Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И на те прекоре гомилица голих синова ћуташе, баш као да је она крива; ил’ можда је мислила да су то сузе сиротињске, та бујна киша, и ти бесни таласи да је њихова клетва која ће потрести тврдо озидане дворове
Ја не знам шта ми је било, али сам сва задрхтала и ни о чему нисам мислила до само о њему: он није био више преда мном, а ја сам га опет видела; није говорио, а опет ми се више пута чинило да
Он мора доћи, мислила сам. Поноћ је... Ја видим из далека једну тавну сенку, после чујем како опаклија шушти. Он је!
“ Ја одох да понудим тетку; дотакох се руком њезина рамена: мислила сам да спава, па је треба пробудити; али је она била будна, отвори очи и гледаше ме тихо осмејкујући се: „Шта је,
Тужна је то грађа за будући живот једног сирочета!... Па кад сам у мислима довршила те моје црне дворове, онда сам се мислила: кога ћу да сместим у те големе тавне сводове?... Зар моју љубав?... И њега, мога љубавника?...
али нигде ни капке; и ја, малаксала, падох под једну еведру, где пастири зими од северних ветрова заклањају овце. Мислила сам: умрећу; али ми у томе часу притрча однекуда Алекса. „Грлице, шта ти је?“ питаше ме тужно осмејкујући се. „Воде!...
Она се окрете с неким поносом и оде... Ја остадох сама на степеницама те господске куће. Мислила сам: куда ћу и шта. ћу да почнем сад?... Из Кикинде нисам мислила одлазити.
Ја остадох сама на степеницама те господске куће. Мислила сам: куда ћу и шта. ћу да почнем сад?... Из Кикинде нисам мислила одлазити. Хтела сам да видим шта ће с Алексом бити, шта ли с чичаМарком...
привеза један крај за дрвену кваку, а други за један дирек тако пажљиво да је Стојна, која није још могла заспати, мислила да је то само поветарац што суво лишће котрља.
— Да!... Нисам те ни питао, а шта те кошта тај кромпир, снао?... — Па шта ти даш, чича... Баш сам данас мислила да га бацим из куће, та сав је иструлео!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
! Она потврди главом. — Дијете!... Бог с тобом!... Прекрсти се!... Она обори главу. Чудила се својој куражи. Мислила је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти... Мати скочи. Докопа је за руку и упршти погледом у њу.
Није јој казала да се заверила Станку, па је премишљала да ли да јој и то каже... „Да јој кажем!...” мислила је. „Да јој кажем! Она је добра као добар дан. Што јој не бих казала, мајка ми је!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И наместише Аноци да спава. Јес', ал' није тако ласно заспати, као што је мислила! Што никад није било, то она сад осети самоћу!
Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу. Иконија се не може од ње да растане, и кад је мислила да је Мара с попом заспала, изнесе свој губер и простре га пред врата попове собе, па ту леже.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Увек се извуче из малера, па да је не знам какав. А ту је мислила на онај случај кад је Његово Преосвештвенство Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, па није затекао
Тако је мислила у себи гђа Сида, па прекиде сама паузу. — А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи.
— Е, баш, баш сте добро учинили што сте дошли — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас. — Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго.
и кад је она газдарица испред своје куће, па све до пола сокака, — то, бога ми, никако није хтела, а није ни тражити. Мислила је и мислила како би им доскочила — и напослетку се досетила, славно досетила.
Мислила је и мислила како би им доскочила — и напослетку се досетила, славно досетила. У селу нема баш богзна колико полицијских уредаба,
Она још није мислила ни на кога, није ни дању ни ноћу снивала још никога. Она је волела своје пилиће и гушчиће, и своју Милку коју јој је
Јако јој жао што је онаква била. Ах, мислила је у себи, само још једаред ако се нађе с њим, неће више бити таква као досада. Ишла је сваког дана у башту.
Најрадије је мислила о томе: кад би умрла, ко би је све жалио, и како би је Шаца тек жалио! И да л’ би се од тешке жалости за њом из
Ни она не би могла преживети такав губитак, сањала је Јула будна; и она би се убила, мислила је у себи; убила из пиштоља, или би у Тису с брега. После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца!
шетала по соби, застајкивала код прозора, и гледала без икаквог интересовања и израза кроз прозор на улицу, и једнако мислила, али се ипак никако није могла да сети да је кадгод чула да се нека тако из поповске куће удала за бербера.
У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао забранити! Како је мислила да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, иако су они могли учинити
Како је мислила да је свака нада пропала, најрадије је мислила о својој смрти, и праштала је и оцу и матери, иако су они могли учинити да не дође до тога.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Јулка сама у себи начинила је тај план да Љубу наговори да је од матере проси. Она је мислила, ако је мати Љуби обрече, чуће Ружичић па ће се покајати и узети је, а Љуба ће остати у платки.
Ми смо, хвала богу, сви здрави. Ја то исто мислим што сам мислила кад смо се растали, и надам се да и ви ваше мњеније нисте преиначили.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
То је захвалност што си мислила на мене, то ти је мој поклон, три године, ноћу и дању радио сам на њему; ја сам ти то био дужан, јер, да тебе није
А она му је рекла: — Добро је што си дошао, ...тако је добро што си дошао. Мислила сам више те никад нећу видети. — Опрости, опрости, опрости, опрости, — безумно је јаукао Јуришић.
Африка
о Сари Бернар, која стигавши у Рио де Жанеиро, чим се умила у хотелу, сишла је, узела кочије и наредила: „Прашума“. Мислила је да је прашума одмах иза вароши, док је она била далеко железницом. Овде прашума почиње већ од обале.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Па ипак, иако га не погледа, сад при растанку, била се сажалила на тог поружњалог, запуштеног, човека. Мислила је, за тренут, два, на њега окренувши од њега главу, са оном љубављу, коју је пре осећала, кад би им се намештала,
Она поче да сумња у Исаковича. Мислила је да тај официр није дошао, кришом у Беч, да се лечи, него – да је убица. Убио је неког мужа, па сад чека, да га
као срце устрептало од вечног мрака, госпожа Евдокија се трудила, пре него што оде, да га што више очара и задовољи. Мислила је, онако лепа и гола, да је заборавио ноћ у Визелбургу.
Чак се и смејао својој жени. Каже, она мисли да је у Темишвару, у аресту. Шта је она могла? Да виче? Мислила је да од тога зависи живот њеног мужа – убице, Зековича. Тако јој и Трифун каза. Занела га је, каже.
Сећао се да је, на то, скочио, и да је опсова („какав накит, коме накит, душу ти женску?“). Зар је она мислила да му, ваљда тим накитом, купује чизме и нову, хусарску куртку, у Петерсбургу; да му се сирмијски хусари у Росији
Госпожа Монтенуово, која је, у то доба, била педесет година, била је у младости бојажљива и бојала се браколомства. Мислила је да ће одмах родити, ако изневери мужа, са којим није имала деце – а то су јој и пријатељице предсказивале.
Није ни та девојчура у Токају зло мислила. У сваком случају, сад, у Кијеву, Ђурђу се учини да је ово чудо, које Ана од тога сачини, нешто неземаљско.
само тужно за том младом женом, за Аном, која је била удата, пре пет година, у својој седамнаестој години, а која је мислила да њена удадба није као што је и свака друга удадба, него нека надземаљска срећа. Нека љубав, какве иначе у свету нема.
Зна се да је и она мислила, о људима, као њен министар Петар Иванович Шувалов: да се ни један човек није родио анђео! Али да ли је, и како је,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
“ знајући добро да својим животом плаћају љубав према српском народу. И на тај је начин мислила Аустро-Угарска применити мандат који је добила од међународног конгреса, уништавајући народ који није могао трпети
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Не само моја већ и моје породице. Зар се жена, супруга, неће обрадовати повратку мужа за којега је мислила да је мртав? РИНА (буни се и крије иза Милана). ПАВЛЕ (Спасоју): Или ви, на пример, као најближи рођак?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Рашида је жвакала бучније од мамута и ја је упитах шта ће јој њени рећи када се врати кући. Она само слеже раменима. Мислила је како неће ни приметити да је нема.
„Клиндеру!” говорила јој је. „Шта ти знаш?” Сада ће јој моћи рећи да зна: то није ништа нарочито, то с љубљењем. Мислила је да ће дунути ветар, Тиса почети да се љуља, десити се нешто огромно и неочекивано.
и извукао се напоље праћен Станикином примедбом да би толики клипан могао себе да доведе и у неко пристојније стање. Мислила је при том на моје фармерице и црни џемпер, али је у томе било доста лицемерја.
- Шта би она могла да каже неком као ти? - Не знам. Мислила је да јој он пише. - Ко он? - Ти знаш ко. Ти знаш у чије име смо послали сва она писма? - А сада?
” - осмехнула се и прошла, аја сам остао да се питам је ли мислила на Рашиду или Грету. - Ти, бубо божја! - окренуо сам Грету на леђа и покушао да јој завучем прст испод оклопа, али је
- Зато што ја јесам магарац, Весна, и што они сада говоре о томе! - рекао сам, а она се нагло тргла. Не, не говоре, мислила је.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Ја вас разумем. Мислите, тако болесна девојка не може се удати. — Да то Јуци кажем, мислила би да сам полудила. — Ја сам већ са Јуцом свршио. — Није могуће? — Питајте.
Црњански, Милош - Сеобе 1
А шта је она приметила, и мислила, то се није видело ни на њеном лицу, ни у њеним очима. Тек кад једно вече, у Цветној недељи, наиђе када се она купала,
Затим је Земун дознао још и то да је она била сироче, кад су је удали за Исаковича, и да је мислила да ће јој он годину дана бити као отац, док се не роди прво дете, па ће јој тек онда постати муж.
Иза њих, све је било само једна непрегледна раван бескрајног, прљавог снега. Тако је мислила о мужу госпожа Дафина, изнемогла од плача, умало не заспавши опет.
Без кајања, уосталом, зашто и да се каје, она увиде шта је учинила. Није много мислила о томе како ће то да сакрије. Било јој је равнодушно да ли ће то, на неки начин, дознати чак и муж, тамо, негде,
Овај други учини јој се, ипак, утолико бољи што је знала да ће живети у богатству, господству и без сеоба. Муж, мислила је, не може се вратити. Не, овога пута, неће се више вратити.
Девер јој није био баш сасвим недорастао, како је испрва мислила. Најпосле, можда је после оног првог, страшног и обесног, и требао да дође овај који јој се сад учини ако не и драг,
жена Аркадијева, која беше пошла за Ананијем, из радозналости и страха што ју је већ више дана мучио, јер је сву ноћ мислила само на вукодлаке и вампире, плашећи својим распитивањем о подземним и натприродним бићима своје љубавнике, пастире и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
МАДАМ БОВАРИ СА »ТАША« Када је имала двадесет, жене од четрдесет су јој изгледале као старице. Мислила је да никада неће доживети те страшне године, да ће умрети млада као Фани под плинском светлошћу.
Опет те је сачекало оно исто осветљење од двадесет и пет свећа, па си са чежњом мислила на своју удобну кућу која личи на разгажену папучу, на драге углове и прашњави абажур са ресама, на подгрејана јела
Мора да изгледам као неко чудо, мислила си огледајући се у празном излогу месарнице где си чекала у реду. Само да ме не види неко познат! Све је поскупело!
Онда су ти деца узела други део, да виде биоскопски програм. Није важно, мислила си, прочитаћу их касније. Али ниси. Онда си поспремила сто. Исецкала ситно црпи лук.
Ружа дели поклоне: јевтине кексе, мараме, вињак, упаљаче и оловке. Види се да је мислила на свакога. После им показују имање и они тако откривају читав мали средњовековни феуд — сплет чврстих грађевина на
« ЗАМАК Ох, боже, хоће ли већ једном завезати! — мислила је, увлачећи се дубље у подигнуту јаку кожне блузе, док је таксиста неуморно хвалио што се упутила тако далеко ван
— пресече је мајка. Затворила јој је уста новим навиљком салате. »Могла бих да вам испричам шта је био пре«, мислила је, а сузе јој се закотрљаше по столу заједно са младим грашком. »Могла бих ја...« —Није вам добро?
Како је све то понижавајуће, мислила је не престајући да гута залогаје. Помисли још: каква је човек животиња, а рече: — Овде се заиста сјајно једе!
Забацили су шапке на теме и попили но пиво. Можда би овај помогао? — мислила је Нина, гледајући једног по једног човека у сали. Не. Он, не. И он се кеси очекујући спектакл. Овај? Ни он.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ОТАЦ: Добро, то је зуб; али нашто тако скупе аљине? Нашто те моде и лудорије? МАТИ: Ја сам мислила да се ко заљуби у њу. ОТАЦ: О, нашла си! Пружи само иљаде, па нека је и ћорава и без носа.
ДЕВОЈКА: Опростите, богами нисам била спремљена; мама је мислила да ме јошт не удаје. ПРОВОДАЏИЈА: Али кад се појави овакова, то јест, прилика! Онда би гриота била пропуштати.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Мене отац стално испитује и жели ово и оно да чује. (…) И зашто нисам мислила и како нисам пазила и шта сам опет згазила и како, како, и зашто, зашто, и смем ли, смем ли, и знам ли, знам ли?
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЗЕЛЕНИЋКА: Нећаче, нећаче, зар сам дочекала да ме змија из руже народности уједе, да ми сунце потавни онда кад сам мислила да најлепше светли? ЛЕПРШИЋ: Шта је вама, госпоја ујна? ЗЕЛЕНИЋКА: Шта је?
ЖУТИЛОВ: Милчи? НАНЧИКА: Ја сам одавно смотрила гди један често пролази поред пенџера и увек баца очи горе. Све сам мислила да л’ се ње тиче, и сад видим да је истина. ЖУТИЛОВ: Је ли то зацело, или као што ви жене имате обичај?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Политички положај српскога народа у новој домовини био је несређен и тежак. Аустрија је мислила да крајеви које су Срби населили јесу стечени оружјем царских трупа и да су то земље царске куће; Мађари, ослањајући
Милићевић, Вук - Беспуће
прије него што ће да пође, пошто је двапут дуже остала него што је имала посла; на сваки начин, то је већ толико пута мислила да запита и, не усуђавајући се, остављала за сутра. Једном руком држала је за браву и гледала га својим великим очима.
Гавре Ђаковић, подиже очи и зачуди се. — Не, — рече он, немам зашто да се љутим. — Ја сам мислила, - говораше она, гледајући у противни зид, - јер не диваните никад са мном. Да вам није мрско што долазим?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Шта ли је, боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу? Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он. Али он је нешто подуго тако ћутао. — Шта је, прико — прекиде Јова паузу. — Шта си се замислио?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
У прво време сам плакала. И знаш ли шта ме је на крају смирило? Почела сам опет да сањам кадију... И мислила сам: добро, ово је овде, овако ми је суђено, тако се мора; али тамо, у џенету, тамо ћу кадији да будем супруга...
Стоји и чека ме, а тело му и кроз одећу светли... Али после је дошло и дете. Па сам мислила: како ћу тамо дете да пренесем? Да се сад то и догоди, да ме кадија тамо и чека, оно би и тамо остало Хасанаги!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Господа имаш, ако мајке немаш... Ћути чедо моје!... — Нана моја! И њу он... ох!... — грцаше ти. — А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој бре чедо тако!
Слушала је, стрепила, а ништа није могла да ради. Мисао о своме греху, што је о томе, њему, Стојану, мислила, памет јој обузе и сву испуни неописаном тугом и страхом.
Шта је имала више од њега да тражи! Већ био је сада на њу ред да се она покаже, одужи му се. А мислила је да би му тиме: ако она, кућа што мање коштају, а опет да он у кући има све: добро јело, вино; ничим да није
да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде. Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то увек као да се скупљало, врзло око тога Ите.
А што не знаш, питај. Сама ништа не смеш — била му је то прва реч њој. Испочетка њој је то било тешко. Мислила је да због тога не сме да дира, што је то тако наместила нека од његових првих жена, па сад из љубави према њој, као
А оно? Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи — никад. Никад више она не заплака... Није о томе мислила. А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...
А оно? Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи — никад. Никад више она не заплака... Није о томе мислила. А да не би мислила о томе, зато се толико и уносила у посао...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ишло је то тако неколико дана. Но његова маћија, чудећи се томе, мислила је како је то да дечко тако брзо повеже говеда, те ће једног дана припазити шта он ради с говедима.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Није ти по вољи од земље! СОФИЈА: Псујеш што се дрва троше, или кад се који суд разбије, пак сам мислила, да ће овако боље бити. МАКСИМ: А што се Новци издају? Ја сам баш несрећан човек, куд се год окренем, ту видим штету.
ЉУБА: О, да видиш како се заљубила Софана. СТАНИЈА: Куку мене, зато ти оћеш књигу да научиш! ЉУБА: Да што си ти мислила? СТАНИЈА: Што сам мислила? Књига је да се молиш Богу, да будеш добра, ваљана, честита, а не да учиш како да се љубиш.
СТАНИЈА: Куку мене, зато ти оћеш књигу да научиш! ЉУБА: Да што си ти мислила? СТАНИЈА: Што сам мислила? Књига је да се молиш Богу, да будеш добра, ваљана, честита, а не да учиш како да се љубиш.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕЛА: Богме, девојко, гладна сам ти. ПЕРСИДА: Сместа ћете бити служени. Она је већ скувана, јер сам мислила да ћете је у постељи попити. (Брзо простре чаршав преко стала и изиђе.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
збунила и зацрвенела, па замуцала, а теби после те лекције било нешто чудно смешно, па си се кикотала ко шашава: мислила си да ту има неке мистерије, а од свих речи за жену која очекује бебу, највише ти се допао израз благословено
Али, никако нисам смела да вам приђем. Све до Трга Републике. Мислим, ваше приче и све остало: то ме збуњује! Што сам мислила о вама? Боже!
Кроз прозор кабине види се река. Иста је као и у оно време када сам била девојчица и када сам мислила да на свету постоји само један језик и да се он зове београђански.
), а од мајке систематичност у масирању. Од бакуте — способност да се ескивирају тешкоће. Дуго времена сам мислила да сам рођена у улици која се зове Један правац. Али, не! Боље да почнем као и остали, са предисторијом свог рођења.
Њихова је обала, наравно, равна као даска, боље речено као она позната манекенка што носи груди изнутра. Мислила сам да сироти Талијанчићи пате, као не знам ко, што им Обала није разведена и због тога што код њих у мору нема риба,
Живота ми, мислила сам да је кец!“ Описала бих све њене мане и врлине, и то како нас је отхранила редом без мушке главе у кући „с ево
удавила у гас-маски на Противхемијској заштити (Пе-ха-зеу), јер јој нису објаснили како се отвара довод ваздуха, а она мислила да тако треба, и како је писала писмо председнику владе против неке госпође Ангелине, која јој је наводно отровала
Живота ми, мислила сам да је кец!“ Описала бих све њене мане и врлине, и то како нас је отхранила редом без мушке главе у кући „с ево
удавила у гас-маски на Противхемијској заштити (Пе-ха-зеу), јер јој нису објаснили како се отвара довод ваздуха, а она мислила да тако треба, и како је писала писмо председнику владе против неке госпође Ангелине, која јој је наводно отровала
“ или избацују још рафиниранију ствар: „Што раније ниси мислила на последице“? После нас покупе као векне хлеба и поређају по столовима.
Јесам ли нешто изоставила? — Ма шта ти мислила о томе, ви данас ипак живите пристојно, имате свој кров над главом, а видим, нисте лоше ни обучени! Ја сам се жртвовао!
Тако ме, и не слутећи, баци у најцрње поноре мисли. Онако, успут. Лежала сам чекајући Мишелина и мислила о оним стварима. Јесам ли, дакле, фригос, или нисам, питање је сад? Јесам ли заћорена у неког или нешто?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Је ли млада? АЛЕКСА: Она је жена од своји двадесет и пет година, но иначе врло лепа, и добре нарави. Тја! Мислила је нешто, али није могло бити. ЈЕЛИЦА: У чему?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Страшно сам се бојала. Седимо под маслином. Држим је још за руку и она не жури да је извуче. — Мислила сам да сте отишли. — Чини ми се да бих вас чекао да ујутру. Страшно сам био гладан. Ћутимо.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ГИНА: Ију, ију, ију, ко би то рекао? САРКА: Ама, шта: ко би рекао? ГИНА: Па то; ја сам мислила кутија. САРКА: Море, остави шта си ти мислила; него зар ти, тако ти бога, ништа мање него сребрн сервис?
САРКА: Ама, шта: ко би рекао? ГИНА: Па то; ја сам мислила кутија. САРКА: Море, остави шта си ти мислила; него зар ти, тако ти бога, ништа мање него сребрн сервис?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Толике учитељице удате, управо све у целом срезу, све су за учитељима. Па како лепо живе! И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено. Буд је такав, па још привремени !...
— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.
Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна откуд то дође: тек одједном је подузе
Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду... Па сам хтела вас молити да им ви кажете, вас ће послушати.
Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала; око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст,
Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти И кад буде велика као мати, И чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и
Сад јој је и отац друкчији, простији, ништавнији, а некад је мислила да од њега нема важнијег лица у селу. Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као
Да ли је требало коме моје страдање... оцу, мајци, брату... јесу ли они сад срећнији ?... Не, не... Ах, а ја сам мислила да страдам за њих, да приносим себе на жртву, а оно није... И њих сам убила, унесрећила... О, тешко мени !...
Љубица га опет изведе из забуне, обори главу, па немоћним, жалосним гласом проговори: — А ја сам мислила да не можете да ме гледате од мржње, јер сам вас доиста тешко увредила...
Како може бити!... Зашто?... Од чега?... Љубица гледаше, пренеражена. Није никад по мислила, да ће то такав утисак учинити. Мислила је : то је зло само за њу, а другима није ништа... Други се само гнушају...
Зашто?... Од чега?... Љубица гледаше, пренеражена. Није никад по мислила, да ће то такав утисак учинити. Мислила је : то је зло само за њу, а другима није ништа... Други се само гнушају... Али оволики бол... то је страшно!
Али она се још надала... Мислила је да се то може некако окренути, и ако није знала како би се то могло окренути, и ако је знала да њено срце никада
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
од млоги сватова — Проси Месец за свог месечића, Проси Сунце за свог сунчевића, Проси Муња за се из облака. Мислила су два брата рођена За кога би сестрицу удали.
“ 194. Мислила сам (о злу не мислила!) Што бих драгом од милости дала. Ја бих њему везен јаглук дала, То је драгу одвећ мало дара;
“ 194. Мислила сам (о злу не мислила!) Што бих драгом од милости дала. Ја бих њему везен јаглук дала, То је драгу одвећ мало дара; А да бих му
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ТОМАНИЈА: Па зар ти не знаш? Да јој кажем? ДАРА: Секула ти је ухапшен! ГИНА: Шта кажеш? ДАРА: А ја сам мислила да си ти то већ чула! Сумњају на њега да је пуцао! БЛАГОЈЕ: Зар Секула? ДАРА: Држе га у Предстојништву полиције!
Стрепим и дању из куће да изађем, акамоли ноћу! (Уђе у кућу) ЈЕЛИСАВЕТА: А ја сам мислила да би нам очи ископала за динар! ВАСИЛИЈЕ: Ето, решили смо бар један проблем!
Остала сам сама, неко је наишао, и ја, онако обезнањена, у оном страху и мраку, нисам познала ко је, мислила сам да хоће да ме убије... А једва сам и чула шта говори, пола речи је односио ветар.
Обучена је у белу муслинску хаљину, са црвеним појасом. У косу је уденула белу раду.) СИМКА: Мислила сам никад вас нећу стићи! ВАСИЛИЈЕ: Откуд ви овде? СИМКА: Секула је јутрос пуштен из затвора!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
из чете и зашао иза неке куће у шумарку, да легнем у траву, два Словака моје десетине, која су ме нарочито ценила, мислила су да вршим нужду.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Кад год сам долазила у вашу кућу, а ја сам пребројавала по вашим зидовима мушке главе и мислила у себи: ето, мој сестрић, уз жену, добиће као мираз и ових тридесет гласова. ЈЕВРЕМ (изненађен): Ама, уз какву жену?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Гле, како јој је зена заискрила! Кроз сузу свет се види пристрасно. Шта вреди, кад на време није мислила? Да га продамо, сва три пристасмо. У питању није присила, И за одступање сад је прекасно!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Јутра јој већ не би бивала онако свежа. Од немирна сна и главобоље почињу јој бивати тупа. Она би мислила да је то од умора и великог напрезања.
Дакле то ли је? А она није знала. Није на то ни мислила. Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази којом се толико поносила, и коју је
Дакле то ли је? А она није знала. Није на то ни мислила. Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и
— Па зар, Софкице, ти не спаваш и не одмараш се? А ја мислила... — Не... — Ао! Па ти ниси ни јела, мори, ништа — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може
И стога, све више пијући ракију, поче се спремати и за то. Једино што јој глава заносила и очи јој гореле. А то, мислила је, све је због страха.
Све што се сад око ње по кући, дворишту догађало, за њу није постојало. Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити кад пође прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом.
Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд. Узалуд јој је Софка то пребацивала, у јутру се на њу љутила кад би видела да опет у
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Около, бого, у кућу, ђаволе! — Приповиједа се да је рекла некаква жена кад је грмљело: она је мислила да бог тучу оправи около, а на дијете које је било пред кућом викнула је да иде у кућу. По репу, ко бабино кајање.
“ а она мајци: — „Богме мајко, и ја сам исто тако урадила, јер сам ја мислила да се овако на завјет иде!“ Нема болећега. — Некаквој болесној жени падне на ум усред зиме на букову мезгру.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Она сирота ни помислила није да је то човек, него је мислила да је Бог зна кака зверка и чекала је само кад ће је спопасти и растргнути.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Је л стварно мислиш да овима сипам шкембиће? ИКОНИЈА: Вала сипај, да видим и то чудо! Мислила сам да сам огуглала на све, а оно ти бане и невидљива војска!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Онда ћу срећан бити!” Но, моја глава, пуна светиње, другојаче би мислила. Кога оженити? Мене? Сачувај, боже! Боље сто пута да ме каква свирепа лавица или медведица с ноктима својима на
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Одиста се претјеривало и с једне и с друге стране. Тако је канда и царска власт мислила, те пребивши на полак и узевши на ум да кад је човјек из Зврљева, а није прихватио више од петнаест глава животиње, да
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Света руко, згроми ме сад, мислила је и дуго и страсно притискивала усне на хладан камен гробнице, уливајући у њих сву своју крв да њима овлажи свету
Дође јој да га туче, стиска песнице, сагиње се и види широко отворене очи, крупније но што је мислила да јесу, гледају је оне друкчије него икад, гледају је не као Ђорђеве ситне и зле; опусти песнице, спусти руку на
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Није га видео. Узалуд певале птице. Није их чуо. Шта учинити када је принцу досадно? Мислила и премишљала царица мајка, цар отац, лекари и мађионичари. Смислили да му поклоне крилатог кона.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
јуна започели Срби, не Турци. Сва цпећа да је било, тада и касније, енглеске и друге господе која је друкчије мислила па је истина о његовој смрти, малко окрњена, постала и историјска. Сада, и то је без значаја.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Зато морам да се овој двојици поново вратим. Почећу са Демокритом. Смешљиви филозоф! - Зато што се на све смејао, мислила је и судбина да има права да са њим тера шегу; она од седамдесетак радова Демокритових није сачувала ниједан једини.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Јест, у име Божје заклињемо се ми на верност отаџбини ма каква она била, ма шта она хтела, ма где она мислила да нас поведе, за Праведно или за Неправедно, за Истинито или за Лажно.
И по сваку цену, што пре, одмах он је хтео да открије њену душу, да сазна оно што је она тог тренутка мислила, да брзо продре у само језгро питања што га је мучило.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
обарала је очи кад би га други споменули, али се сјећам из најранијег дјетињства како је навече пред лијегање, кад је мислила да ја већ спавам (док сам напротив притајена даха жмирио кроз трепавице), дуго стајала расплетене косе гледајући у
) Ствар је у томе што је она била задовољна увијек кад је мислила да сам задовољан ја. — Нећу да те ни у чему спутавам, нећу да ограничавам твоје могућности.
Свира по себи, по струнама свог властитог организма, као по целлу... Тај сам!... — Ти врло добро знаш да нисам тако мислила. Трудио сам се да сачувам супериоран тон, али сам падао све ниже, и у томе и те како спознавао занатски горка уста.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија. Непрестано је потом мислила и питала се: зашто она не може да види ни вампира ни дрекавца, кад, ето, други људи могу...
И што се више она старала да ову необичну појаву себи објасни, у толико је више мислила о томе и све више је обузимала нека слатка зебња при тим мислима.
Станка је мрзела на ово своје стање, и мислила је досада да је и њему мрско, па неће ни да говори о томе. Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу
— рече му загушеним гласом. — Ја овде пропадам, а ти тражиш девојке те се проводиш са њима! — Ја шта си ти мислила ? — одговори он, осмехнувши се иронично. — Да седим једнако уз тебе и да ти пиљим у очи, је ли?...
А после?... Ти мислиш, вели, ја не могу живети без тебе... О-о-о- !... А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било...
О-о-о- !... А ја сам мислила да га не бих могла преживети, умрла бих са њим, погинула бих, кад би њему што било... Мислила сам, куд бих без њега и на што ће ми живот после!... А он вели: имам још сад на сваки прст по једну...
Станка се зачуди. По своме поимању, она није до сад сматрала себе за кривца. »Ко чини зло — он и одговара за њега«, мислила је она до сад, »а ја само идем са њим, не чиним никоме ништа«.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ишло је то тако неколико дана. Но његова маћија, чудећи се томе, мислила је како је то да дечко тако брзо повеже говеда, те ће једног дана припазити шта он ради с говедима.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Тако је на делу показала шта је мислила када је објашњавала духовну мисију америчке жене. У току ручка причао сам о недељи у Идвору, нарочито о обичају да
- упитала ме је у шали, а када сам јој одговорио ”не” она се опет насмејала и рекла: - тако нешто сам и мислила. Као да је знала да постоји битна разлика између Шкотланђана и Србина.
Ћипико, Иво - Приповетке
Лекарије, а још боље месо и црно вино, мислила је Цвета, помогоше, и Марко се другога дана подигао, ако се и осећао још слаб. Залуду уфање.
Лепо све срачуна у глави, помажући се прстима. Залуду, фали нешто, ако ће и мало. Свеједно се смири: мислила је да ће се и с тим лако превести. Али, чим се некако утеши, паде јој на памет болесни човек, деца.....
Кад би разговарала с којим од њих, колико је пута мислила на малу кућицу до мора, у њој наћи се с којима од њих, проживјети вијек, а те жеље још јаче осјетила би кад би морала
Тиме она бјеше сина одгојила и на науке га дала. Испрвице ње идеал бијаше да га запопи; мислила је: биће чашћен од свога стада као и други попови, помоћи ће себе и своје, и, смијући се, надодала би: За њих је и
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Ама, кога да поправите? ЖИВКА: Тебе не, не бој се!... Него ствар... Зато сам ја и мислила да ми тебе најуримо. ЧЕДА: Тако! А то сте ви смислили? ЖИВКА: Ја, дабоме!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
с чежњом и болом своја пуна, као млеко бела прса, мећала, стрепећи да их не повреди, своју врелу руку на њих и мислила о себи, мајци, оцу, деди.
у првој верзији романа, при самоме њеном крају, где је Софка, усамљена и захваћена јаком еротском екстазом, први пут „мислила о себи, мајци, оцу, деди. - Деди, хаџи-Арси, који је био први, чувен [. . . ]”.
91 И од овог часа, када се Софки први пут обелодањује да породица не продаје кућу, како је она мислила, него њу жртвује удајом, у роману се почињу јављати пејзажи са понеком сабласном појединошћу, које долазе, разуме се,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А кад зима стегну јача, Ветар, цича, непогода, Она мишља: шума ј’ свача Кâ и ваздух, кâ и вода. Незналица мислила је: Има шуме доста свима! Ал’ је шума спахијина, А он не зна шта је зима.
Незналица мислила је: Има шуме доста свима! Ал’ је шума спахијина, А он не зна шта је зима. Мислила је: шума ј’ свача Кâ и јарко сунце што је, Па накупи мало грања За огрева деце своје.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Рихтиг, мало нисам заборавила торту, то сам баш сама мислила месити; то је особито јело, јошт ако ће после конфект доћи.
Краков, Станислав - КРИЛА
Почео је будити пољупцима. — Биби... Жена је отворила очи. Видела је погрешку и насмејала се. — Ах, мислила сам да је Митфорд... Ипак је пружила руке, и привукла мушког. Тело јој је било размекшано и топло.
Петровић, Растко - АФРИКА
о Сари Бернар, која стигавши у Рио де Жанеиро, чим се умила у хотелу, сишла је, узела кочије и наредила: „Прашума“. Мислила је да је прашума одмах иза вароши, док је она била далеко железницом. Овде прашума почиње већ од обале.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Како, на који начин? Покушао сам одмах да њеном питању, а и своме одговору, дам шаљив тон. Али је Арлета мислила својом логиком. — Зар вам ја нисам дала доказ своје љубави?... Шта желите још од мене?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У момцима срце бије На кога ће срећа пасти Да г’ пољуби Цвет-девојче. Она млада мислила се: — Пољубити, то се мора, Ма једнога ма другога, Најбоље је најлепшега, Најслађе је најмилијег.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА: Па знам, кћери, ал' не иде то тако! МАРИЦА: Иде, бога ми! До деветнаесте године нисам ни мислила на удају, оставила сам то вама; од деветнаесте до двадесет прве мислила сам и казала сам вам: нађите ми.
До деветнаесте године нисам ни мислила на удају, оставила сам то вама; од деветнаесте до двадесет прве мислила сам и казала сам вам: нађите ми. Кад сам навршила двадесет прву, а ви никог нисте нашли, казала сам вам: ја ћу наћи.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Њега је од сада она само гледала, о њему мислила. Сва јој је од сада брига била да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочито његову собу, његову
Ћипико, Иво - Пауци
а ја вирим кроз одшкринута кућна врата... Ха, ха! Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи... —Зашто? Реци! —Путем мислила сам на попа Врану: може бити да би он... —и устави се на по ријечи. —Што? —...Био боље за ме.
— Оставите! — прекида га она. — Мучила сам се свакако. Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили. И онда, мислила сам на њ. — И није ти. жао? — Не!— одговори она одлучно и прислони главу на њ.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Потресена, опхрвана успоменама, клечећи над Парапутом заогрне се у шал): А, ти бар, дедо, знаш да, када би мислила, морала бих да полудим. МИРОН (узрујано): Да, да... Не мисли! не мисли!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Госпа Нола засузи. — Све се разбија. Ја сам мислила да она у овој кући постане боља госпођа од мене, али у њој је проговорила и зрела девојка и она друга крв...
Нола, која ју је довела к себи да доживи оно што би за сав живот подрило и јака човека; која ју је удала како је она мислила да ће бити добро; и напослетку, што је није онако слабу и стаклену послала некуда у свет и оставила на дужем лечењу.
— Ја ти сад, наравно, не знам сигурно да ли је при том мислила на новац, или на оно што тебе мучи, на „великог човека”, али ми се чини да је било то последње.
Фрау Роза се препала од нечега на што никада није мислила, и дала је од своје стране лепу своту новаца за Милана. У Инсбрук су послали депешу.
То дете, прво, носило се и родило у доба кад се госпа-Фила врло тешко навикавала на свога мужа, мислила да бежи, чак да се веша.
А рек'о би, добар човек. — Жена одмрдну раменима неколико пута, и замисли се. Није у тај мах мислила на чиновника, него на кромпириште: да га комшија некако не смота. — Ама и боље је било без комшилука...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
тишине, при коме сам ја размишљао колико је четири пута седам и никако нисам могао да се сетим, а она, не знам шта је мислила, ал' знам да је чачкала зубе, јер јој се било заглавило измеђ' зуба једно дрвце.
Тако веле они који се кају што су мислили, а тако веле и они који нису мислили. „Да сам ја само мало мислила, не бих одиста пошла за тебе“. — вели млада жена своме постаријем мужу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Корална грана сети се која је, такође сањала да оде у Горњи свет. Толико је о томе мислила да се једнога дана откинула од дна и с таласима кренула у висину.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Све мислила, на једно смислила: она оде у подруме доње, те узима чашу молитвену, саковану од сувога злата, што је она од оца донела
кошуље, којуно сам плела три године а са моје до три другарице, док су моје очи искапале све плетући од злата кошуљу; мислила сам да љубим јунака у кошуљи од самога злата, а ви данас дадосте другоме!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије. О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће — фамилијарно веће од родбине, већ
Дуго је седела тако на миндерлуку у једном ћошку од собе и мислила. Шта све није помислила. Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо!
после, њега и није вређало то како су о њему мислили и ценили га старији њени, него га је болело оно што је она о њему мислила и рекла, и иза његових леђа, и њему у очи.