Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Подне беше увелико превалило. Пред кућом Мирјанића у Овчини седи, у хладу на некој по њавици, стара, престара бака. Већ саставило браду и колена, изгледа, као нека
То је баба Мирјана. Неки је по селу зову »баба Мирјана«, а неки »тетка Мирјана«. Због ње се и зове та кућа Мирјанића, а сви у кући — Мирјанићи. Еле, седи баба у хладу на некој поњавици, празник је, па су је изнели мало пред кућу.
ааа! А одакле ти, куме? — Па озго из села — одговори Пурко и седе. — Идох с људима До Мирјанића — неким послом... — Знам, да питате бабу Мирјану... — рече Живан, па се насмеја и зену.