Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Wенн еуре Сееле сцхлецхт ист, со прахлт ницхт мит дем гутен Херзен: Људи! Ако је ваша душа неваљала, не хвалите се добрим срцем.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Права марва! — Само, Ђуко, паметно!... Нећу ником да си словца проглавио. Ја нећу да ми се рекне да узимам мит... Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...
— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?... Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.
И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит... Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.
Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит. Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.
— И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке. — Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло?
— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости... Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!... — Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан.
— Ми смо људи прости... Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!... — Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...
— Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит... Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А данас сва румена од крви детиње, Течеш у море песме и мит о царима: Заједно стрељаху овде људе и светиње, Траг су брисали овде новим и старима.
Нити под небом страшним кап срца умире Што даје повест земљи и мит врхунцима. 1943. („Американски Србобран“, 29.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ми смо привилеговани национ! Крв наша је расута широм Европе. Ово је наша земља, на сабљи добивена – мит дем Сäбел!
Хоће своје право и своју земљу. На мачу добивену. Добивену, каже, „мит дем Сäбел“. Трандафил се и на то смејао. Исакович је тврдио да је Бестушев многим сербским официрима већ пашпорт, за
Туже се у име и великих и малих! Да се зна! Беч хоће да им узме оно, што су на сабљи добили (мит дем Сäбел!). Да их претвори у злехуду паорију (Исакович рече: вертаусцхен зу арме Бауерн!).
Скоро сви су окупљени око цркве у Мошорину, и крећу. Више од две стотине полази, ових дана, у Тителу. Иду – алле мит Фамилиен – у Бечеју. Иду и они, који су уписани, у Мартоношу и Нађлаку.
Капетан Георг Голуб, за себе, фамилију и 50 душа, а тражио је пашпорт и за свог лајтнанта, Бодерлицу. За све, „мит Фамилиен“! И за свог лајпнанта Брановачког, и Тешича.
Сви су пошли са својим војницима и сви са својом фамилијом. Алле мит Фамилиен. Из Старог Ковиља оде лајтнант Арса Станоевич. Као у сватове. Из Мошорина, капетан Максим Зорич.
Ја мит ден Сербиен хабен wир’с верпатзт! Да те селидбе, те јесени, буду тако честе, допринело је, дабогме, и то, да су, из Рос
била у туђем царству и краљевству, они о таме нису много знали, они су је, сву, својом сматрали, добивену од Турака, „мит дем Сäбел“! У њиховом незнању, та земља је била, свуд, сербска, њина, а пружала се далеко, бескрајно.
Крајем септембра 1753, у Кијеву, били су увидели да ће, после неколико хиљада исељеника – алле мит Фамилиен – доћи још која стотина, свега, а можда, ни толико.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, исто, с. 198; Грбић, С. М., исто, с. 114; Мићовић, Љ., исто, с. 174. ⁷⁷ Чајкановић, В., „Имена од урока“, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, 1973, с. 60. ⁷⁸ Маретић, Т., „О народним именима и презименима у Хрвата и Срба“, Рад ЈАЗУ, 81.
, исто, с. 90—91. ⁹⁴ Караџић, В. С., исто, с. 131. ⁹⁵ Чајкановић, В., О врховном Богу у старој српској религији, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973, с. 307—527. ⁹⁶ Деретић, Ј.
133. ⁶⁶ Чајкановић, В., Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973, с. 162. ⁶⁷ Вељић, М., исто, с. 390. ⁶⁸ Вукановић, Т., исто, с. 236.
103. ¹² Караџић, В. С., исто, с. 266. ¹³ Чајкановић, В., „Субота — ђачка бубота“, Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973, с. 27. ¹⁴ Поп из Грбља, Вукова грађа, СЕЗ, Л, Београд 1934, с. 19; Брајовић, М.
) Иван Ковачевић, Просвета, Београд 1985, с. 13—14. ¹¹ Чајкановић, В., О врховном Богу у старој српској религији, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973, с. 449. ¹² Чајкановић, В.
109; Чајкановић, В., „Магични смеј“, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973, с. 119—120. ² Васиљевић, А., „Из народних празноверица у Сврљигу“, Босанска
57. ⁶ Чајкановић, В., О врховном Богу у старој српској религији, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973, с. 449. ⁷ Михайлова, Ю. Д.
Елијаде, М., Свето и профано, КЗ, Нови Сад 1986. Елијаде, М., Шаманизам, Матица српска, Нови Сад 1986. Елиаде, М., Мит и збиља, Матица хрватска, Загреб 1970. Елијаде, М., „Непрекидна обнова времена“, Алетхеа, нулти број, Београд 1988.
Цхевалиер, Ј. и А. Гхеербрант, Рјечник симбола, Матица хрватске, Загреб 1983. Чајкановић, В., Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973. Чајкановић, В., Речник српских народних веровања о биљкама, СКЗ, Београд 1985.
Чајкановић, В., О врховном Богу у старој српској религији, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973. Чајкановић, В., „Бабине“, Народна енциклопедија, том 1, (ур.) С.
Станојевић, Библиографски завод, Загреб 1926. Чајкановић, В., „Неколике опште појаве у старој српској религији“, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973. Чајкановић, В., „Магични смеј“, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973.
Чајкановић, В., „Магични смеј“, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973. Чајкановић, В., „Имена од урока“, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Али када човеку једанпут крене низбрдо, нема бољег народа на свету од нашег! Пошто су му разбили мит у комаде и разбуцали тапије на величину, самлели одликовања, награде и остала признања, више им није било потребно да
Сада, кад га више нема, поново је мит, па гинеколог не пропушта да сваком детаљно исприча колико је с покојником био присан.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
И деца, нарочито она школска, лако падају под утицај општих места и конвенција. Мит о дечјој неискварености једна је од оних заблуда које се негују да бисмо одвратили поглед од невеселог стања ствари,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ти науч' нас том! Ал' ако мислиш, силних слава сит, да, лакоми на блага твога мит, изневеримо драго име Срб, у онај народ де се прелије ливена толко душанова крв, што теби може зборит
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Вјероватно постоји неки источњачки мит или легенда (а ако не постоји, требало би је створити) о човјеку кога је смрт могла да заскочи само на спавању, само
Комплет. Гарнитура. Њемачки ће се то вјероватно звати Клавиер мит беилиегендем Клавиермеистер. Француски, ваљда, Пиано гарни.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
На почетку песме земља се појављује као невеста коју оплођује небеско сунце, што нас непосредно упућује на прастари мит о светој свадби, да би онда остала мрачна мајка која прождире свој плод.
Зато иза свих прича које у његовој прози налазимо, можемо дослутити древни мит о борби између светлости и таме, добра и зла.
жудња за повратком у пренатално стање подсећа на један мали, индивидуални, али свакако модерни – и чисто песнички – мит о изгубљеном рају, какав се и код Диса наслућивао. Његово наличје чини нам се значајнијим од његовога лица.
За проучавање српске књижевности двадесетих година свакако је занимљиво што се мит о мајци земљи налази и код друга два значајна песника: Момчила Настасијевића60 и Милоша Црњанског61 .
наведени наговештаји: потребан је бар један пример који доказује да је у замишљеној поеми о вуку стварно присутан мит о мајци земљи. Такав пример и налазимо у „Часу обнове“: [...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ер реисст дас Волк ауф мит гебецктен Сäтзен. (Песник се клони блиставих акорда, У трубе он дува, туче по добошу да све пишти.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Не постоји тријумф изван несреће. Док смо то сазнали неприметно смо заменили себе. Тако смо стварно претворили у мит, да доцније посумњамо у њега.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Људи гину но слабо за Њим; поклонима мисле Права наћи пријатеља. Ту се варају. — Гле, гле! добродетељ нит’ Мит нит’ тражи поклон. Хоћеш је? — Она је Ту. Љубиш ли је? — Она Верни свуд ће ти бити друг.
1885, 45—6, и да гласи овако: СЕХНСУЦХТ Нацх С. Јовић Денкѕт ду ноцх ан јене Стунде Алѕ ду мир, мит ѕüѕѕем Мунде: Деине Ліеб’ гестанден хаѕт; Унд алс ду мит сцхеуен Блицкен, Мир дие Арме — волл Ентзüцкен, Ум ден ХаИѕ
Јовић Денкѕт ду ноцх ан јене Стунде Алѕ ду мир, мит ѕüѕѕем Мунде: Деине Ліеб’ гестанден хаѕт; Унд алс ду мит сцхеуен Блицкен, Мир дие Арме — волл Ентзüцкен, Ум ден ХаИѕ геwунден хаѕт?
Алс ицх хабе зіехен мüѕѕен, Унд алс ицх, мит тауѕенд Кüѕѕен, Меінен Абѕцхіед вон дір нахм? Деине Тхрäнен ѕцхлуген Wунден — Дие ицх ние ворхер емпфунден — Вон
веома је духом налик на чувену у своје време у немачкој литератури песму Хöлтy-јевy Wер wоллте сицх мит Гриллен плаген, Со ланге унс Ленз унд Југенд блüхн? итд.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
) да је и код нас постојао сличан етимолошки мит као и код Немаца (о коме в. Софрић, 80). ДАФИНА Оелбаум, wілдер (елаеагнуѕ ангуѕтіфоліа). Дафина.
с., 8, 1953, 7—47; упор. и Срп. мит. речн., чл. Божићни хлебови — од истог писца, Ш. Кулишића). Највећи део грађе односи се на к.
лука, и живе докле им се живот не досади; а кад им досади, оне то семе одбаце, и тако без бола умру« (Чајкановић, Мит и религија у Срба, 1973, 14 ид; упор. СКГ, 60, 1940, 1—6). О разним митским биљкама в.
божанствима (храст богу громовнику, леска неком великом женском божанству, липа такође неком великом божанству)« (Мит и религија у Срба, 6).
и Срп. мит. речник). Као жртва, »кад се сврши жетва, коље се пиле, а коље се опет пиле или певац кад се вршидба заврши« (СЕЗ, 70,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тај свет је морао имати способности каквих више није било и можда и нема. Ја не видим у њиховој старој историји мит, него стварност. То је драма од самог живота.