Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
не одговори, већ, пошто остави тестије с водом које беше унела, обриса руке и руковавши се са мном поче по соби, око Мите, нешто да ради, растребљује: да исправља јастуке и намешта оне стаклиће, шоље по рафу, прозорима. Сви смо ћутали.
Сви смо ћутали. Мајка му, пошто добро учврсти врата, опет седе спроћу Мите и поче да онако с трепетом, брижно гледа у њ, мотри шта му још треба, чиме још да га по крије, утопли.
— Ако. Седи, понуди ме. Пошто сам се руковао с тим његовим другом, Аритоном, седох на столичицу спроћу Мите, до зида. Кујну и све нас осветљавала је лампа, постављена на високој столици.
донесе их, откри, па као увређена седе до Мите и поче да мотри, гледа у њега, ишчекујући да ли ће он, и поред тога што види да она зна од кога су те понуде, ипак
— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — Увече, ја и стриц одосмо код мртвог Мите, да, као што је обичај, седимо тамо и чувамо га. Одосмо.
Сви ударише у плач. Све жене тада приђоше око мртвог и осветљеног Мите. Клекоше, забацише шамије, наслонише лица по његову телу и — одједном све, углас, заплакаше!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЦИЦА Јутрос рано кад је топли дан осванô И сунце лено пошло према крову неба, Рекла мама Цици: „Иди полагано Код Мите пекара, купи нам хлеба...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
ИИИ После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите. Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с њима.
Али ипак, поред свега тога, изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, ма да их је он оставио, ипак га они још толико поштују да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Осим познатих нам Пантовца и Косте, ту беху два човека у годинама ; једнога је знао цео срез под именом Мите Сремца. Он се наимао у сваком селу на радове, али се мало где дуго задржавао.
— А други ? — Радован и Коста добише по једну рану, а Ђорђе остаде мртав поред Мите. — Наопако, шта учинисте! ... А новаца? Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. — Број!
Ћипико, Иво - Приповетке
Тешко им је, али опет немају већ њега, па треба да га мите да им не оде, и онако ниједан не може да се код њих дуго задржи.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Приповетка Они почиње тако што приповедач Миле неочекивано улази на капију смртно болесног пријатеља Мите, угледа његову жену Марику како цепа дрва, и: „Како беше замахнула секиром, тако и остаде кад уђох”.
8Цела једна драма дешава се гестуално између Мите и Марике, али су ти гестови - иначе са симболичким набојем - строго ограничени местом, временом и присуством других
Када газда Марко на алату у рану зору одлази од ефенди-Мите после прве посете, а тада је и Софку први пут видео, потпуно је сам, и зна да га нико не гледа.
једна посве нова, газда-Маркова породица, која је такође трочлана (отац Марко, мајка Стана и син Томча наспрам оца Мите, мајке Тодоре и ћерке Софке) и такође има једног слугу, Арсу, као што ефенди-Митина има слушкињу, Магду.
Као и ефенди Мита у млађим годинама, Јовча највише борави на путу, по Турској, где - за разлику од ефенди-Мите - тргује, али и попут њега просто бежи од куће, све у чежњи за нечим далеким, „као за неким никад неоствареним сном”.
запажа да се све то не чини ради ње саме, него „изгледало је да се отимљу око ње највише ради њега, оца јој, ефенди-Мите, јер, мада их је он оставио, ипак га они још толико поштују ”.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1883. ПРВА ПРИЈАТЕЉСКА СУЗА НА ГЛАС О СМРТИ МИТЕ ПОПОВИЋА У првоме пренеразу Стегнуле ми грло гује... Ал’ ти сада већ разумеш Што се реч’ма не казује.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
јасно увидела да је са својим осетљивим жељама, или неправедним оптуживањима, да је ту потпуно сама, без оца, без чика-Мите, без својих другарица. Отпоран карактер, као увек, црпао је снагу из своје усамљености.