Костић, Лаза - ПЕСМЕ
МИНАДИР Што је силан, што је славан краљ Рамсенит од Мисира, таке силе нигде нема од Индуса па до Нила. Па што има силна блага краљ Рамсенит од Мисира, така блага нигде нема од
Па што има силна блага краљ Рамсенит од Мисира, така блага нигде нема од Индуса па до Нила. Па што му је ћерка лепа, поносита Валадила, те лепоте нигде нема од
Вајаоче Минадире дању, ноћу нема мира, дању, ноћу походи га краљ Рамсенит од Мисира. Дању, ноћу походи га, с њим долази Валадила, да и она види де ће вечни санак да одснива.
Оштрим длетом бола свога у блед камен реже лица, свако лице иста лепа Валадила од Мисира. Тако воли Минадире, тако му је љубав силна, те љубави нема више од Индуса па до Нила.
Лепо лице све је блеђе вајаоца Минадира, а посете све су ређе Валадиле од Мисира. „Што ми вене дете моје?” стари краљу ћерку пита, — поносита Валадила само ћути, само снива.
Моје срце не избира, срце моје само воли неимара Минадира.” Снуждио се на те речи краљ Рамсенит од Мисира, — „зовните ми тога младог неимара Минадира.
„Неимаре Минадире! Ја и нако немам сина, тебе воли моје дете, — краљевић си од Мисира!” Уздахнô је Минадире, занео се, као да снива, мртвог слуге прихватише вајаоца Минадира.
Жао беше старом краљу, Рамсениту од Мисира, што радошћу превеликом уби ћерку, уби сина. док налише самртником света уља и мириса, издахнô је већ и стари краљ
док налише самртником света уља и мириса, издахнô је већ и стари краљ Рамсенит од Мисира. Повише им бело тело у покрове од папира, а по њима написаше од љубави шта све бива!
Ћипико, Иво - Пауци
али за добре паре све се може .. . Али, само за добе паре! ... Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада? — Добра земља! — вели Илија као за се. —А што питаш за њу, господару? — Полако, болан, што срљаш?