Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
122 ПРАЗНИК 126 ШЕТАЧ 131 ПРИЈАТНО МЕСТО 135 ЦАРСКЕ МРВИЦЕ 139 МИС 145 ЛАЊСКИ СНЕГОВИ 147 НЕДЕЉА 151 ВИКЕНД 154 ПОСЛЕ ГОСТИЈУ 161 ИЗЛЕТ 166 ЗАМАК 169 ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ДОБИО УЛИЦУ 176 ДАМА
Све то преливено лепљивим соком од малина. —Отпратићу те кући... —Не треба... — рече Азра. — Аутобус је близу. МИС Одселе су у хотелу »Парк«, трошном аустроугарском здању дугих ходника чије собе подсећају на самоубиство. Мајка и кћи.
Мајка и кћи. Бирање »Мис шарма 1971« њихов је шеснаести покушај овога лета да се најзад извуку из беде. Већ годинама тумарају од једног до
сише лак за нокте из дуговратих бочица, и њих две добро знају— пудера и шминке остало је још само за једно бирање мис, а онда ће морати да затворе радњу.
,Мис осмеха'? Ма, идите, молим вас! Сви знају да је то била обична намештаљка! ,Црвени крин' 1969! Ту смо се пласирале међу
Сви знају да је то била обична намештаљка! ,Црвени крин' 1969! Ту смо се пласирале међу првих осам; мис је била обична дроља, да, обична курва, знало се већ унапред ко ће бити изабран!
На конкурсу ,Мис плаже' мојој кћери су нудили... боље да не причам! Али она има васпитање! Да, мој господине, моја кћи неће спавати са
Бања је иначе прилично пропала од последњег бирања мис пре четири године, када је кћи била на деветом месту. Са фасада отпадају делови украса, улицама шетају болесници
« Одмарање и дотеривање фризуре и тоалете, од два до седам. Будућу мис боле колена. »Боже« — рекла је мајка »шта бих све дала да имам твоју лепоту и твоје године!
Петнаест пута овога лета њих су заборављали за дугим столом банкета. Све очи су биле уперене ка новој мис, која увек личи на тек купљену дечју лутку од пластике.
још два бирања до краја сезоне: једно на Палићу, друго у Порторожу, а можда још једно негде где су виногради – »Мис бербе« или нешто тако, мисли док јој сузе капљу равно у пепељару, равно на жар цигарете која се пиштећи гаси.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Загрли ме, дах ми стесни; ал' очију поглед њез'ни' нагон узда, занос трезни; из њега ми мис'о сине: »Мајко!« — »Сине!« одзову се уста њена, а из белих из рамена поникоше бела крила: то је била — моја вила.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
се сувише виђа по концертима, отварањима изложби, фризерајима, саунама, јасминима, фестивалима, баловима, изборима за мис овога или онога, коњским тркама, бутицима, модним ревијама за наступајућу сезону и свим осталим местима која помажу да
— Зар не знаш да је то прича за крсну славу и да долази увек после оног масирања о бирању мис 1912. године у клубу „Сумарен?“ — Е па, драго дете ... рече бакута — шта сам оно, тела да кажем ... — ...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
малених сунаца, па, потиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном....
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Лежим у тами као клада, Не видим ништа, не знам ништа... ИИ Покаткад моја мис̓о плане Као некада старих дана, Сетим се моје вечне ране, Негдашњих тежња и мегдана.
ИИ Покаткад моја мис̓о плане Као некада старих дана, Сетим се моје вечне ране, Негдашњих тежња и мегдана. Како ми мис̓о беше свежа И пркоснога пуна врења, Што се захвата као мрежа И скамењене норме мења!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Знај, моје срце за звезду је сваку Везано златним концем и кроз таму Облака ових, кад мис’о на раку Не пада ни уз воњу земље саму. Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири?
Кад уздаха дугих подигне се плима, Кад ти око ташта задовољства прозре, У души твојој кад застуди зима, Једна ће мис’о у теби да дозре, Велика, тужна мис’о, моје драго: Да треба да нам све буде свеједно, Да нам је овде још једино
ти око ташта задовољства прозре, У души твојој кад застуди зима, Једна ће мис’о у теби да дозре, Велика, тужна мис’о, моје драго: Да треба да нам све буде свеједно, Да нам је овде још једино благо Кад за нас куда бедно срде једно.
А кобне жеље умираху редом, Очајне, страшне, у прозорју бледом, С падањем звезда. Само мис’о сину: Откуд толико звезда? Али дивно Падају звезде преко мртвих. Мину...
Једина радост тиха И у то тужно доба, Када се мис’о ниха К’о цвет врх рана гроба, То је кад лепа туга Спомена мојих редом Засија, као дýга, У меком сумраку бледом.
Свилена тама све тања и тања; А моја мис’о у парадном руху, Тамо где беласа још Млечна Путања, Следује нечем, као Хамлет духу Свог оца, а свет звезда јој се
Једина драж тих дугих, празних бдења Била је мис’о, лелујава сета На проживелу младост, разорења Подвига силних фантастичког лета.
Па ипак, нисмо ми ни за шта криви, Господо. Јесу протекла пролећа Немирна, лепа; али нека живи Суморна мис’о и нашег столећа!
И моја се мис’о, и моја се машта, И воља испну на горду висину, Вртоглаву, лепу, испод мутног плашта Облака, на домак звезда које
Сад, кад је старост близу мога срца, Кад иње пада по сновима, коси, Моја ме мис’о опет чудно носи Младости, за којом душа тужно грца.
Мада ти нико ништа не да, Ти рађаш својим лепим врењем И горду Мис’о што те гледа С осмехом и са сажаљењем. И најзад, када куцнеш тише, Измрцварено, тужно, грозно, Биће нам јасно,
У мојој души суморни пејзáжи На мутном сунцу тамне и трепере, У души мојој — ти, мој боже, кáжи! — Мис’о без сунца и умор без вере; У свести мојој истина не важи Светлошћу свога бића.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Благо добром чину и светом образу и поштењу. — Реч без дела мртво тело. — Лепе речи не месе колача. — Зла мис’о трује добра дела. — Бачва бачву гради. — Пређа пређу хвали. — Стрпљење од дудова лишћа свилено рухо кроји.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
премда није происходила из зле воље и срца, него из неразумија, нерасудија и сујеверја; нити сам ја могао иначе мис|лити, представљајући себи да ја чистосрдечно желим да се посветим, а други иду те ми стоје на путу и не даду ми.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
се умље у прошлост удуби, У тамнини да се не изгуби; Кад се пустиш у давнине свете, У давнине и свете и клете, Да ти мис'о пута не помете.
И, к'о са висина Оловни облак, по души ми паде Најцрњи покров бола и горчина. И кобна мис'о морити ме стаде: Што моја ниси; и што смирај дана Не носи мени звијезде, но јаде?
У врх, на меку шиљту, отац сио, Пружио чибук, и дим се колута; Његова мис'о на далеко лута, И поглед блуди сањив, благ, и мио.
Ал' на њој никог - само разасути Скелети неки виде се на п'јеску. Тако засв'јетли и у људској души; И ведра мис'о распе свјетлост тајну; Ал' често нема да озари ништа, Сем једно гробље и пустош бескрајну... Ј.
Зашто увек једно и исто, Зар све баш мора бити јасно и чисто, И свуда прóписан број!? Та песма није акт, и мис'о није слово. А дух тражи увек ново, И хоће да буде свој.
Па ипак нисмо ми ни за шта криви, Господо. Јесу протекла пролећа Немирна, лепа; али нека живи Суморна мис'о и нашег столећа!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Госпођице мис Тебе“, рекао сам увређено, „ви баш по сваку цену захтевате моје име?“ „Да“, одговори ми она, „то ми је потребно.
“ „Моје име?“ упита ме она с чуђењем. „Али ви ме свакако морате познавати. Ја сам Мис Тебе.“ „Мило ми је, госпођице“, рекох клањајући се дубоко и с поштовањем. „Али и ви мене, исто тако, морате познавати.
„Али и ви мене, исто тако, морате познавати. Јер, ако сте ви мис Тебе, ја сам... упамтите добро, ја сам мис Мене.“ Па сам се лупио по грудима, треснуо мамузама, поздравио је и оставио
„Али и ви мене, исто тако, морате познавати. Јер, ако сте ви мис Тебе, ја сам... упамтите добро, ја сам мис Мене.“ Па сам се лупио по грудима, треснуо мамузама, поздравио је и оставио страшно збуњену под стрејом.
— Је л' те, капетан Фикус? — Молим, гос' пуковниче. — О-в-а-ј, да л' вам је познато или није: је ли мис Тебе жаба? И молим вас, ако јесте, зашто јесте, а ако није, зашто није? И зашто мис Тебе нема реп?
И молим вас, ако јесте, зашто јесте, а ако није, зашто није? И зашто мис Тебе нема реп? — Има овде један професор природњак, питајте га, господине потпуковниче.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ал' кад мис'о и сећање буду стали, Онда куд ће и коме ће они поћи? Онда куд ће да ишчезну и да оду Успомене, моји дани, бивше ноћи?
собом разговара, И занесен смело иде у пределе својих снова, И разгледа доживљаје и измишља, срећу ствара, И моја се мис'о буди, ал' к'о мис'о песникова.
занесен смело иде у пределе својих снова, И разгледа доживљаје и измишља, срећу ствара, И моја се мис'о буди, ал' к'о мис'о песникова.
То је песма коју рађа мис'о моја и сећање, То је песма мојих дана и часова и прошлости, То је песма стара, тешка, једнолика к'о кукање, То је
И док земља мирно прима цвеће, Као ваздух умрле цвркуте, Моја мис'о лагано се креће Кроз гробове у мртве минуте. Гледам доба изгубљено, тавно, Где у хладу бајки се одмара; Видим
И док земља мирно прима цвеће Као ваздух умрле цвркуте, Моја мис'о лагано се креће Кроз гробове у мртве минуте. УМРЛИ ДАНИ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ Још једном само, о, да ми је дићи Испод
Ноћ у тмини нек служи за дане, За уздахе нису само уста, И мрак има своје светле стране, Мис'о с' рађа кад је срећа пуста.
Не знаш ни то, да сам све пребол'о, Да си сада прошлост моја сјајна. Моја љубав под животом спава, Откад мис'о рађа своја чеда: Тако мртви дају каткад јава, Моју љубав још сећање не да.
Мој љиљане бели, Што су ми тебе пакосно однели? Што ти бар сама?... Зар те није жао? Куд гледаш дуго сном где нема мис'о Потеза својих? Је л' подножјем пао Сад блесак зоре, под којим је дис'о У тами човек?...
Наједном се тргох. К'о да неко иде? Мис'о моју прели крв ми узрујана. Ја бежати почех. Да л' ме когод виде? И синоћ сам био поред твога стана.
Загрљен умором и покривен прахом, Младост још ме штити и мис'о о теби: Љубав, бол и жудњу, заједно са страхом, Ја у души носим, ја носим у себи.
И док мис'о спава, клонула, у миру, Извија се љубав на крилима ноћи, И са собом носи разлупану лиру, И креће се, лебди по мојој
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
која је, на својим турнејама, видела скоро целу површину Земље, а ова мал’те не, целу површину њеног лепог тела. Мис Мери има право: небо се нагло разведрава, облаци се разилазе; тек неколико парчади њихових висе окачена о Шнеберг.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Бутлер каже да мис Фама наједанпут у две трубе дува, и да ли обадве с једним ветром у једну напред, у другу састраг дува, то ми не знамо,
σωμα) у тело МИЛОСЕРДИЈЕ — милосрђе МИС (енгл. міѕѕ) — госпођица МЛОЖЕСТВО — мноштво МНЕНИЈЕ — мишљење, схватање МУЖЕСТВО — храброст, јунаштво