Дучић, Јован - ПЕСМЕ
у првој тишини, у блиставој сенци смарагдових гора — Бледа, као чежња, непозната жена, С круном и у сјају, седи, мислећ на ме... Тешка је, бескрајна, вечна туга њена На домаку ноћи, тишине и таме.
је гост, међутим, прешао у збору С једним кардиналом, пун речите силе, Цело стање цркве на Јадранском мору: Све мислећ на једну ципелу од свиле.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ИИ Пишем вам, Госпо, из малене избе У Министарству иностраних дела, Мислећ на љубав Пирама и Тизбе, Леандра, Хере, — што зна земља цела.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
сунца, у првој тишини, Тужна у сенци смарагдових гора, Бледа као чежња, непозната жена, С круном и у сјају, седи, мислећ' на ме... Тешка је, бескрајна вечна туга њена На домаку ноћи, тишине, и таме.
је гост, међутим, прешао у збору С једним кардиналом, пун речите силе, Цело стање цркве на Јадранском Мору, Све мислећ' на једну ципелу од свиле. Ј. Дучић ЦXИ ДУБРОВАЧКО ВИНО Море непомично, мирно као срма, Лежаше пред вртом.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И ако је ноћ вечита У што тоне жића дан; И ако је живот ништа, Или само шарен сан; Па баш да се свако вара Мислећ’: „Ја сам на то зван“ — Ипак, ипак благо оном, Благо оном који умре Одушевљен, раздраган.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
„Ја сам снила мало прије Да у теби срца није!“ Кад си снила, зоро бела, Тад си га однела. ВИ Мислећ’ на те — у том вају, Мислећ— на те — у том сјају — Кад се моја душа пита, Је л’ на земљи, ил’ у рају; Мислећ’ на
“ Кад си снила, зоро бела, Тад си га однела. ВИ Мислећ’ на те — у том вају, Мислећ— на те — у том сјају — Кад се моја душа пита, Је л’ на земљи, ил’ у рају; Мислећ’ на те, кад ми душа Грли, љуби
ВИ Мислећ’ на те — у том вају, Мислећ— на те — у том сјају — Кад се моја душа пита, Је л’ на земљи, ил’ у рају; Мислећ’ на те, кад ми душа Грли, љуби света оба, — Мила ружо, душе душо, Шта ти мислиш у то доба?
ил’ у рају; Мислећ’ на те, кад ми душа Грли, љуби света оба, — Мила ружо, душе душо, Шта ти мислиш у то доба? Мислећ’ нате, мислећ’ на те, Трепавица кад ми клоне, Па у ноћи, у самоћи, У том санку ружичноме, Кад се мајка моја спусти
Мислећ’ нате, мислећ’ на те, Трепавица кад ми клоне, Па у ноћи, у самоћи, У том санку ружичноме, Кад се мајка моја спусти — У том
нас благосиља — Од суза се море диже, Ми пловимо по таласу — Мила ружо, душе душо, Шта ти мислиш у том часу? Мислећ’ на те, мислећ’ на те, Кад самоћа срце стреља, А из срца разбију се Пуна јата разних жеља, А златне су — ти их
Мислећ’ на те, мислећ’ на те, Кад самоћа срце стреља, А из срца разбију се Пуна јата разних жеља, А златне су — ти их златиш, Теби лете
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1886. ГОСПОЂИЦИ Н* По воли своје судбе клете, Прогоњен страшном буром зла, А мислећ на вас, мило дете, Из даљине вам пишем ја.
А свиња, не мислећ дуго, Загрокта на своје прасце и оде на место друго, У туђ нечији забран. Амор је, међутим, спавô Безбрижним и равним