Употреба речи мирноће у књижевним делима


Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Често су као запета пушка, занесењаци, и ове њихове изразите особине једва се скривају под велом патријархалне мирноће. „Народна је душа“, вели славни талијански писац српскохрватског порекла, Н. Томазео, „пуна љубави и узвишених осећања.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

О, да смо воћњак обојен у креч мирноће беле, а не тмушом лет да питамо се: има ли нас пет! *** ГРОМ О СВЕТОМ САВИ Сваки листак на дрвету људски глас

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

И одмах се објашњава: за ту чудновату особину „чистоће, мирноће” да је „устајала, загушљива” (чистоћа, мир и ред који гуше!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Све маштаве тајне, све мирноће мрака, Све гласове чудне, што певају живот, Познао је давно. Сада без ознака Затвара их мирно у мртвачки ћивот.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

треба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући.

Ето, зато, највише ради те своје мирноће, утишаности, ради тога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра

И та његова памет, тачност требала је и ради њега и ради његове мирноће и спокојства; и тај његов труд да буде какав треба задуго, замного, за три, четири, више година, с дана у дан, био је

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности