Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ Б) ВЕРТЕПСКА (Још из даљине зачује се религиозна песма: „Рождество твоје, Христе боже наш, восија мирови свијет разума; в небо звијездам служашчи звјездоју учахусја: тебје клањатисја солнцу правди, и тебје вједјети с висоти
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Све дивоте неба и небесах, све што цвјета лучем свештенијем, мирови ли ал' умови били, све прелести смртне и бесмртне - што је скупа ово свеколико до општега оца поезија?
крилах распетијех, без кормила и без руковође, у бескрајни океан воздушни, ђе су сунца само капље св'јетле, а мирови једва видне искре; ђе ужасне буре господствују, ока смртну отворит не дају, већ га гоне у мрачно жилиште, Бог зна
од свачијех скрила се погледа до једнога који све прониче, - у опширно светилиште бића, ђе с' рађају сунца и мирови, ђе вјенчано биће с зачатијем, ђе се дуси бесмртношћу крсте.
трону да ће мраке гонит за предјеле и границе осв'јетлити бића, да ће правде име светковати са мрачношћу засути мирови, како што се на небу светкује.
на трон сједијаше, таинственом украшен порфиром, творителном зањат поезијом; к престолу му св'јетломе мирови из мрачнога царства изницаху, ка у ноћи од страшног пожара кроз облаке од густога дима што ројима избјежају искре
неизмјерним душе која сваког добра совршенства надвисује и у себе храни, требало би да све густе мраке, сви мирови у њих закопати похитају воскресењем сами да ти пређе св'јетло лице виде.“ „Два војводе св'јетлијех полковах!
Закони су општега поретка мој аманет а живот природе; да их почну сви мирови рушит, моја би се силна на њих рука оружала с ужаснијем гњевом: ја бих све њих у грдне комате раздробио, у бездне
Ко да с тобом, оче, силу мјери? с тобом коме од једнога слова устрепећу бездне и мирови! Ах, пресвети, милостиви творче, слабо наше услиши молење за преблагост божествене душе!
моја, није благородном гордошћу заждена, проштенија не иште Сатана; благородна моја намјерења небо чује, а знаће мирови!
Сви мирови с опширна простора к погибији вјечној одлећеше; један само што невредим оста по некаквој слијепој судбини, на коме
шара на узано своје поднебије виђет доста мојијех мировах; но погубне мраке Сатанине њихове ће заслијепит очи, мирови им силом свемогућом неће сјати њиним погледима, миродавца похулиће име.