Употреба речи мироч у књижевним делима


Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ДОКТОР: Земља је брдовита. Планине су Мироча. МАНОЈЛО: Није Мироча него Мироч. ДОКТОР: Омолин. МАНОЈЛО: Омоље. ДОКТОР: Твој цалајући језик уздржи. МАНОЈЛО: Бар то знам, јер сам тамо одрасто.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Расрди се вила Равијојла, пак одскочи у Мироч планину, запе лука и две беле стреле: једна уд'ри у грло Милоша, друга уд'ри у срце јуначко.

Јао Марко, богом побратиме! Јао брате, вила ме устрели! А нисам ли тебе беседио да не певам кроз Мироч планину?“ А Марко се трже иза санка, па одскочи с коња шаренога, добро Шарцу колане потеже, Шарца коња и грли и

Довати се Шарцу на рамена, пак потрча кроз Мироч планину. Вила лети по вр'у планине, Шарац језди по среди планине: нигде виле чути ни видети.

Оде вила у Мироч планину, оде Марко с побратимом својим, отидоше Поречкој крајини, и Тимок су воду пребродили на Брегову, селу

Ако ћу је напит по милости Миљешевка црква — манастир Милешева, задужбина краља Владислава у близини Пријепоља Мироч — планина у североисточној Србији, у близини Доњег Милановца и Брзе Паланке мисирско повјесмо — египатски памук

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности