Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Други пак везири тајно су узимали новце (мито) од Пасманџије и нису хтели од свег срца тући га. Ту је био послао султан Селим неколико низамске војске у зеленом
и све приходе себи купио, а цару ништа, но само што су јаничар-аги и другим капиџијама својим и великашима у Цариграду мито шиљали, да и̓ код цара бране.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати! То начине да те бог сачува и саклони...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— ’Оћу, ’оћу, Нићо! ’Оћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито. ’Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов, и пружа му пун бокал вина. — Та...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Туго, Мито, домаћине! — Леле, синко! Туго чедо! Па што ми се чедо у сну чешће не јављаш, не долазиш? Дођи, синко, јави ми се, те
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пред вече, тужилац Команде предложио је смртну казну. Терцини је проглашен кривим за фелонију, за мито, за договор са Исаковичем, да му омогући бекство, за новац, који је, очевидно, добио, за ту услугу.
Одбрана је истицала непорочну службу Терцинијеву, у прошлим ратовима. Крив је, али нема доказа за мито. Нема доказа саучесништва. Заслужио је деградацију, затвор, али не и смртну казну, за фелонију. Фелонија није доказана.
Убио је неког мужа, па сад чека, да га спасе мито и кеса дуката. Ко зна ко је то? Агагијанијан се смејао кад му је то наговестила.
Истина, знало се да и Бестушев воли дишкрецију, мито, али ко то није примао у доба рококоа? Он, међутим, никад није заборављао тестамент Петра Великог и одселио је био у
Ништа се у њој није могло, без дишкреције, како су мито звали. Све се могло купити. Сви су мито примали. Људи су у тој престоници сматрали, као велики напредак, ону сандучару
Ништа се у њој није могло, без дишкреције, како су мито звали. Све се могло купити. Сви су мито примали. Људи су у тој престоници сматрали, као велики напредак, ону сандучару у кући, из које је заударало, а на
Из села Вишњице. Дошљак у Росији, као и сви други. То треба Русима рећи. Речено им је, али не верују. Примају мито, денги.
Павле га је пригрлио, и молио да му да недељу дана. Да да дишкрецију. Даће мито. Ни говора о неком суђењу. А дотле, Петар треба да ћути, као да је омутавио.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Какав нам је сад магистрат, а какав је био пре; пријатељи смо сви троје, па можемо слободно говорити. Сад за мито можеш све добити.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“¹ Ова три догађаја чине кључне тачке животног „мито-ритуалног сценарија“.² Рођење је несумњиво биолошки догађај, али у људском друштву није само то; оно је истовремено и
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
је, и то више, који су се држали старих балканских калуђерских навика, сматрали свој положај као извор зараде, примали мито, грабили новац. Митрополити и владике, често деспоти према млађима, без обзира су ударали разне намете на своју паству.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Старина тражи, не жалећи с' труди, Старина нађе, своје лупа груди. „Је л' истина шта ти ту велиш, Мито?“ — „Ах, тешко, тешко мојој јадној души, Из брбљави што ја сад пусти усти! Не, није тако кô што сам ти казô.
Не, није тако кô што сам ти казô.“ — „Говори, Мито, избави ми душу, У тавно срце бацаш наде зрак, Па оћеш таки да угасиш опет; Познајеш земљу куд ми жеље плове, Па
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Беше се нагао над мангал и замишљено шараше по пепелу. Мати га, показујући на мене, брижно ослови: — Мито, дош’о нам... Он диже главу. — Ја? Ти? — трже се и зарадова.
— Ех, бре Миле! — изненада, одједном препаде ме Мита. Беше дигао главу и гледаше ме право, нетремице. — Не бој се, Мито, ништа није! ... — почех да га тешим. Али он као да се брзо покаја за ту своју малодушност и ућута.
дигао, и као увек пошао у дућан код оца, мајка би му, испраћајући га, испоручила то што би му отац наредио да уради: „Мито, поручио ти отац да то и то...“ И Мита би, без поговора, одмах ишао да то ради. Па заједно нису с њим ни ручавали.
исто време и хотећи да му угоди, као погађајући шта он мисли, наднесе се над њега и, показујући на месечину, поче: — Мито, знаш, овако исто. Панталеј... сабор... — Мита се трже, окрете се њему и поче ишчекивати радознало.
Знам, сада мајка му, без шамије, рашчупана, пишти, и преплашена истрчи од њега мртвог из собе у кујну: — Мито! — И право, ничице, још с прага собњега лицем пада и распростире се по земљи. Само јој се темењача бели.
И кад приђох да му више главе, као и остали, и ја свећу запалим, мајка му само се трже, хукну: — Мито! — И опет, као да није ништа било, настави, занесе се, у оно намештање косе му по челу.
сву збиљу, скочи, паде на Миту, пригрли га и, наслонивши свој образ на његов, поче изнемогло, сипљиво да јеца: — Мито, синко! Мито, синко... — И, као да је нешто прекинула па сада наставља, поче да ређа: „Зашто, синко?
скочи, паде на Миту, пригрли га и, наслонивши свој образ на његов, поче изнемогло, сипљиво да јеца: — Мито, синко! Мито, синко... — И, као да је нешто прекинула па сада наставља, поче да ређа: „Зашто, синко? Што нас остави, отиде?
неговања, примере њихове љубави према њему, једнако га грлећи и љубећи по челу, очима и чак устима и понављајући оно: „Мито, синко! Мито, синко!...“ Жене почеше да је теше, плачу, мушки да шмркћу, окрећу главе.
њихове љубави према њему, једнако га грлећи и љубећи по челу, очима и чак устима и понављајући оно: „Мито, синко! Мито, синко!...“ Жене почеше да је теше, плачу, мушки да шмркћу, окрећу главе.
Из кујне појави му се отац. Укочено дође и стаде више главе Митине. Гледа га, гледа, па хукну: — Мито, синко, што бре ово с нама уради? И, онако неочитаног, пољуби га у чело.
ужурбаније пали му свеће, па, као да би се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и зајеца: — Леле, Мито!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
На пример: „Гди си био битанго светска; куд те враг једнако носи.“ МАКСИМ: Доста, куме Мито, доста, код мене је друга фела од жене, а фела од зли жена има толико, колико грозница: једна је ладна, друга с
Али ти с твојом нарави, ху, бу! Па куд ће и она? Јеси ли видео, кума Мито, Гризелду? КУМ: Ее, богме! Таква жена код таквог мужа! Треба и кума Максима да водимо у театер.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
и таштом бог те пита, а дошао му теча Мита из провинције, а он му, кад је видео у чему је фазон, казао: „Само ти, теча Мито, који си баш стигао из провинције, седи лепо у салун и одмарај се ко човек, а ми одосмо у Цорпс дипломатиц да је
те воља, тамо је купатило; из леве славине цури хладно, из десне тече вруће, а из средње мед и млеко; само ти, теча Мито, седи лепо и одмарај се ко Човек, кад овде притиснеш, упали се телевизор и то у бојицама“. — „Колико кошта?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Не би л ми мого који грошић дати, да купим потајно леба и да га мало умирим? АЛЕКСА: Богами, не могу, Мито. МИТА: Ето ти ми пријатеља! А зашто? АЛЕКСА: Из најпростијег узрока. Немам! МИТА: Шта?
АЛЕКСА: Ал’ су нам доста и помогли. МИТА: Видим да морам скапати од глади. АЛЕКСА: Знаш шта је, Мито, нисам ни ја баш тако сит, а новаца немам; ајде у ону кућу што је мало угледнија од други.
(Изиђе.) МИТА: Забога, шта радиш? Црко од глади! АЛЕКСА: Ћути, Мито, добро ће бити; наговори само твој трбу да се јошт мало претрпи. МИТА: Да, да се претрпи!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
У сну је викао : »Е мој Перићу, не иде то тако, нећу ја, брате, мито, ја хоћу само правду; напослетку даћеш ми педесет дуката, па мирна крајина«...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ја ћу први поћи пред кумама, ја за главе братско мито дати. Тек смиримо, динар прекинимо и крвнице пушке објесимо! КНЕЗ РОГАН Ефендија, ти не угонета око шта се ово
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли: — Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем. Али мати не да госту ни да проговори.
Бесно грлећи, дирала је: — Миту, Миту овој пуштајте! — И одједном запева: Мито море, Митанче, Цркни ми, пукни, душманче Мито море, Мито, Мито!
— И одједном запева: Мито море, Митанче, Цркни ми, пукни, душманче Мито море, Мито, Мито! И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и
— И одједном запева: Мито море, Митанче, Цркни ми, пукни, душманче Мито море, Мито, Мито! И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама
— И одједном запева: Мито море, Митанче, Цркни ми, пукни, душманче Мито море, Мито, Мито! И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика,
— И одједном запева: Мито море, Митанче, Цркни ми, пукни, душманче Мито море, Мито, Мито! И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ја се бојим и двојице, па и да нијесу свети. 6 Питали кадију: — Зашто ти је мито мило? — Зато што је мукте дошло. 7 Питао ага агу: — Од овијех твојих чипчија који ти је најмилији?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Неће. Вели: што ћу и ја тамо? Неће, ја; неће, јер зна да мора за њенога онога сина, красника... АНЂА Немој Мито, немој одмах на њега. ЈОВЧА Како он, како »красник«, шта он ради? АНЂА (моли мимиком Миту да не говори).
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Шта ћеш, господин-Мито, простота!... — Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар —
— Што да нећу, ко то каже ? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! — Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулацији не страдате.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Имао је два сина. Једнога му Турци позвали у војску. Дошао је у Гилане и плаћао и законски откуп и нудио мито пуну шаку лира. Сетили се Турци и било им криво, па га одагнали.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
С Богом, тиче милопојно! С Богом, гòнџе узорито! С Богом, српски врли сине, С Вогом, Мито! Ја мнидијах: ти ћеш мени Оно крајње „С Богом“ рећи, Ал’ ти, бржи, брзо сврши, Остави нас худој срећи.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А и како ћy, кад прво што би требало да запишем то је претешки губитак једнога врлог пријатеља... ...Мито, непрежаљени друже мој, да ли ћy це огрешити пред твојом блаженом сенком, што успомену на те бележим са сузама у очима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Остадох сам, чудећи се шта им би наједном!... Тек сам тада чуо зврјање аеропланског мотора... — Мани га, Мито, а он па куражан! — муну Лука лактом Војина. — Признајем... признајем, молим...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ослушкивао сам звецкање његових окова. Никанор Момак који носи храну Доротеју (чини ми се да се зове Мито Крезо или Мито Чкрбо, не знам тачно) испричао нам је да наш заблудели брат нимало није забринут за своју судбину.
Ослушкивао сам звецкање његових окова. Никанор Момак који носи храну Доротеју (чини ми се да се зове Мито Крезо или Мито Чкрбо, не знам тачно) испричао нам је да наш заблудели брат нимало није забринут за своју судбину.
Тај Мито га је затекао како се игра с некаквим сићушним мишом кога је, изгледа, ухватио још први дан кад су га затворили и онда
Прошло је седам или осам дана, највише десет, откако лежи доле и већ је успео да се томе потпуно прилагоди. Мито каже да се смејао (раздрагано, задовољно) мрдању мишије главице и шапица, милујући га прстом по леђима.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Сам себи): А јест, истина је... (Горко, ситећи се сам себи): Истина је. Истина је, Мито, црни Митке, да си бекрија. И тој асли, дибидуз-бекрија. Само се по мејане луњаш, само пушке, сабље, жене. И докле ћеш?
АРСА (дрма га): Устани! Јеси ли жив? МИТКА За тебе — не! Мртав. АРСА (надноси се јаросно над њим): Мито, Мито! Чуј!... Или ћеш ти, или ја... МИТКА (подиже се, мало уплашено): Шта? АРСА То! Доста ја ћутах, трпех.
АРСА (дрма га): Устани! Јеси ли жив? МИТКА За тебе — не! Мртав. АРСА (надноси се јаросно над њим): Мито, Мито! Чуј!... Или ћеш ти, или ја... МИТКА (подиже се, мало уплашено): Шта? АРСА То! Доста ја ћутах, трпех.
Зашто распасан, зашто жут, блед?... МИТКА (заглађујући се): Што ми је? Ништо ми није. АРСА Чуј, Мито. Или те више (показује на Цигане) с овима не нађох, нити видех у механи, или те ја — ја убих!
(Плаче.) Слатка моја мајка, да ми је она жива, зар би дала, да ти овакој с’с мене... АРСА (узбуђено): Мито! МИТКА (бришући сузе): Ето тој! Расплака ме! Слатка моја мајка! (Полази.) Још од кад ву свећу несам запалија.