Црњански, Милош - Сеобе 2
Пошао је, каже, за Градишку и Митровицу, на дан светог мученика Мирона, а то је по новом календару био дан свете мученице Розалије, тридесетог августа. Био је уторак.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
могло се читати како ће свесни грађани овога и онога места, овога и онога среза или краја, ценећи заслуге лекара Мирона, тако се звао, купити такав и такав скупоцени поклон.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Видиш како се сви утркују ко ће те више развеселити. Е мислим се ја: »Знам ја вас. Да није деде, Мирона, још би овде било као у гробљу.« А сада све друкчије. Ето, вечерас ће хаџи Риста доћи са својима на седење и разговор.
Ето, вечерас ће хаџи Риста доћи са својима на седење и разговор. И сада ће, после цркве, сви овамо доћи. Чак ће деду, Мирона, са собом повести, да би пред тобом изгледало како их он није грдио. Улази слушкиња.
Улази Стана са ракијом и с чашицама на послужавнику. ТАШАНА Добро ћете доћи, добро доћи. (Стани показује на Мирона, хаџи-Ристу и остале): Служи, Стано. (Мирону): Узми, дедо. МИРОН (одбија): А, не то!
Због вас сигурно целу башту обрала! (Показује на хаџиРисту, Мирона и остале): Па сада све у руку! ХАЏИ РИСТА (предухитри децу; клекне испред њих и љуби их он у руку): А не ви мене, у
СТАНА (ставља софру испред Ташане и Мирона): Нисам од њега могла, снашке. Знаш га какав је, бојим се доћи ће и код нас у кујну, и тамо све прегледати, све
ТАШАНА (клоне). МИРОН (сагледавши је устукне пренеражен): То?! Ово?! САРОШ (кријући главу лактовима поред Мирона пролази и одлази). ТАШАНА (клечећи): Дедо! Дедо! МИРОН То? Ово?! ТАШАНА Саслушај... Уморна сам, болна.
Слушаш ли, разумеш ли ме? ПАРАПУТА (трепћући, гледа побожно у Мирона): Хм, хм. Слушам. Ти и Бог, дедо. МИРОН (посади Парапуту да седне): Седи ту.
И не треба да мислиш, да не би због тога дошла себи главе, полудела... Улази Арсеније. АРСЕНИЈЕ (ужурбано хвата Мирона, да га води): Хајде, дедо! Био сам код намесника. Каже: нема ништа за тебе.
(Љутито): Бадава смо и долазили. И зато хајд! (Љутито вуче Мирона ка капији.) МИРОН (вукући се за Арсенијем): Чекај, бре! Ама не вуци ме! Не могу ја тако брзо, тако силно!