Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Бесно грлећи, дирала је: — Миту, Миту овој пуштајте! — И одједном запева: Мито море, Митанче, Цркни ми, пукни, душманче Мито море, Мито, Мито!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина...
! — Лелеее! — хуче Јевда. — А татко му Петракија тури га у новине и рече: „Од данаске ми веће Митанче неје син, ни му ја па татко; тој ви је, вика, на знање и, ете, управљање!
А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће. Мајка му кришом шаље новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија,
Јер Митанче је добио поуздане вести да му је његова фатална супруга Хермина била умешана у неку повећу интернационалну дружину за
Тиме је та фатална веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан. Али му отац никако не прашта јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да
Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разговарају се о том. Каже му Мане у чему је ствар, а Митанче, наравно, одмах пристане.
— Побратиме, — узвикну Митанче — у ватру, — у ватру, у воду, — у воду! Сас теб’ ћу, побратиме! — Знам те, дè! — вели му задовољно Мане.
— Е, што ће ми ћеф бидне, побратиме, да остану резил у чаршију и у свет, ете, те јагуриде чорбаџијске! — грди Митанче, који је од искључења из наследства омрзнуо на чорбаџијски сталеж и сасвим постао плебејац и демократа.
А Мане седи са кардашима и весели се. И нико, сем Митанче Петракијевог, не зна зашто се Мане весели, зашто је весео, зашто части све и зашто немилице баца бакшиш, и не да
На то радо присташе сви — и младенци, и родитељи њихови. Митанче већ може; из чорбаџијске је куће, млад је, леп је, има науснице, друг је Манин, — дакле, нико бољи од њега да буде