Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Абентауер) — авантура, доживљај, пустоловина адиђар — накит, украс, драгуљ Адон, Адонис (гр.) — у грчкој митологији легендарно леп младић о чију су се љубав отимале богиње Афродита и Персефона; симбол мушке лепоте ажија (фр.
) — Мађар; Венгерска, Венгрија — Мађарска венгерски шљахтец — мађарски племић Венера, Венус (лат. Венус) — у римској митологији богиња љупкости и љубави, жена Вулканова, мати Купидонова венецијанер — врста лаког дугачког капута, врскапут вени,
патронус) — покровитељ, заштитник, светац као заштитник породице или дома Пегаз (гр) — по грчкој митологији крилати коњ који је постао из крви Медузе кад јој је Персеј отсекао главу; од удара његова копита постао је извор
у Јужној Италији, чувеног са свога богатства и развратности; развратник, сладострасник, мекушац Сизиф — по грчкој митологији син Еолов, краљ Ефире (касније Коринта) познат као препреден и грабежљив човек; зато што је одавао тајне богова, за
турског султана Бајазита, кога су под деспотом Стефаном Лазаревићем помагали и Срби Тантал, Танталус — по грчкој митологији син Зевсов, отац Пелопа и Ниобе, краљ у Фригији; због одавања тајни богова с којима је био у пријатељству, бачен је
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Познато је да у нашој митологији, као и у народним песмама јабука представља еротски симбол, а истовремено и знак љубави, наклоности.
С., „Народна педагогија“, Нови васпитач, 7, 1890, с. 217. ¹⁰⁷ Требјешанин, Ж., „Симболика и култ ватре у митологији и религији Срба“, у: Тројановић, С., Ватра у обичајима и животу српског народа, Просвета, Београд 1990.
Требјешанин, Ж., „Реторика мржње“, Расковник, 49, Београд јесен 1987. Требјешанин, Ж., „Култ и симболика ватре у митологији и религији Срба“, у: Тројановић, С., Ватра у обичајима и животу српског народа, Просвета, Београд 1990.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Грчкој и римској митологији и »древности« обраћа се нарочито пажња. У школама се чита Цицерон, Цезар, Тацит, Светоније, Вергилијева Енеида,
тим доста многобројним песмама класичне инспирације има недовољног материјалнога знања класичне старине, има грешака у митологији, метрика је само по изгледу класична, и није тешко констатовати и песниково незнање класичних језика и посредно
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
), и јесени Крстовдан (29. август). Тих дана б. се у цркви освећује, и после чува за религијске потребе и за лек. У митологији и легендама спомиње се б. врло често. У рају има највише б. и руже (Вук Пјесме, 1, 209, 8 ид).
код блага, мораш палити ватру г. дрвима« (ЗНЖОЈС, 19, 118). У митологији г. може имати козмички значај. Сва земља стоји на гранама великога г., и за тај г. везан је велики црн пас.
Врло омиљено цвеће у нашем народу. Према хришћанској митологији, оно је посвећено светом Јовану летњем, или Богородици. Кад је Богородица хтела да окуми светог Јована, она је узела
В. и Wöртерб. ДМ 1, 93). На сличан начин бира се у народним приповеткама и цар (БВ, 3, 222 ид). У народној митологији и приповеткама ј. се спомиње изванредно често. Нарочито је често реч о митским ј.
живота у рају (које је, у првобитном миту, такође чувала змија), па ћемо се уверити да се овде доиста налазимо у пуној митологији. У митске биљке долази и толико спомињани расковник, који отвара сваку браву и проналази скривено благо.
с., 15, 168). У митологији број девет (већ од мисирске »велике Деветке богова«) има значајну улогу (упор. код нас »браће деветоро«), и за снагу