Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Људи, прејели, мешкоље се, отпасују се и намештају. Жене још вечерају. Једу обично много и ужурбано. А више главе Митине гори она велика свећа, осветљава целу собу треперећи, прскајући, као да ће сваког часа угасити се и пасти на мртву
Као да се надметаху. Одједном све умуче изненада. Из кујне појави му се отац. Укочено дође и стаде више главе Митине. Гледа га, гледа, па хукну: — Мито, синко, што бре ово с нама уради? И, онако неочитаног, пољуби га у чело.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
тога, неће се родити тај који би био раван и достојан ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као Софке „ефенди-Митине“.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Почетком ИX главе газда Марко одлази сам, у рану зору, из ефенди-Митине куће у свој „доњи крај”. При томе се не види да га ико прати, што је помало чудно кад је у питању гост који је први
ликова занимљивији је утолико што је газда-Маркова породица доследно замишљена по начелу супротности наспрам ефенди-Митине.
стога у роману нема ни помена о бацању кривице на оца не само због куповине Софке, што није ништа мањи грех од ефенди-Митине продаје, него и због покушаја прељубе, што за сина мора бити неопростиво.
Тако, на пример, материјално пропадање ефенди-Митине куће, нарочито након ослобођења од Турака и губљења старих, по типу феудалних повластица (у земљишним поседима, али и
неће се родити тај који би био раван и достојан ње; достојан и њене оволике лепоте а и саме ње као, Софке 'ефенди-Митине ' “.