Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
нас бака учи да ако што у срдитости и страсти и речемо да ћемо учинити, кад се гњев и страст утоле, о том ни да не мислимо.
Многократно избегнемо велика бједствованија; а онде гди мислимо да смо у безопасности, изненада и напрасно нађе нас невоља. Разумно је, дакле, всегда чувати се.
Ми онда ако и не смемо, или нам је жао рећи му, не можемо да не мислимо: „Та гди ти је памет? Помагај! Казивао си нам то”. Или: „Говори што друго, или се смилуј пак ћути и не дави нас.
Но засад нека настрану што о нами други мисле и говоре; размотримо паче што ми сами о себи мислимо и мудрујемо; за овим весма много стоји, а кад се ово у пристојни поредак положи, и друго ће боље сљедовати.
А ми у Хопову, гди су, хвала богу, праве жене као што их је бог створио и мати родила, хоћеш зар да о њима не мислимо? Све су лажи с временом залуду, ваља да им се трагови нађу.
Дакле, кад су они онде задовољни, ми, који имамо и пролеће и лето и јесен, по свакој правици ваљало би да мислимо да смо у рају. И заисто, кад би вишенапоменута средства како надлежи употребили, тако би нам и било.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Овда им каже шта је то „важно”, па настави: — Па сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било... Шта велите ви браћо?... — Па, добро, Јово! - веле старци. — Куд ћеш му боље!
— Нисам. – Зови!... Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. — Шта мислимо сад? — запита он попа. — Још не знам... Хајдмо судници, па ћемо се разговарати.
— рече Станко. — Сви су они главни!... — Ти си озлојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамбаша — али ми мислимо друкчије. — Шта друкчије? — цикну Станко и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није крив?
И сами разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. Наједаред ће запитати Јовица: — Па куд мислимо сада? — Хајдемо у Парашницу — рече Станко. — Парашница је згодна за хајдука као колевка за детенце.
— Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо... Оздравиће пре него што ми и мислимо. Чекај само док му превијем овај мелем што чисти... — А да неће остати сакат? — Неће...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Јесте, очекивали смо вас жељно, — вели Аркадија. — Чим која кола прођу, а ми мислимо: ето га! А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз.
Африка
Млади човек скаче са постеље и љубазно нам показује пут. Ми мислимо још увек да је то један од наших тркача пус–пуса, и хоћемо да га силом упрегнемо, да не бисмо задоцнили.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Кума пољуби у руку и каже му: „Сус божја мисла уф нидеља лагиме (мислимо) да крстиме!“ (ђевђелијска каза). На Косову кум се позива погачом на коју се ставе шећер и кита босиљка, а поред тога
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Траже се да нам опросте што им не пишемо и што не мислимо на њих. Траже се дедови, прадедови, баке, прабаке, стричеви, ујне, ујаци, браћа од стричева, тетака и ујни, кумови се
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Можемо према њој бити благонаклони, а да, притом, мислимо како права књижевност почиње касније, друкчије, на вишем нивоу, отприлике онако као што и истински живот почиње тек
Ми, одрасли, владамо и мислимо у име деце. Улога одраслих се некад састојала у томе да деци не допусте читање извесних књига.
према домовини и прогресу, и онога часа кад деца стану да понављају формуле које смо лансирали у њихову средину, мислимо да смо обавезу идејног усмеравања младог нараштаја обавили изванредно умешно и мудро.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Управо сам одбио, имам пречега, да идем тамо. — И јесте, вала, и ја би’ ти исто учинио. — Па и ми мислимо, госпо’н-Пајо — рече домаћица и примаче се ближе госту. — А, сасвим! — вели полаженик. — Е, фала, прико, фала!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
су сви, изгледи, били заузети паметнијим пословима, послали њега, стручњака за интермезза, да нам поставља питања шта мислимо да постанемо у животу, када се једанпут извучемо из ове наше луднице. Да сте само то видели!
Тако се и ми свучемо, то јест само делимично, на шта маман врисне да смо праве наказе, и упита нас како уопште мислимо да се појавимо на плажи меду поштеним мршавим светом.
Узбуђени смо као нико, јер све нешто мислимо да ће нам се догодити феноменалне ствари, да ћемо, као, испливати, да ћемо најзад имати нове џемпере и цигарете у
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
оста рахли коров и пањ Спусти се у бездан дроба и на њ Неко други је требало да буде сведок смањивања свега света, мислимо у модрини која сузбија светлину небеских тела, неки други, далеки нараштај.
Но нико од нас не воли да се огледа у мраку и мислимо како је најважније да постојимо. Опет се чује једно отегнуто нееееее, мало строжије изговорено из мало веће даљине.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Сад је време за жалост, а не за позориште! Да је среће, сам би се сетио! А не да ми мислимо уместо вас! ВАСИЛИЈЕ: Али ми имамо дозволу!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
До нас стижу прве вести о катастрофи аустријској на Балкану, али ми на то више и не мислимо. Живимо као да смо на Месецу. У мом пансиону нема више мог Биримца, ни Маријете Лориол, на спрату.
Они нас не знају – томе смо ми криви. Талијани су нпр. запрепашћени како о њима мислимо. Један мој млади пријатељ показивао је, овде, малог анђела, дрворез, из једног од наших најстаријих манастира.
Ми, тамо код нас, мислимо да је то свршена ствар. Обуците неке даме у црно, и пошаљите их на гроб војводе Путника, па ћете видети.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Нема, брајко, ништа без муке, ваља се и промучити, ако мислимо успети одговарају на то најодважнији. Пробише после многих напора трњак и пођоше дале.
!... Међер нема наше куражи далеко!... — Па шта мислите да радите? — упитам стидљиво. — Како шта мислимо! Видећеш ти само наше јунаштво! Нема наше куражи надалеко, кажем ти.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Хвала ти, нано, која ме учиш као своје дете, Бог ти дао, но шта да радим кад ми још и не мислимо на то. Каја нема ни једне кошуље нове.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ако ли им и служите, заповести ради коју заповедисмо, ипак не дозвољавамо да извољевају. Мислимо да живе смерно, као што приличи монасима, да и они за трпљење приме награду, а то је уздржавање од похота и туга од
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И шта ваља да мислимо од калуђерскога чина?” Епископ: „Две ствари у исто време питаш, од који[х] само за једну не би нам доста било да до
Стари су мислили за себе, а ми ваља да мислимо за нас; нисмо ни ми од пања отесани. Људи смо словесни, умом и разумом од бога о[б]дарени, а притом имамо у руку
На исти начин, о чем год мислимо расуждавати, не ваља се нимало страшити, него сваку сујеверицу одбацити, слободно приступити с богоданим разумом
Познајући чисту истину и не казујући ју, с каквом совестију мислимо пред бога доћи? Како би ко могао по правди рећи да сам јеретик, видећи јасно да ја ништа друго не потврждавам разве
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Сунце је опет ту. Однекуд мислимо: лето. То значи: живот! Опет смо наги крај воде. Али стојимо дуго, а нико да каже — доста И уђе у воду.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Чуди се како већ није иструлио и верује да је то последње писмо, а ми на њега не мислимо и тек кад га нестане видећемо шта смо у њему изгубили. И све тако, све тако.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад смо непрестано с људима, упознамо туђу унутрашњост као понутрицу излизане кесе. Али деси се да не знамо што сами мислимо и осјећамо. У беспрекидном друштву истапа се наша личност.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он је, брате, нас узјашио, па води куд хоће, кô стоку... а ми се плашимо ни од чега. Видимо да је паметан, па све мислимо да он дрма целом војском. Ја сам то опазио, кад он нас шаље на посао. Видим, брате, човек кô и ми, само већа глава.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
- Ми мислимо на нове мисли у друштвеним, а не у природним наукама - рекли су на то они, објашњавајући своје питање. Одговорио сам
- Ми мислимо на нове мисли у друштвеним, а не у природним наукама - рекли су на то они, објашњавајући своје питање. Одговорио сам
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
А непосредну потврду да исправно мислимо даће, нешто касније, једна друга песма, за коју се може веровати да је потпунија варијанта од ове: тамо су све
остаје скривено какво је место и значај она имала не само у књижевном развоју него и у ширем, културном погледу. Мислимо, разуме се, на нашу културу, којој је књижевност саставни део.
А песнички се субјект сасвим повукао. Не види се како посредује. Мислимо на „Сунчане песме“, које изгледају као чисте дескрипције, помало хладне зато што нису субјективне.
А имали су га само ретки и, мислимо, уистину велики песници. (2000) АНДРИЋЕВА НОВЕЛА „МОСТ НА ЖЕПИ“ Девојка је, вели једна народна изрека, као камени
У два, мислимо, најважнија и у суштини програмска есеја „Хелиотерапија афазије“ и „Младићство народног генија“ Растко Петровић је
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ако се може судити на основу само три објављена наставка, уз то и кратка, а мислимо да може, Станковић ни на самоме почетку није имао намеру да напише дело у првом лицу, и то се код њега не да ни
И можда зато што је Станковића повукао да почини крупну погрешку, толику да је, мислимо, имала удела у његовоме наглом одустајању да продужи објављивање, а вероватно и писање прве верзије.
А то је за тумачење, па и вредновање Станковићеве синтаксе, мислимо, од особитог значаја. У В глави један спореднији лик, служавка Магда, добио је прилично много места.
Појава је, мислимо, значајна и за разумевање Софкинога лика. Код ње можемо јасно пратити како стицање свести о самој себи у раном
Ваља то истаћи, мислимо, зато што се на особине књижевног лика, посебно на психичке појаве које су код њега описане, не сме гледати као да су
Сеобе су, мислимо, добар пример. Најпознатија - а ваљда је и најзначајнија - поема Милоша Црњанског Стражилово (1921) сва је у
Петровић, Растко - АФРИКА
Млади човек скаче са постеље и љубазно нам показује пут. Ми мислимо још увек да је то један од наших тркача пус–пуса, и хоћемо да га силом упрегнемо, да не бисмо задоцнили.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ми нисмо знали шта управо да мислимо. По уставу зна се да кнез само двапут долази у скупштину: да је отвори и затвори. Али откуд сад кнез у скупштини усред
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
И нама се коса диже од страха, јер све мислимо, сад ће међу нас. Њено дејство на морал оних у рову мора бити ужасно. После једне такве експлозије, четворица Бугара
Погледао сам на часовник. Било је два часа. Ако шта буде, биће сада. Далеко је до сванућа. Али опет мислимо: а шта ће бити сутра, ако се дигне магла? Побиће нас артиљерија. А ми дубље не можемо да се сакријемо.
Ћипико, Иво - Пауци
А не само колико ти плода даде!...А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето, то је, мислимо, чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд. — Што велиш, Раде!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Поезија српских просветитеља и романтичара (овде, пре свега, мислимо на ауторе који наменски пишу или преводе текстове за децу) показује, пре свега, потребу писаца да децу васпитају и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Једни другима добро не мислимо, а опет заједно таљигамо... Тако је ваљда и свугде у свету. То ти, видиш лепо, не може бити узрок да купујеш имање.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али зачудо, нико више не мисли, нити говори о својој кући. Наше невоље су исувише велике, те мислимо на непосредне догађаје и оно што нас вечерас очекује. Мрак је увелико пао. Ми још увек идемо.
Ордонанси извештавају да су неки коњи већ пали. Од силне жеђи и наша мисао као да је замрла. Ни на шта друго не мислимо него само на воду.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Расматрамо се подобре што је наша права мука, што ли није. Одашта мислимо што Богу на дар давати и за душу делити? Да не узбудемо кога што обедили, глобили, преотели што и с преваром занели и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А које мишљење мислимо да неће бити на одмет кад од једне такве особе долази. И онда није никакво чудо што је његово субјективно мишљење и