Костић, Лаза - ПЕСМЕ
га чује глава света, ал' га чује господ чета, ал' га чује Јехова: Серафими нису сишли, ал' делила што сад мисли, То је мисо његова! „На толико мога жара зар се ништ не одговара?
У очима слике златне нека мисо ко да сева гледајући испод себе каква ли се слава спрема. У храму се свадба слави, тих сватова више нема: Аскалонски
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ДВОЈНИК Он нема очи — ал ме вавек гледа. Има за мене увек реч немушту. Он први шане ону мисо сушту Од које бежим ко од ватре, леда. Кад пођем за њим — осванем сред блата. Страшно ме држи, а неима шаке.
Тај крик — да није врх тишине Што се ко усов у нас руши Ил неки бат у нашој души Кад бол се вине? О мисо рије Мој дух и као смрт ме гледа: Све то што бива — да сан није Заспалог нечег усред леда?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Па и кметица, ето... Он није изрећи смео. „И она да греши тако!“ Толико рећи је хтео, Но та га уплаши мисо. Узбуђен, ко сабласт права, Он тихо одаји приђе где Амор безбрижни спава, И трипут палицом куцну.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ти вољна патња дана си ми свег, Ти даљне радости болне, ти стег; Ти брижне љутње, ти љубави си сан, Ти жељна мисо што уљушка ми дан: Ти болна жудња колко ме кошташе тела; Ти вољна, болна патња, ти зависти ми бела. О, страшна, ти!