Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Атаман га је предао Мити, а Мита убацио у Меланијино сандуче за писма од прве до последње реченице испуњено са ах и ох и другим генијалностима
- показао је прстом моје чело и мени је било јасно да је он прочитао писмо пре него што га је уручио Мити, али ми се није дало да се објашњавам. - Зашто ћутиш? Чини се да те је она мала смотала баш сасвим?
Било је нечег неуобичајеног у свему томе, јер је Мити и поред писама остао кец из физике. Господе Боже, ја сам лудак, најблесавији лудак на свету!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Уто се пред вратима чуше лаки, велики кораци. Мајка му ђипи. — Отац ти! — рече она Мити и пође вратима да их отвори. И, заиста, то му беше отац, ч’а Јован. Уђе. Он још онаки исти, висок и озбиљан.
ИИИ Ма да Мити онда обећах да ћу га скоро походити, ипак за дуго му не одох. Нисам могао. Не због њега, колико због њих, куће му:
Све ти... — Па добро, ништа! — Одмах она, покорно и чисто обрадована што је на кривом путу и што од тога Мити њеном ништа неће бити, ућута се и опет поче да покрива Мити ноге. Мита је био изнет заједно с постељом.
и чисто обрадована што је на кривом путу и што од тога Мити њеном ништа неће бити, ућута се и опет поче да покрива Мити ноге. Мита је био изнет заједно с постељом. И пошто није могао да седи, био је подупрт јастуцима. — Дошô си?
Затим брзо извуче стакло с ракијом и поднесе Мити. — Пиј! — понуди га. Мита, жељан, али бојећи се да га ко не спази, нарочито мајка, одби: — Видеће ме. — Море, пиј!
злурадо, тако да се по томе могло да види како она зна од кога су и чије су те понуде, и зато их крије, не показује Мити. — Донеси — пресече је он. Марика се врати и донесе те крушке у лепом, белом чанку, покривеном још бељим пешкирићем.
Аритон узе, исече их, одабра једну кришку и поднесе Мити: — На! Мита испрва није хтео. Бораше се собом. Као да је осећао да ће, ако узме, увредити Марику, која је једнако у
Зато она плачући поче да нариче о некој својој сестри, која је била одавно умрла, а њему, мужу, Мити, да поручује, моли га: кад ту њену сестру тамо на ономе свету нађе, он, као старији, зет јој, да је чува, штити и да
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
БАТИЋ: Ништа, ништа, да видимо само титулу. АЛЕКСА (Мити лагано): Сад смо обрали бостан! МИТА: Кад си магарац био... БАТИЋ (чита): „Љубезни Алекса“... Аха, ту смо!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” И док јој је намештала на хаљиници брош, Додала је још: „Чика-Мити прво кажи: Добар дан. Сачекај у реду, Немој се провлачити између жена.
Можда се оклизнула, па пала... Можда је заборавила да Мити каже: Хвала. ...Можда та ни хлеба купити није знала! А шта ако ју је нека рђава жена украла?!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Тамо се хранили од чивчија, да би се само могао | што више Софкином оцу, ефенди-Мити, новац да шаље, те да он што безбрижније живи, учи и што више научи.
Али о продаји особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути. Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него
Целог дана, веселе и срећне, дочекују госте. Чак и свирачи дођу и одсвирају. А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек да јој каже како он још не може доћи.
Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним свекром, био нераздвојни друг још из
Мати, сва срећна, служила је госте нарочито дуваном и једнако разговарала, сваком причала и казивала о њему, ефенди-Мити. И као да је он тек сада из собе неким послом отишао, тако је усрдно, раздрагано о њему причала.
Али из тога је истрже свекрва. Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати: — О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да
Томча наводаџије дочека не може бити боље. Али тасту, ефенди-Мити, посла „лакат“ и са њим и таку неку | срамотну реч, псовку, да се по томе видело, како се он сасвим окренуо од њих,
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
АНЂА Није, није од тога. Него назебе, прозебао и зато је боловао, а не то, не... ох! ЈОВЧА (Мити): Хајд ти! (Анђи, која се такође диже, руком даје знак да остане, да дође ближе.) МИТА (повлачи се, силази).
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
1905. ПОГЛЕД И Идеали, чежње, амбиције, страсти, Нада, осмех, радост и њени извори, И све што човека поткупљује, мити, Да корача, иде, креће се и бори. Одвугло од влаге мутних, горких дана... Нек престане живот и сви моји дани!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Рецимо у другој половини анализоване реченице - то одмах примећујемо - није речено о ефенди-Мити, него о оцу јој, није речено о Тодори, него о матери (јој), што је могуће само ако се има у виду Софка.
и неутрално приказати односи: „Више се знало и причало о Софкиним чукундедама и прамдедама него о њима самим: о ефенди-Мити, Тодори (, па чак) и (о њој -) Софки”.
множинским заменичким обликом: „Више се знало и причало о њиховим чукундедама и прамдедама него о њима самим: о ефенди-Мити, Тодори (, па чак) и (о њој -) Софки”. Добијена је чисто логички, па и граматички, сасвим исправна реченица.
али родитељи жене Стојана другом и Цвету удају за Јована; у Покојниковој жени Аница воли Иту, али је браћа дају Мити; у приповеци Они Мита воли Мару, али га родитељи жене Мариком; најзад, у Увелој ружи Коста воли Стану, али његова баба
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: Немајте ви бриге, псето поуздано. ФЕМА: Пропопо, Жан, да купиш чешаљ и сапуна, пак ћеш га сваке недеље мити. ЈОВАН: Мајсторице, немојте ме сасвим већ грдити, сад и псе да мијем.
Ћипико, Иво - Пауци
На привији она застаде уз бор. — Прођите први! — рече му, и тек осјетљиво осмјехну се. Иво без приговора мити је. У врху, на узвисици, осврну се младић прама мору и причека дјевојку. — На моја, на!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ви ћете то разумети и пој мити, јер СН (ОН) СН (ОН) СН (ОН), ОН + СН2 05 = С18 Н27 072 + С32 Н17 О9. Стога молим да ме извините.