одмах затим - у наредном пасусу - изјављује да „мало људи тако слатко и мирно живе као ја”, јер јесење румено и жуто дрвеће „има на мене исто толико утицаја као на Хафиса вино“.

у ћутање, све упорније што је бивао старији, и он је, као и отац му, кога је при свакој важнијој изреци спомињао, мирно ишао у рат.

Аранђелова сенка - и овај пут као мимогред - долази у додир с Дафином и асоцира се с њеном сенком: „Али сад, сад је мирно осећала његов дах на себи, и видела крај себе његову сенку, пред вече, у полутами, док се чинио да нешто безначајно

у којој је католичка вероисповест била официјелна, док је православна сматрана шизматичком - Вук Исакович најпре мирно слуша бискупова наговарања да пређе у католицизам, затим се буни и брани своје православље, да би одмах из страха

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Па се поврати к огњишту и с њега диже две разгореле главње. Обазревши се с прага да ли је све у селу поспало и мирно, она их брижљиво спусти испред врата, па ова опрезно притвори, набаци велику гвоздену резу на довратник а преко ове

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

КЊИЖЕВНОСТИ Јован Јовановић Змај ДРУГА ПЕВАНИЈА Садржај И 2 ОТКИДЕ СЕ 3 ВОЛЕО БИХ ЛЕЖАТ’ МИРНО... 4 ТУГА МАТЕРИНА ЗА ПРВЕНЦЕМ* 5 КО ЋЕ КАО ЉУБАВ!

А она ми канда шапће Кроз тишину благе ноћи: „Нећу ти се никад вратит’, — Ти ћеш к мени доћи.“ ВОЛЕО БИХ ЛЕЖАТ’ МИРНО...

“ ВОЛЕО БИХ ЛЕЖАТ’ МИРНО... (Од Хамерлинга) Волео бих лежат’ мирно Где с’ не чује тичји глас, Ни човеков плач, ни попев, Ни жуборак, ни талас, Нит’ улицом грмеж кола, Нити сатов

По сто миља, веле људи, Прелетите за час бесно; Зар се не би то орило Хучно, звучно, урнебесно? А ви тако мирно, тихо Пролазите простор свети, Та већи се шушањ чује Кад мушица где пролети. »Српске Илустроване Новине« 1881.

Прилазе стари, млади Да хумку пољубе И мајка ј’ љуби мирно — Хвала ти, голубе! »Вијенац« 1887. ЧОВЕЧЈЕ СРЦЕ (Од А. Шелса) Ој, срце, срце, ти чудни створе!

И кад се тужне заставе увлаче, И оквире црне скидоше слагачи Са листова разних, белих и небелих, Разлажућ’ их мирно међ’ типе остале За прилике друге, велике ил’ мале; И кад већем руља очи с гроба скида, Где патничких мука стоји

НА МОРУ (Уз слику) Возили се (тако књига пише) Апостоли с учитељем Христом, Возили се по морској пучини; Море мирно и глатко му лице, Над њим лете тице предветрице.

Видећеш га на Голготи Како мирно, свесно пати, И са крста, у мукама Нов ће живот обећати, — Међу злима добар страда, Врлина се доцне штује; Ти

У том броду да се скупе Сви што живе од ужаса: Мирно, лепо пловили би По пучини без таласа. Али онда да се нешто Збију, згрле са свих страна Уздисаји мученика,

“ Не чуди се риба томе, мирно говори: „Хоће круну? — Нек’ јој буде! Виће царица. А ти иди па је види како царује.“ Оде старац. Нађе бабу.

Само језик сека Пелин Могô б’ бити — мало краћи. »Стармали« 1881. ЛЕПТИРИЦА На столу је мирно свећа горукала, А по соби лети лептирица мала.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Крв моја има име једног цвета; да узберем то име у слеђеној крви хоћу за њу што кроз моје ужасе мирно шета, кад звери беже зле у наше речи ноћу. Те звезде — с њима ко и без њих ноћ.

ли слобода умети да пева као што су сужњи певали о њој СМЕЛИ ЦВЕТ АГОН Док су обале у свађи Воде ће мирно протицати РУДАРИ Сиђоше у пакао по неправду На којој се може огрејати МОРЕ БЕЗ ПЕСНИКА Ти чекаш тренутак да се

Краков, Станислав - КРИЛА

Широке, сјајне бразде шетале су по небу које је било пространо и мирно. Млазеви се сретали и укрштали. У тескобним баракама болничким било је запарно.

Тужно блече овце по бачијама. Код двоспратне куће је пуцњава све јача. Само се једно мало дете, све голо, мирно игра на буњишту. Вичу нешто.

Плави планински ланци пресекли су видик за Флорином. Тамо је све било мирно. Било је само много сунца. Одједном узбуна. Гласник је стигао. Мајору је заиграла небријана брада.

Сву ноћ су страже преко реке слушале вику и јауке. Потом би се чуо који пуцањ пушке. На небу је мирно светлео млечни пут као и пре. Свици су летели и светлели у мраку. Зрикавци су помамно врискали.

Стеже грчевито сигнални пиштољ, и припија се уз ниску гомилицу камена и земље. — Да се само може остати мирно приљубљен уза заклон. Те мисли пролазе кроз све који леже за малим заклонима од земље и камења.

Опет је у бараци било све бело и мирно. Чуло се само како кркља ваздух и крв кроз цевчицу забодену у једне рањене, расечене груди.

За њиме послати телеграм нашао га је у команди. Гледао је једним оком како војници старци туцају камен крај пута мирно као и раније. Носио је само црни завој на лицу. Мија пак није хтео никаквих покрета, промена.

Носио је само црни завој на лицу. Мија пак није хтео никаквих покрета, промена. Све је било тако мирно и бело око њега, и досадно, да је он на крају заволео ту једноликост и досаду.

Кренуло се у ноћ. Дрхти се од зиме и бола. А пут је нераван и мазге ћудљиве. Само вођа мазге мирно корача и пуши. Потом се срећу коњи и мазге који носе нејасне товаре на себи.

И овде се дизала около њих дрвета, па ипак није ништа грмело ни праскало. Улицом су мирно промицали трамваји. Само су тамо унутра у сали блистале пинцете, сонде и оштри хируршки ножеви.

Осетио је радост због спокојства, јер је овде све било тако мирно и чисто, али му је само било чудно што га нико не пита где је рањен. У његовој соби је био само још један пуковник.

Петровић, Растко - АФРИКА

14 „ 28,06 С „ 13,19 З дужине, 310 миља, облаци, таласи, ветар СИ 15 „ 23,52 С „ 26,28 З дужине, 311 миља, облаци, мирно, ветар ИСИ 16 „ 19,00 С „ 17,51 З дужине, 308 миља, ведро, таласи у ноћи, море мирно. 17 „ Дакар.

З дужине, 311 миља, облаци, мирно, ветар ИСИ 16 „ 19,00 С „ 17,51 З дужине, 308 миља, ведро, таласи у ноћи, море мирно. 17 „ Дакар. Једно вече пуно узбуђења. Пред њим дан врео који упија сву плаву боју неба и мора.

у себе, и тако поступно ископају огроман округао олук под собом, који је затим права млеваоница чак и када је море мирно.

Мало даље од нас на пучини мирно дими брод Отар, који је допловио из Дахомеа, и који је сад у карантину због случајева жуте грознице која се тамо

Оно што ме изненади то је њино видно, јако и мирно дисање, приметно као у животиња које стоје у полу и чине се као да мисле.

Швајцарац се више не труди да пуца и ми мирно пролазимо кроз овај тамни рај где нас све животиње радознало гледају и ниједна не мрзи.

Из даљине се чуо плач хијене, а звечарка је звонила сасвим близу. Пантери су пролазили сасвим мирно крај нас или нас гледали својим запаљеним очима из помрчине.

Ми смо хтели да и сваки од наших црних носача добро вечера. Они су великом већином већ сви спавали. Остали, лежећи, мирно гледају испред себе, тужни што морају и даље.

Најзад све беше ипак мирно, и нико више не беше будан, изузев мене и мога белог сапутника. Шеф села је отишао, да нам не смета, не казавши нам

Тренутак доцније дигох поглед и видех животињу, сасвим шарену, налик на пантера, али много мању, како ме мирно посматра са прага.

— Ме, Ме, чујеш ли, ја те зовем? Моја је реч: Ходи! — До овог часа хтела сам у твоју колибу; Сада ме пусти да мирно идем у своју; Моја је колиба у земљи.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

А у Немца сам морô трпети Подсмеха глатког страшну поругу; Турчин ме, опет, турски учио Да мирно гледам муке братове; И ја сам гледô у лице бледо, Гледô сам оне црне зенице Где се у мутној крви премећу; Гледô

РАДАК: Мирно? ИСАК: Као кип! РАДАК: И сад си као кип: На твоме лицу кап не остаде Од оне крви што нам казује Да живот куца још

) ТРЕЋА СЦЕНА На истом месту. Главаш и Радак. ГЛАВАШ: Па, Раде?... Има ли гдегод што? По гори мирно?... А по селима?... РАДАК: Несрећа! Десет је дана како путујем Кô сенка нека горе зелене.

А и вечери сутон сенасти Покриће скоро уске стазице, Куда пастири — само понекад — Са белим стадом мирно пролазе. Па куд ћеш онда?... Још да си сама! Ал’ шта ћеш под ноћ с овим дететом?

Свиснуо бих баш!... ХАСАН: Подај што иште!... То ти је све! Па мирно гледај танке димове Где се кроз оџак твоје колибе Плавога неба мирно машају.

ХАСАН: Подај што иште!... То ти је све! Па мирно гледај танке димове Где се кроз оџак твоје колибе Плавога неба мирно машају. На мекан колут венца њихова Никакав ветар неће духнути. ЋЕРИМ (у себи): Лијепо ли моли!...

) То није била њена шамија!... Та њене косе густе витице Танан је ваздух мирно гладио; А сунчев зрачак, мазно играјућ, Од студи јој је теме чувао... Чија је, дакле!... Хо!... Сећам се сад!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Истина, код Тешице подигнути су још у мирно доба за време логоровања неки шанчеви, али то је само једна линија и кад би она била пробијена, Турци не би даље

ВИ Алексинац, 8 августа у недељу, 1876 год. Јутрос је све мирно; изађем у варош. Улице се загушиле од силнога света, све ти то некуд хита, одлази, долази, виче, пева, протестује.

Како у рату задивља нарав! Како је ту човек бра на зло, па и против рођенога брата! У мирно време на просту заповест једнога старешине овако се што не би могло десити. У шуматовачком шанцу нађем цео штаб.

је требало прикрчити пут батерији што оде коси, већ сам це радовао како ћу одавде са овога узвишенога места моћи мирно да проматрам цело поље борбе с ове и с оне стране Мораве. Али сад наста тренутак неописане забуне.

У томе јавише с предњих положаја да се код Турака не опажа никакав покрет, све је мирно и по свој прилици Турци данас не мисле нападати.

свиња, које су пасле по шуми, Комаров це зауставио код једне гомиле војника и рече им: — Зашто ви војници гледате мирно оволике свиње овуд? Зашто их не бијете и не једете? Боље да их ви поједете но Турци.

Ја знам наше сељаке, они не могу гледати мирно да им војници на очи убијају њину стоку. — Па шта, по вашем мишљењу паметније би било оставити војску да гладује, а

Па откуд он овде, ко њега амо догна? Жалосна је то и дуга историја. Некад је овај старац, као младо момче, мирно живовао у своме черкеском аулу (селу), уживао је у дивљој горштачкој поезији, у лову и оружју, занимао се занатом и

и рекао бих притупљује живце; човек се у рату навикава на најчуднија осећања и подноси спокојно призоре који би га у мирно време најдубље потресли, те стога и ови ноћни препади, кад се ограниче на голо кварење одмора пушчаном праском, губе

Ја сам прошле ноћи имао примера како се уз најжешћу пуцњаву може сасвим мирно спавати. Кад ме око два часа после пô ноћи пробудила жива и блиска пушчана праска сав је остали шанац спокојно боравио

И гомила нас образованих људи мирно пролази поред овога гнусног згаришта. Гдекоме само фркне коњ на нос, и, поплашен од онога стрва, удара у страну, а он

Докле год је у живој борби човек је као у неком заносу, и кад умукне бојна хука он чисто као да се тргне иза сна. Али мирно разбојиште, после крваве битке — то је права слика гнусобе; ту све прелази у трулеж, ту човек види све појединости

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Да избере двома нама Кутак убави, Мирно место међ звездама Нашој љубави. Још се моли Богу тамо, Благ да опрости, Што ћу љубит’ тебе само Целе вечности.

„Је ли, — Србин живи...“ То је рекла, па је задрхтала; Очи свела, па мирно заспала. — Гледамо је, шта ли, Боже, сања, Уморена од ТОГ путовања.

XXXИИИ И опет ме к вама води Моја стара, верна мисô, — — Што миришеш, песмо моја, Још те нисам ни написô. Мирно куца срце моје, Кô у храму свете збиље. — Што миришеш, песмо моја, Као тамјан босиље?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Пред нашим очима, преко Чегаљских планина, указује се равница, и у њој мирно, плаво Островско језеро. Као око... А над нама се разлеже прасак пушака. Мало ниже пуше се казани.

— Шта треба да нам буде крајњи циљ? — запитао сам. — Београд — одговори мирно, завијајући цигарету. — Како?... Одавде право! Он се насмеја. — Кад су нам још поставили циљ?...

Држим часовник у руци и чекам да ракетла наново сине... Тек је једанаест... На мом одсеку је мирно. Наравно... Бугари су иза мојих леђа, а ја сам поставио своје војнике тако као да су они испред нас.

и шумно улази собни старешина Воја „Фикус“, сав окићен лишћем, у обема рукама држи по флашу коњака и командује: — Мирно!... И без команде, потпоручници скачу.

Фјодор скочи, заузе став мирно, главу забаци уназад и раздера се: — Ваше благородје, Фјодор Иванович, поручник двадсјат четвјортаво пјехотнаво полка.

— Овога морамо да вежемо — једва превали преко језика капетан „Фикус“. Он се диже и ослоњен рукама о сто викну: — Мирно! — Очи његове смејале су се. Главе би као и хтеле, али ноге потпоручника никако да се саставе. — Аврио!

Брана саветује „Фикусу“ да коњима командује „мирно“. Али „Фикус“ га и не слуша, већ гледа како се извлачи врана кобила... Као да одахну. — Но, извуче се...

Кад ме угледа, он стави свиралу у џеп и дохвати чутурице. — Одакле си, друже? Он заузе став „мирно“ и погледа ме доброћудно. — Господине потпоручниче, ја сам из Влакче, срез јасенички, округ крагујевачки.

Доста ми је и ово што сам видео! — Ето, тако, по цео дан — говорио је мирно командир. — Мораћемо да му смрсимо конце што пре. Овако се више не може. Дакле, и њима је тешко, мислио сам.

Да не бих погрешио пут, пропустио сам Драгана напред. Нешто лупи... Претрнуо сам и прибио се уза зид. Драган је ишао мирно, руку завучених у чакшире. Потрчао сам за њим. — Седите, господо — и командир нам показа кревет.

Паде ми тада на памет како би ове порције код Луке летеле низ падину... Али команир и Драган јели су мирно. Командир је вадио велике комаде меса и бацао мачки испод стола.

Напољу овлада тама. Кроз отвор земунице видео сам у даљини где жмирка једна звезда. А њу гледа и позадина, која мирно спава. Командир погледа на часовник. Извадио сам и ја свој. Била је поноћ и петнаест минута.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Често олуја, кад се клониш беда, У кући мирно почивати не да; Хита безвољне међ метеж и буну, Несреће пуну. Невиност често под неправдом страда, Врли се газе,

— Тако нас живот сваког поји редом Бедом и једом. Мирно је гробље; вечита тишина Уморне кости у објат’ја прима; Нит’ сила злобна, нити отров гњева Тамо доспева.

прођоше срећно; Авала с Порчином кулом са истока јављала с’ горда; К Дубоком више Остружнице дођоше здраво и мирно, Где су починули умором свладани, прелазу спремни.

Сад канда се промешкољи — Пренем, слушам... све бадава! Нема лека мојој бољи: Она мирно — мирно спава. А ја блудим тамо-амо И звездама јављам јаде... О! да знаде она само Да је љубим... ах, да знаде!

Сад канда се промешкољи — Пренем, слушам... све бадава! Нема лека мојој бољи: Она мирно — мирно спава. А ја блудим тамо-амо И звездама јављам јаде... О! да знаде она само Да је љубим... ах, да знаде! 1857.

Мени је ова песма и сад мила и остаће ми мила навеки. Та моје је срце сад тихо, мирно и спокојно. Изгинула је из њега она необуздана, прекомерна љубав која је још пре неколико недеља у њему беснила.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: На страну с клетвом! Жене проклињу — По којој стази тигар путује, С оне се мирно јагње уклања — Притегни срце вољом гвозденом, Исцеди из њег’ сваку капљицу Што неумесну милост заклања...

ЈЕЛИСАВЕТА: О!... КАТУНОВИЋ: Чуј, господару! И ти, госпођо! — Ако се мирно може слушати Оркана бесног хучна приповест Што из дубине мутне пучине Смртоноснијем гласом урлајућ Бродару бедном

Да, кад јој петла први гласови Освитка скорог бледи долазак Узнемиреним кажу прсима, Да спремна буде мирно слушати Мртвога сина повест жалосну; Па када чује... ах, несрећнице!...

ШУЛОВИЋ: Суха је биљка то, Згажена — Снажнога стабла само пепео, Па чека мирно да га развеје Ветрића слабог несташна ћуд. — О! РАДОШ ОРЛОВИЋ: Побеђени су!... Ах, мртви, ледени!...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Само се гдје-гдје бјеласка нов кров. Село спава мирно, слатко, као једро, здраво и осорно планинче када га мати подоји и уљуља.

и избацио сам и', онесвијешћене, пред кућу, онда сам, по обичају, свршио вечерњу, закључô кућу и легô спавати — рече мирно, без искре узбуђења, и припали цигару. — И ти си како велиш, и како чујем, много трпио и патио? — Јесам.

— викну мајстор Глишо и презриво пљуну. Мићан их погледа мрко, дебело, па мирно, као с неком тугом настави: — Ћуд је њему његова крива, ћуд!

Је л' она здраво? Судац: Да теби не фали што? Јеси ли ти потпуно здрав? Давид: И ми смо, 'вала Богу, сви здраво и мирно, а теби 'вала, који се ти распитујеш за ме, и за ме и за моју вамилију. (Окреће се писарчићу.

Дочу јопе' некако царевина. Ето ти шикуције: „Помози Вог, Давиде! Здраво, мирно?“ „Добро, 'вала Богу, како си ти?“ Туј се упитасмо за здравље, док шикуција поче: „Тебе, Давиде, зар јопе' снашла

Данас не мереш виђети у свијета жировне и баковите сермије. Што нам је славни суд оставио, то је мирно, ћудевно, паметно; истина, мало мршаво и слабо, али за нас; блентаве Бошњаке, и није друго!...

Судац: Ти то, Давиде, показујеш руком на ме? Пази-де се!... Давид (наставља мирно): Да сам ја луд, ја би' био у лудој кући, а не би се данас разговарô с царским људима. Ама, зар није тако?

Дакле, како је име господину? Давид (устаде, устаче капу, опет је скиде и пружи руку писарчићу): Здраво мирно, господине Дане, или... Судац (изненађен): Сакрамент! Погоди! Писарчић: А, враг му баби, погоди!

(Давиду) Како се буде звала? Давид: Чекај, чоче, да се кô људи најприје упитамо за здравље, па онда... Здраво, мирно, господине? Како си? Како је госпоја? Је л' она здраво сванула? Доктор: Но, како име, како се буде звала?

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

(1910) ПОСЛЕДЊИ ЧОВЕК Давно раскрстивши с Боговима палим Не преза, не стрепи, мирно живот живи, Не зна шта је мрзим, ни волим ни жалим: Одвратно му небо и видици сиви.

Сада без ознака Затвара их мирно у мртвачки ћивот. Сада пун досаде богова се сећа И смеје се Богу који васкрсава. Ах, живети можда некад беше срећа!

твој се чуо шапат, Врх библиотеке Афричкога Града, И у Пантеону твојих руку тапат Беше пљесак мрежи паукова рада: Мирно ти си тако калпаке и списе, Механе, бродовље, хетере и ловор Засипала прахом покајничке мисе, Где пауков застор

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Ја, плава риба, ал' треба је упецати. Треба вешто натаћи мамац, спустити удицу у воду, па, мирно... ћутиш, не дишеш... а тек пловак заигра, а ти — хоп!... Искочи удица, а кад погледаш: на удици — класа!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

И док први пут за девет година Бећир-ага са женом мирно вечера и распреда о радосном сазнању да се најзад ослободио хајдука који му је толико додијавао, млади напасник

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Под маховом леже старе славе знаци, Оружије светло, коњи и јунаци... Све ту мирно лежи, под стеном страхоте, Из прашине њине гуштери се коте...

Па зар да земљи више не сване? Зар да остане — Тама?... И ход се чује... Да л’ поноћ тако мирно путује? Ни ваздух тако тихо не гази — Кô да са оног света долази. Ил’ крадом облак иде навише?

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Полако, мирно, погнуте главе иде. Тамне му се његова уска леђа, стас. Због погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов

Одговорио би сваком на поздрав продужавајући пут. И то све уза зид, полако, мирно. Изишав из улице, упутио би се дућану, отворио га, пробудио слугу који тамо иза магазе спава, да диже врата, ћепенке,

— Ех, Бог да га прости! — као храбрећи муштерију, одговарала би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синко! И само то. Ништа више. Једино што су јој уста била збрчканија, стиснутија.

је била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на ногама, целог дана би мирно, непомично тако остајала, као да јој син, газда од дућана, није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд

јој то, већ да, као што је ред, опоју покојника, деле у покој душе му, и, као што доликује њима, после враћају се мирно, погружено.

И то толико мирно, прибрано, да је већ и га њена мирноћа била неугодна, чисто била непријатна и сама она са том својом мирноћом, као

Без свеће, без икаква знака. А то све због њих. Да они овамо, мати и он, то не примете, не виде, већ да мирно спавају као да није ништа — као да и она спава. Али кад би ноћ била обасјана месечином, видело се све.

Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ручава, вечерава. Да опет настане оно онако лепо, пријатно пролажење дана, оне

Оно на лицу им исписано задовољство у спремању за празник који ће кроз који дан да осване. Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа стоји.

И то мирно, утишано. И не имајући за шта да застрепи, узнемири се, што се нешто данас није учинило како је требало, па ће сутра

Не. Већ мирно, сигурно се спава, одмара. Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, приближавање чесми, кући.

Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом. Прича јој и казује јој колики је био пазар, који је од трговаца

Ћипико, Иво - Пауци

— обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.

— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: — Не замеће се ноћашњи траг тако лако!... Већ 'ајдемо, жено моја!

— прихвати Војкан. Таман кад ти устреба... не даду. А ја, кад што требам, пођем у господара.. . узмем, он запише, па мирно. Па волим бити о себи; нећу да се са сваком губом мијешам!

Божица се одмаче, али остаде стојећке, јер је такав обичај прве године. —Ожени се, па ћеш знати! — одговори му Раде мирно. —Тешке сам среће, неће ме ниједна цура. Ја им поручујем, али нема отпоруке.

шуму обасјало, па вршци младих буквица, рекао би, упалили се по њему, у прошарици испрекрштале се плаветне сјене и мирно опочивају на меком бакарастом сушњу. Ту, у прошарици, за љетњих, поподневних омара, Раде са стоком пландује.

И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова, док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се да се преко газа пређе. Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће.

—Нијесам ради тога дошао. —Већ? —Би ли препрод'о, господару? Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори: —Нијесам претрга... али за добре паре све се може .. . Али, само за добе паре! ...

—Куд ћеш с цуром? — пита, накреман вином. —Пусти људе да мирно чаршијом иду! — одговори један од Радивојевих другова, а Радивој не рече ни ријечи, већ лактом гурне Петра устрану.

А ево комшије Павла! Што она, поред овакога момка, Радивоју воли? — Ма'ни ти то, стриче, — вели Раде мирно, већ нека она рече коме воли. И упита сестру: — Цвијето, коме волиш? Волиш ли Радивоју?

љутит, хтједе да Раду оштро у очи погледа, али Раде, још увријеђен првом бесједом, не марећи за њ и одлазећи вели мирно: — Имаш право, попе, и јесмо живине... Али да је на моју, вјера ти и бог, не би ти овако јашио на нама!

Стара наједном изнебуха упита Илију: —Што мислиш, кад ће се повратити? —Тек је пошао, — одврати мирно Илија. А жао му кућних и пољских послова: ето, осјечене су му обе руке док се од куће отрже снага: Раде и невјеста.

хвала богу, све се лијепо свршило, — мисли Илија, — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Хоће ли макар бити мушко? Да ли је луд тај излапели старац, какве су га ојле спопале, зар да остави тог ждрепца и мирно да оде? Зар да се уздржи да не напоји жедну земљу? Погледај их: зар их сам бог није одредио једно за друго?

Претварам се да сам још увек болестан да бих могао мирно лешкарити и размишљати. Срећом нико и не обраћа пажњу на мене, осим што ми један слуга три пута дневно доноси оброк и

Саслушала је мирно, замишљена, без трага узбуђења. Нисам то очекивао. Очекивао сам да ће моје речи одјекнути у њој на друкчији начин, да

Све сам то изговорио лагано, мирно, настојећи да је уразумим. „А, ако га ухвате разбојници?“, питала је. Тешко је са женама.

Ето шта је смислио лукави разбојнички вођа, стрвинар Андрија Ковчалић звани Брзан. Продужио сам мирно. Трудио сам се да покажем својим људима како сам потпуно равнодушан према ономе што се догађа.

Питаће се: ко су ти људи што тако мирно гледају нашу страшну подивљалу гомилу и тако нехајно слушају нашу дреку. Колико их је, како су наоружани?

Пошао је мирно онамо камо су му рекли, не питајући ништа, не правдајући се, одговарајући само кад је питан. Зашто би га онда убијали?

Уопште се није о томе радило. — Ти си издајник! рекао је Дадара мирно. Немам снаге да поновим шта ми је све рекао. Укратко: оптужио ме је да сам спреман да предам тврђаву и читаву жупу

Мршав, прљав, блед као утвара, усправно корача за задњицом Дадариног коња. Лице му је потпуно мирно. Видим мржњу у руљи. Дадара Господар мој Лауш, већ на првом кораку показује да сам ја само један од његових слугу.

Не, он нема потребе за ситним подметачинама и тужакањима. Он се изнад тога уздигао. Зато могу бити спокојан. Могу мирно спавати. Знам да ме неће потказати Лаушу за ону глупу изјаву коју ми је онда извукао. Зашто?

Зачудо, ја сам одједном осетио неку чудну утрнулост. Гледао сам их мирно док су се крај врата ове јазбине смијуљили, вребајући неки траг осећања на мом лицу.

Галама тог побеснелог клипана пара ми уши и ја једва издржавам да не скочим и побегнем напоље. Доротеј га гледа мирно, безизразно. „Ако би се усудио да то каже, ја му могу одговорити да је његова кривица у његовом избору.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1881. ЉУБАВ О што ме, срце, гониш ти, И мориш духа моћ? Сунце је зашло - мирно спи, Тавна се спушта ноћ... Да, тија поноћ шири лет, Све жив о снева сан; У светле снове пада свет, И светли чека

1882. ЉУБИЧИЦА Међ густом травом, скривена од целог света, Мирно и тихо љубица цвета плава, И лепо лисје нежног и бајног цвета Стрњика крије и густа, висока трава.

С вина тог Врте се до и лузи На тирс наслоњен дрема бог, Крај њега моји друзи; И свуд се шири покој благ, Дубрава мирно спава; Не трепти чисто лахор драг, И нигде жива јава!

О, какав умор! Милу сен Залуду срце снива, И заман тражи облик њен Њу време маглом скрива. Тако је! Мирно дрема бог, Просуто лежи вино, Под гордом круном царства свог Немирни дан је синô И све за благи одмор зна О, мени

Како је мамљиво све! На старом огњишту мирно Пуцкара црвенкаст плам. Кад магла покрије равни И влагом испуни зрак, ту прошлост васкрсне древна, И гатке времена

Али по њима није ишô сам. За њега свет је перивој од ружа, По цвећу шеће као паун млад, Његова душа језеро је мирно, Његов се никад не колеба над.

ИВ Истина где је?... Иди својом стазом, Ал' познај себе, па да познаш њу; Корачај мирно по ускоме путу, И буди скроман - истина је ту. Ал' шта ме гони, те се умом крећем Међ сјајне звезде, у пучине дно?

Од свуда провеја струја тишине, миле и благе, Уморну појећу душу мелемом љубави драге. Лада, у нежној бризи, у мирно сеоце сиђе И тихе вајате и стаје нечујним ходом обиђе, Обиђе поља и горе - и поглед на запад баци, Где топлог,

То самрт ледена беше. Крчмар је дремао мирно, држећи дебелу књигу, Кад самрт тихо му приђе и мирно стаде над њиме, Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И

То самрт ледена беше. Крчмар је дремао мирно, држећи дебелу књигу, Кад самрт тихо му приђе и мирно стаде над њиме, Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком руком записа сопствено име И затим

какав Турчин из Зворника Спокојно пуши чибук свој И ћутећ гледа на таласе, Пруживши дуги, црни врат, Док близу њега мирно пасе С босанском робом верни хат.

Вас већ није, Кроз пуста поља блудим сам Јесења магла земљу крије, Ах, како ми је - то ја знам! Тромо и мирно теку часи, Младост се губи, гине све, Суморна јесен живот гаси, И живот, младост, све то мре.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

У тој грчкој породици живесмо, цењени и поштовани, мирно и спокојно, прелазећи у наследство од оца на сина док Александрија не доби нове господаре.

„Због тога међусобног привлачења небеских тела, не стоји ни Сунце мирно на своме месту, него се креће око тежишта целокупног свога система.

Но Брик је без срџбе и поговора увек мирно причекао док се та процедура не сврши па да тек онда своје предавање продужи; вероватно је мислио да сам негде

Ту сам пробавио преко четири године, радећи по цео дан, мирно, без журбе, мерећи сваки корак. Када сам срећно свршио теоретски део мога рада, приступио сам његовој примени.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

… О, сироче! …“ Само човек, тврда срца, Мирно слуша, хладно ћути; Тек од глади кад премине, На гробу ће уздахнути. Априла, 1876.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Мени и ово је сувише, па још и то ми треба. И онда не би тек могло да се заспи, да се ноћ проведе мирно, и да се сасвим не излуди, побесни од страха.

И зато сам срећан. Сан ми је лак, душа чиста, тело мирно и мртво. И зато, Ташана, не бој се ти, већ кажи ми све, кажи све као оцу, више него оцу, као самој себи, као Богу

И онда, зашто да не запевам, кад видим како по собама моја деца, снаје, унуци, слатко мирно спавају. Све је то, колико је Бог дао, збринуто, па после мене, ако хоће да раде, не мора на туђи праг да иду, туђи

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Некада свима у варошици познати Костица шнајдер био је мало, слабашно, мирно створење. Као прави и рођени шнајдер није ни могао друкчији бити.

Тражи или већу плату, или више брашна. Госпа Нола га мирно премери, па ће рећи: „Сам себе једеш, Коста, и твоја Ката саму себе једе. Две злоће, знам вас, и зна вас сва околина.

Она је поквасила сермију, њено је оно што је најбоље. — А салаш Лазарића држи се резервисан. Мирно, и као увек. Кад је све било уређено, чуло се у паланци да је гос-Тоша нашао и споразум и правду, да су сви задовољни,

Држећи је једнако за надлактице, разбојник је госпа Ноли мирно заповедао где да му у џепове ставља новац у хартији и у металу. Журио је, и није све однео.

Он се вероватно мирно одмарао, и вероватно био у рају. С тим се слагао и господин Јоксим. — Рај, то је оно што Бог најмање има да учини у

Могу ја и сама да путујем, ако ме пустиш. — Госпа Нола је упрла очи у Јулицу и чекала. Мирно. Враћале јој се старе снаге, борбеност и одлучност.

Пред њима сребро, цвеће; у три угла собе запаљене су велике зелене порцеланске лампе; топло је, и потпуно мирно. Њих двоје разговарају, паметно, озбиљно, тихо. Он прича о свом школовању на страни, о првим плановима живота.

је одмах дао тумачење: — Ова наша госпа Нола, као шкотски душ: врело-хладно, врело-хладно, и себи и другима, па не да мирно ока отворити... Шта ти она све не зна. Па зна и шта је у суштини скандал.

кад ју је на улици задржао господин Јоксим да види да ли је „тај шкандал с кућом заиста могућан”, госпа Нола и њему мирно рече: — Могућан је... И да вам као паметном човеку кажем још нешто: то је знак да полако, полако идемо наниже.

Удовица је мењала и зејтин, и чашу, и целу направу, али бадава. Запламти, зацврчи, и угаси се. Или гори мирно два, три минута, и одједаред се усули као да је неко однекуд дунуо у пламен.

Шлајфер је сахрањен по лепом времену. Студено, али мирно и сунчано. Дошло је доста свакојаког света, и оног који никада с њим није општио.

Све је у кући фрау Розиној отсад и служило само сину Павлу и новцу. Павле је растао, и показао се паметно, мирно дете. Јова је вршио разне послове, које је измишљала његова жена.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Женска наравно, јер шта је од женског љубопитства мирно остало? Спочетка мушка, но потом се тако осили и тако се растећи гоји да је не једанпут наметнула жени која је дете

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Оца сам пустио до поноћи мирно да спава, одмарајући се од својих дневних брига, али је од поноћи он морао узимати свој покривач и ићи чак у трећу

Док су они мислили да ја угушен сузама спавам, дотле ја нисам могао мирно заспати све док се не осветим за то што сам искључен са вечере на којој има и колача.

Те планете били смо Живко, Сретен и ја. — Ти, Живко, као што се зна, ти си Сунце. Стани овде и тихо, мирно, окрећи се око себе!

Али писмо нисам послао. Решио сам се да одем на час и, као прави Шпартанац, да мирно, без узбуђења, не говорећи ни речи — погинем. И тако је и било: погинуо сам, а речи нисам изустио.

— поче он сасвим мирно и хладно разговор. Ја се ужасно збуних и поцрвенеше ми уши као архимандритски појас. — Ја...

— Тако дакле! — рече она мирно. — Уосталом, ја сам то већ очекивала. — Очекивали сте? — преплаших се ја да јој није штогод муж говорио.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Ходо-ом... Ходо-ом! — чује се однекуда глас. Онај заглушни шум ишчезну. Звезде су мирно светлуцале... — Ордонанси, с пушкама на зачеле! — командује поручник Коста. — Батерија, сто-ој!

сивоњу... рогоњу — говорио је Лука плачевним гласом, подражавајући Исајла. — Срам те било! Исајло и нехотице стаде мирно. — Ја баш нисам тако казао, господине поручниче... — Ниси?...

Командант заћута. Официри су стајали у ставу мирно, занемели као да слушају погребно слово. — Хоћемо ли добити писмено наређење?

А тада, редов Станко Стојановић обриса руке, припаса тесак и у ставу мирно заустави се пред својим командиром. — Господине капетане — глас му је дрхтао. Као да се загрцну.

“ — њему прекипе, окрете се и опали му шамар. И зачудо пешак наједном заћута и заузе став „мирно“. Све чешће застајемо. Хладно је и тупкамо у месту.

Захвалим му се и рекох да тражим команданта. — Ма ја сам, збори, чоче! Ја заузех став „мирно“. — Господине... — Ела, бога ти, кад ти кажем — поче опет онај са вином. — Шједи до мене, па ћеш ми приповједат.

Пут је вијугао, затим скрете негде удесно према Скадарском језеру. Угледасмо пучину... Онако мирно и сјајно, изгледало је језеро као заробљеник међу оним кршевима, тамним стенама, обраслим свакојаким трњем.

Нешто необично, бескрајно, величанствено мирно, као притајено, помало подмукло, отегло се пред нашим очима. Навикнути на брда и урвине, намучени од крша и камена,

И, једно преподне, логор се заплави. Војници загледају једни друге, затежу нове блузе, прсе се и заузимају став „мирно“, лупајући новим поткованим ципелама. Мило им и на лицима њиховим се огледа детињска радост.

Онда су им одржали говор. А одмах затим командоваше „мирно“ и „на парове разбројс!“ Пошто артиљерци нису имали ни топова, ни коња, изводили су пешачку обуку и маршовање.

Густе колоне пешака постројавају се. Негде њачу мазге и бруји жагор. Команданти су појахали. Разлеже се команда „мирно“. Људи занемеше. Чуо се само топот коња. Командант се заустави према средини пука.

За нас артиљерце пешаци су једина стабилна војска. — Кад је таква ствар, онда можемо да запалимо цигарете! вели мирно капетан Ђукнић. Око седам и по часова вратили су се са извиања командант дивизиона и командири батерија.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Припев Умрећемо тихо и мирно За ову ноћ златну, У сапогама сребрним, У кафтанима: За кејове париске, Или за ма шта било; За један осмех

Ево овако ћемо умрети: Без гласа, тихо, мирно, Кроз тиху ноћ сребрну, А по језеру заспалу, Отпловиће Смрти чун; Искрадем ли се кад сија месец пун.

Имало би увек по ког, који би мирно, заједљиво одговорио: Шта се нас тиче ваше име; или бар: тако прешно, тако неопходно, име! А шта се мене тиче ваш мир!

с којом је тешко у живот се опет довући, И због које нигда никада не усних ни један врт: То је као лећи горко у мирно звездано поље, Чекати још један једини лек: мрак црн, да души буде боље.

неће да носе, Оне се разлиставају већ у иструлело цвеће; Нити ће провући прсте кроз сунца зрачне косе, Тако спуштене мирно на груди - брежуљак среће.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Зашто не умеш да ћутиш? 3ашто невољу из гласа зовеш? — упита тихо, а младић подиже главу увис и Мирно рече: — Шта ти је друга жеља, реци! Устукну Златокоса корак уназад, али изусти: — Твоја свирала!

— Украо си ми најлепшу лубеницу! — Није то твоја лубеница! — одврати Софроније мирно. — Погледај! — Па, и погледаћу!

Зар у тој кући није било мушкараца? — Па, можда их је и било! — рече сат мирно. — Али, они су припадали коњима и ратовима. Долазили су и одлазили, нестајали.

»Где ли је само нестала Принцеза?« — помисли столица. »Где мишји народ?« Мирно је чекала своју судбину. Није она важнија од мишева и принцеза, а и бреза ју је сигурно заборавила!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

А њу? Једанпут је протерах у Турску. И док се дуван не среди, виногради не обраше — лепо, све мирно! Али чим наступише ови празници, ове славе, ове меснице, чим се напише, одмах пређоше у Турску и доведоше је!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Кисељак, 11. јула 1903. НАШ СТАРИ ДОМЕ Наш стари доме, како си оронô! Капије твоје нико не отвара, По њима мирно црв дубе и шара — Гризе, кô чежња једно срце боно. Ево ми собе!

1910. ПОЗНИ ЧАСОВИ Кô каква слика чаробна из рама, У твоју башту, где шедрван бије, Ти мирно гледаш из прозора, сама, И наслоњена.

1911. МОЈА ЉУБАВ Овдје сам љубав сахранио своју — У ово море плаво и прозирно, Гдје шкољке леже. Она сада мирно Почива на дну... У тиху покоју Гранама својим љубе је и грле Корали руди...

Прве звијезде у сутон роне; Сав пожар неба тихо се гаси, И гласи Вечерњих звона звоне И мирно теку Кроз вечер меку.

Па када ме скоро анђеоске струне Зовну с овог света, Ја ћу мирно поћи у вртове пуне Зоринога цвета. И тамо у врту радости и поја, Где су сунцу врела, Мене ће мој отац, мој цар, и

1908. ПОГРЕБ Повија се жито. Мирно, у дну села, Уском старом стазом, што на гробље води, За убогим одром мала пратња ходи — Препланула лица и снуждена

Пред њим ријека пољем кривуда, И зрело класје њиха се свуда. Овдје под јасен мирно ћу лећи И сан ће тихо кô поток тећи. Мириши, ропо, мирисом здравим! Покри' ме, небо, покровом плавим! 1908.

Ноћу, кад мјесец топи се по грању, Она ми дође на доксат кô неки Шум тајни. Мирно, у чудном трептању, Уза ме сједне, и њен вео меки Шушти уз моје бокоре доксатне, Кô сребрн шушањ звијезда далеки'.

Срце, ти се не жалости, Спрам невере мирно буди; Трпи, сноси и опрости Све то милој слаткој луди. 18 Ја нисам киван, иако кида се душа вајна, Ти вечно

Устају мртви, дан судњи свије' Зове светлости и тами; Но нама стало ни за чим није, Ми мирно лежимо сами. 33 Бор усамљен на северу Стоји наврх гола брега. Дрема му се; белим плаштом Лед са снегом огрће га.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У Махабхарати стари Бхишма упућује овакве речи Дурјодхану: „Спавај мирно, Гандхарин сине, сутра ћу бити велику битку, о којој ће причати људи док земља стоји“.

нападне“, „обично седео на коњу и пушио“, и „тек кад му противник приђе близу, лагано би истресао лулу, оставио је мирно у чибучницу, и тада би се машио коњу за дизгине и за оружје“.

Нашу земљу, дакле, они су освајали дуже од једног века. А кад су је најзад заузели, нису могли у њој мирно да владају. Појавили су се нови ратници у земљи и ван ње.

начина борбе, били би онемогућени на самом почетку свога постојања и у томе случају не би било ни устанака и Турци би мирно владали над мирном рајом.

Тамо, сине, добре среће био! Бог те здраво и мирно носио, од душманске руке заклонио, грдне ране и руке душманске! И крепка ти десна рука била!

“ Чауши се смјерно поклонише: „Господару, Краљевићу Марко, све је здраво, али није мирно: господа се тешко завадила на Косову пољу широкоме, код бијеле Самодреже цркве, и они се отимљу о царство; међу се се

Чауш викну, куцну далбулана, кренуше се из поља сватови, отидоше и здраво и мирно. Како који конак унапредак, све гаирет бољи међу браћом.

Пођи, сине, пошô у добри час! Тамо сине, добре среће био! Бог те здраво и мирно носио, Од душманске руке заклонио, грдне ране и руке душманске! И крепка ти десна рука била!

шајка калчине, те заклони ковче и чакшире; а поврати пушку Малагину, и он узе пушку Мијатову; оде право куд је наумио. Мирно дође у Лијевна града, и сакова токе и челенке, па он пође горе у планину.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

! — Ко је од вас двојице оно казао? Одједном, неочекивано, Јованче устаде с мјеста и мирно, чврстим гласом, одговори: — Ја сам рекао. Изненађен, учитељ малчице устукну. — Баш ти? — Јесте.

! Како си то извео, дедер? Како је магарац и даље мирно стајао и ћутао, Стриц узе да гунђа у великој неприлици: — Добио сам по леђима, грана је ту, преломљена, а Сивац нема

Овоме се он ни у сну није надао од једне дјевојчице. Зато је и остао мирно на своме мјесту, жмиркао, климао главом и најзад прогунђао: — Тако ме је лијепо молила да је измлатим, а ја умјесто

— Свуда се та нађе — прогунђа Мачак. Луња се опрезно извуче из ходника у дворану, обриса лице и мирно објасни: — Бјежала сам из школе овамо у Гај, па упала у јаму у понор. — Кад си упала? — неповјерљиво зашкиљи Мачак.

смјелих пустињских коњаника, па чак и на лађи морских разбојника, гусара, увијек се нађе понеко тихо створење које мирно ради неки свакодневан посао, свима потребан.

Још се једном обазрео око себе и одједном осјетио да се више не може вратити у школску клупу, узети књигу и мирно почети с читањем. — Па ја више нијесам ђак, готово је! — прошапута он као да се буди иза сна.

— приупита Јованче. — Нијемци, Нијемци — суморно потврди Николетина. — Погледајте само како се мирно шетају као да је ово њихова рођена земља. Еј проклета издајо! Еј пусте срамоте за свакога од нас!

Гледајте само како слободно стружу цестом. Сутра се тако могу мени и на главу попети, а ја све то мирно подносити, ни прстом нећу макнути. Јованче се сјети Николине пушке и занијека Главом: — Не, нећеш ти то подносити.

— И ја ћу тамо — јави се Луња. — Пази је! А зашто баш ти? — оте се Стрицу. — Волим да ложим ватру — мирно одговори дјевојчица. — Умијем брзо да потпалим и сирово дрво. — Е, то је већ нешто! — дочека Мачак с одобравањем.

Лазар Мачак стајао је на чистини и упитао сасвим мирно: — Стиже ли најзад? — Стигох! — уморно дахну пласт. — Па ти вучеш на себи читав бријег — зачуди се Мачак.

— Усташе иду у твој заселак, то сам пошао да ти кажем — тек се сад сјети дјечак, али Николетина сасвим мирно одговори: — Већ сам ја видио дим с Лисине и с Голог брда и за сваки случај подбрусио од куће, па куд они ишли да ишли.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ће напредовати те непријатељску војску морити и разгонити, а Израиљу пут крчити бранећи од злотвора да здраво и мирно проходе у свој вилајет издат им од Бога.

Овога света, по овоме великом и широкому мору пливајући нам к томе путу, којим ћемо неповратно путовати, — упути нас мирно проћи нам тамо, у вечни вилајет.

капање од богородичиних сиса, многа крштена дечица од сиса помрла понајвише, туштена к небу врве тамо одлазећи мирно Од ваздушних оних црних кнезова.

На том брду врата остави и оде мирно својим путем. РИСАЊЕ ЈЕЗЕКИЉЕВО У неко доби заказа Бог пророку Језекилу; рече му овако: »Нађи једну ћерамиду и узми

Дигох се опет с онога ми места, примешах се с људма, пођох тамо слободно и мирно. Нити ме ко стискива ни отискива натраг, ни к забрањива улести ми чак онамо.

Згађао би им се свакад по крајини бој и по два и по три дни би се били свакад по мести. И никад мирно не би им било проћи ни се састајати. Које Грци, које Бугари пут им пресецаху, које пак на мору се топљећи.

заклетвом се како ће их он пак наскоро частно с поштењем здраве и читаве вратити натраг дома и послати их к своме отцу мирно.

Ал' љута онде крајина бијаше, те не могоше мирно се боравити, него опет ваљало им се с Турци харцати и удиљ четовати и бити се.

И он ка христољубац лепо га прихвати с веселом душом драговољно и тамо већ преборавише много време мирно и хузурно без никога страха, боље него овамо у своме спахилуку му.

Тако и садржаше се за живота им њихова. Тадар мирно се повратише сваки на своју страну хвалећи и славећи им Бога о тому и његова му угодника, те и обојица бегова велику

« То он изрече и таки замукну те издаше. Ал оно ангели бијаху од Бога послати мирно примити му душу. Зато други и не виде их кроме он сам што их виде при своме смртноме концу, те ш њима уједно и

И тако преби онде годину, што ли више, мирно. Потом поче што каква чуда знаменита чинити и многим се на сну указивати с беседом те зато ондашњи иноци с договором

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

(оне топлине коју ћете узаман тражити код нас); као и све куће у тим крајевима, беше она право топло, скровито и мирно гнезданце! Кућа није имала прозора с улице. Изгледала је као була с јашмаком и фереџом.

Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим мирно покрај турцки каракол... Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!...

била лепа, била омиљена играчица, а која се сада смирила, и зато сада нити иде у хапс, нити је мећу у песму; сад мирно и савесно носи фењер и амбреле, и као казначеј је у некој чочечкој дружини.

— брани се Дока. — Што да неје прилика кад смо, ете, једна вера... Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило да Дока није дирнула у сталеж. — Вика, чорбаџијска кућа, чорбаџијска керка! Е веће нема!

догоревало, а он још седи и размишља о страшној синоћној јави и још страшнијем сну ноћашњем, и о Зони, која сада мирно и безбрижно спава, јер је легла мирне савести, иако га је синоћ онако љуто и немилосрдно увредила...

Али он се не љути на судбину: сноси је мирно и нада се да ће опет бити што је био, а засад се теши тиме што је испекао овај свој садашњи занат.

А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак кратког века била.