Употреба речи мирноћи у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

— Откуд ја знам, тајко!? Зар се Јанко мени исповиједа!? Зашто не питаш њега? Кнез се зачуди њеној мирноћи. За тренутак посумља да је ишта истинито у Станину причању, да су то била њена празна нагађања, али се ипак примаче

Милићевић, Вук - Беспуће

У њезиној мирноћи он наслућиваше један тихи јад; он осјећаше да је раскрвавио њезину душу, да је у њезину безбрижну младост, пуну сунца

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Како... ништа више напред нема!? — Прве наше комшије су Аустријанци. Кријем своје узбуђење и чудим се мирноћи са којом он то говори. Неко опали из пушке у близини да ми писну уво.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Госпођа Леђенски застаде, па се веома зачуди својој савршеној мирноћи и присебности. — Нисте први кога сам приметила да ме прати — рече она. — Заиста, госпођо, немам обичај...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Унесено, мирно, завијено, одговори јој: — Снашке, коме ја на пут стајем? Она, надајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: — Немој тако! С нама што је било, било.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности