Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А да стојиш овде всегда као ми, што би онда чинио?” „Мучите будале“, — одговори магарац. — „Зар мислите гди је вами место, да ту сваком мора бити”.
Онда он рекне ове вечне памети достојне речи: „Што ви мислите, људи? Срамота би била краљу францускому да чини освету за обиде учињене херцегу бургундскому!
Ни за што ли не мислите него за трбух! Ви мислите да сте сами на свету, но знајте да кад би очи ваше могле видити, ви би се ужаснули колико се
Ни за што ли не мислите него за трбух! Ви мислите да сте сами на свету, но знајте да кад би очи ваше могле видити, ви би се ужаснули колико се милиона животни само с
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
; но Веса неће низашто то да зна, већ опет пита: „Шта мислите ви људи, шта хоћете ви?” — Мени се већ досади казивати, док поп Леонтије из Уроваца рече: „О Весо!
— А Карађорђе, кад све саслуша, рече: „Ене-де сад! Зар ви мислите тако да се умирите, па кућама. Нема ту мира, одсад ће да буду бојеви велики. Но ти спремај, пак иди куд си пошао!” (тј.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— упео се путник. — Нећете ви то ни дирнути — подвикну на њ син покојног Марјана — док сам ја жив! Ви мислите што је год од сиге да је старо. Путник се окуњи па пође, а прети: — Нека, нека, даћете ви то. О, како лепо!
— Ја, шта мислите ви, море, људи — прихвати опет поп — осакатило је то народ да не може горе бити!... Ето, сви знате како је и Златарић
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Треба да се ту нађе!... — Да види моју смрт... Ваљда је он тога жељан!... Него... нека дође, баш кад мислите да треба!... Ја мислим да је тамо потребнији где треба мушка рука. Врата се отворише и у собу бахну Станко. — Бабо!..
Кад старешине одоше да изврше налог његов, он се окрете Јакову и Милошу: — Ама шта ви мислите? — Мени је чудновато!... — рече Јаков. — Ја се не бих чудио! — рече Милош.
Али Турци као да се предомишљаху да ли да ударе... Војводе стале насред шанца, па разговарају: — Шта мислите, да л̓ ће ударити? — пита Чупић. — Неће!... — вели Милош. — Доста им је било!... — Ја мислим да хоће!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
1943. („Американски Србобран“, 27. јуна 1944) ЈУГОСЛАВИЈА — Април, 1941 — Косовски хероји, шта мислите за нас, Без нашег Милоша и честитог цара? Где су наше војске и заставе данас: За бродолом беше довољна и бара!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” Турио Прока вес на очи, плаче као киша и моли. дарну то мог оца, баш видех, али мислите да је попустио? — Боже сахрани! Извади само још један дукат па му даде: „На, на пут за уши!
— А шта велиш? Ваљда да ми комшилук мисли да ми лежи мртвац у кући! Какав мртвац! Ви мислите он то збиља мисли? Мари он и за суседство!
Јеси чуо, ти Рајковићу, ти Иванковићу, ти Јоване Бојичићу и ти Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?
А и Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама. Шта ви — вели — мислите? Да се договоримо ми, па послије да запитамо и друге паметне људе; да видимо шта ће они рећи.
— Ви хоћете да се спрдате са мном? — Бог с вама! — А зашто не играте, него ме пуштате да ја добијам? — Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав? Будите уверени да се варате — ја сам играо како сам најбоље знао.
Ја се противих и држах крепко отворену књигу коју она покушаваше да затвори. — О, ви мислите да ћете је на силу затворити? Варате се. Она се још већма напињаше.
— Пароле д'хоннеур18 велите да не знам. Она се збуни: — Ја мислим да ви не знате. — Пароле д'хоннеур ви мислите да ја не знам? Она поцрвене сва. — Оставите се. Мени се учини да ме нестаде. Она је пробадала иглом без икака реда.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Постепено, само постепено. Јер ви се, наравно, ја држим, мислите временом запопити, зар не? — А па наравно. То је идеал и мој и мојих родитеља био...
Буде ту и десет! — Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се. — Та да, да, што кажете, и двадесет! А да шта ви мислите!? Нисте га још видили, а да видите какав му је црвен нос! Дакле, молим... — А благодарим! — Али коштајте!
— Је ли, Јуло, да је господин шмајхлер? — Дабоме — вели Јула. — Шта, зар и ви тако мислите!? Та то сам ја онда запао међу све саме непријатеље. — Ју! А зар смо вам ми непријатељи?
— Дакле, молим... одговор? Како то мислите? — Како мислим? Како и да мислим кад ме тако гледате? — Па добро, а ја ћу онда гледати у Јулу, а ви ми онда кажите.
— брани се Меланија. — Све вам је та, драги господине, прочитала — вели гђа Перса — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге! Узме само књигу после фруштука па каже: »’Ајде, мамâ, ви будите данаске у кујни!
А ја опет тражим, а она, шта мислите? Завукла се иза клајдерштока, па се сва предала читању, а ноћом у сну све говори из књига: »О, Едмонде, ми се морамо
— Та... оно, милостива — вели Пера — ви сте у праву, али само донекле. Ви ту мислите на оне сензационе романе у којима је све измишљено, лажно. — Та јесте! — упаде гђа Перса.
! — Да, да, имате право — вели Пера, па наставља даље. — Ви ту мислите на оне романе где се износе људи каквих нигде нема, и доживљаји којих не може бити у реалности; типови људи који нису
Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса.
— Ах, госпођице, кад не бих желео да вас што пре видим, не бих је задуго донео..., само да што дуже мислите на мене. — А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа.
Ала сте ви смешни! Ако мене не љубите, Душе ми сте грешни! Чисто знадем шта мислите Кад се насмијете! Казали би, ал’ не смете, Да ме милујете. — Ју! Ју!
?... И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?... Ако мислите о њима, стојим вам на служби... о њима се ваљда тек нећете са мојом Сидом разговарати?!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Жао ми је што тако мњеније о мени имате; што се тиче погрешака младости, знам сигурно да карте мислите, ал' ја ако се картам, то се за моје новце картам, а нисам хтео алатуру прокартати; немојте се даље ни за мој дуг
— Само матер имам. — Ништа зато; имате у њој највећег пријатеља, као моја Перса у мени. — Дакле, шта мислите, господар Першуновић? — Ја добро мислим, ал’ треба још да се промислим.
— Вама се моја кћи допала, је л’ те? — Јест; ако ми се још и оно друго допадне, онда је све добро. — Знам шта мислите. И ја то исто мислим. Је л’ вам моје стање познато? — Јесте, ал’ не сасвим. — Чули сте за моју трговину? — Јесам.
Саопшти га чика-Гаври. Чика-Гавра га прочита. — Шта мислите, чико, о овом писму? — Ја сам доста школа прошао, ал’ ово нит’ је бело нити црно — не разумем га! — И мени је чудно.
— Научила сам у Бечу, кад сам била четири године у инштитуту. — Е, па то сте ви опет далеко путовали. Шта мислите, где је Беч одавде! Ја још нисам био даље од Пеште. — Ах, Беч, — то се не зове путешествије.
— А Зашто? — Прво, ја њу нећу, а друго, она мене неће; а и није за мене; њој да је какав барон. Шта мислите, чика-Гавро, баш да пође за мене шта би’ ја с њом радио? Где би’ клавир и та канабета пометао?
— Ју, мамице, зашто нисте казали до једног сата! Шта мислите, док мало образ уредим и друге хаљине навучем! Фрајла Варвара се на врат на нос приправља.
— То је већ што друго. Молим вас, дакле, ви немате деце? — Немамо. — Ал’можете имати. Шта мислите, ви сте још женска у најлепшим годинама, па лепа. — Молим вас, немојте ми шмајхловати. — Ја само истину кажем.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ама шта причате ви о условима кад је у питању живот и опстанак државе и све. — Какав опстанак. Мислите ви Русија би допустила...
А ви како, господине Јуришићу? — Па тако, гађају нас и гађамо; убијају нас и убијамо. Увек исто, ужасно исто. — Ви мислите: гађају само вас; гађају и нас у Београду. Ја сам сад тамо — Верујем да вас гађају, одговори Јуришић.
Африка
Добро сте рекли да сам сад ,белац међ црнцима', али не онако како ви мислите. Ја сам увек још човек међ људима. Сви су исти за мене, и ја сам као сви други за остале.
“ „Мислите да је тај деран био губавац?“ — „Ту не може бити никакаве заблуде; уосталом, сва ова племена су презаражена губом.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: Онако као што кир Јања може учинити. ЈАЊА: Ама, ма тон теон, не можи кир Јању ништа! Што ви мислите, господин нотариус, кир Јања има дукате? Проклето оно дукат, да ма гори на пупку, ако имам! МИШИЋ: (То је млого!
Но, доста овога, ево вам госпође мамице. ПОЗОРИЈЕ 8. ПРЕЂАШЊИ и ЈУЦА ЈУЦА: Шта мислите, шта је мој старац учинио? КАТИЦА: Жалосна, да није само штете? ЈУЦА (Мишићу): Има ли овај пасош своју важност?
ЈАЊА: Свако и шала проклето ди-ј човек у нестрећа. О талас Јања, о талас Јања! МИШИЋ: Мислите ви да ја шалу проводим? Ту се ви варате. ЈАЊА: Шта ћете ви, господин нотариус, сос мене?
Не ми плашите под моју нестрећу забађава! МИШИЋ: Мислите ви да је моје намјереније вас само плашити? Ни најмање. Гледајте само ко је на врати.
Теодосије - ЖИТИЈА
Шта вам сад паде на памет: да нам се наругате? Или мислите да се ми узалуд потрудисмо тражећи ваздуха, а не нашег господара? Сад ће вам главе полетети!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АЉОША: Не то. Ја не хоћу да јој кварим срећу; она тако срећна тамо са њим. Зашто да јој кварим срећу? ПАВЛЕ: А мислите да је срећна? АЉОША: Да, она мени пише, пише да је срећна, ал' опет ја морам да помогнем. ПАВЛЕ: Новчано?
Не можемо ни ја ни она да будемо срећни, па нека бар она буде, нека онда буде. ПАВЛЕ: Па како ви то мислите учинити је срећном? АЛОША: Ја тек морам мислити на њу. Ја њу љубљу. Ја морам мислити на њу... мртав нећу мислити.
ПАВЛЕ: Да, он, он! Ах, како је то подло, како је то одвратно! ЉУБОМИР (пауза, неодважно): И шта мислите сад чинити? ПАВЛЕ: Шта? То се и сам питам. Питам се, а не умем да се одлучим. ЉУБОМИР: Свакако, не мислите...?
ПАВЛЕ: Шта? То се и сам питам. Питам се, а не умем да се одлучим. ЉУБОМИР: Свакако, не мислите...? ПАВЛЕ: Отерати жену; осветити се заводнику? Ах, то не! Али шта?
АНТА: Али ко би се тиме шалио! Мислите ваљда мени је пријатно што сам га видео. А видео сам га, нисам га превидео. Ристић трговац стајао баш пред својом
СПАСОЈЕ: Нећу му одговорити. РИНА: Ја ћу окренути главу; ја не желим да га видим. СПАСОЈЕ: А мислите ваљда да ја желим. НОВАКОВИЋ: Ви мислите, дакле, да је најбоље игнорисати га, потпуно игнорисати.
РИНА: Ја ћу окренути главу; ја не желим да га видим. СПАСОЈЕ: А мислите ваљда да ја желим. НОВАКОВИЋ: Ви мислите, дакле, да је најбоље игнорисати га, потпуно игнорисати. СПАСОЈЕ: Као да не постоји. СВИ (одобравају).
СПАСОЈЕ: Тога ради нисте морали долазити. ПАВЛЕ: Мислите, дакле, да ми немамо о чему више да разговарамо? СПАСОЈЕ: Ја не видим о чему би могли разговарати?
СПАСОЈЕ: Ако ваш долазак има да значи претњу свима нама, онда вам морам рећи да сте у заблуди. Мислите ли ви да је то лако порушити све што је изграђено после ваше смрти? Варате се!
СПАСОЈЕ: Како у ком стилу? ЂАКОВИЋ: Па, мислите ли високим стилом, на пример: „Ишчезнуће индувидуума из животне заједнице произилази из неминовности процеса коме се
НОВАКОВИЋ (тргне се): Не мислите ваљда...? СПАСОЈЕ: Мислим, мислим. Ви заборављате да у овој целој ствари ваш брак није најважнија појава.
(Пошто је и сам припалио и сео.) Хоћете ли хтети искрено да ми откријете своје намере? Мислим, хоћете ли ми рећи: шта мислите предузети и шта мислите чинити? ПАВЛЕ: Рећи ћу вам, зашто не? Нема у мојим намерама ничега што би се морало прикрити.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Био је то примењени час природних наука и учитељ је говорио о птицама певачицама и непевачицама. - Шта мислите, децо, где спава врана? - упитао је, а оштри дечји гласови почели су да сецкају тишину на резанце.
А вечер је падала као слатка киша. Нисам чуо Рашиду кад је дошла, али не мислите да сам глув. Она хода као мачка и у томе је цела ствар.
- Зар ја баш све морам да дам? Зашто се увек све од мене тражи? Људи моји, шта ви мислите да је мој џеп? Шта мислите? - ишао би по кући и хватао се за главу чим би му неко од нас поменуо новац за свеске.
- Зар ја баш све морам да дам? Зашто се увек све од мене тражи? Људи моји, шта ви мислите да је мој џеп? Шта мислите? - ишао би по кући и хватао се за главу чим би му неко од нас поменуо новац за свеске.
За тренутак сам се укочио и причинио се јако заузет удицама. То ју је охрабрило. - Мислите да су навикле? - Сасвим сигурно. - Како знате? - шапнула је и ставила прст на уста као да се боји да неко не чује.
- Доћи ћемо други пут! - рекао сам. - Рибе сад спавају. - Мислите? - подигла је на нас своје засењене очи. - Како на то нисам помислила? Боже мој! Емилијан!
сам да му кажем још нешто, али је звоно зазвонило два минута пре времена и Багрицки ме је неочекивано упитао: - Шта мислите о мачкама, молодој человјек? - О мачкама? - погледао сам га бело, а онда почео да се смејем. - О мачкама?
Рашида је лежала склопљених очију, али варате се ако мислите да је спавала: била је буднија од мачке пред мишјом рупом.
- продужио је да говори, а оне две и даље су климале главама саосећајући. - Вас двоје - рекао је отац - зар не мислите да је боље да спремите задатке за сутра?
Овога пута хтео сам да све то занемарим и једноставно не мислим, јер, ако о нечему не мислите, оно за вас и не постоји. За мене је, ипак постојало. Ја нисам могао да не мислим.
Зграбивши два парчета хлеба и теглицу џема потрчах према собици у поткровљу. Луди сте ако мислите да ме је отац пустио да дођем до ње, иако сам био гладан као курјак.
С једне стране стајао је њен отац, с друге брат. Луди сте ако мислите да сам имао петљу да јој приђем. Само смо се гледали, а онда се она насмејала и покрила очи рукама, безразложно,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Шта мислите? — Ви се, господар-Софро, шалите, моја Софија је сиромашна, не може вам ништа донети, а ви сте богат човек.
— Шта има новог? — Ништа, дошли смо да се о оном јучерашњем поразговарамо. — Е добро, дакле како мислите са том Краковом? — Нека Чамча каже.
Сад улазе, сад излазе, сад нови долазе. Лопови се разговарају; Чамча зна добро мађарски, као и остали. — Шта мислите, какви су то људи? — Судац није ни један! — То су трговци! — И то „рацки”. — Да, ти су најбогатији!
— Па да тај зет чува дућан и биртију, а ја тек онда да упрегнем Перу у економију. — Чините што год мислите да је најбоље; само, молим вас, немојте девојку на силу давати за ког она неће да пође. — Ко каже на силу?
— А не видите да је Јуца пола у гробу? — Моје је срце њен гроб. — Бога ми, ја вас не разумем. — Ја вас разумем. Мислите, тако болесна девојка не може се удати. — Да то Јуци кажем, мислила би да сам полудила. — Ја сам већ са Јуцом свршио.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ (због негативне конотације речи „веровање“), већ су коришћене следеће: „Да ли и Ви тако мислите?“, „Да ли је то тачно?“ или, ако је реч о магијском обреду, „Да ли то збиља помаже?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— На шта то личиш? — пита цариник Жан Жика, упоређујући га са знатно млађом фотографијом у пасошу. — Како то мислите? — биле су после толико година његове прве речи на српском.
, ми већ знамо куд су вас одвеле ваше идеје, и о томе смо разговарали на суду! Све што желимо, уколико и даље мислите да виђате малу... Маки га више и не слуша.
Шта мислите о пастрмкама? Надам се да су свеже? —Јутрос су уловљене. —Могу ли да их видим? — упита. — Никада, наиме, не једем пас
— Коме? — Шта ја знам коме? Тужићу! — Полако, полако... — рекао је. — Како мислите да докажете? Знате ли ко су, како се зову, одакле су? Познајете ли их? — Не познајем.
А и тужилац и судије су из овог краја, знате. — Како то мислите? — Видите, када је кнез Милош требало да пресуди ко је крив за неко силовање, извукао је сабљу и дао је тужитељу у
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кнез, раздраган, обазрије се и гракну: — А-ну! А-ну! Види их само! А вечера! Ђаво ви вечеру позобао! Мислите ли да се ријечима и здравицама може глад утолити! А, бабо! Не чудим се, најзад, никоме као теби!
— Па ето биће једно чудо више. Онај голобради посматраше испитљиво свакојега, чим би који започео говорити. — А шта мислите, што он сад ради? — пита кувар. — Мните, спава? — Знамо, чоче, и без тебе то — рече најстарији.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Што ти је млад човек. Наклоност, познанство, то су малене ствари. Умети говорити, то је све. Шта мислите, педесет, то јест, и пет, зар је мала шала? „Ја би ону. Ја би онога. Гледајте, брат Симо.“ Зашто не?
“ Зашто не? Пар аљина, то јест, или друго што, пак брат Сима то тако вешто сврши да се сви зачуде. Шта мислите ви, то јест? МЛАДОЖЕЊА: Непоњатно.
“ ДЕВОЈКА (смеши се): То је оно што сте ми отоич казали. (Извуче.) „Шта сад мислите?“ МЛАДОЖЕЊА: „Моја је највећа брига како ћу вас варати.“ ДЕВОЈКА: Ето видите, такви сте ви мушки.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Чините ли то од срца, или мислите да тако треба? Зар се између једанаесте и петнаесте године тако радо размишља о домовини, о њеној херојској прошлости,
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
То је грех против народности; а грех против народности већи је у садашње време него смртни грех. Шта мислите, шта је Србин? Бистра капља у неизмеримом мору Славјанства. Славјански је народ најславнији народ у Европи.
Сад имамо посла са празновањем слободе. ЛЕПРШИЋ: Зар ви мислите да Србин није сазрео за слободу? дајте астал, дајте астал пак ћете се дивити.
ЗЕЛЕНИЋКА: Све нек пропадне, пак ће опет за неко време процветати као феникс... Зар мислите да се тако лако купује слобода? О, мој Гавриловићу, куће падају и дижу се, а народност живи.
СМРДИЋ: Но, тако је већ могућно. ШЕРБУЛИЋ: Па шта мислите? СМРДИЋ: Ја мислим, ако то цар оће, оно ће и тако бити; зато је боље потписати. ШЕРБУЛИЋ: Тако и ја мислим.
СМРДИЋ: Е, мислите не знамо ми да је то ваше масло било? ШЕРБУЛИЋ: Само сам тако рекао да вам учиним радост. ГАВРИЛОВИЋ: Ја знам да сте
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Али да не мислите да говорим у ветар, показаћу се сасвим умиљат. (Виче): Соко, о Соко! 5. СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ. СОФИЈА: Ево ме, Максо,
ШАЉИВАЦ: Па мислите ли је наћи? МАНОЈЛО: А како ћемо је наћи, кад се дубина ни измерити не може, а камоли ископати? ШАЉИВАЦ: Ако ми
ПУТНИК: Ја мислим да неће бити лепши од бечки. ДОКТОР: У Бечу, да се вади со! ПУТНИК: А, ви мислите солокопње. Опростите, богами, код нас је сланик оно гди се со држи.
Но да пређемо на Енглеску. Шта мислите, не би ли Енглези боље ућинили кад не би протестанску веру делили на бишофску и енглеску. ПУТНИК: Такове вере нема.
ПУТНИК: Ја заиста с пашквилама се нисам никада бавио. ДОКТОР (Шаљивцу): А ви? ШАЉИВАЦ: Ја? ДОКТОР: Што ћутите? Мислите да Вас не познајем. ШАЉИВАЦ: (Сад је време да почнем лечити.
Зато сам и дошо, да с вами радост делим. ЉУБА: Данас ми је најмилији дан. МИЛАН: Томе се врло радујем. Кад мислите да буде весеље? ЉУБА: То је бáбина брига. МИЛАН: Ја би желио што пре. ЉУБА: С моје стране ја сам справна.
АНИЦА: Господине, молим, ја нисам тела вас увредити. АДВОКАТ: Тако, тако, зар ви мислите да вами добра не желим? Зашто се не би помирили кад вам ја кажем? АНИЦА: Али, господине...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислим, открили сте своје специјалне фазоне, стил, па сада мислите да ту жицу можете да вучете без везе; а као што знате, нема ни једног бунара без дна, оћу да кажем, свако се клупко на
—Какви сте ви, у ствари? —Ја сам као мачка: баце ме на главу ја паднем на главу! — Шта мислите о најбољим годинама за једну жену? — извали она будала из огледала; недоношче једно!
— Шта мислите о најбољим годинама за једну жену? — масирало ме је и даље оно пегаво недоношче из огледала. Знам једну даму за коју
баш када се госн Суле као поправи, одмах негде после завршног монолога, њега изрешетају непријатељи, али варате се ако мислите да је он, госн Суле одмах пао и умро; ма какви!
Деда, зна се, у међувремену одапео, није дочекао да прочита у новинама како је даса кожњак скикнуо — али мислите ли да нам се неко после извинио?
И то ми је забава! Када их посматрате на улици, мислите да су на Кнез Михајлову слетеле равно с Јелисејских поља. Ма, погледајте како корачају, како блазирано носе своје
Немам ништа против Лондона, ако случајно то мислите, на часну реч, чак ми је и симпатичан тај Лондон. Шта ћу тамо најпре да урадим?
када се вратим кући, то је у реду, али не би било у реду да вам неко плати пут чак до Лондона, а да ви баш за то време мислите управо на онога због кога су вас послали у Лондон, то јест да га заборавите! То, мислим, никако не би било у реду.
Као уклети. Да, баш тако некако. Ушла сам у „Три грозда“ и села за слободан сто,иза самих њихових леђа. Мислите да су ме приметили? Људи моји, па то је била чиста коцка! Знате ли шта су радили читава та три боговетна дана?
Можете да мислите како се добро проводе кад имају времена да обавештавају свет по ноћи колико им је лудо! Као: овде је фамозно!
Мислим, стари штос — игра осамљености, као, уватиће се неко и на то бућкало фазон „Зашто сте сами?“ Можете да мислите шта сам осећала сутрадан када сам изашла на улицу и утврдила да је оно блазирано чудовиште прецизним хицима
“ стоје и цвркућу: — Вратили смо се нешто раније... — као да то није очигледно. — Мислите, два и по сата раније — вриснем на рубу нервног слома. — Хоћеш ли да нас упознаш са својим друштвом?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: О, молим вас, татице, у Бечу се ретко чује српски; све немецки и француски. То су вам језици! Кад говоре, мислите мед им тече из усти. Ја једнако жалим што ме нисте дали да и француски учим. МАРКО: А с ким би овде говорила?
МАРКО: Ја вас не закључавам, него само тако мислим да нисте прави Србин. АЛЕКСА: Ал откуд ви то мислите? МАРКО: Зашто вас не разумем; а ја сам јамачно Србин, јер је моја родбина из Пожаревца на ову страну прешла.
Ја с моје стране умствујем да би дражест вашега лица све проче љепоте помрачила. ЈЕЛИЦА: Ви ме застиђујете. АЛЕКСА: Мислите ли ви да је ово само празнословни комплимент? О, не тако, ангелскаја господична, увјерите се самим дјелом.
ЈЕЛИЦА (одлази). МАРКО: Господин барон, ја видим да ви моју кћер радо имате, и то ми је особито мило. АЛЕКСА: Не мислите, господине, да ја њу из каковога интереса узимам. Боже сохрани! Него из праве, чисте љубови. МАРКО: Право имате.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Негде у свету све је зелено, а сутра к вама пролећа ено. Кад ваша поља завије зима, негде је лето, знај, мислите онда на цветне даљи, на сунчан јужни крај. Вечито радост по свету једри, увек се дани враћају ведри.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Верујете ли ви, господине, да ће бити ускоро рата? — Са ким мислите да би се морало ратовати? — О, доста је отворити новине. У целом свету пишу о томе. Мислите ли да се то може избећи?
— Са ким мислите да би се морало ратовати? — О, доста је отворити новине. У целом свету пишу о томе. Мислите ли да се то може избећи? — Не знам. Можда ће једнога дана ратови сасвим ишчезнути.
Нашто се онда враћати!“ — Доћи ћу, сигурно ћу доћи. Мислите ли да ће ме дечко пробудити пре пет? — Хоће. Он ће вам сад однети и свеже воде.
Ћутим. — Да свет није издељен на толико разних секта и земаља, ја мислим да би било више за јело. — Зашто мислите да би онда било више? — Не знам.
— Али сада волите своју жену? — Како могу да је волим, кад ми је цео живот упропашћен! — Зашто мислите да вам је живот упропашћен?
Кад смо били на путу, он изненада напусти свој мирни говор и упита као у усхићењу: — Мислите ли да то води чему: живети? — О, кад размислим, не! Не верујем.
То није било енглеско, већ скоро кастиљанско име. Мислите ли да бисте у том случају познали у њему неког од својих познаника? — Сумњам. Ја сам познавао врло мало Енглеза.
— Не можете ми рећи шта је са оним старим рибаром, дебелим, црвеним? — Не знам на кога мислите? — Мислио сам да је само један стари рибар овде. Заборавио сам његово име. — То би могао бити такође твој отац!
— Обећали сте да нећете. — Разуме се. Јесте ли верени, Ивона? — Не, ја нећу да се удајем. — Мислите можда да се заветујете? — Нећу да се удајем јер сам од детињства желела да пођем за једнога младића одавде.
— Верујте да ми вас је искрено жао! Али како мислите да останете заувек девојка? Мислим да је то тешко у овако малом месту. То вам може донети много патње.
Мислим да је то тешко у овако малом месту. То вам може донети много патње. — Удаћу се доцније, али сада још нећу. — Мислите ли да вас је волео? — Не знам, ја ништа не знам; ја савршено ништа не знам. Он се оженио и сада је све свршено.
Рекох јој: — Мислите ли да је опасно од ваших ако дуже останете? — Можда. — Довиђења! Пустио сам је да сиђе, не додирнувши јој ни руку
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
О кнежеви пијани што ме са бедема вребате зар мислите: неће мој говор даље од локве моје крви? Земљи сам близак, она боље памти речи но крв; у недра ћу јој казати,
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Постојиш, не кажем да не постојиш, али постојиш некако у ваздуху. МИЋА: Како у ваздуху? Како ви то мислите? АГАТОН: Онако, знаш, не могу да ти ухватим никад крај... МИЋА: Не видим, шта имате ви мени да хватате крај?
ДАНИЦА: Па то је само за који дан, док се кућа не преда наследницима. МИЋА: Дотле само? Зар ви не мислите и даље остати овде? ДАНИЦА: Свакојако не. МИЋА: Ни кад би вам наследник то понудио?
АДВОКАТ: Уосталом, адвокати и лекари не примењују на себе мишљења и савете које другима дају. ДАНИЦА: И ви се, мислите, не би поколебали при сусрету са каквом богатом наследницом?
ДАНИЦА: Варате се, господине, никад под кровом у кући где сте ви. МИЋА: Не мислите се ваљда селити? ДАНИЦА: И то ћу учинити, али пре тога идем адвокату, да му саопштим шта се све овде дешава.
АГАТОН: Сасвим, и не треба! АДВОКАТ: Ја ћу сасвим друкчије. АГАТОН: Баш сам радознао како мислите? АДВОКАТ: Ја мислим ићи у суд и зхтевати да се још сутра отвори тестамент. АГАТОН: Зар може?
АГАТОН: Одиста, то би могли. А шта мислите, би ли то старатељски судија уважио, кад би се ми споразумели па му сутра рекли: ми смо поделили имање!
ДАНИЦА: Шта дочекати? МИЋА: Па ту, дугу жалост. ДАНИЦА: Мени неће бити дуга. МИЋА: Вама, али... И мислите ли ви за све то време трајања жалости да се не удајете? ДАНИЦА: Свакако не, али не разумем шта се то вас тиче?
АГАТОН: Па доцније, има дотле времена. АДВОКАТ: Али, молим вас, објасните ми како то мислите: кад се ја уселим у кућу? АГАТОН: Па не мислим ја онако да се уселите, него кад се венчате.
ПРОКА: Да нам објасниш, на основу чега се ти правиш газда овде? АГАТОН: Мислите ли ви да је то тако лако објаснити? ПРОКА: Па није, дабоме! Зато и не пристајемо да се селимо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници, расположени, весело прилазе Танасију. — Алал ти вера, тобџијо! — Ха... Шта мислите... да љубиш топ, бато!... — Оно јес...
Крв им подиђе у лице и очима ситно затрепташе. — Разумем!... Разумем! — мрмљали су стражари. — Шта мислите!? — викао је наредник. — Хоћете да вам командант дивизије чува фуражна кола!... Дроње! Дабоме, то су војници!...
После топовске обуке обрати му се Александар. — Шта мислите, господине капетане... Како би било да одем мало горе, и да је понудим... ако хоће да дође. — А... не би било рђаво.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Али за Бога, ваљ’да нико не дира оне који се не мешају у политику? — А зар мислите да се овај грешни колега мешао, па ипак му је ово треће место за три године. Је ли, Гојко ?
Сирота, нигде никог нема, а врло лепа. Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето... — Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена? Ту је и Просветни Савет, забога; ваљда се то не ломи баш тако лако !...
— Нека деце код мене... ја и онако радим само то. Ви можда мислите... запе она, црвенећи; ја нисам... то није било по мојој жељи. И сама видим... — Добро, добро...
— Жалите јамачно и сад? — Е, не могу довека жалити... свему има краја. Мислите ли да би вас овај ширет жалио ?... Љубица поцрвене и обори главу. Не би јој по вољи одговор.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Тога сам се и плашила! МАЈЦЕН: Значи, ни дозволу немате? ВАСИЛИЈЕ: Ако ви мислите да је нека административна и бирократска хартијица са некаквим љубичастим штамбиљима и парафима важнија од нашег
Ваша је земља окупирана! Овде владају окупацијски закони! Ратни закони! ВАСИЛИЈЕ: Ако ви мислите да је то тако преко потребно... МАЈЦЕН: Ако ја мислим да је потребно? А ти не мислиш? О томе нема шта да се мисли!
ВАСИЛИЈЕ: Кажите ми... где је сада ваш пекар? СИМКА: Станимировић или Словић? ВАСИЛИЈЕ: Питам у принципу... Где мислите да треба да буде пекар? СИМКА: Где ће бити него у пекарници? ВАСИЛИЈЕ: А апотекар? СИМКА: у апотеци.
СИМКА: Да ли ви можда познајете некога ко се вратио из оних њихових подрума? ВАСИЛИЈЕ: Мислите да ће га стрељати? СИМКА: Стрељаће га, ако буде имао среће! ВАСИЛИЈЕ: Ако буде имао? А ако не буде?
Моћи ће да те привија! Да те привија на своје живе ране! Да те привија, ко ракијаву облогу! ДАРА: Докле мислите да се свађате? Док Дробац не измакне? ГИНА: Мушки климактеријум је гори од женског!
Зато би било најбоље да отпутујемо одмах. СИМКА: Нећемо правити питање око кирије! Преноћите, и не мислите на паре! А после полицијског часа ионако не бисте смели нигде да се макнете! Још би ми требало да и вас носим на души!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Запрепашћује ме нискост са којом се борило против Јакшића, око Змаја и Лазе Костића. Ви мислите да то нема везе са оним што ћу вам писати? Видећете да има. Хтео сам да почнем о сликарству и позоришту овде.
Ово је, још увек, европска сила, и, мало резигнирана, она, још и данас, има сав чар латинског смеха. Мислите да то долази од традиција? Не сасвим. Та наша војвођанска штампа има отмене и лепе традиције, па има ли глупље од ње?
Америке до шведског краља, сви су се поклонили гробу Незнаног војника; ми смо то учинили горе него република Либерија. Мислите да је на Кајмакчалану све решено? Чекају вас горка изненађења.
Овдашња штампа, врло тачно, зна наша питања до уједињења; одонда има о нама збркане и смешне појмове. Мислите ли да је краља Николе пропаганда попустила зато што нас поштују; наше мртве, наше жртве?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— А ако се кроз који дан отвори извоз свиња, шта онда мислите? — упитам учтиво и радознало. — Ништа простије: пошаљем други поверљив распис, у коме ћу опет тако исто наредити
Не можете веровати колико сам задовољан! Шта мислите шта сам пронашао? — Неки начин којим ћете моћи усавршити привреду у земљи. — О, не! Какву привреду!
не знајући шта да му кажем, док ми он с доброћудним, блаженим осмехом рече, показујући неку стару књижурину: — Шта мислите, које је ово дело? Ја се учиним као да се сећам, док ће он опет са оним блаженим осмехом: — Омирова Илијада!...
Шта мислите колико штете тиме наноси овој напаћеној земљи?! — узвикну министар љутито, С праведним гњевом, уздрхталим, болним гласо
— Е, онда бисмо и ми предузели оштрије кораке. — Шта мислите, ако смем запитати, господине министре, у таквом случају?
— Мислите ли да војска нема прече дужности, господине? — рече ми господин министар тихим, али прекорним гласом климајући главом п
— Мислите ли? — понови он с болним уздахом. — Али, молим вас... — почех нешто; а ко зна шта сам хтео, јер ја и сам не знам; док
— пита га министар председник. — Докле год не свршим посао, а он ће дуже трајати! Министре збуни та реч дуже. — Мислите, дуже ће трајати? — На сваки начин. Такав је посао.
!... Међер нема наше куражи далеко!... — Па шта мислите да радите? — упитам стидљиво. — Како шта мислимо! Видећеш ти само наше јунаштво! Нема наше куражи надалеко, кажем ти.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
шта мислите ?... Ни чашице комовице да ми понуди!... Још да није сам ђаконисао многе године, па да не зна!... Само ме поп Јовица,
да ти кажем надала сам се таком одговору од тебе; ја истина не гледам на то што свет којешта говори, кô бајаги да ви мислите да ће она бити капетаница...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРА: Ја сам му говорио да није то за њега. ДАНИЦА: Дакле, шта мислите? СПИРА: О чему? ДАНИЦА: Па о гласању? СПИРА: Та, право да ти кажем, и сâм сам тако нешто мислио.
ИВКОВИЋ: То је врло мушки од вас... Али... ДАНИЦА: Хоћу да посведочим да сам вас достојна. ИВКОВИЋ: Ал' не мислите ваљда и после, у браку да останете тако одлучан опозиционар? ДАНИЦА: Е, то ће зависити од владе!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. — ’Оћемо вала! — рекоше многи. — Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? — А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Више ваља дан клањања један но крштења четири године. О хурије, очих плаветнијех, те мислите са мном вјековати, ђê та сјенка, што је дићи може да ми стане пред вашим очима?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
— Добар стих за мене то је тренут сјајан! – За песника, Госпо, увек бол потајан. — И мислите?... — Кад се већ прилика дала, Можемо ту тезу слободно обићи. — Желите ли, можда, нашем друштву прићи?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Неколике пушке запуцаше у пољу пут сјевера. Људи преблијеђеше, и стадоше се муком згледати. „Не бојте се, не мислите ни за што!“ рече Владика. Затијем настави свечаним гласом: „Приступите хришћански, па цјеливајте!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ВИЛОТИЈЕВИЋ: Ено тамо, видите? СТАВРА: Бога ми, не видим! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Па је л мислите да сам ја можда луд? Да можда видим нешто чега и нема? Мислите шокиран, па у том шоку пошизио?
СТАВРА: Бога ми, не видим! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Па је л мислите да сам ја можда луд? Да можда видим нешто чега и нема? Мислите шокиран, па у том шоку пошизио? СТАВРА: Шокиран, сигурно, јеси, али ја не мислим да си пошизио.
У чему је човеков идентитет? Па у лектимацији, у чему ће другом да буде? Ааа, мислите морални? Па за то служи карактеристика, то је бар јасно!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Архим[андрит]: „Како, преосвештени господине? Не разумем што с тим мислите. Епископ: „Кажи ми по души, архимандрите, може ли један човек лекар бити само зашто се називље лекар, а лекар|ства
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ово је синовац Наћварев, али се, госпе ми, није на њ увргâ. Он је јуче припливâ рику на коњу, кâ и Срдарина! Шта мислите? Дите, а још ми рекоше да не уми пливати! — Па, познајемо ми добро Бакоњу! — рече други, одиста манастирски проњар.
Ја сам га кињија и магарчија мање него иједан од вас, па јопет се бојим да скупо не платим, а телиш ви! Шта мислите да се Тодорина неће светити? — Муч! Муч! — заокупише га сви, јер сви претрнуше.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
шубару намаче на обрве, дланове остави на столу поред чаше и, жмиркајући, промумла кроз зубе: — Знам ја вас добро. Мислите Ђорђа. Катића да варате? — закикота се злобно. — Варам ја вас. Пуна кеса је једини бог на земљи.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Дођите амо, лепа млада жено! И у мојим груд'ма жар млађани тиња, И моје је срце чежњом опијено. „Ил' мислите, можда, ја сам хладна стена, Да крв не тече у жилама мојим; Не варајте се! Сит сам селских цура!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Тада им испружи стопало своје десне ноге. „Нека тај зид буде толико дебео колико је моје стопало дуго! - Шта мислите, колико би наш опробани пешак Питеас морао да хода да са једног краја тог зида стигне до другога?
“ Мардохаја спопаде опет бес. „Ви, поштени хришћани! Ви бисте ту краву заклали и њено месо појели“. „Мислите?“ „Па имам, ваљда, уши да чујем шта ваши попови и калуђери шапућу својим вернима, и добар нос да нањушим дим
„Маните то што се зове научнички стил и пишите једноставно, онако како мислите! Ваш мождани апарат ради одлично, као и ваше машине“. Герике се још увек устручаваше да прихвати мој предлог.
“ „Мислите ли, заиста, да треба тако да поступим?“ „Сигурно!“ Он оклеваше још увек и муцаше: „Па добро, чим доспем да довршим...
„Па видећемо“, одговорих му, „шта ће из тога испасти. Не хвали дан пре његове вечери!“ „А када мислите да ћете довршити тај свој посао?“, пита ме Лаплас. „Сигурно не у овом веку, можда тек у идућем“. „Ух!
А при томе васпитачком послу дошла у Лапласу упомоћ многа генијална интуиција математичара Лагранжа“. „И Ви, дакле, мислите да је Лагранж био генијални од Лапласа?“ „Верујем у то. Но блештава слава Лапласова заслужила је.
„Како то мислите, господине царски саветниче?“ „Ево како, господине бароне, али вас молим да ми се не насмејете у лице.
„Новим путевима иде се боље без водића“. „И ви тако мислите?“ „Сигурно! Водић вас води само по познатим, утрвеним стазама, упозорава вас на оно што се види лево и десно и тумачи
- Па шта мислите, драги пријатељу, о Кивијеу?“ „Према искуствима које сам стекао као члан професорског колегијума, замишљам ту ствар
„Мислите, дакле, да је Кивије био завидљивац?“ „Уверен сам у то! Силна његова глава била је несумљиво способна да схвати замаша
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— То је интересантно. — А је л’ те, шта мислите о Енглезима? — Енглез је душеван, болећив, и према томе отмен. Он има једну сјајну особину коју Француз нема, он је
Њима је доста да знају да патимо и хоће да нам ублаже судбину. — А Грк? А Грк? Како мислите о Грцима? — У овом европском друштву народа што се крваве, онако неутралан, Грк то је кокота међу снажним мушкарцима,
А отац, он је давно већ измицао клисуром. Е ла лепо, то су били родитељи, је л’ те? Рођени родитељи! Ама шта мислите онда о нама што се тек онако називамо браћом док смо уствари толико туђи један другом?
Жив ли је, здрав ли је? — Јакако, — вели говорник — све ћу вам казати, и понављам: ви мислите, браћо, да на први поглед, а ја вам кажем и ово. Шта вам ја кажем?
Све дотле, као што вам је познато, драги колега, келнери су били принуђени да јела носе унаоколо. Шта Ви мислите о том проналаску, и јесте ли познавали чувеног Шапчанина Жагора? — Нисам ни њега. — Штета — наставља Икета.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Мислим да никад нисам био загуљен. Ништа вам нисам на силу натурао, дозвољавао сам вам да кажете отворено оно што мислите... — То је жива истина, оче, мора се по души рећи — пожурим се да му признам.
— Није га, дакле, много депримирало откриће? — Што мислите? Та нису му рекли!... Професора је јуче посјетио његов ађутант и нарочито му препоручио да генералу не кажу право
Коме данас пада на ум да оболи ол ликантропије? Данас се човјек више не боји смрти... — Мислите да је човјечанство постало храбрије? — Не, данас се човјек боји рака.
Или можда Устав? А зар није помислио на државни удар? — Не народ. Ни Устав. — А ко онда? — Крунско вијеће! Што мислите? Да престолонасљедник остане вјечно престолонасљедник, инфанткиња вјечно инфанткиња, претендент вјечно претендент?
Дакле, припремите се за сутра! — рекао је устајyћи и потапшао ме с овлашним охрабрењем по рамену. — Настојте да не мислите много на операцију. Узмите радије књигу па читајте нешто лијепо. Отишао је.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Вепар само : мрд-мрд и — готово !... Господине мој, шта мислите!... — То су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Де, хоџо, удари му цину, па да тргујемо, — веле орачи. — Ма шта мислите, бони, да је таки зец по пару — двије? — Ама нећемо се цијенкат, теке да тргујемо.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
- Професоре - рекао ми је једног дана, - ако не престанете да мислите на себе, нећете никад оздравити. На то сам га упитао: - А на шта друго да мислим?
Ћипико, Иво - Приповетке
—Могли сте се удати за онога.... —За старога Андрију мислите... То је добар човјек; познавали смо се из дјетињства — благословени они дани!
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАРА: Па да ви не мислите...? ЖИВКА: Шта мислим? 'Ајд, баш да чујем, шта мислим ја? ДАРА: Не мислите ваљда да отац буде министар?
ДАРА: Па да ви не мислите...? ЖИВКА: Шта мислим? 'Ајд, баш да чујем, шта мислим ја? ДАРА: Не мислите ваљда да отац буде министар? ЖИВКА: Страх ме је да мислим, а мислим. Па ето, тражио је цилиндер.
ЖИВКА: А не знате зашто је отишао у Двор? ПЕРА: Како не знам: сви су наши позвани. ЖИВКА: И мислите да би се то могло још данас свршити? ПЕРА: Како још данас, још сад. Ко зна, можда је и потписано.
ЧЕДА: Ама, како ви то, као да смо на вашару? Молим вас, реците ви мени, мислите ли ви озбиљно све ово што говорите?... ЖИВКА: Па озбиљно, дабоме!
ЖИВКА: Разуме се! ЧЕДА: Е, то је лепо! Слушајте, па треба казати девојци да се обуче. А, шта мислите, треба ли ја да се обучем? ЖИВКА: Ама, шта ћеш ми ти? Удај се ти за твој рачун, ако ти треба, а нас остави на миру.
АНКА: Ала би то лепо било! ЖИВКА: А шта мислите, хоће ли он да натрчи? АНКА: Па не знам, али знате како се каже: сви су мушки једнаки. ЖИВКА: Па дабоме!
Воала, са се л пренсип фондаментал!2 ЖИВКА: Али, како ви то мислите да се компромитујем? НИНКОВИЋ: Потребно је већ на првоме, најскоријем журу, било код ове или оне даме, да постанете
да развијем и да јој дам једну нарочиту форму, ин форм спесиал3, да на крају крајева и ви сами почнете о себи рђаво да мислите и најзад, – е са се ла шоз пренсипал4 – чим кабинет да оставку, ја умем да појмим да ми је дужност да и ја дам оставку.
ЖИВКА: И то је истина! (После размишљања.) Па добро, како ви то мислите? НИНКОВИЋ: Боже мој, ствар је врло проста. Се семпл ком ту!
ЖИВКА: Ама, како ви мени „немам шта да се вежбам”? Мени то изгледа као да ви нешто ружно мислите. НИНКОВИЋ: Најбоље би видели, госпођо, како ја мислим све то да изведем ако одмах пређемо на ствар.
ЖИВКА: Мислите ли ви, господине, да држите предавање или имате што да ми кажете? ЧЕДА: Извините, госпођо, али је овај увод неопходан
(Вади хартију из џепа.) Мој одговор је упућен на адресу онога магарца који је написао то у новинама (Чеди.) Шта мислите, да ли да га назовем коњем или магарцем, шта ми саветујете?... ЧЕДА: Сасвим свеједно, не видим да има какве разлике.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1882. ОДА (шта мислите, коме?) пореској књизи Књижице, књиго, ред је на теби. Хоћеш ли оду? — О, зашто не би’!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
вичете, сами се издајете да вам је плитак мозак, јер кад би се и ви сад онако обукли као што се ваш дед носио, шта мислите, да л’ би вам се и врапци смејали?“ Моја лепа фрајлице, жао ми је што сте мене ради та ваша мала устанца заоштрили.
РУЖИЧИЋ: Хо, хо, хо! Небо плаче, земља се отвара, да Хекубу у објатја прими. САРА: Мислите ви гди је она у година? Треба да знате, мон фрер, да су удовице као зелено шибље; што више с једне стране горе, то
САРА: Ни моја графица није могла боље. ФЕМА (стави се у другу позитуру): Господин от филозоф, дакле ви зацело мислите? РУЖИЧИЋ: Ја с облака силазим, и тебе за мене налазим. ФЕМА: Ох, ох! (Лагано Сари.) Како се француски уздише?
ФЕМА: Забога, какве небесне речи! САРА: Право, право зато се он замислио. Видите, мадам де Мирич, шта мислите сада? ФЕМА (клекне пред њим): Ја морам овако да га почитујем. САРА: Охо, охо! Шта је то, мадам де Мирич?
ФЕМА: Ја морам или другу кућу начинити, или гдигод за време под кирију узети. Шта мислите ви, ма шере, кад ми дођу мадаме на визиту? Не могу се ја резонирати као каква паорка; ја сам вилозовица, ма шере.
САРА: Лустер; шармант, шармант! ФЕМА: Шта ви мислите, није то шала. Ја сам госпоја вилозовица. Која јошт у вароши има такву титулу?
МИТАР: Да, само која добар глас има, да се издалека чује да је Фема луда. Поганије женске, шта мислите ви шта је то мода? Један има гуке око врата, па мето крогн да заклони своју болест, а други то таки за моду узимају.
Краков, Станислав - КРИЛА
Гарон, још два... аИл рігхт... све су те животиње исте... — Митфорде, ви мислите сувише рђаво о женама... — О женама и о људима... ипак се треба веселити... ни живот се не жали у рату... жене?...
Петровић, Растко - АФРИКА
Добро сте рекли да сам сад ,белац међ црнцима', али не онако како ви мислите. Ја сам увек још човек међ људима. Сви су исти за мене, и ја сам као сви други за остале.
“ „Мислите да је тај деран био губавац?“ — „Ту не може бити никакаве заблуде; уосталом, сва ова племена су презаражена губом.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ја не одговорих ништа, само погледах оца проту. — А како ви мислите о томе? — упита ме он с осмејком и стаде трљати руке. Ја му опет ништа не одговорих.
Ја се опомињем да сам негде читао да оне под јесен у великим јатима... Ја га прекидох питањем: — Мислите ли ви, оче прото, да пред оном турском војском, што се тамо туче, има дервиша, који је одушевљавају и фанатизирају?
— О, зацело их има! — А мислите ли да њино присуство и њине беседе распаљују одушевљење у војсци? — Распаљују, распаљују, вера много може, она
Ђенерал рече: — А, а, чини ми се Турци цy јуче разбили главу о Шуматовац. Затим... Шта мислите ви читаоци да је дошло затим?
« Је л те, то ви мислите? Е, варате се. Ево шта је било »затим.« Затим ђенерал даде направити од лиснатога грања заклон од сунца, при руци се
— Но! шта ви то говорите?! Ви мислите војници су такве цепидлаке као ви, па ће им чак то пасти на ум да мудрују шта све могу значити моје речи.
Кад тако мислите о ратовима, онда мора бити да нисте бог зна како доброг мишљења ни о војсковођама. — О, напротив, ја имам о њима врло
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Добро, господине капетане, ви расподелисте нас добровољце. А шта мислите за остале трупе? — запита Драган. — Постоје исте групе и тамо, само са додатком две нове. Прва... — Односно: четврта.
казамати... Преда мном је четинарска шума, сагорела и искидана од бомби и граната. Два света... — Шта мислите, господине потпоручниче — запита ме Станко — када ће се завршити овај рат?
Ја не знам за радости — и она покри лице рукама. Било је бесмислено тешити је. Али сам је жалио. — Зашто мислите тако?... Ја нисам бежао од вас... Ево, остаћу још неко време — оставио сам капу и наново сео.
— Ето, да вам докажем... — Доказ! — гледала ме презриво и махала главом. — А шта ви мислите... ми живимо од ваздуха? — и она климну главом. — Опростите! — Извукао сам новчаник. Она прими новац.
— Éгалемент енцхантé!... Задовољан сам што тако лепо мислите о моме пријатељу. — Он приђе и помилова је по образу. — Хајдемо, децо! У ресторану запахнула нас је пријатна топлина.
Ту је похађала опет неку школу, све до пре три месеца, када су дошле у Гренобл. — А сада свирам... — И мислите на вашег дечка у Паризу? — А, не, не, ја немам дечка — говорила је живо. — Али Том ми је рекао... — Он је мéсхапт.
— запитао сам је. — Много — и она наслони главу на моје раме. — Онда, зашто мислите на њих? Али она се одмаче и климну главом, наглашавајући речи: — Доказ...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Да вам кажем шта им пос’о значи, Без да о том ви мислите дуго: Нису они ни једно ни друго, Већ дангубе и хазард-картачи... 1843.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Немој те ви мислити шта мислите! Ако не чујем оно: У Име Његово, одма' идем на Окружни Суд. Судац: Па ето, Давиде, у име његово закон осуђује Јолпаза
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Пауза, шета.) Е, па, де сад, кажите ви мени, господо, како мислите ви да поступимо у овој прилици? Шта, на пример, мислиш ти, господин-Жико?
Ћипико, Иво - Пауци
Одвјетник не одговори, те он осоколивши се, прослиједи: — Зар ви мислите да би оваква шума била да је није бранио отац и ја и гледали је као очи у глави?
Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит'... Нудили га људи, к'о видили своју корист... Ча мислите? На сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано.
Довели би доганце... А опћински намет, колики ми нареста! — поче се главар љутит', — а? Ча мислите! Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут' до 3000%... Па ко би га плаћа? Највише ми посједници.
— И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. — О чему мислите говорити? — упита начелник. — Чућете ... — Дневни је ред ...
— Наћ' ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. — Нисам рђава колико ви мислите! — опази дјевојка. — Истина, не могу никако живити без љубави! Никако! — понови јаче и прикупи се уз Иву.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ „Како Ви то мислите?“ упита га један са краја гомиле. „Каріѕіме аміце, и у науци има господских радња и ћепенака. Тамо горе, одакле
Шта мислите, драга пријатељице, где бисмо морали ставити ову куглу? Морали бисмо оставити мој врт, поћи овим путем што води у виног
Брине ме само једно. Чим да прекратим време до нашег састанка! Две пуне недеље — читава вечност. Ви се смешите и мислите на вечности о којима сам чешће писао.
Ја се тога не бојим као што Ви мислите, а за доказ поћи ћу већ сада, у овом писму, са Вама, у један храм. Али не у коју од ових четрдесет цркава салцбуршких.
Јер главни предмет мојих мисли, када сам та писма писао, били сте Ви, а не васиона. То Ви знате врло добро, али ипак мислите да ће наша преписка „окрњена као каква грчка статуа“ бити тим интересантнија.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Госпођо Лазарић, не мислите ви тако како говорите. На сигурно место је пао ваш Шваба. — Како не мислим! Још горе мислим!
— Јеси ли ти, куме, богати, чуо малопре пуцањ? — пита Бранко. — Јесам, па шта. Ви ваљда мислите: тамо се сад штогођ страшно десило. А оно Мија полар швалерише, и забавља цуру, прави се сила.
Међутим, као правника и судију, радује ме у сваком случају што вас баш правда носи да на један доста редак начин мислите о човечанству. Дошао је и Павле, и изненадио паланку на све стране. Доктор Јовановић је нашао да није доста свеж.
Како ви мислите, драги господин Јоксиме, о овоме: да је родна земља понекад мало крива за судбине својих добрих синова...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
колико му отац оставио новаца, каквог је стаса, оће ли се моћи оженити и проче; то ми напред знати морамо ако мислите да трчимо за њим, иначе ми нећемо зеца у шуми.
Узмите, дакле, и ви стари калуп ако мислите да нам се допаднете, иначе бадава је сва ваша шегачина и досетљивост.« Исповедам да ме је ова предика збунила.
И ја одговарам: онако исто као многи у наше време гавалери који су споља углађени и накићени, мислите свет ће прогутати, а код куће сув лебац једу и сами чизме чисте.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ Ви му, разуме се, учтиво и, колико је могуће слађе, одговорите: „Ау, како су лепе пипе!“ и тиме мислите завршили сте разговор са њим, те можете наставити онај интересантнији разговор са његовом младом мамом или најстаријом
“ Али се ви по други пут варате ако мислите да је то њему довољно и да ће вас сад већ једном пустити да наставите разговор са његовом младом мамом или најстаријом
А варате се ако мислите да је то све чиме се физика постарала да вам објасни појам о клатну. Да би збрку компликовала, она још и дели клатно
Или ви, можда, мислите да би друге науке, свака са свог гледишта, умеле што поузданије рећи од философије? Ја мислим, када би их
— Шта мислите, — рекао бих му стојећи тако пред излогом — шта мислите ви о овоме сандуку? — Ох, господине, тај бих вам могао нарочит
— Шта мислите, — рекао бих му стојећи тако пред излогом — шта мислите ви о овоме сандуку? — Ох, господине, тај бих вам могао нарочито препоручити! — одговорио би усхићено млади подузетник.
— Не мислите да је мало тесан? — Можда нешто пасент, али то само у почетку, као на пример нова ципела, али доцније, верујте, осећаћ
“ — Мислите ли: заједно са трошковима око сахране? — Не, не за те трошкове имам већ предрачун. Но рад сам да знам шта ћете ме ви
– И мислите ли ви да ће се он на томе зауставити – придружује се Радоју Милорад Митровић – познајем ја њега добро; тај ће се пребац
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али Живадин прекиде: Господине потпуковниче, мени је јако жао што су моје речи дале повода да тако мислите. Ја се извињавам. Али... молим вас, још од Преполца причају о одлучној бици на Пољу Косову... А куда ћемо сада?
— упаде Живадин. — Што нису и они пошли? — А где би они?... А где ћемо ми?... Ви, активци, мислите као онај Луј француски... не знам који беше по реду: „Ја сам држава!“... Где је капетан Веља, ту је држава...
Али, овога јутра пред њега се испречи једна Црногорка: — А мислите ли ви плаћат и оно? — и показа руком на једну страну зида. Ми посматрамо на ту страну, али ништа не видесмо.
— објашњава капетан Душан. — Добро, зашто ви то мени говорите? — вели очајним гласом потпуковник Петар. — Мислите ли да сам равнодушно примио ово саопштење!... Али шта сад?... Да се потучемо?... Онда? 3аћутасмо...
И новац му чак даје. А овај му оно одговара. Јер пре би пешак и одело скинуо са себе, него што би пушку дао. — Шта мислите, ко ће коме пре да подвали? — пита Живадин. — Зар још питаш!...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
“ ЈЕДРИЛА Топографски радници, соколи моји, соколи, Док географске карте тискате Мислите на земље удаљене. Зелене и плаве боје гора и стена са прстију сисате А са Азије оштрих мириса боле вас груди и Африке.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кнез Ваљушко шикну као гусак: — Шиии, будале једне, ко би знао куд се они скитају. Ви мислите да су вам дјеца у школи, а они — шиии! — перјају кроз село. — Ма зар и мој Николица? — зачуди се Николичина матер.