Црњански, Милош - Сеобе 2
Трговци су били разместили своје тезге у квадрату кућа, аркада, капија, па су чекали да се јутарња миса сврши и да они почну. Општински звонар, са звонцем у руци, ходао је по пијаци, међу тезгама трговаца, као паун.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— У оној, синко, у којој се миса не служи. 2 Питали сељани попа: — Зашто нам, попо, што не проповедаш? — Не смем криво од бога, ни право од кадије.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Биле су већ и три мисе. Ја мислим да сад четврту дивани твој стриц... — Како то? Зар се може диванити миса у поараној цркви?
Послије тога била је велика миса, на којој зађаконише Мачка. Бакоња је само истрчао из кујине да види тај обред, па се опет вратио.
— вели Тетка дувајући... — Добро је, добро! Има сами велики мисâ досад близу стотину (тј. плаћених великих миса). А помисли, теке је десет ури! Још ће пука доћи! — Е, боже помози и свети Фране! — прихвати Брне.
— Дошâ је један сељак из далека, чак из ти страна испод Велебита. Богат човик. Можеш замислити записује двадесет миса! Дакленка каже: „Нисам се још исповидија, али желим да се исповидим!“ „Па ајде, брате!
Најпослије смјести коња, пак оде у цркву и ста до врата. Миса бјеше при свршетку. По клупама било је њеколико постаријих госпођа.
што је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њихови разговори на путу, први утисак града на њ, пријем код бискупа, миса у саборној цркви, гдје је служио сам бискуп, и обред ђаконства.
Ћипико, Иво - Приповетке
И жене се повратише из цркве. Марко седе са њима поред врела; одмара се и чека да почне велика миса, јер тек после службе настаје весеље...
Зазвони други и трећи пут, и започе света миса. Марко пред црквом држи Божицу чврсто за руку и слуша певаче који у песми објашњавају живот светога Рока чудотворца, а
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ВИ Бол ме и туга научише вери У празном храму, уз шум кипариса Чуо сам одјек сахрањених миса И чуо Бога који љубав прашта.
Ћипико, Иво - Пауци
У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња. Начичкала се глава до главе. Иво попође и погледа унутра. Миса започе. Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу. Тумараше даље селом.
Напокон, неколико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају. Домало наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућама. Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.
„Ча ће нам пинези?” говораху. „Лако се из рук' омичу, а орган ће остат заувик! ...“ Кад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве. Заустави се часом у хладу.
— диже жена главу и говораше к'о собом. . — Онда пусти нека раде ча их је воља!... Доста је света миса... А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест' у рајску славу!.... — Ча говориш ти, Јуре?
И доста ми је у тузи миса 'на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем. Мучим се како ћу чакод заштедит', па да