Павловић, Миодраг - Србија до краја века
смећу ко свици северни ветар је позван да претестерише дрво знања за њим орачи вредни из најбољих школа преоравају мислено ткиво света устима се уштављују коже восак се топи отвара се печат и вавилонска кула пада као маљ по последњој