Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Окреће се Коштани): Коштан! Де, пој! Бакшиш? Кеса? Еве на!... (Вади и баца јој новаца.) САЛЧЕ (Митки): Други пут ће она то, Митке, други пут! КОШТАНА Али оваква да сам. Да не скидам минтан. МИТКА (бесно, горко): Не!
ТОМА (унезверено, не могући да дође себи): Па?... а?... То? То? (Окреће се Митки.) Аферим, Митке! Тако! И ако си старији, отац да им будеш, и онда да их поучиш, одвратиш, а не ти још први међу њима...
ТОМА (већ савладан): Много је ово. (Окреће се Митки): Митке, бре! МИТКА (меће у уста дукат и пружа га Коштани): Коштан, чедо.
— Мајку си несам питала, Али сам лошо слушала, Татко на мајку збореше: »Девет још ћери да имам, Ни једну Митки не давам, Јербо је Митка бекрија, Он пије вино кајмакли, А и ракију нрвенац, На вино вади ножеви, А на ракију
МИТКА (кад види кола, сватове, свираче, руком их зауставља): Стој! Стојте! ПОЛИЦАЈА (уплашено Митки): Не, газдо. Шта ћеш сад да радиш? МИТКА (зауставља): Стојте! Куде!
ПАНДУР (одлази). КОШТАНА (истрчи, и изван себе од радости, раздрагано, прилази Митки): Ти? Хвала! Аман! Ох, газдо! Не дај ме, слатки газдо! Руку, ногу (љуби га у руке, сагиње се и грли му колена.
(Вади из кесе новаца.) Појављује се полицаја с пандурима. ПОЛИЦАЈА (понизно уплашено Митки): Газдо, хајде! МИТКА Чекај, бре! ПОЛИЦАЈА Ноћ иде. МИТКА Твоја ће ноћ да с’мне, а моја не. Чекај!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
пример послушности, скромности, стидљивости, целомудрености, — дакле, тако рећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.