Употреба речи мирује у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

И кад се он најневештији чини, онда га се највећма чувај!“ Луди мишић не може да мирује, извирује, провирује, рад би га боље видити.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Гдешто су га и одаламили за то, па опет неће да мирује. Газда Рака нема никаког најамника, јер »брате, не може се: године омахнуле, свет се искварио, неће млађи да те

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Заврзан се правдао друговима. — Шта ћете; али, ђаво га знао, волим Станка! Волим га што не мирује... Његова памет смишља само како ће коме главу скинути. А ја се острвио, па да ми је да послујем!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

А крв још пуна жеђи бесне — Жеђ мача и кад мирује! — Да сваком чашом о под тресне, Као кад тиран пирује. Као да у сјај мојих вода Још суза није канула, И да је

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

и јуначки избечен, као да слуша говор пред акцију: Никог да сврати, завијан хан, босански тужни пути, ко бијела кока мирује дан . . . — А, шта велиш, Сајане?

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Недеља мирује ко роса на цвету , И све је благо као полусан... Мачка заспала на тротинету; Недеља светла као лан, Недеља, најлепши

Цео свет личи на кућу која се кречи; Све мачји непослушно жмирка, ништа ту не мирује. Стари учитељ је немоћан,Слабашне су његове речи: Кроз школске прозоре сунце поваздан провирује.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

После их чува заједно с новцем у каци пуној пшенице што мирује у соби до магазе, у коју само он, газда, улази. Кад се симити убуђају, кришом их баца свињама.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Увери се, пре свега, да се, и уз претпоставку да Сунце мирује, а Земља се око њега креће по кругу, опет све дешава онако како то посматрамо у току године.

Овде можемо побројати само најважнија од њих. Њутн је, чинећи спочетка Коперникову претпоставку да Сунце мирује и полазећи од Кеплерових закона, доказао својим инфинитезималним разматрањима да стварно елиптичко кретање планета

Доказао је да, и у том случају, планете описују релативно према Сунцу своје елиптичне путање, али да Сунце не мирује, већ се под дејством планета креће тако да заједничко тежиште целог Сунчевог система или мирује или се непроменљивом

али да Сунце не мирује, већ се под дејством планета креће тако да заједничко тежиште целог Сунчевог система или мирује или се непроменљивом брзином креће праволинијски по простору.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

легенда (а ако не постоји, требало би је створити) о човјеку кога је смрт могла да заскочи само на спавању, само док мирује. И зато се без часка предаха вртио, кретао, копрцао — жива прегршт уцрваног немира.

Ћипико, Иво - Приповетке

А пред њима стоји раскомадани хлеб; сунце их гризе и море мирује; око њих се све упокојило. Радници, пошто се заложише, растркаше се да се вина напију, да боље одоле послу.

Ту море увијек жамори, а подаље, у увалицама, мирује и вуче испрано, бијело жало, а чисто ме у души нешто стеже када гледам у та засјенута затишја, откуда пуца поглед на

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Ага-Ћериме! Ти си бар пашин хлебац кусао, Па ћеш му знати мудру навику: Где двоје раде, трећи мирује! Устрану мало! ЋЕРИМ (уклања се): Змија!... И ту се нашао!... ГЛАВАШ: И то је чуо?... Па шта ће с тим?...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

С надеждом се мисли боре: „Ваљда мила јошт не спава!” До поноћи и до зоре Не мирује љубав права. Прозори су прешкринути, А ја нагло ходам туда. Видићу је — срце слути, Ал’ ње нигде ниоткуда.

Ћипико, Иво - Пауци

Јасно море мирује, привлачи. Младић оћути опет задах истинскога живота. Но пошљедња бол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.

— примјети Иво. —Зар их и ви браните? Онда сте и ви женска правда! —Нека говори, — јави се Марија— само нека рукама мирује! И онда се сви опет дигоше на посао, истресајући са одијела остатке хране.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Па када она обилази око Сунца, зашто не би и Земља, кад и иначе већ не мирује. Коперник је, као оно Мојсије, видео издалека обећану земљу, а Галилеји нас је у њу увео.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ И он сједе и ноге прекрсти, и повади двадесет клинаца, па их метну себи у њедарца. Опет неће да мирује Раде: кад је тавна ноћца настанула, иде двору аге Бећир-аге, па постаја мало код пенџера; истом ага за вечеру сио, па

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

с приколицом ћутао мрко као да се дури и строго гледао своју нераздвојну Жују као да је опомиње: — Сад има да се мирује и главом и репом!

Чак и бреза десно од њих неће да мирује, него пакосно шушка и трепери као да зове: — Еј ви с раскршћа, погледајте овамо!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности